Hraniteljstvo-usvojiteljstvo..

[Tamara/Mina 7]

Ima dosta porodica koja na zalost ne mogu da imaju decu zbog raznoraznih razloga... Neki se rese na usvajanje sa svim mogucim koplikacijama i posledicama, a neki ipak odaberu da budu sami ili eventualno kao "zamenu" uzmu nekog kucnog ljubimca... Jel to sebicnost ili ipak strah od neizvesnosti??

Kakvo je vase misljenje po tom pitanju? Da li bi ste ili ste mozda vec usvojili dete?

Da li usvojeno dete treba da zna istinu od starta ili mu treba to precutkivati?

Da li bi mozda nekom detetu pruzili pomoc privremeno, kao hranitelj ili smatrate to gubljenjem i vremena i novca?

[marinak]

Apsolutno sam za usvajanje i hraniteljstvo. Mislim da nema cina koji je plemenitiji. U mom malom rodnom gradu, u mojoj ulici, postoje tri porodice koje su usvojile decu i predivan su primer za sve one koji se dvoume. Znam da je procedura uzasno duga i komplikovana,ali oni su dokazali da vredi.Mozda je to i dobro donekle, jer usvajanje deteta je ogromna odgovornost, mozda cak i veca od radjanja sopstvenog deteta (ako tu uopste postoji gradacija). Hraniteljstvo je nazalost u Srbiji izvor dodatnih prihoda. Kazem nazalost jer ne znam da li iko zaista kontrolise kako zive ta deca. Sto se kucnih ljubimaca tice, volela bih da imam uslove za njih jer volim zivotinje. Ipak, grozim se kad cujem da neko poistovecuje ljudsko bice i zivotinju, a posebno kad cujem da kucetu kazu "'odi mami"

[mama Bojana 19]

obzirom da radim u skoli vidjala sam mame koje su usvojile decu. Njih iz centra za socijalni rad toliko proveravaju da su te zene svoj zivot bukvalno podredile dokaziovanju toga da su dobri i odgovorni roditelji. Toliko se puno vezuju za dete, toliko ga stite, toliko im znaci... Vole to dete kao svoje meso, kao da su ga zaista same rodile. Dirljiva je ta ljubav.

A kad detetu jednog dana saopste istinu - to je poprilicno bolan proces pun straha. Tada se te majke boje da ce ih dete napustiti, boje se "zova krvi". Deca se suocavaju sa cinjenicom da ih je rodjena majka odbacila, da joj nisu bili dovoljno dobri... Mnogo tu posla za psihologe ima... Ako nekoga interesuje, mogu da pricam o tome kako se pomaze roditeljima i deci u periodu nakon saopstavanja istine...

Plemenito je i divno udomiti neko dete, a nekome omoguciti da zadovolji roditeljski nagon... Naravno da glasam za.

[marinak]

Secam se kako je jedna od nasa prijateljica pricala o tom trenutku kad se detetu saopsti istina o usvajanju. Dete je to inace odlicno prihvatilo jer je od najranijeg uzrasta znalo da je usvojeno,ali jednom ju je sin pitao "da li bi mene moja bioloska majka vise volela od tebe?". Dala mu je najbolji moguci odgovor, cini mi se:"NE znam da li bi te bioloska majka vise volela,ali znam da te mi jako volimo."

[Legenda 77]

Tamara, ovu sam temu htela da otvorim, vec duze vreme razmisljam o tome. Bas zbog raznih peripetija oko papira, mislim da ne bih, ali oduvek mi je zelja bila da imam sopstveno dvoje dece a da trece usvojim ili bar da budemo hraniteljska porodica. Bas godinama ta zelja tinja u meni. MM bas i nije za to... ko zna, vreme ce pokazati sta ce biti.

[Ana* 835]

Jedno ogromno ZA

A sto se tice nacina saopstavanja detetu da je usvojen?!... Da sam u prilici da imam usvojeno dete i da treba da mu saopstim da je usvojen za tako nesto bih prvo platila nekog zajednickog psihoterapeuta koji bi me usmerio kada i kako saopstiti to detetu ali takodje i pomogao nam oko emocija koje u tim okolnostima mogu da se jave kod deteta a sigurno i kod nas. Mislim da je svako dete psihicki razlicito pa shodno tome nekom detetu mozete reci dok je malo a za neko dete treba sacekati. A upravo strucni ljudi bi trebalo (bar bi trebalo) da vam pomognu da to prodje sto "bezbolnije" za dete i za vas.

