Prevremeni porođaj

[kika91 0]

Ne razmišljaj o tome, draga... ja sam samo bila svesna da je najlakše plakati i očajavati, a teško je živeti stisnutih zuba i stisnuta srca, ali što se mora, nije teško. Kad imaš još dece i supruga koji pati, nema kuknjave i žaljenja. Opet sam morbidna, ali eto ja tako lečim svoju muku. Moraš odmah da stisneš zube jer ako to odlažeš, možeš patiti zauvek, nikad ih nećeš ni stisnuti i odlagaćeš proces rehabilitacije doveka. Samo hrabro.

ne mogu da izbrisem tu sliku zi glave taj mali nosic koji sam poljubila usnice...mozda bi bilo lakse da mi ga nisu dali posle porodjaja,drzala sam ga 2-3 min i onda su ga odneli...al onda bi se pitala kako je izgledao nznam sta je gore... :,( Za mesec dana treba da se porodim i molim boga da sve brzo prodje i da sve bude uredu...al o5 uzmem stvarcice koje spremam sada i prodje mi kroz glavu boze ne bi nosio ovo,moja prva beba je trebala obuci ovo ne vredi...ne mogu da se pomirim stim! :,( Nocima sam se budila vristala u snu ga dozivala moj muz je prosao kroz pakao samnom mislim da je njemu bilo duplo teze!on je jak psihicki al i on se zaplace kad pokrenemo tu temu...al on mi daje snagu i zbog njega i bebe drzim se nekako al dodje mi iz koze da iskocim nekad...

[Neuhvatljiva 186]

Kika...

I mislim da je sasvim u redu što si videla bebu...ja bih to uvek tražila.

[kika91 0]

Kikice, duša me boli za tebe, ali šaljem ti svu snagu i molitve da prevaziđeš tu tugu. Ja neću da vidim bebu, ne znam šta će mi tad proći kroz glavu, neću da tad vagam da li je bolesno dete imalo pravo na život.

Moli se za dušu malog anđela, samo to možeš, drugo ništa ne vredi. Ima tamo ko da čuva našu decu.

sada se plasim porodjaja plasim se da ne bude isto nijednom doktoru ne verujem vise,kako se blizi haos mi je u glavi...tako nekada uzmem onih par papira koje sam dobila i obdukciju da citam znam je napamet al opet..joj ono je strasno..ma 3 papira ono kako izvod rodjenih,moju otpusnu listu da sam pustena iz bolnice i obdukciju...znate da mi svasta prodje kroz glavu nekad..al na to nesmem da pomislim jer je to nesto sto bi me dotuklo.... Imam jednu molbu za mame koje su prosle kao ja nazalost da su izgubile bebu da li mogu da mi kazu koje sam sve papire tj.dokumentaciju trebala da dobijem tj da imam??? molim vas neka mi neka odg..da znam dal imam sve...

[Trta 473]

Kika, čitam i prethodne postove i ne kapiram kakve papire tražiš? Za tužbu? Ja ne znam da li bi tužila...

To što ti prolaziš sam prošla sa mojom sestrom (od tetke, ali mi najrođenija koju imam) čini mi se da je njena situacija još gora. Devet meseci je nosila devojčicu (i jako je se obradovala kad su joj rekli da je žensko, ima starijeg sina), trudnoća super, porodila se, otpustili je iz bolnice - sve super, ona, beba.... Nije mi se nikako dalo da odem da vidim bebu, a samo nedelju i po dana od kako su izašli iz bolnice, primete da beba samo spava i da jedva vuče sisu.

Kod lekara - imaju šta da čuju, bebi leva komora srca uopšte neradi, posledica toga manjak kiseonika u mozgu = ogromno oštećenje i jako mala šansa da preživi.

Ostavila je bebu u bolnici i nikad više nije otišla. Nije ni sahranjivala. Sve je prepustila bolnici. I koga bi sad ona trebala da tuži??? Za šta? A da je imala vezu - imaala je. Tako da podmićivanje i potkupljivanje ti ništa bolje neće doneti.

