LeeLoo011

Cao :)) ovo ce biti poduza prica  ja imam punih 36 godina, i u 9.sam nedelji prve trudnoce. Ostala sam trudna iz prvog, da ne kazem nultog puta jer nismo ni pokusavali nego prosto prestali da pazimo, nisam ni gledala da li su mi plodni dani. Ja licno nisam zelela dete do sada. Bavila sam se svojom karijerom, putovala, i zivela kako sam htela, ostvarila bas sve u zivotu i vise od toga. Nisam zelela porodican zivot, obaveze jednostavno, i stojim iza svoje odluke. Bila sam vise nego spremna na to da necu moci lako da ostanem u dr.stanju u ovim godinama (partner 43god), ali nisam bila sigurna da li bih ikada isla na vestacku oplodnju. I eto, uboli iz prve. Doduse ciklus mi je redovan kao sat ceo zivot, hormoni i zdravlje savrseni, uprkos mom boemskom nacinu zivota :)) Ja cak imam i veliki miom na materici na spoljnom zidu, nisam htela da ga operisem. Trudnocu podnosim relativno tesko jer sam navikla da zivim 100 na sat a sada ne mogu nista od toga, umorna sam, otecena, povracam, emocije su mi kao na roler kosteru. Ima dana kad se pitam da li sam zaista ovo zelela. Na srecu imam predivnog partnera koji ovo sve prolazi sa mnom kroz smeh i salu, ne pritiska me i ne osudjuje moje hormonske izlive besa i placa,  jos vise smo se zblizili i bas uzivamo u promenama. Da nije on takav kakav je, ne bih ni pomislila da ostanem u drugom stanju. Ovako znam da cemo mi uraditi sve kako nama odgovara i napraviti zivot u kome ce nam biti udobno sa nasim detetom. Buduci da smo u ovim godinama nemamo vise finanskijskih problema, sto je takodje faktor zasto mi nije padalo na pamet da stvaram porodicu ranije. Nadam se da cu se snaci u novoj zivotnoj ulozi, a imam i podrsku sa svih strana sto je jako bitno. Eto, nije sve tako crno cak i kada se u mojim godinama odlucite svesno na ovakav korak. Sada znam tacno ko sam, sta sam i gde idem, a do 35.godine sam bila poprilicno nezrela. Svu srecu vam zelim.