[Micilici 23]

Apsolutno sam za usvajanje i hraniteljstvo i u danasnjem svetu gde ima toliko gladne, zedne i izmucene dece smatram to za najplemenitiji cin!

I mm se samnom apsolutno slaze po tom pitanju. Ako jednog dana ne budemo mogli imati vise svoje dece usvojicemo sigurno, i to ne jedno (naravno, ako nam dozvole).

Secam se jedne recenice mog tate: "Roditelj nije onaj ko da zivot, vec ko dete odgaja i izvede na pravi put!" i zato smatram da u bioloskom nema puno ako oni koji su roditelji postali roditelji nisu odlucili to i ostati...

A za saopstavanje- mislim da bismo mi nasem detetu da je usvojeno vec dok je malo rekli. Jednostavno i lagano, kroz pricu i knjige (ima ih u biblioteci koje deci pricaju o usvajanju, a ima i jedna pricica iz Milica serijala koja to pominje) rekli bi joj da ona nije dosla iz maminog stomaka, ali je duboko u maminom srcu i da ce tu zauvek ostati...

[bokicina mikica]

obzirom da radim u skoli vidjala sam mame koje su usvojile decu. Njih iz centra za socijalni rad toliko proveravaju da su te zene svoj zivot bukvalno podredile dokaziovanju toga da su dobri i odgovorni roditelji. Toliko se puno vezuju za dete, toliko ga stite, toliko im znaci... Vole to dete kao svoje meso, kao da su ga zaista same rodile. Dirljiva je ta ljubav.

A kad detetu jednog dana saopste istinu - to je poprilicno bolan proces pun straha. Tada se te majke boje da ce ih dete napustiti, boje se "zova krvi". Deca se suocavaju sa cinjenicom da ih je rodjena majka odbacila, da joj nisu bili dovoljno dobri... Mnogo tu posla za psihologe ima... Ako nekoga interesuje, mogu da pricam o tome kako se pomaze roditeljima i deci u periodu nakon saopstavanja istine...

Plemenito je i divno udomiti neko dete, a nekome omoguciti da zadovolji roditeljski nagon... Naravno da glasam za.

JA SMA ZA! mozda vise za hraniteljstvo,nego za usvajanej (u svom licnom primeru)predpostavljam da je lakse postati hranitelj nego usvojitelj.ja sam nazalost imala priliku da vidim lose primere,kada se usvojeno dete otrgne ,,zovu krvi`` i nastanu silni problemi.jer pored i najboljeg vaspitanaja,genetika cini cuda,a covek nikada ne moze da zna u toj situaciji,sta dobija

psiholozi preporucuju da se usvojenom detetu ta cinjenica sto pre saopsti,da se ne krije,ali to u maloj detetovoj glavi stvara ogromne konflikte i zabune,a sa tim se treba zanati psiholoski i pedagoski izboriti.

nisam sa mm pricala o tome,ali bih jednog dana zelela da budem hranitelj,mozda kad moja rodjena deca odrastu dovoljno da shvate sta je to.htela bih da pomognem jer su u pitanju deca,kojoj ocajnicki treba ljubav i paznja,a to ne moze da se nadoknadi nicim materijalnim.da imam vise vremena,mislim da bih radila kao volonter u decijem selu u kamenici,to mi je zelja.

[mama Bojana 19]

Jedna tatina koleginica ima usvojenu cerku, koja je to saznala tek u srednkoj skoli. To je bilo strasno bolno za nju. Tragala je za ostalim clanovima porodice, pokusavala i na kraju uspela da se poveze sa njima i da ih sretne. Njeni rodititelji (ljudi koji su je usvojili) su joj pomogli u tome uprkos strahu da ce im otici. Ona se izjasnila da ne zeli da ostavi roditelje, ali oni ipak strahuju - insistirali su da fakultet upise u gradu u kome nisu njeni bioloski roditelji. Naravno, to su uradili na suptilan nacin.

Mnogo je lakse saopstiti i objasniti to malom detetu.