Držala je i ona stvari u sobi, knedla u grlu je meni bila kad sam otišla da je vidim.. A ja sam gurala teme na sve drugo osim o Jani (devojčici) čak sam uspela da je nagovorim da idemo na more.... Ubrzo je ostala opet u drugom stanju i eno ga moj dragi sestrić živ i zdrav - ljubi ga tetka u oko lepo

Hoću da ti kažem da mislim da bi trebalo da pustiš to iza sebe, bilo je, prošlo je, boli i boleće do trenutka kad budeš držala bebu u rukama.

Tužbom bebu nećeš vratiti, a sebi ćeš naneti ogroman bol... bebi si potrebna zdrava i vesela sa puno snage.

Mazi sad trbu i seti se kada budeš držala bebu mojih reči.

[kika91 0]

Kika, čitam i prethodne postove i ne kapiram kakve papire tražiš? Za tužbu? Ja ne znam da li bi tužila...

To što ti prolaziš sam prošla sa mojom sestrom (od tetke, ali mi najrođenija koju imam) čini mi se da je njena situacija još gora. Devet meseci je nosila devojčicu (i jako je se obradovala kad su joj rekli da je žensko, ima starijeg sina), trudnoća super, porodila se, otpustili je iz bolnice - sve super, ona, beba.... Nije mi se nikako dalo da odem da vidim bebu, a samo nedelju i po dana od kako su izašli iz bolnice, primete da beba samo spava i da jedva vuče sisu.

Kod lekara - imaju šta da čuju, bebi leva komora srca uopšte neradi, posledica toga manjak kiseonika u mozgu = ogromno oštećenje i jako mala šansa da preživi.

Ostavila je bebu u bolnici i nikad više nije otišla. Nije ni sahranjivala. Sve je prepustila bolnici. I koga bi sad ona trebala da tuži??? Za šta? A da je imala vezu - imaala je. Tako da podmićivanje i potkupljivanje ti ništa bolje neće doneti.

Držala je i ona stvari u sobi, knedla u grlu je meni bila kad sam otišla da je vidim.. A ja sam gurala teme na sve drugo osim o Jani (devojčici) čak sam uspela da je nagovorim da idemo na more.... Ubrzo je ostala opet u drugom stanju i eno ga moj dragi sestrić živ i zdrav - ljubi ga tetka u oko lepo

Hoću da ti kažem da mislim da bi trebalo da pustiš to iza sebe, bilo je, prošlo je, boli i boleće do trenutka kad budeš držala bebu u rukama.

Tužbom bebu nećeš vratiti, a sebi ćeš naneti ogroman bol... bebi si potrebna zdrava i vesela sa puno snage.

Mazi sad trbu i seti se kada budeš držala bebu mojih reči.

ma necu da ih tuzim..nego cisto da znam dal sam dobila svu dokumentaciju da imam...

[Trta 473]

ma necu da ih tuzim..nego cisto da znam dal sam dobila svu dokumentaciju da imam...

oki, sorry - pogrešno sam te skapirala .... samo se drži

[kika91 0]

Ovo sam sto puta pročitala i svaki put me srce zaboli, Kika, što je to moralo tako... Znam kako se osećaš, ništa ne zaboli kao kad izgubiš svoje čedo, pod srcem si ga nosila... Ali moraš zbog sebe da prevaziđeš tu smrt, trebaš svom suprugu i detetu, raduj se svom drugom detetu, voli ga duplo, voli ga za oba svoja deteta... Samo majka koja je izgubila dete zna kakav je to bol koji ni sa čim ne može da se meri... ali samo majka ima snagu u sebi da tako jak bol preživi na nogama.

