Pocetak price Znaci, imam 31 godinu, dete od 9, dobijeno prirodnim putem i bez ikakvih problema u prvoj trudnoci, sa prvim suprugom. Pre vise od 3 godine, moj drugi suprug i ja smo pokusavali da dobijemo bebu, prirodnim putem naravno i posle 3 meseca pokusavanja meni je vec bilo jasno da tu nesto nije kako treba. I posto se on slozio da nema potrebe da cekamo duze, odmah smo se bacili na posao. Za pocetak smo nasli neku kliniku u NS, manja neka ni ne secam se kako se zove, i tu otisli cisto da vidimo sta treba da se uradi za pocetak. Mene doktor pregledao i kaze sve super za prvi utisak. Supruga takodje, isto misljenje i za njega ali da uradi naravno spermogram. Spermogram mu je bio bas los, ako se dobro secam tog prvog bio je negde oko 2 miliona. I prepise on njemu neke tablete 3 meseca da pije, ortomol (ono nesto u kesicama plavim) i da uradi jos neke dodatne analize (kariotip i jos neke sitnije). Sve to proslo, tablete popio, spermogram skocio na 9 miliona ali opet nedovoljno. Analize mu sve u redu... I tu ja odlucim da promenim kliniku, jer mi se nisu svidjali, mi smo zapravo hteli odmah na vantelesnu da ne gubimo vreme a oni su nam samo odugovlacili. I kako to ide naravno, preporuce nam neki prijatelji izvesnog dr. Bojovica iz Beograda, rade on i zena privatno...kao strucnjaci za neplodnost i bla bla bla... i odemo mi i kod tog doktora i tamo opet ista prica, ovaj mu opet da te iste tablete da pije i plus nakaci neki svoj napitak (koji on pravi) i da dodjemo za 4 meseca pa bi on posle toga radio inseminaciju. I ako mu je jasno receno da bi mi odmah na vantelesnu, prodavao je neku pricu kako je to prvo za inseminaciju, uglavnom da skratim i sa njim smo se tu za dzabe mlatili 6-7 meseci, na inseminaciju nikad otisli nismo jer smo znali da je za to mala sansa da uspe... I posle razgovora sa jednom prijateljicom iz Beograda (opet ), ubedi ona mene da ja nisam isla na prava mesta i da ni slucajno ne idem ovde kod nas vec da idem u Prag preko jednog doktora koji radi sa stranim klinikama... U pitanju je doktor Tomislav Stefanovic, nacelnik porodilsta u Zemunu...i tako mi odosmo kod njega i on nam predlozi varijantu za Prag ili Grcku. I moj suprug navali na Grcku, kaze hoce da iskoristi da se i malo okupa. I tako krene prva prica sa VTO... Posalju iz Grcke sve sto treba od analiza, uradimo sve analize, sve savrsene... i krene prva stimulacija gonalima od 225 + cetrotide i naravno na kraju stop inekcija, to je bio novembar 2015. godine. Stimulacija je trajala mozda 15-16 dana, ne secam se dobro. Posle nedelju dana, svaki drugi dan sam isla na folikulometriju i tu se videlo da ima puno jajnih celija. Zadnja 2 dana, stomak mi je bio toliko naduven i bolan da sam jedva hodala... Kaze doktor, imam blago policisticne jajnike. Otisli smo za Grcku avionom, oni su nam nasli smestaj blizu klinike, sve je to bilo ok. Punkcija protekla brzo, nismo dugo cekali, sve zavrseno za sat vremena, klinika sredjena da lepse ne moze biti... Ali mene boli jako stomak posle toga, ne mogu da hodam, kaze Grcki doktor hiperstimulacija... 36 jajnih celija izvadjeno. I kazu, ne smeju da vracaju embrione da se hiperstimulacija ne bi pogorsala. Tek sledeci mesec da dodjemo opet. Od 36 samo je 8 oplodjeno, na kraju ostalo 6 kako oni rekose, bas kvalitetnih blastocista. U principu sto sam posle tek shvatila citajuci po netu, oni su mene kljukali hormonimai previse, jednostavno isli su na sigurno. Ali ja neiskusna, ne znajuci nista preterano o tome, nisam to tada shvatila ozbiljno. Dali su mi neke inekcije protiv zgrusavanja krvi narednih sedam dana da si dajem u nogu. I vratili se kuci, hiperstimulacija prosla brzo (za nekih 10 dana) jos kazu da sam dobro i podnela, prvi dan je bilo samo malo vode u stomaku. Decembar 2015. vracamo se nazad, stimulacija lekovima, naravno mnogo laksa varijanta, i ubacuju 2 embriona. Nisam se pazila, posle 4 dana otisli smo cak na zimovanje (niko ne rece da ne smem) i posle 14 dana beta pozitivna, nesto bas puno da mi je doktor rekao da po beti ispada da sam sedma nedelja trudnoce a ne druga. I ne prodje tri nedelje, 5.01.2016. osetim taj dan strasan bol u ledjima i vracam se kuci, samo sto sam usla na vrata, osetim kao da mi nesto ispalo. Ja u wc a ono sveza crvena krv. Primi me doktor Tomislav u Zemunu to vece, u medjuvremenu krvarim bas puno... u panici, ni ulozak nisam stavila, idem po bolnici, iza mene ostaju krvavi tragovi...Ultrazvuk, vidi se da su primila oba embriona ali otisla su oba nazalost, Ciscenje i pauza od par meseci...
