Milena1984

Član
 View profile  Pregledajte njihove aktvnosti

  • Broj odgovora

    5

  • Priključio/la se

  • Poslednja poseta


Odgovori objavio/la Milena1984

  2. Objavljeno

    u prvoj trudnoci (visoka sam 170) imala sam na pocetku 51 kg a na kraju 66 posle porodjaja sam imala 55. pazila nisam, ali sam se kretala.. inace nisam gojazna. 

    ne jedem inace junk, ni masno.. krecem se dosta. nikad ne sedim sem kad sam na poslu

    za sad , 7 . nedelja (osim grudi i oticanja stomaka nista jos) ali ima vremena..

    inace sad jedem samo sir i masline i galete od pirinca

    A ovako se i inače hraniš?

  3. Objavljeno

    Godinama imam isti obrazac ponašanja kad je u pitanju hrana - jedem i pijem uvek u isto vreme, ne osećam glad i hranim se, uglavnom, ugljenim hidratima. Međutim, da li je to iz glave ili šta, od kako sam ušla u 6. nedelju imam nalete gladi i uvek je to želja za nečim slanim! Najzad, najsmešnije mi je što mi je dovoljna samo mala količina nečega i kao okrepljena sam! Jasno mi je da je još jako rano donositi bilo kakve zaključke i da je u ovom momentu sve više nego neizvesno, ali, s obzirom na to da je do skoro doručak za mene bio nemoguča misija, sklona sam da verujem da se bebac već pita.

    Inače, ja sam zagovornik one teze - jedi ono što ti prija. Naravno, ne treba preterivati ni u čemu i ne treba se daviti brzom i nezdravom hranom, ali, treba ispoštovati cravings.

  4. Objavljeno

    Ja sam trudna prvi put u 35-oj - danas sam ušla u 6. nedelju. Do juče su jedino po malo bolne i blago veće grudi bile jedina promena, međutim od juče kreće pospanost, blagi naleti mučnine-gladi-ne gladi. I, evo već drugi dan - pre podne imam osećaj da ne mogu da zadržim oči otvorene, da će mi se golub smestiti u usta ako ne pripazim sa zevanjem, sve mi je teško, troma sam, inertna, a onda, od popodnevnih sati skoro ništa. Na momente se zapitam da li umišljam, pa se onda zabrinem što simptomi tako nestanu odjednom, pa mi je onda muka..i tako u krug. Trudnoća posle 35., ali, verujem i do tada - strah.

    leni i Пилче volite ovo

  5. Objavljeno

    Zdravo svima! Vidim, mišljenja su podeljena. Evo mene blizu 36-oj, u 6. nedelji. I, svaka čast vama koje se ne plašite - recite mi kako uspevate. Naiđoh na situaciju sličnu svojoj - nisam želela dete dok nisam shvatila da ga želim. Dala sam sebi "granicu" - godina 35 i želja mi se ostvarila. No, sve mi je sumnjivo i ništa mi nije sumnjivo i dan mi je pravi rolerkoster! Možda ovde nije mesto tom pitanju, ali, to mi je jedan od najvećih strahova, pa hajde da pitam - da li je neka od vas bila u situaciji da je po datumu poslednjeg ciklusa trebalo da bude trudna određeno vreme, a UZ je pokazao drugačije, odnosno manje odmaklu trudnoću (2.5 nedelje manje u mom slučaju)? Doktor je rekao da je sve u redu, ali, kad je rekao da ćemo videti za dve nedelje da li se bebac razvija svi moji strahovi pohrliše i podivljaše. I zato sad, kad krene da me preplavljuje radost, zaustavim se da se ne bih radovala pre nego zaista smem. Možda i to ima veze sa godinama?

    Hvala svima unapred..