Hraniteljstvo-usvojiteljstvo..

odgovora

Objavljeno

Već dugo zaobilazim ovu temu, jer mi je jako bolna, ali ovog puta sam rešila da progutam knedlu i napišem ono što imam.

Pre 4 godine upoznala sam Stefana na ulici. Prišao mi je i pitao da li imam 20 dinara. Nisam htela da mu dam novac, odvela sam ga do pekare na doručak. Saznala sam da ide u predškolsko, ali ne svakog dana, samo ponekad, da živi sa babom, da ga je mama ostavila i viđa je samo ponekad, jer živi daleko, a tatu nema. Često smo se sretali posle toga i svaki put mi se slamalo srce - mali, neuhranjen i prljav dečak, na putu da postane dete ulice. Često sam se pitala koliko još takve dece ima.

Raspitala sam se malo više o Stefanu, i nije bilo teško doći do informacija, živim u malom mestu. Saznala sam da je baba sa kojom živi retardirana alkoholičarka (ali bukvalno), da ga je majka rodila sa 16 i da verovatno ni sama ne zna ko mu je otac, da se nakon toga udala i ne brine o detetu niti ga viđa. Saznala sam da je klincima u pubertetu glavna zabava da mu kupe pivo, kako bi ga napili i uživali u predstavi. Takođe sam saznala da je ustvari oduzet majci i prvi je na listi čekanja za hraniteljsku porodicu, ali iz nekih razloga(po mom mišljenju nemara Centra za socijalni rad), živeo je sa babom, ili bolje rečeno na ulici, a ne u domu za nezbrinutu decu.

Sve to me je mnogo pogađalo i danima sam molila svoje roditelje da se prijave da budu hranitelji, ali oni me nisu shvatali ozbiljno. Onda sam jednog dana kad sam naletela na Stefana rešila da ga pozovem na ručak. Bio je zbunjen kad smo stigli, razgledavao je čudio se, postavljao gomilu smešnih pitanja. Kada je video supu pitao je šta je to i kako se jede. Pogledala sam svoju majku, videla kako joj se oči pune suzama i znala da će još sutra otići da vidi kakva je procedura oko hraniteljstva.

Tako je i bilo. Prijavili su se, zatim išli na tromesečnu obuku, u koju smo se uključili i brat i ja i koja je bila vrlo zanimljiva i interaktivna. Na kraju je sve to završeno, moji roditelji su bili na listi i čekali da im se dodeli dete. Niko od nas nije očekivao da dobijemo baš Stefana, iako je on često dolazio kod nas. U to vreme već je uveliko išao u prvi razred, ali je zaostajao za ostalom decom. Nije znao ništa, ni slova, ni brojeve, a o sabiranju i oduzimanju i da ne pričamo.

Bio je kraj aprila 2008. Hladno i kišovito jutro. Izašla sam u dvorište i videla Stefana kako stoji ispred kapije u majici sa kratkim rukavima, iscepanim pantalonama i papučama. Pogledao me svojim tužnim okicama i rekao kako bi voleo da živi sa nama. U tom trenutku, ne znam da li sam bila srećna ili tužna, gledajući to malo, izmučeno stvorenje, za koje sam se već bila prilično vezala i videla u njemu mlađeg brata.

Pozvala sam ga unutra, a moja mama je pozvala Centar za socijalni rad (oni su inače znali da Stefan voli da dolazi kod nas). Ubrzo nakon toga došli su socijalna radnica i dečji psiholog, pričali sa detetom, sa mojom mamom i odlučili da ga ostave kod nas, iako su znali da će biti problema, jer su i oni sami imali veliki problem sa njegovom babom. Narednih dana su sredili papirologiju, a Stefan je uživao. Imao je redovne obroke, toplu sobu samo za sebe, mogućnost da gleda crtane filmove prvi put u životu, da se okupa i nosi novu i čistu odeću. Učili smo sve ono što je propustio, radili na tome da nadoknadimo izgubljeno, pisali domaći, a onaj tužni pogled je nestao.

Međutim, nakon tri nedelje je njegova baba primetila da joj fali dete i tu su nastali problemi. Tražila je Stefana u školi, pretila mu, pokušala da ga odvede. Učiteljica je prijavila policiji i priveli su je. Tad sam prvi put shvatila koliko se mali plašio te žene. Još par nedelja je sve bilo u redu, a onda se pojavila njegova majka i odvela ga iz škole za vreme velikog odmora. :(

Iako joj je dete oduzeto mnogo pre toga, i ko zna koliko dugo ga nije videla ( imala je pravo da svake srede provede po sat vremena sa njim u Centru za socijalni rad, ali ni jednom nije došla dok je on bio kod nas), odjednom joj je proradio materinski instinkt! U mojoj kući je tih dana izgledalo kao da nam je neko umro.

Onda je usledio beskrajni proces - Centar za socijalni rad je nju tužio, kako bi sudija dao nalog policiji da oduzmu dete i sve to još uvek traje, verovali ili ne!

Stefan je inače opet kod babe. Sretnem ga ponekad. Osvrne se oko sebe, a onda mi uputi bojažljivi smešak, mahne i pobegne.

