Milena1984

Bez uvijanja i lažne sigurnosti. Bez njanjavosti, nego direktno! Dobro štivo!

A ovako se i inače hraniš?

Godinama imam isti obrazac ponašanja kad je u pitanju hrana - jedem i pijem uvek u isto vreme, ne osećam glad i hranim se, uglavnom, ugljenim hidratima. Međutim, da li je to iz glave ili šta, od kako sam ušla u 6. nedelju imam nalete gladi i uvek je to želja za nečim slanim! Najzad, najsmešnije mi je što mi je dovoljna samo mala količina nečega i kao okrepljena sam! Jasno mi je da je još jako rano donositi bilo kakve zaključke i da je u ovom momentu sve više nego neizvesno, ali, s obzirom na to da je do skoro doručak za mene bio nemoguča misija, sklona sam da verujem da se bebac već pita.
Inače, ja sam zagovornik one teze - jedi ono što ti prija. Naravno, ne treba preterivati ni u čemu i ne treba se daviti brzom i nezdravom hranom, ali, treba ispoštovati cravings.

Ja sam trudna prvi put u 35-oj - danas sam ušla u 6. nedelju. Do juče su jedino po malo bolne i blago veće grudi bile jedina promena, međutim od juče kreće pospanost, blagi naleti mučnine-gladi-ne gladi. I, evo već drugi dan - pre podne imam osećaj da ne mogu da zadržim oči otvorene, da će mi se golub smestiti u usta ako ne pripazim sa zevanjem, sve mi je teško, troma sam, inertna, a onda, od popodnevnih sati skoro ništa. Na momente se zapitam da li umišljam, pa se onda zabrinem što simptomi tako nestanu odjednom, pa mi je onda muka..i tako u krug. Trudnoća posle 35., ali, verujem i do tada - strah.

Zdravo svima! Vidim, mišljenja su podeljena. Evo mene blizu 36-oj, u 6. nedelji. I, svaka čast vama koje se ne plašite - recite mi kako uspevate. Naiđoh na situaciju sličnu svojoj - nisam želela dete dok nisam shvatila da ga želim. Dala sam sebi "granicu" - godina 35 i želja mi se ostvarila. No, sve mi je sumnjivo i ništa mi nije sumnjivo i dan mi je pravi rolerkoster! Možda ovde nije mesto tom pitanju, ali, to mi je jedan od najvećih strahova, pa hajde da pitam - da li je neka od vas bila u situaciji da je po datumu poslednjeg ciklusa trebalo da bude trudna određeno vreme, a UZ je pokazao drugačije, odnosno manje odmaklu trudnoću (2.5 nedelje manje u mom slučaju)? Doktor je rekao da je sve u redu, ali, kad je rekao da ćemo videti za dve nedelje da li se bebac razvija svi moji strahovi pohrliše i podivljaše. I zato sad, kad krene da me preplavljuje radost, zaustavim se da se ne bih radovala pre nego zaista smem. Možda i to ima veze sa godinama?
Hvala svima unapred..