Šta drugo da ti kažem... uživaj u drugom detetu, voli ga najviše što možeš, samo će te ta ljubav izlečiti. Moje srce, misli i molitve su uz tebe...

hvala ti draga pruzile ste mi neverovatnu podrsku i utehu koju niko nije...ni od mojih prijateljica S KOJIMA SAM SVAKI DAN...nemojte da mislita da pravim zrtvu od sebe il nesto al ovu bol koju majka moze da nosi u sebi zbog gubitka deteta je....to znaju samo one koje su nazalos to osetile.... AL MORAM BITI JAKA JER KAZU ZENA JE STENA!!!!!!! I JESTE STA SVE PREZIVI!!!! samo da se ovaj porodjaj brzo zavrsi i da sve bude u redu! plasim se strasno....

[Red_Butterfly 167]

hvala ti draga pruzile ste mi neverovatnu podrsku i utehu koju niko nije...ni od mojih prijateljica S KOJIMA SAM SVAKI DAN...nemojte da mislita da pravim zrtvu od sebe il nesto al ovu bol koju majka moze da nosi u sebi zbog gubitka deteta je....to znaju samo one koje su nazalos to osetile.... AL MORAM BITI JAKA JER KAZU ZENA JE STENA!!!!!!! I JESTE STA SVE PREZIVI!!!! samo da se ovaj porodjaj brzo zavrsi i da sve bude u redu! plasim se strasno....

Pročitala sam tvoju priču. Sve razumem, samo želim da ti kažem da si u velikoj prednosti jer ipak u sebi, a možda sad već i u rukama imaš nov život i raduj se tome. Ne oplakuj dete koje je otišlo, raduj se iz sveg srca ovome što dolazi(što je došlo) i moli se Bogu da bude zdravo. Znam da gubitak jako boli, da nema reči koje mogu da opišu tu nesnosnu bol, ali pokušaj da taj gubitak potisneš, namerno kažem potisneš jer nikada nećeš moći da zaboraviš koliko god nove dece imala.

I ja sam izgubila veliku trudnoću pre manje od godinu dana i veruj mi da mi je i dalje toliko teško da ne znam kud ću od sebe. S tim da sam ja u procesu nekih operacija kako bih mogla ponovo ostati trudna i jedva čekam da se završe i da ponovo zatrudnim. Iako svi oko mene misle kako mi je sada super ja i dalje patim i nemam snage da im objašnjavam zašto i dalje patim kad je prošlo vremena, za koje određeni misle da je dovoljno da se prežali. Samo ona koja je kroz to prošla zna koliko je teško suočavati se sa samom sobom. Ja sam prestala da plačem pred mm. Svo svoje tugovanje obavim nasamo. Zatvorim se u kupatilo, plačem, cvilim, sto puta se pitam zašto i kada se ta kiša suza završi, umijem se i nasmejana dočekam svog dragog. To radim baš iz razloga što ni on ne može da razume moj bol jer nije on tu bebu nosio po srcem. I to je jedina emocija tj. jedino nešto što krijem od njega. Jer svaki put ranije kada bi me video da plačem postajao je prvo utučen, a kasnije je počeo da pokazuje nerazumevanje i veliku želju da pokažem inicijativu da nastavimo sa normalnim životom bez suza. Ovim sam htela da kažem da ti sada imaš sve preduslove za srećan život sa svojim mužem i svojom srećicom i nedaj se, ukroti sebe, nađi načina da iskanališeš svoju tugu, ali nemoj da kvariš svoj brak.

[atlagic 155]

Nazalost i ja sam jedna od mama andjela...U julu prosle godine sam izgubila sina ...rodila ga u 32 nedelji trudnoce i nakon 25 dana borbe i iscekivanja u bolnici samo sam cula ZAO MI JE NIJE USPIO ...ta bol nikad prestati nece mislim da je najtuznije kad roditelj izgubi djete a kamoli bebu koja nije imala ni sanusu za dalje....Najvecu utjehu sam nasla u svom prvom sinu koji ima sada 3 godine ,zbog njega sam ovako jaka i idem dalje...a moj andjelcic nas sve cuva...Sada sam opet trudnjaca i cuvam se i molim svim silama da iznesem bebicu do kraja...ljubim vas zene i znam da vam je tesko kao i meni

[Ivančica 939]

