latifa

Aktivnosti člana/članice latifa

1. 
   
   

   latifa je dodao/la tema Lekarski pregledi, vakcinacija, hospitalizacija    14 Oct 2015

   stresna inkontinencija

   Zdravo mame i tate,
   moja cerkica od punih 6 godina i dan danas ima mnogo problema sa nezadrzavanjem mokrace i stolice, ne uspeva ni jedno ni drugo. Imali smo do sad nekoliko misljenja i dijagnozu ali te terapije nisu resile problem, samo je ova poslednja na kojoj je sad ublazila celu situaciju. Sada pije Ditropan lek kojeg ni nema u Srbiji. Nasli smo doktora koji veruje da ima resenje za nju ali moramo ici u drugi grad. Ja se jako bojim da iz nekog nama nepoznatog razloga, ali poznatog Komisiji, necemo dobiti uput da je vodimo...
   Moje pitanje glasi: ''Da li neko od vas ima iskustva sa dobijanjem uputa za odlazak u drugi grad na bolnicko lecenje?"
   
   
   

   • odgovora
   • pregleda
2. 
   
   

   latifa je dodao/la post u temi Zanimanje    28 Jun 2011

   Arapski jezik i knjizevnost + hebrejski i engleski jezik :-)
   

   • 0
3. 
   
   

   latifa je dodao/la post u temi Kila kod beba    28 Jun 2011

   Ja sam kao mala to operisala dva puta, tj pojavilo mi se na obe prepone. Imala sam oko4-5 god. Moj muz je takodje imao, moja rodjena sestra i njegova takodje. Koliko sam ja upucena to je u pitanju slabost trbusnog zida. I moze biti nasledno...
   E sad, nista to ne bi bilo strasno da za 3 nedelje moj sin ne treba da ide na istu takvu operaciju. Njemu se pojavilo nedavno ali u testisu. Dr kaze da je to vodena kila ali kako joj ima vise od mesec dana, mora na operaciju.
   Kako cu ja to da prezivim pojma nemam. Za njega znam da pola nece ni biti svestan sta mu se desava jer je mali, u avgustu ce napuniti 5. Kod nas u NS procedura ide ovako - jedan dan se dodje rano ujutru, vrse se pripreme za operaciju, mama je tu sa svojim detetom a kad se obave svi pregledi i razgovor sa psihologom, ide se kuci na spavanje. To naravno vazi samo za nas koji smo iz grada. Svi koji dodju sa strane ostavljaju decu, koja su ovoliko velika... Sutradan se ode u bolnicu jos ranije i mama ostane na odeljenju pa kad se operacija zavrsi i dete dodje malo sebi, ide kuci na oporavak. Uopste ne spava u bolnici ni jednu noc. To je sve sto znam za sada.
   

   • 0
4. 
   
   

   latifa je dodao/la post u temi Boravak u bolnici sa detetom    27 Jun 2011

   Moja mladja beba je bila u bolnici sa 6 meseci, upala pluca. Ukupno 10 dana, isto tako vrlo ceste inhalacije, lekovi, braunile... Ja sam za to vreme (kad je prosao vikend jer vikendom ta sluzba ne radi) izvojevala da imam obroke u kuhinji, a za spavanje sam dobila jednu stolicu pa pored njenog kreveca... Zatim je u nas boks dosla i jedna Romkinja sa jako malom bebom. Ovo napominjem jer sam sve vreme imala ruzan utisak da je bespotrebno gnjave i njakaju a mene ne. Ni moja ni njena beba u to vreme nisu imale zdravstvene knjizice pa su nju terali da ide i uradi knjizicu a mene su ljubazno pitali kad ce muz da donese? Zatim, toj zeni niko nije rekao da ne moze iz nekog razloga da se vrati na odeljenje posle 14h a ona dosla u 16h sa sve knjizicom, (iz nekog sela je, nije iz grada, znaci da je bila odsutna ceo dan i celu noc i dosla je tek sutradan kasno popodne) i glavna sestra nije htela da je pusti nego ju je ostavila naredna 2sata da sedi ispred vrata i ceka i proklinje ceo beli svet. Na kraju se kao "smilovala" pa ju je pustila.
   To je bilo prosle godine. Prosle nedelje mi na rutinski sistematski kod nase doktorice i ona lepo vidi da moj decak ima herniju na testisu i naravno pravac bolnica. Tamo hirurg kaze da mora na operaciju i da ce to biti brzo i kratko. Nece ni ostati u bolnici cak ni da prespava, odmah ce mi ga vratiti da ga vodim kuci. Dok bude operacija trajala, ja cu ga cekati na odeljenju. Mene jemalo umirilo to saznanje da ga necu tamo ostavljati onako samog i uplasenog ali , jako se, jako bojim za njega. Jedava sam prespavala tu noc kad smo dosli od hirurga. Zapravo sam zaspala tek u 8 ujutru, bilo mi je jako muka a suze same teku... Samo to da pregrmimo pa da zaboravimo!!!
   

   • 0
5. 
   
