ancilicica

Aktivnosti člana/članice ancilicica

1. 
   
   

   ancilicica je dodao/la post u temi Porodiliste "Narodni Front" - Beograd    23 Apr 2020

   Моје искуство са фронтом је мање више ужасно. Пре него што објасним зашто морам да напоменем да ни Домом здравља Стари град нисам одушевљена, поготово "докторком" Плавшић. Жена ми уопште није водила трудноћу како треба, била је крајње незаинтересована за мене и моје здравље, није ми давала никакве резултате да радим, није ми мерила притисак, тежину, шећер, урадила ми је један ултразвук за 5 месеци. Због њеног занемаривања ја сам имала вишак плодове воде и бебу која је рођена са 4700 г, као и труднички шећер за који нисам ни знала. У породилишту су ме од самог старта гледали чудно због свега тога, као да сам ја била крива. Сестре у саветовалишту су ужасне, нервозне, нељубазне, не умеју ништа да ти објасне. Ја сам термин прешла 5 дана и то време сам провела на одељењу за ризичне трудноће, где је још горе у односу на саветовалиште. Тамо се према трудницама понашају као да су болесне а не трудне, идеш на неке прегледе, нико ти ништа не каже, само те пошаљу у собу да седиш, чекаш, лудиш, размишљаш. У уторак су ме примили на одељење, у петак су ми рекли да у суботу ујутру идем у салу да се породим. Укључили су ми индукцију у 7 ујутру, породила сам се у 7 и 5 поподне. Споро сам се отварала, рекли су да ћу на царски ал су се ипак предомислили. Епидурал сам тражила и добила уз коментарисање анестезиолога како је она без епидурала родила велику бебу и да сам размажена. Анестезија ми апсолутно ништа није помогла, ако је овако било са, питам се како је без. Давала ми је дозе које нису одговарале ни мојој висини ни тежини. У 7 је ушло њих 9 у порођајни бокс, утврдили су да сам отворена 8,5 цм и рекли ајде да се породиш. Двоје чекају бебу, један ми седи на стомаку, четворо виче: "Диши, гурај, стуспи се мало," двоје чекају да ме ушију. После пар напона ништа се не дешава и они доносе вакум. Успела сам на пар секунди да бацим поглед на ту скаламерију и рекла себи: "А нећеш!!" За три напона изгурала сам бебу и расплакала се. Они су сви нешто викали ја ништа нисам чула. Дали су ми бебу да га љубим и однели га. Поздравила сам се са супругом (који је све време био ту), он је отишао, мене су ушили, у пролазу рекли да имам неку бактерију (наравно ништа ми нису објаснили) и после 2 сата одвезли на одељење. Ту ме је сачекала мрзовољна сестра која ми рекла да морам да пијем воду и нешто да једем, и није ми рекла да не смем да устајем, нити додала телефон и папуче. Ја сам рекла да немам код себе ништа на шта је она одговорила: " И шта сад ја да радим?!" Жене из суседне собе су ми донеле воду и плазму, и ту сам се мало одморила. Око 11 је дошао педијатар да ми каже да је моја беба у инкубатору на кисеонику и да могу сутрадан у пола 12 да га видим. 4 дана није био самном, 5ог су га доносили на подоје, 6ог су нас пустили кући. И дан данас ми није јасно шта се десило зашто моја беба није била самном, зашто ми нико ништа није рекао и објаснио. Хвала Богу сада је све у реду и са бебом и самном, а толико тога је могло да не буде у реду због небриге лекара. Осим пар сестара, већина запослених на оба одељења као и у саветовалишту је ужасно нељубазна и непријатна. Тужно је што нико не размишља како је трудницама и породиљама, поготову онима које се порађају први пут и које не знају како и шта изгледа. Све у свему јако ружно искуство са Фронтом и запосленима у њему 
   

   • 1