Nazalost i ja sam jedna od mama andjela...U julu prosle godine sam izgubila sina ...rodila ga u 32 nedelji trudnoce i nakon 25 dana borbe i iscekivanja u bolnici samo sam cula ZAO MI JE NIJE USPIO ...ta bol nikad prestati nece mislim da je najtuznije kad roditelj izgubi djete a kamoli bebu koja nije imala ni sanusu za dalje....Najvecu utjehu sam nasla u svom prvom sinu koji ima sada 3 godine ,zbog njega sam ovako jaka i idem dalje...a moj andjelcic nas sve cuva...Sada sam opet trudnjaca i cuvam se i molim svim silama da iznesem bebicu do kraja...ljubim vas zene i znam da vam je tesko kao i meni

A šta je razlog prevremenog porođaja? Ako ti nije prebolno da podeliš sa nama... Držim fige da sada bude sve ok do kraja odmaraj koliko možeš, ne radi ništa što ne moraš, angažuj babe i dede da čuvaju starije detence

[M@r@ 7660]

Nazalost i ja sam jedna od mama andjela...U julu prosle godine sam izgubila sina ...rodila ga u 32 nedelji trudnoce i nakon 25 dana borbe i iscekivanja u bolnici samo sam cula ZAO MI JE NIJE USPIO ...ta bol nikad prestati nece mislim da je najtuznije kad roditelj izgubi djete a kamoli bebu koja nije imala ni sanusu za dalje....Najvecu utjehu sam nasla u svom prvom sinu koji ima sada 3 godine ,zbog njega sam ovako jaka i idem dalje...a moj andjelcic nas sve cuva...Sada sam opet trudnjaca i cuvam se i molim svim silama da iznesem bebicu do kraja...ljubim vas zene i znam da vam je tesko kao i meni

Žao mi je zbog bebice, donekle mogu da te razumem...ali mi je draže što si ponovo trudna i što gledaš napred! Čuvaj se a ja ti od srca želim da uživaš sa svojom dečicom.

[atlagic 155]

A šta je razlog prevremenog porođaja? Ako ti nije prebolno da podeliš sa nama... Držim fige da sada bude sve ok do kraja odmaraj koliko možeš, ne radi ništa što ne moraš, angažuj babe i dede da čuvaju starije detence

Razlog je curenje plodne vode od 22 nedelje...visoko naprsnuce kad sam otisla da lezim u bolnicu poslje 2 dana sam pustena kuci ..a nalaz glasi dovoljno pl.vode ne postoji naprasnuce ....i tako sam nastavila curiti do 32 nedelje otisla opet na lezanje gdje sam nakon 2 dana dobila kontrakcije i porodila se u roku 1h ..dobila sina 1.700 nadali se i doktori a tek mi...da ce biti dobro nakon mjesec dana inkubatora ali ne oni su ga skinuli sa aparata i rekli da moze bez njih ali njemu nije jos bilo dobro 2 dana je zivio bez aparata dobio na kilazi i :(umro na kraju svoj 25 dan sa 1.900gr....kazu sve su uradili naravno da ni jedna majka ne vjeruje u to da su bas SVE uradili sta se moglo..ali Bog sve vidi i vraca

[Ivančica 939]

Razlog je curenje plodne vode od 22 nedelje...visoko naprsnuce kad sam otisla da lezim u bolnicu poslje 2 dana sam pustena kuci ..a nalaz glasi dovoljno pl.vode ne postoji naprasnuce ....i tako sam nastavila curiti do 32 nedelje otisla opet na lezanje gdje sam nakon 2 dana dobila kontrakcije i porodila se u roku 1h ..dobila sina 1.700 nadali se i doktori a tek mi...da ce biti dobro nakon mjesec dana inkubatora ali ne oni su ga skinuli sa aparata i rekli da moze bez njih ali njemu nije jos bilo dobro 2 dana je zivio bez aparata dobio na kilazi i :(umro na kraju svoj 25 dan sa 1.900gr....kazu sve su uradili naravno da ni jedna majka ne vjeruje u to da su bas SVE uradili sta se moglo..ali Bog sve vidi i vraca

:(

[enav 279]

Obecala sam da cu staviti kontakt udruzenja roditelja prevremeno rodjenih beba. Za sad ima u NS-u, i uskoro ce imati podatke za pravnu pomoc u celoj Srbiji.

http://www.facebook....154810247964889

[Tijana:) 4]

Sada čitam šta je sve prošao Vuk i sećam se koliko nam je vaša podrška značila! Puuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuno pozdrava od Vuka i mene!