   

   latifa je dodao/la post u temi Hiperaktivnost    25 Apr 2011

   Mama Mazo, javicu ja cim bude bilo nesto novo... Cekam sad da prodju praznici ( na zalost to je bar dve nedelje, Uskrs + 1.maj) pa da zakazem razgovor sa pedijatrom ili psihologom u vrticu, to je od mene trazila ova dr psiholog iz savetovalista... Ja sam odmah pokusala da zakazem to ali izgleda da su ove zene bile na bolovanjima... Uglavnom, sada treba neka od njih ( a najbolje obe, jel) da njega malo upoznaju, porazgovaraju s njim kad je on u vrticu, i da daju svoje strucno misljenje psihologu a onda i njega da vodim u savetovaliste. Nemam pojma sta ce biti... a ne prestajem da mislim na to, sve mi je ostalo isparilo iz glave...
   Ja sam pocela da na neki nacin sticem utisak da je njegovo ponasanje razlicito u odnosu na vrsnjake kad je imao oko godinu dana... do tada sam mislila"Ma mali je , tako sve bebe..." a onda je poceo da hoda tj jurca, da se sve vise druzi s drugom decom i meni je postajalo jasno da tu nesto ne stima. Uvek je on bio taj koji bi izazvao problem, ma ne znam ni da opisem... Tada sam govorila da mi se cini da sva deca idu levo a on desno! A o zivosti da ne govorim... Tada sam sebe tesila recima da ce se smiriti kad jos malo poraste, kad postane svesniji ulice, saobracaja itd. On je porastao ali nista se nije promenilo... U medjuvremenu i sestra mu se rodila sto je celu stvar jos vise zakomplikovalo.
   Videces vremenom kako ce ti biti... ako shvatis da ni sa tri godine ona nikako da se smiri, da tesko ostaje u igri s drugom decom jer ova odu od nje zbog njenog temperamenta, da te njeno ponasanje potpuno iscrpljuje i da zapravo od kad se ona rodila ti imas grc u stomaku, to ce ti biti dobar pokazatelj da treba da potrazis strucan savet sta da radis. I zbog sebe i zbog nje!
   

   • 0
6. 
   
   

   latifa je dodao/la post u temi Hiperaktivnost    24 Apr 2011

   Zdravo mame! Imam i ja jednu muku pa bih da je sa nekim podelim... bas u vezi te hiperaktivnosti... I ja sam primetila da ljudi olako tu rec koriste za svoje ili tudje nemirno dete, sa sve onim izrazom ponosa na licu, kao da je to nesto za hvalu. Mene to sve vec toliko iscrpljuje da nemam snage da im bilo sta govorim... jer kod nas u kuci vec jako dugo vladaju haos i nemir... zbog naseg decaka koji ne moze da se skrasi i smiri. To je moja muka. On ima 5 godina i od kad je poceo da ispoljava svoj karakter i od kad je prohodao, ja zivim sa grcem u stomaku. Nocu spava vrlo cvrsto i to je period kad mogu da predahnem. Istina je da je i onda jako nemiran ali ima nizak krevet i ogradice pa znam da nema kuda da padne. Danju je napeto... iz dana u dan... E sad, ja sam vec puno citala o tim sindromima, o simptomima i svemu i kako ipak nisam strucnjak resila sam da se obratim onima koji znaju vise od mene... Jer verujem da ni njemu nije lako, stalno ga opominjemo, grdimo, sputavamo, da ne bi sebe povredio... Toliko je puta sebe doveo u ozbiljno opasnu situaciju da o tome ne smem ni da mislim. S druge strane, vidim i da ljudi za takvo dete zaista nemaju razumevanja, sto je jako zalosno. Ja nemogu svakom ponaosob objasnjavati da nije to u pitanju moja nesposobnost da ga vaspitam (A to velika vecina misli, cesto zapazim taj pogled koji kaze"Ala je ovaj decak nemoguc, ja bih vec znala kako da ga dovedem u red") nego njegov izrazito impulsivan temperament, njegova nepromisljena naglost, njegovo SVE! imam i devojcicu koja je mladja od njega. Njihovo se ponasanje veoma razlikuje a ja se isto ophodim prema oboma... Najstrasnije je kad izadjemo na ulicu. Ja sam stalno na oprezu jer u svakom trenutku mogu da ocekujem nekakvu ishitrenu reakciju a ne mogu da je predvidim. Na primer, jednom smo setali, beba u kolicima, on pored. Lepo se on drzao za kolica 5 koraka i samo odjednom se pustio o otrcao do nekog parkiranog motora koji je od nas bio 10ak koraka ispred i gurnuo svoju malu rucicu u auspuh!!! Najnovije sto sam smislila da ga obuzdavam je jedna sveska u koju sam iscrtala tabelu po danima, pa svako vece pred spavanje nacrtamo tuzno ili nasmejano lice, sve zavisi da li je tog dana napravio neku Veliku glupost ili nije. I vidim da to njemu drzi paznju u tom momentu ali pre i posle... nista... S druge strane on ima koncentraciju za ono sto ga zanima... Zato sam resila da potrazim strucnu pomoc jer osecam da ovako vise ne moze. Jako se bojim za njega jer je on potpuno nesvestan bilo kakve opasnosti... Nagao je, veoma burno reaguje cak i kad su u pitanju sitnice, uvek je bucan, ima veliku potrebu da skrece paznju na sebe, tesko ga je smiriti. S drugom decom isto ima problema, i njih gnjavi... A sa druge strane, veoma je bistar i naocit, izrazito ekstrovertan, pleni... privlaci paznju ljudi gde god da je, sad da li svojim pricanjem i zakljucivanjem ili haosom koji pravi, zavisi od datog trenutka. Cak je sve to otislo dotle da meni njegova vaspitacica koja ima 30 godina radnog iskustva govori da ne zna vise kako ce s njim.
   I eto tako... dan za danom...
   U glavnom, psiholog mi je rekao da je tu u pitanju, za pocetak, izrazita impulsivnost... Dr jos nije upoznala mog decaka, imala sam samo jedan razgovor na kom sam bila samo ja. Sad , sledeci put, vodicu i njega pa cemo da cujemo...
   Sta je da je, samo da se nesto tu resi, makar savet da dobijem kako postupati sa takvim detetom a da to ne budu samo zvocvanje, grdnje i ukori nego da se oseti voljenim i uvazavanim! Verujte mi mame, i nijanse u ponasanju na bolje za mene ce biti kao da sam presla planinu!!!
   

   • 0