Imam dva slucaja iz skole gde je deci saopsteno u pubertetu - 11-12 godina. E to je bilo potresno. U pitanju je jedna devpojcica - njeni su bioloski roditelji sa kosova - usvojitelji su joj ispunili zelju i odveli je bioloskim roditeljima na upoznavanje. Kad je videla u kom siromastvu ovi zive (genetski su zdravi ali imaju 7oro dece i nisu imali uslova da cuvaju bebu), shvatila je da joj je usvojenjem ucinjena usluga (sada je jedinica i ima sve). Cak ne mrzi bioloske roditelje, a nije gnevna ni na usvojitelje.

Drugi slucaj je jedan decak. Sa njim je bilo mnogo problema - poceo je da pokazuje ogroman gnev i nepostovanje prema majci a ona ga je ,jadnica, u svojoj brizi previse razmazila. Dok su mu dokazali da je voljen... Gledali su se snimci sa svih rodjendana, fotografije, obilazeni su rodjaci kako bi on bio uveren da je "üjak" i dalje ujak, da je tetka tetka, da je baba baba... Mnogo mu je tesko palo sto su ga se neki tamo roditelji odrekli... A biloski otac mu je bio po zatvorima, za majku sam zaboravila...

Istina je da su roditelji ostavljenih beba najcesce mentalno ili socijalno zapusteni, cesto su to delikventne osobe... Jeste usvojenje bebe nesto kao "kupovina macke udzaku" ali sam ipak za to da se bebi pruzi sansa da ima pravu porodicu.

[Tamara/Mina 7]

Ta surova istina je za dete bolna u svakom uzrastu ali mislim da je ipak bolje govoriti to detetu od malena, sto kaze Micilici kroz pricu, na deciji nacin...

Mi imamo dugogodisnje porodicne prijatelje sa kojima se sudbina bas surovo poigrala jer oboje mogu da imaju decu ali samo sa drugim partnerima, nikako medjusobno... Strasno... Dugo su se resavali i pregovarali o usvajanju i ipak resili da uzmu jednu malu devojcicu... Pratili su majcinu trudnocu(koja je bila vrlo mlada i uplasena, a jos svi protiv nje i tog deteta, sto roditelji sto decko..), cim se porodila bebu su uzeli, nije htela ni da je vidi...

A kroz sta su sve oni prosli bolje i da ne pricam, mnogi bi odustali.. Tolika provera, presing, papirologija, po sto puta jedno te isto, pa onda beba non-stop bolesljiva, te jedna bolest te druga... Prolazio je meseci za mesecom, i svaki put neki problem, sve dok napokon sve nisu sredili i uzeli je... Dok su je drzali oboje su plakali ko rodne godine..

Godine su prolazile, priustili su joj sve, od garderobe do putovanja po celom svetu ali si nisu dozvolili ni u jednom trenutku da je razmaze, lepo je vaspitali i pustili ove godine u svet, tj u Englesku na skolovanje jer je ona tako zelela.. Koliko im je tesko samo oni znaju ali kaju se samo zbog jednog, sto nisu usvojili bar jos decaka

Divni ljudi i roditelji koji bi mogli i da se ne ostvare u toj ulozi da se nisu resili na taj korak.

Epa oni su njoj krenuli od malih nogu da pricaju kako stvari stoje i ona to lepo podnosi, ne zeli mnogo da zna o bioloskim roditeljima, ovima je zahvalna do neba. Bilo je dece koja su joj se ismejavala, zadirkivala, rugala sve je podnela bez svadje i prepirki, samo uz malo plakanje... Odrasla je na mojim ocima, super devojka, povucena, dobra, uvek nasmejana, mirna i voljena u drustvu.

U istoj zgradi se pojavio nedavno nas par koji ima slicni problem, sada su oni u dubokom razmisljanju o usvajanju, pa se nadam da ce doneti pravu odluku

A sto se tice "Decijeg sela", imala sam priliku da provedem sa njima nedelju dana kada su dosli u Moskvu. Diiivna deca, vesela, dobra, poslusna ali i tuzna... Super smo se druzili ali najdraza mi bila jedna mala Maca(to joj je bio nadimak), kada su odlazili ne zna se ko je vise plakao Neko vreme smo se i dopisivali, slali cestitke pa je nekako samo od sebe stalo... Ali imam veliku zelju da ih obidjem, mada su oni vec sada veliki, mozda i nisu vise tamo...

O hraniteljstvu i ja razmisljam, dace Bog pa cu biti u mogucnosti da usrecim bar jedan zivot! Moja mama od uvek to zeli ali nikada nismo bili u mogucnosti da priustimo tako nesto...

