Ivana_bre
Član-
Broj odgovora
3 -
Priključio/la se
-
Poslednja poseta
Aktivnosti člana/članice Ivana_bre
-
Ivana_bre je dodao/la post u temi Vaše telo nakon porođaja
Sobzirom da sam imala veeeeliku epiziotomiju, trebalo joj je oko mesec i po dana da zaraste (nisam dovoljno "luftirala" ranu, tj. skoro ništa, jer su nam mesec dana u kući bili roditelji+brat moga muža i to ne da pomognu, nego da gledaju u bebu, a ja im kuvala kafe - ćurka). Pošto sam bila veoma nervozna zbog te situacije, nagojila sam se 10kg nakon porođaja, pa sada to polako skidam, iako ne držim dijetu jer još uvek dojim bebu. Što neko gore reče, imam stomačić, ali se ne opterećujem izgledom previše, jer će sve doći na svoje, a i šmekam teretanicu u komšiluku, pa ćemo videti šta će da bude -
Ivana_bre je dodao/la post u temi Prirodni porođaj
Porodila sam se prošle godine u avgustu mesecu u Opštoj bolnici u Subotici, nekoliko dana posle olujne kiše koja je poplavila podrum bolnice, pa je crk'o centralni klima uređaj, dakle prava paklena atmosfera, u predporođajnoj sali +40...
Sobzirom da sam bebu nosila nisko, morala sam da ležim od četvrtog meseca trudnoće, čega sam se i pridržavala, te sam vreme prekraćivala čitajući literaturu za trudnice i pratila sam nekoliko foruma i naravno neizostavni Bebac. Načitala sam se bukvalno svega i svačega i mnogo me je bio strah samog porođaja, ali sam, hvala Bogu, prošla super za prvorotkinju.
Elem, tog jutra sam se probudila oko sat vremena pre nego što sam planirala, otišla u kupatilo, obavila šta sam imala i osetila čudno curkanje. U prvi mah pomislih da mi je beba verovatno nagnječila bešiku, te sam se vratila u krevet na meditaciju, pošto me je posle čekao pregled kod dr i sve što ide uz to. Nije prošlo mnogo vremena dok sam ukapirala da sam potpuno mokra i da to "curkanje" nema veze sa bešikom. Brobudih mm, koji je, kada sam mu rekla da mi je verovatno pukao vodenjak, momentalno skočio po torbu za porodilište, stao na vrata i čekao da krenemo. Hehehe, ne bih ja bila ja da nisam počela da izvodim i da se izmotavam, pošto me je pošteno uhvatila frka i panika jer je to bilo to - porođaj. Sobzirom da nikakve druge tegobe nisam osećala, osim što sam iza sebe ostavljala barice, pozvala sam sestru koja radi sa mojom dr da je pitam koliko imam vremena da stignem do bolnice, tj. mogu li na miru popiti kafu (valjda mi se ceo dispanzer za žene tada smejao kada im je rekla kako se izmotavam samo da ne idem u bolnicu). Konsultacija beše uspešna u moju korist, pa mi je mm sve vreme, dok sam nervozno srkala kaficu, vikao da sam blesava, da time neću odložiti porođaj i da on nema položen kurs za babice, te da bi bilo lepo kada bih se već jednom smislila, stisla petlju i pošla.
Ubrzo smo stigli u porodilište. Prijem prošao ok, dežurna ekipa babica i dr-a super, kao da sam ih nameštala. Prošlo je sat vremena u predporođajnoj sali, dve ženice oko mene već su bile u popriličnim bolovima, a meni ništa. Šetkam se i "čukam" poruke. Malo-malo pa provere bebca na ctg-u, voda davno istekla, ja otvorena tri prsta, kao i tri nedelje pre porođaja. Tada odlučiše da mi priključe indukciju, da malo poguraju stvar. (Zaboravih da vam kažem da je tada na porođajnom odeljenju bilo i tri lekara na specijalizaciji, veze sa vezom nemaju, moraju da nauče, pa naravno svi moraju da opipaju - katastrofa kako neki ljudi nemaju osećaja u rukama. Bila sam im zamorče, pošto sam pristala da me i oni prate, pipaju i šta sve već ide uz to). Za nekih sat vremena sam počela da se otvaram, ali ne dovoljno brzo, a kontrakcije su me već vražije bolele na dva minuta, tako da sam ih tada već jedva predisala. E tada sam dobila inekciju protiv bolova, ne sećam se šta mi rekoše koju, ali me i nije bilo briga tada, samo da preživim onaj bol. Extra neka inekcija, skoro momentalno mi je postalo super, vratih se među žive ljude. Ponovo mi je dobro, zezam se sa ljudima, kuckam porukice... Prošlo je još otprilike nekih 2-3 sata dok nisam skočila i počela da urlam na prvi napon. Eeeeee TO je bol! I to taman u vreme smene, ali su ipak ostali svi da me porode i jako sam im zahvalna na tome, sobzirom da smo pričali, družili se i zezali ceo dan (opustiše me ljudi i sve beše u fazonu: ma nije porođaj ništa strašno, rešićeš ti to brzo). Babice su mi pomogle da se popnem na onaj njihov svemirski sajber novi sto za porođaj, prošlo je još dva napona i moja Sonja se oglasila! Dobila sam veeeliku epiziotomiju, stvarno bezbolno šivenje iste i prelepog bebca u naručje na prvi podoj. Bile smo zajedno oko sat i po, pa su me sproveli na odeljenje i Sonju mi doneli sutra dan ujutru.
Prezadovoljna sam subotičkim porodilištem, sobzirom da sam tamo krenula sa stavom da ne dam nikakav extra novac nikome, jer je to njihov posao za koji oni dobiju platu. Nisam se nadala da ću dobiti ni 10% pažnje od onoga što sam tamo zaista dobila, sobzirom da znam za sasvim suprotna iskustva žena iz moje okoline (osim što je bilo pakleno vruće, ali za to nisu oni krivi). Zaista, sa pravom mogu reći - lepo iskustvo.
Nema tog bola koji ne može da se zaboravi kada uzmete u naručje vašu bebu, kada vas vaš bebac zagrli, obraduje vam se, nasmeje se...
Zaboravih reći da su se babice krstile kada su me pitale za ime bebe, a ja sam im objasnila kako je ime Sonja odabrao mm, a da ću ja ime dati našoj sledećoj bebi (sve to nakon pet minuta od kako sam se porodila). Rekoše mi da žene uglavnom posle svega kukaju kako neće imati više dece, a ja već razmišljam o sledećoj bebi
-
Ivana_bre je dodao/la post u temi Novi članovi Bebac foruma
Kako lepo iznenađenje! Forum na našem omiljenom portalu
Dragi članovi, administratori, moderatori i gosti,
drago mi je što se upoznajemo (neke možda znam i sa drugih foruma). Zovem se Ivana i mama sam šestomesečnog bebca Sonje. Obožavam forume, mada ih u poslednjih pola godine nešto ređe posećujem, nadam se da ću imati više vremena, a bogami i motivacije da se družim sa Vama. Veoma se radujem ovom forumu i želim vam/nam najtopliju dobrodošlicu, da forum razvijamo krupnim koracima i da se lepo družimo.
(Avaj, volim da držim govorancije, ali ću se truditi da Vas toga poštedim )