Maj 2016. drugi embriotransfer, stimulacija lekovima, opet u Grcku, ubace 2 embriona, posle 2 nedelje ja dobijem menstruaciju, nijedan se nije primio. Razmisljam, bolje i tako nego ona patnja...
Septembar 2016. treci embriotransfer, opet u Grckoj ubacuju preostala dva embriona, posle 15 dana beta visoka i posle 4 nedelje osetim opet isti poznati bol u ledjima, opet krv... brzo kod doktora, kaze jedan je otisao, drugi se jos drzi. Da ga sacuvamo, daje mi inekcije za odrzavanje trudnoce. Posle dva dana od toga, ja opet osetim istu bol, opet pregled i kaze spustio se skoro do kanala, izbacuje ga polako i ako je jos ziv, ali ne sme tu da stoji, kaze mora ciscenje....a culo se i srce kako kuca... I opet ciscenje i ovaj put odmor dva meseca....radjene analize ploda, sve u redu, kariotip muski... Posto mi Grcka presela, i tolika putovanja, odlucujemo se da ipak na kraju radimo u Srbiji. Izaberem Jevremovu, onako na pamet, po preporukama sa neta.. Dodjem kod dr. Milice Ilic, daje nam spisak svih mogucih analiza za utvrdjivanje uzroka pobacaja, i meni i njemu... I molim se cak da nadju makar nesto, bar da znam sta je....ali opet nista, analize savrsene i moje i njegove... jedino sto su mi utvrdili otpornost na insulin blagi i dobila sam gluformin da pijem 2x1 na dan... sa tim da je doktorka rekla da to moje nije nista i da mi vise daje za svaki slucaj... Cetvrti pokusaj upravo se odigrava, 12 dana stimulacije gonalima od 150 + cetrotide sa tim sto zadnja 3 dana nisam ni primala gonal zbog visokog estradiola...vadili su mi krv svaki dan skoro da bi kontrolisali donekle hiperstimulaciju....i dobijemo 16 jajnih celija, od toga opet 6 oplodjenih blastocista, sa tim da jedna kao nije kako treba... posle punkcije isti dan stomak pocinje da se naduvava, i blago da boli. Kazu mi da pijem 2-3 litre vode i visoko proteinska ishrana...peti dan razgovor, sta cemo... odlucujemo da ubacimo jedan embrion pa da ostanu 4 za jos dva pokusaja a i zbog hiperstimulacije, bolje jedan, mada doktorka pokusala da nas ubedi dva da ubacimo....
I tako da je juce ubacen taj jedan embrion, odmah posle ubacivanja opet poceo stomak da mi se naduvava, tvrd je kao kamen, jajnici bole i ako u proteklih 5 dana bilo sve bolje, sad mi je kao prvi dan punkcije. Za sada nije nista neizdrzivo ali nekako ne svidja mi se ta bol, zabole me jajnici na kijanje... Resila sam isto da se ne opterecujem...ja samo molim Boga, bolje i da ne uspe nego da opet prolazim kroz ciscenje i tu dramu...