Vanjnja voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Izvinite što sam vas ovoliko udavila, ali sad se bar malo bolje osećam.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Jao moon, kako tuzno. :( Nije mi jasno zasto su ga ponovo uzeli, kada opet ne vode racuna o njemu, tugica.

T majka nije majka, vec monstrum! Imam osjecaj da je njen nacin razmisljanja "necu dijete, necu mamu koja pije, odoh ja, mami ce biti dobro dok ima koga da maltretira i nece mene dirati". U svoj toj prici dijete je nadrljalo ni krivo ni duzno.

Postoji li ikakva mogucnost da vam ga vrate???

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Moon tvoji roditelji i ti ste divni ljudi.Svaka vam cast na svemu.Zao mi je sto mali Stefan nije sa vama.Nadam se da ce jednoga dana sreca pokucati na njegova vrata i da ce opet biti kod vas.

Hvala ti sto si ovu pricu podelila sa nama i olaksala sebi.

Moon ti si divno stvorenje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Moonlight, uopste nas nisi udavila, prica je jako dirljiva. Tvoji roditelji zasluzuju divljenje... Stefanu je, kada je otisao od vas, sigurno bilo jos gore, jer je vidio kako izgleda normalan zivot, koji ne moze imati pored te grozne zene... :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Moon, postupak tvojih roditelja i naravno tebe je dokaz da plemenitost i veliko srce HVALA BOGU jos uvek postoje. U svetu u kakvom zivimo gde preovladjuju podsmeh, prezir i pojedine osobine ljudi koje su za gadjenje vi ste biser i od sveg srca vam zelim da to dete ponovo dospe u vase ruke. Znam kako se oseca, ja sam dete bez roditelja i znam, narocito kada si tako mali, koliko znace tople reci i ljubav koju ti neko bezuslovno pruza. Borite se za njega. I sama vasa borba njemu mnogo znaci, osmeh na ulici mu znaci. Njemu znace sitnice.

Zelim vam da se izborite za to dete koje ce vam zasigurno biti zahvalno, ciji je osmeh koji cete izmamiti dragocen.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Moolight, prica sa tuznim krajem definitivno. Svaka cast tebi i tvojim roditeljima, drago mi je kad cujem da i dalje postoje plemeniti ljudi.

Nije mi jasno samo ako je dete pripalo vama kako ga je opet uzela baba??!! jel' to bilo kao hraniteljstvo?

Bas tuzno. Zao mi je decaka. Verovatno pati za vama. Nadam se da ce se sve leop zavrsiti i Stefan biti opet kod vas.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Moon divna si....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Hvala vam, devojke.

Da, Šećer, to je bilo hraniteljstvo, a majka kojoj je oduzet ga je jednostavno odvela, pa i pored toga, opet ne brine o njemu. Zvanično, on je i dalje oduzet od nje, ali su stvari takve kakve jesu. Iskreno, nisam sigurna da je pametno da ga vrate kod nas, jer mislim da bi se sve ovo moglo ponoviti. Mislim da je za njega najbolje rešenje neki drugi grad. Ako je sve ovo bilo toliko stresno za mene i moje roditelje, ne mogu ni da zamislim kako je tek njemu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Moon tvoji roditelji i ti ste divni ljudi.Svaka vam cast na svemu.Zao mi je sto mali Stefan nije sa vama.Nadam se da ce jednoga dana sreca pokucati na njegova vrata i da ce opet biti kod vas.

Hvala ti sto si ovu pricu podelila sa nama i olaksala sebi.

Moon ti si divno stvorenje.

Moonlight, uopste nas nisi udavila, prica je jako dirljiva. Tvoji roditelji zasluzuju divljenje... Stefanu je, kada je otisao od vas, sigurno bilo jos gore, jer je vidio kako izgleda normalan zivot, koji ne moze imati pored te grozne zene... :(

Moon, postupak tvojih roditelja i naravno tebe je dokaz da plemenitost i veliko srce HVALA BOGU jos uvek postoje. U svetu u kakvom zivimo gde preovladjuju podsmeh, prezir i pojedine osobine ljudi koje su za gadjenje vi ste biser i od sveg srca vam zelim da to dete ponovo dospe u vase ruke. Znam kako se oseca, ja sam dete bez roditelja i znam, narocito kada si tako mali, koliko znace tople reci i ljubav koju ti neko bezuslovno pruza. Borite se za njega. I sama vasa borba njemu mnogo znaci, osmeh na ulici mu znaci. Njemu znace sitnice.

Zelim vam da se izborite za to dete koje ce vam zasigurno biti zahvalno, ciji je osmeh koji cete izmamiti dragocen.

Moolight, prica sa tuznim krajem definitivno. Svaka cast tebi i tvojim roditeljima, drago mi je kad cujem da i dalje postoje plemeniti ljudi.

Nije mi jasno samo ako je dete pripalo vama kako ga je opet uzela baba??!! jel' to bilo kao hraniteljstvo?

Bas tuzno. Zao mi je decaka. Verovatno pati za vama. Nadam se da ce se sve leop zavrsiti i Stefan biti opet kod vas.

ne mogu da nadjem prave reci pa cu potpisati sve vec navedeno.. t2320.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.