[SuperStar 2143]

Joooj Tijana,sad sam citala bz daha tvoju pricu i bas mi je drago sto se sve super zavrsilo!Cuvajte se Vuk i ti

[Bebac 642]

Prevremeni porođaj je stresno iskustvo puno brige i strepnje. Ali, naša drugarica sa Bebac foruma je podelila njeno iskustvo i sad ponosno odgaja svoje Divove Miu i Maksima, pročitajte njenu priču

Priča jedne mame: Kako su porasli moji divovi ?

[ivanadunja 0]

Pozdrav. Nova sam ovde i nisam citala bas komentare . Zamolila bih vas da mi neko opsirnije objasni i trazim vase misljenje. 

36.nedelja trudnoce je u pitanju , curica. Otisla sam na ultrazvuk  , doktorica se iznenadila napredkom bebe, jer imam bas mali stomak , bukvalno bi mogla prikriti trudnocu ,kako je ona kroz salu rekla. Bebica je vise od 3kg, glavica je na dole. Rekla je da je sve u redu nego je primetila nadutost creva bebe . Zbog cega me je poslala u bolnicu na USG  da drugi lekar pogleda i trazi njegovo misljenje zbog toga , kako je ona navela zbog METEORIZMA CREVA PLODA. Da li je neko zna o cemu se radi , da li to predstavlja problem za bebu ili samo znak da cemo se ranije videti ...Hvala

[MatroNadja 7362]

Nemam iskustva s tim...jedino znam da meteorizam znaci gasovi...a koliko je to opasno kod bebe nemam pojma ali se nadam da ce sve biti u najboljem redu...

[Moja kravica 0]

31 nedelja sam primljena u bolnici radi krvarenja i otvaranja, jutros na pregledu mi je receno da sam otvorena 1ipo prst grlic meksi kontrakcija na ctg-u nemam ali ja povremeno osecam bolove, da li znate kakva je procedura dalje i sta ce biti u panici sam? I da napomenem pijem orvazil nifelat i progesteron inekcije

 

[In-Greed 10390]

Polako, svaka trudnoca je za sebe. Ponasaj se u skladu sa instrukcijama doktora i nadaj se najboljem. Svaka nedjelja duze je veliki plus, nadam se da ces izgurati sto duze. Ja sam bila otvorena prst i jako skracenog grlica, cak sam i prebacila termin, ali sam bila na strogom mirovanju i terapiji od pocetka petog mjeseca, kada mi je pome uto konstatovano. SRECNO!

[Kikiriki 4927]

31 nedelja sam primljena u bolnici radi krvarenja i otvaranja, jutros na pregledu mi je receno da sam otvorena 1ipo prst grlic meksi kontrakcija na ctg-u nemam ali ja povremeno osecam bolove, da li znate kakva je procedura dalje i sta ce biti u panici sam? I da napomenem pijem orvazil nifelat i progesteron inekcije

 

Moj ti savet miruj i slušaj lekare. Dobro je što si u bolnici. Moje cice su se rodile 33/34 nedelje i hvala Bogu bilo je sve ok. Neka granica sigurice ti je 32 nedelja. Ako to preguraš nema zime. Da li su ti dali terapiju za sazrevanje pluća? Kortikosteroid koji se daje kroz inekciju tri puta.

[Sanja19 58]

Pisala sam malo na forumu na drugoj temi dok sam bila trudna. Podeliću ovde svoju priču sa porođaja.