Skidam kapu svim tim ljudima i nisko se klanjam zbog dela koje cine, jer je to zaista velika stvar!

[Milkyway 6]

Prvo, mislim da treba detetu da se objasna+javaju kako stvari stoje, i ne samo za to, vec za sve. Sta je problem imati jednu mamu koja te je rodila, i jednu koja te voli i odgaja. Nemas potrebe da kazes detetu "odbacila te, nevoli te" i sl, vec mozes da mu objasnis da ga je volela, smo nije mogla da je odgaji npr. Ako mora da zan istinu nemora da bude istraumirano.

Ja sam razmisljala o tome da ja i Veljko usvojimo dete, i uradila bih to, bez obzira imala svoje ili ne, al' se plasim, i to ne malo, toga da je to dete ukradeno, pa ga ja dobijem, i kroz nekoliko godina ga roditelji pronadju i traze ga na trag. Ja mislim da bih umrla. To dete bi postalo deo mene cim bih ga uzela u narucije, al sa druge strane, tu su roditelji koji ga traze na trag, koji su ko zna koliko noci preplakali bez njega i sl... Meni kazu ovde, "nikad nemozes da volis tudje kao ono sto si ti rodila" ja im samo uzvratim, "volis li ti svog unuka?Jesi li ga ti rodila?", ako mi na to kazu da je to krv njene krvi ja je pitam onda: "A sta ako tvoj sin dobije dete, nemozes biti sigurna da je tvoja krv..."

Zar nisam u pravu? Kako ja mogu da delim ljude? Da delim decu, da dobijem svoje dete i da usvojim i svom da dam dve kockice cokolade a onom usvojenom jednu?! Ako je usvojeno, moje je i tacka.

Vrlo rado, vrlo rado bih usvojila, samo me tako neke sitaucije plase, i to sto same znamo kakav nam je zakon i kakav nam je sud... Kao Gauda busan. Ako se nista kod nas ne bi promenilo (kod mene i muza) za koju godinu, a malo poradi na zakonu, mozda to i uradim.

A, hraniteljstvo... Pa to mi je onako, bolnije, vise mehanicki kao da se radi. Da ih gajis, pa da odlaze od tebe, pa dodju drugi, pa treci i sve tako... Neznam dal' bih to mogla. Mada, ko zna, to je manje komplikovano (sto se tice papirologije i toga) od usvajanja, al' svakako da to nemoze svako da radi. Moras da imas para, moras da imas prostora, moras i zivaca i razumevanja da imas na pretek... Mislim da zivaca i razumevanja imam dovoljno, al' para i prostora, daleko od dovoljnog.

[Borjana 28]

Jedno vrijeme sam bila uplasena da nikada necu moci imati djecu...

Razmisljala sam o usvajanju, ali ne prije nego sto bih pokusala na sve moguce nacine postati bioloska majka.

Kada sam mm-u rekla da, u slucaju da ne mozemo imati djecu, usvojimo jedno, on je bio protiv toga. Koliko mi se cini, on se plasi da to dijete ne bi volio "dovoljno" jer nije "njegovo". I bila sam u pravu, ali znam da bi se taj njegov stav vremenom promijenio.

Ako bi mi to finansijska situacija dozvolila, voljela bih da mogu pomoci (na bilo koji nacin) djeci koju su roditelji ostavili...

[Topaz 120]

ZAŠTO DA NE! ... pogotovo ako je u pitanju mala beba, koja od malena raste uz svoje usvojitelje ili bolje receno roditelje.

Ne vjerujem da je neko genetski opredjeljen da postane kriminalac ili genijalac mada ni ne odbacujem tu mogućnost. Smatram da se radom i ljubavlju porodice u kojem dijete odrasta sama sustina i priroda mogu u velikoj mijeri da se "suzbiju" ili, one dobre osobine podstaknu.

Nisam za varijantu da se ista krije od dijece, kako vrijeme prolazi sve je teze saopstiti dijetetu da "je njegov zivot jedna velika laz" (jer tako oni to vide). Najidealnije je da dijete toga bude svijesno od malena i da u porodici odrasta sa zenom i čovjekom koje zove mama i tata, koji ga vole kao i ono njih ali da zna da postoji negdje jedna osoba koja ga je rodila ali iz raznih razloga nije mogla da zadrži.