Ostala sam trudna iz prvog pokušaja onda kada smo mm i ja poželeli dete. Prva četiri meseca trudnoće su prošla savršeno nisam imala nikakve mučnine i druge simptome odlično sam se osećala već od petog mesca polako sam počela da se osećam nelagodno dok sedim pa sam više ležala na uz doktorka je videla da je beba dosta nisko uvela mi je utrogestan 2x dnevno. Već tada sam počela da se plašim prevremenog porođaja iako mi ga doktorka nije ni spomenula kao mogućnost ali sam mislila da sam bez razloga zabrinuta i pokušavala sam da ne mslim o tome. Početkom sedmog meseca sam počela bolje da se osećam pa sam počela i više da šetam. Bila sam ubeđena da će sve proći dobro i nisam se više brinula. Jedne subote u Novembru ustajem iz kreveta ujutru bez naglh pokreta, odjednom puca mi vodenjak bukvalno litre vode su iscurele, budim muža i krećemo u bolnicu. Bila sam 30gn u bolnici mi uključuju antibiotike i daju deksametazon za razvoj pluća bebe. Na uz afi manje od 30 beba skoro uopšte nema plodove vode. Govore mi da mirujem i da pijem što više vode da je za bebu bolje da što duže ostane u stomaku. Ubija me neizvesnost i to što mi niko ništa ne govori znam da nisu dr vidoviti ali bar su mogli da mi nešto kažu da znam šta da očekujem da se psihičk pripremim. U sredu stižu rezultati brisa ešerihija koli pretpostavlja se da je to uzrok pucanja vodenjaka. Bez vodenjaka put infekcije ka bebi je otvoren jedna dr hoće već sutradan da mi radi carski rez ali načelnik odlučuje da čekamo petak i da pokušaju da me prirodno porode. U petak mi uključuju indukciju u 4:30h ujutru ali do 16h nisam se otvorila ni 1 prst niti sam dobila kontrakcije vode me u salu na carski rez. Nisam se plašila carskog reza ali mi nije bilo svejedno što neću videti bebu pogotovo što nisam znala ni kog je pola jer su mi prethodno dve različite dr rekle različito a u bolnici mi je bilo glupo da pitam nekako mi se činilo da je to najmanje važno. U 16:20 rodila sam mog sina u 31gn imao je 1550g i 44cm. MM ga je video posle sat vremena od rođenja a ja tek sutradan. Bebu prebacuju u Institut za neonatologiju a ja ostajem  u bolnici. To jutro kad su me otpustili odmah smo otišli da vidimo bebu i od tad sam svaki dan išla da ga vidim a kada  je izašao iz inkubatora otišla sam da i mene prime kod njega. Sa odeljenja majki odlazila sam svakih 3h da ga hranim i presvlačim. Beba je u prvoj noći života imao tri apneja krize ali se više nisu ponovile. Disao je samostalno od početka jedino su mu prvih 5 dana upumpavali dodatni kiseonik u inkubator, 7 dana je primao antibiotike. Prve nedelje je pao na 1300g dok je vratio porođajnu kilažu prošle su tri nedelje. Prvi put sam ga uzela u ruke kada je imao 19 dana. U inkubatoru je bio mesec dana i taman kada smo trebali da odemo kući oko Božića njemu su otkrili kilu koja je morala da se operiše ostali smo još mesec dana u bolnici čekajući operaciju. Operisan je u Tiršovoj odakle smo pušteni kući posle dva meseca i 6 dana od kad je rođen toliko je proveo u bolnici. Bilo je još nekih problemčića koji su karakteristični za mnoge prevremeno rođene bebe ali sve može da se izleči uz pomoć terapije. Sada ima 5ipo meseci i oko 7kg on je jedna vesela bebica stalno se smeje i guče voli da se nosi i da mu neko priča. 

[Sanja19 58]

Pisala sam malo na forumu na drugoj temi dok sam bila trudna. Podeliću ovde svoju priču sa porođaja.