KOJE JE NAJBOLJE VRIJEME ZA SAOPSTAVANJE ISTINE i kako ce ta istina uticati na malo dijete/skolsko dijete/tinejdzera, kako će se saopštiti i kakve će posljedice ostaviti to je već psihološko pitanje.

Ja bih po nekom "instinktu" to uradila mnogo prije puberteta ali stvarno ne znam kako bi pogledala u te male iskrene oke i to saopstila a "da me ne boli dusa" pri samoj pomisli da se u glavici tog djeteta vrzmaju misli da je odbaceno ili da ga prava mama nije htjela a znam da ono nije odbaceno i da postoji neko ko ga voli vise nego samu sebe - njegova mama (usvojiteljka).

[MamaMjau 369]

Ja sam za.Pisala sam o tome da je sa mnom u sobi u porodilistu bila devojka koja daje svoje dete u hraniteljsku porodicu.Da sam bila u malo boljoj finansijskoj situaciji predlozila bih joj da meni da dete da ga cuvam,a da ne budem hranitelj,vec da joj pomognem.Sigurno bi se i moj muz slozio sa mnom.Mogla bi da dolazi svakog dana da ga vidi i ako je stvarno odlucila da ga uzme kada zavrsi srednju skolu to bi lako ucinila a ne da ceka taj zakonski rok.Ne bih ga odvajala od svog deteta i imalo bi sve sto i moj Ogi ali situacija je bila takva da smo jedva sastavljali kraj s krajem.

A sto se tice domova za nezbrinutu decu je vec druga prica.Zivela sam u zgradi pored doma,isla sam s njima u skolu,sa nekima sam se i druzila.O njima niko ne vodi racuna a mesecni dzeparac im je svega 1900 dinara.Nikoga nije briga da li su jeli,isli u skolu,da li uce,jel puse ili se drogiraju.Stvarno mi ih je zao jer ima i veoma pametne dece s kojima se zivot poigrao i prepusteni su sami sebi...

[MamaMjau 369]

Ovo zaboravih da dodam

Moja tetka je usvojila decaka,bio je bas mala beba.Imao je bronhitis kada su ga uzeli.Ona je isla s njim u Soko Banju na terapije,uvek je imao sve najbolje.Ona mu prica stalno da je usvojen iako ima 6 godina,cak kada na televiziji prikazuju reportaze o domovima prica mu kako je i on bio tamo i kako ga je ona uzela i dovela tu gde jeste.I mislim da nije roditelj onaj ko samo rodi ili napravi dete vec onaj ko ga cuva,vaspitava i trudi se da mu omoguci lep i srecan zivot.

[Nina* 28]

Kao i Legendina, i moja neka zelja je da imam svoje dvoje troje dece i da usvojim jedno...ali sada ne bi usvojila, ali bi uzela kao hranitelj. Mislim da je to lakse i za decu i za da tako kazem " roditelje ". Mi u komsiluku imamo jednu porodicu kojoj je na zalost, premunulo dete kada je imalo oko 3 god. Posle par godina su usvojili jedno dete jer im je dr rekao da oni ne mogu da imaju dece ( a pokusavali su nekoliko godina ), i posle tog usvajanja zena je ostala trudna i sada ima dvoje dece i jednako ih gleda i pazi iako je jedno usvojeno.

[mama Bojana 19]

Kao i Legendina, i moja neka zelja je da imam svoje dvoje troje dece i da usvojim jedno...ali sada ne bi usvojila, ali bi uzela kao hranitelj. Mislim da je to lakse i za decu i za da tako kazem " roditelje ". Mi u komsiluku imamo jednu porodicu kojoj je na zalost, premunulo dete kada je imalo oko 3 god. Posle par godina su usvojili jedno dete jer im je dr rekao da oni ne mogu da imaju dece ( a pokusavali su nekoliko godina ), i posle tog usvajanja zena je ostala trudna i sada ima dvoje dece i jednako ih gleda i pazi iako je jedno usvojeno.

To sto je uspela da zatrudni dodje joj kao nagrada za plemenitost...

[Nina* 28]

Da. To nije jedini slucaj koji znam, jedna rodjaka mm je dugo pokusavala da ostane trudna i na kraju su usvojili decaka i posle par godina ostala je trudna i rodila devojcicu....valjda se pomirila sa cinjenicom da nemoze da ima svoju decu i kada je usvojila dete ispunila je svoje majcinske potrebe, opustila se i eto,...