Ostala sam trudna iz prvog pokušaja onda kada smo mm i ja poželeli dete. Prva četiri meseca trudnoće su prošla savršeno nisam imala nikakve mučnine i druge simptome odlično sam se osećala već od petog mesca polako sam počela da se osećam nelagodno dok sedim pa sam više ležala na uz doktorka je videla da je beba dosta nisko uvela mi je utrogestan 2x dnevno. Već tada sam počela da se plašim prevremenog porođaja iako mi ga doktorka nije ni spomenula kao mogućnost ali sam mislila da sam bez razloga zabrinuta i pokušavala sam da ne mslim o tome. Početkom sedmog meseca sam počela bolje da se osećam pa sam počela i više da šetam. Bila sam ubeđena da će sve proći dobro i nisam se više brinula. Jedne subote u Novembru ustajem iz kreveta ujutru bez naglh pokreta, odjednom puca mi vodenjak bukvalno litre vode su iscurele, budim muža i krećemo u bolnicu. Bila sam 30gn u bolnici mi uključuju antibiotike i daju deksametazon za razvoj pluća bebe. Na uz afi manje od 30 beba skoro uopšte nema plodove vode. Govore mi da mirujem i da pijem što više vode da je za bebu bolje da što duže ostane u stomaku. Ubija me neizvesnost i to što mi niko ništa ne govori znam da nisu dr vidoviti ali bar su mogli da mi nešto kažu da znam šta da očekujem da se psihičk pripremim. U sredu stižu rezultati brisa ešerihija koli pretpostavlja se da je to uzrok pucanja vodenjaka. Bez vodenjaka put infekcije ka bebi je otvoren jedna dr hoće već sutradan da mi radi carski rez ali načelnik odlučuje da čekamo petak i da pokušaju da me prirodno porode. U petak mi uključuju indukciju u 4:30h ujutru ali do 16h nisam se otvorila ni 1 prst niti sam dobila kontrakcije vode me u salu na carski rez. Nisam se plašila carskog reza ali mi nije bilo svejedno što neću videti bebu pogotovo što nisam znala ni kog je pola jer su mi prethodno dve različite dr rekle različito a u bolnici mi je bilo glupo da pitam nekako mi se činilo da je to najmanje važno. U 16:20 rodila sam mog sina u 31gn imao je 1550g i 44cm. MM ga je video posle sat vremena od rođenja a ja tek sutradan. Bebu prebacuju u Institut za neonatologiju a ja ostajem  u bolnici. To jutro kad su me otpustili odmah smo otišli da vidimo bebu i od tad sam svaki dan išla da ga vidim a kada  je izašao iz inkubatora otišla sam da i mene prime kod njega. Sa odeljenja majki odlazila sam svakih 3h da ga hranim i presvlačim. Beba je u prvoj noći života imao tri apneja krize ali se više nisu ponovile. Disao je samostalno od početka jedino su mu prvih 5 dana upumpavali dodatni kiseonik u inkubator, 7 dana je primao antibiotike. Prve nedelje je pao na 1300g dok je vratio porođajnu kilažu prošle su tri nedelje. Prvi put sam ga uzela u ruke kada je imao 19 dana. U inkubatoru je bio mesec dana i taman kada smo trebali da odemo kući oko Božića njemu su otkrili kilu koja je morala da se operiše ostali smo još mesec dana u bolnici čekajući operaciju. Operisan je u Tiršovoj odakle smo pušteni kući posle dva meseca i 6 dana od kad je rođen toliko je proveo u bolnici. Bilo je još nekih problemčića koji su karakteristični za mnoge prevremeno rođene bebe ali sve može da se izleči uz pomoć terapije. Sada ima 5ipo meseci i oko 7kg on je jedna vesela bebica stalno se smeje i guče voli da se nosi i da mu neko priča. 

[k a m 2644]

Sanja, čitala sam tvoju priču bez disanja do kraja, dok ne pročitah da se sve dobro završilo, hvala Bogu! Žao mi je zbog svega što ste preživeli. Ali najvažnije je da je bebac dobro, hrabriša mali.