[Tamara/Mina 7]

Da. To nije jedini slucaj koji znam, jedna rodjaka mm je dugo pokusavala da ostane trudna i na kraju su usvojili decaka i posle par godina ostala je trudna i rodila devojcicu....valjda se pomirila sa cinjenicom da nemoze da ima svoju decu i kada je usvojila dete ispunila je svoje majcinske potrebe, opustila se i eto,...

Da, cula sam i ja za dosta takvih slucajeva

[Baca 30]

Kao i Legendina, i moja neka zelja je da imam svoje dvoje troje dece i da usvojim jedno...ali sada ne bi usvojila, ali bi uzela kao hranitelj. Mislim da je to lakse i za decu i za da tako kazem " roditelje ". Mi u komsiluku imamo jednu porodicu kojoj je na zalost, premunulo dete kada je imalo oko 3 god. Posle par godina su usvojili jedno dete jer im je dr rekao da oni ne mogu da imaju dece ( a pokusavali su nekoliko godina ), i posle tog usvajanja zena je ostala trudna i sada ima dvoje dece i jednako ih gleda i pazi iako je jedno usvojeno.

Jao Nina da ta zena nije mozda iz Panceva? Neverovatno,ista prica iz moje blize okoline ili je mozda slucajnost.

Iskreno ne znam da li bih usvojila dete. Znam da je to humano ali.....Puno sam razmisljala na tu temu jer dugo nisam mogla da zatrudnim pa na pamet pada hiljadu i jedna ideja samo da se stigne do bebice.Moja tetka radi u ustanovi koja ima veze sa bebama pa izmedju ostalog i sa napustenom decom.Kada smo svojevremeno pricale na tu temu ona mi je smo skrenula paznju na zdravlje i anomalije napustene dece. Nemisleci pri tom samo na fizicke anomalije vec prvenstveno na psihu.Postoje neke bolesti koje ne mogu da se otkriju u ranom detinjstvu,a ja sam zelela malu bebu,vec se ispoljavaju kad dete malo poodraste. Priznajem,nisam bila spremna na tu zrtvu,mozda cete reci da sam sebicna ili da nisam dovoljno zelela dete ali eto nisam se usudila na taj korak.Naravno,nemislim da sva napustena deca imaju neki poremecaj ali ja nisam bila dovoljna hrabra.Hvala dragom Bogu pa sad imam svoju Cukilicu. Mislim da je usvajanje deteta predivan cin i uvek se divim ljudima koji to urade.

[Tamara/Mina 7]

Upravo mi je mama javila da su jedni nasi prijatelji usvojili jednu devojcicu od tri godine, posle dugo godina pokusaja da imaju svoje..

[secer 154]

Upravo mi je mama javila da su jedni nasi prijatelji usvojili jednu devojcicu od tri godine, posle dugo godina pokusaja da imaju svoje..

to je predivna vest!

[secer 154]

znam ljude koji su usvajali, druzila sam se i sa devojcicama koje su bile usvojene!

naravno uvek bih uvek usvojila! i pored moje dece mozda bih usvojila.

[viki77 36]

I ja bih,kada bi mi uslovi dozvolili,volela a imam dvoje svojih i jedno usvojeno Vec odavno mi se ta ideja mota po gavi,jos od pre Mininog rodjenja,ali za sada nije nikako ostvarivo i jako mi je zao zbog toga.

[Trmalja 1508]

Tamara, ovu sam temu htela da otvorim, vec duze vreme razmisljam o tome. Bas zbog raznih peripetija oko papira, mislim da ne bih, ali oduvek mi je zelja bila da imam sopstveno dvoje dece a da trece usvojim ili bar da budemo hraniteljska porodica. Bas godinama ta zelja tinja u meni. MM bas i nije za to... ko zna, vreme ce pokazati sta ce biti.

I ja imam ovu zelju, jos kad bih imala mogucnosti. Mm se slaze sa tim. Ne znam kakva je procedura, jos je rano pricati o tome, ali ako mi se ikad pruzi prilika, pokrenucemo to!

Ne znam, po meni bar oni koji nemaju bas neke uslove, mogu da se odluce na hraniteljstvo. Lijep i jako plemenit gest.

Steta sto se ljudi odluce na hraniteljstvo samo zbog pomoci koju prima to dijete. Ali Boze moj, ima nas svakakvih, nazalost!