December

Kam,za nesrecu nikad ne treba mnogo. Nemoj da oreterujes ni ti u nicemu. Radi koliko treba,osnovno znaci. Odredi dan,dva za sredjivanje kuce a izmedju radi potrebno. Angazuj za sve sve sto mozes druge....da li kuvanje ili vodjenje dece na trening...sta god. Ali sta je tu je. Covek da zna o koji kamen ce se spotaci on bi ga zaobisao. Ili ti nad prosutim mlekom ne mozes da places tako da sta je tu.... bar cete biti vise zajedno.
milice,ja ti drzim pesnice da nije nista opasno. Iskustva nemam niti sa takvim niti carskim rezom pa nwmam neki savet,osim da ostanes mirna i ne brines sigurno je nesto nezazleno. U trudnoci se svasta javi a ispadne normalno pa ne brini.
decembar,ajde da vas sto pre prodju svi virusi i bolesti. Verujem da ti je dosta.
mozza,neke bebe se umire u kolima. Pr9baj kad je muci makar u kolica pa po stanu da vozikas...ili sivu buku ili kako se zove. Imas aplikacije na telefonu gde imas zvukove poput fena,masine i ostalog.....mozda ce se umiriti. Ali grcevi nekad manje nekad vise traju. A za ranu,nadam se da ces sto ore resiti sve ti i da uzivas konacno.
ja sam inace premorena. Nemam anage ni volje ni posudje da sredim ali bukvalno! Bas sam umorna....basbas..da li je do promene vremena ili prosto poodmakla trudnoca konacni daje svoj znacaj,ne znam. U cetvrtak sam zvanicno u 9.mesecu. tako da prilazim cilju sigurno i polako. Ove nedelje da sredimo tu spavacu i polako da operem sve sto treba i sredim i to bi bilo to.

Ja kad sam bila mala moji su me vodili i u Svajcarskoj kod dr jer ja imam deformitet grudnog kosa i on je rekao jos tad da oni imaju problema sa vidom,a da je nase podneblje tako da kod nas imamo problema sa kostima i da zato nose bebe kod nas siroki povoj

Miliccam ili je možda i spoljašnji miom, meni se stvorio u drugoj trudnoći i tako i nestao, kaže dr da je to bilo pod uticajem hormona i i kao takav, sa spoljašnje strane je nebitan. Isto me je bolelo na dodir i ponekad se znao stvrdnuti i izbočiti kao da imam kamen ispod kože. Samo u toj trudnoći sam imala miom. 
Sad ponovo sumnjah da se pojavio ali se ispostavilo na uz da je na toj strani bebina glava pa kad se namesti tako da se napravi tvrda izbočina  
jedino to mi pada na pamet jer ne znam šta bi drugo moglo biti.

Mi smo siroki do prve uzv kontrole kukova. Tako cu i sad. Bilo mi je lakse i da ga hvatam a i nije mi neki problem. Ne skodi tako da cu sigurno.

Nazalost siroki povoj ne moze da pomogne ukoliko problem sa kukovima postoji. Za to sluze vezbe i kaisevi. Ja sam se bila naoruzala svom neophodnom opremom za siroki povoj makar prvih mesec dana ali su mi se u porodilistu skoro pa smejali, ovde se to ne koristi vec decenijama upravo zato sto nema nikakvu svrhu. Ovde bebi rade uz kukova drugog ili treceg dana po rodjenju a pre izlaska iz porodilista, tako da ako postoji problem odmah kod specijaliste.
Siroki povoj definitivno ne skodi to stoji ali ni ne pomaze, a kao sto gore rekoh svako ima pravo da bira u vezi svega pa i u vezi toga. Ja ga nisam stavljala niti cu. 
Inace, sa leve strane ispod stomaka a iznad rane mi se stvorila neka izraslina, a danas je tu pocelo i da me boli, a i beba je bila tu i gurala sada ziva nisam do ponedeljka. Vidljivo je golim okom a na dodir je bas veliko. 

Ovde se široki ne koristi odavno. Moje nijedno nije nosilo. Odmah dok su u porodilištu imaju uz kukova i posle jedan nakon šest nedelja. 
Nemam neko posebno mišljenja oko širokog jer su mnoga deca kod nas i pored njega imala problem, i posle taj problem nije rešen širokim povojom nego vežbama i kaisevima . 
Ali šta ne mogu da prihvatim to je kifla, to motanje ne razumem , užas 
 

Moje iskustvo je takvo da je prva ćerka imala lažu od oko mesec dana života, kad je počela da sisa palac. Dala sam joj jer mi se činilo da je bolje da sisa lažu nego da stavlja prljave ruke u usta. Sa dve i po godine smo bez muke i plakanja odvikli je. Druga ćerka nije ni htela, izazivala joj nagon za povraćanje. Ovako je bila mirna beba, a treća je samo u porodilištu imala i to su sestre rekle da donese muž cuclu jer kad nije bila na sisi drala se ko magare a meni su bile bradavice sama rana jer se više spavala na njima nego što je baš sisala. Kasnije nije htela al sam joj svejedno do kraja sisanja služila i kao cucla. 
 
Beba ako je gladna biće nervozna sa lažom tako da ne verujem da može uticati u tolikoj meri na dojenje i hranjenje. Nisu ni bebe lude.

Moje iskustvo je takvo da je prva ćerka imala lažu od oko mesec dana života, kad je počela da sisa palac. Dala sam joj jer mi se činilo da je bolje da sisa lažu nego da stavlja prljave ruke u usta. Sa dve i po godine smo bez muke i plakanja odvikli je. Druga ćerka nije ni htela, izazivala joj nagon za povraćanje. Ovako je bila mirna beba, a treća je samo u porodilištu imala i to su sestre rekle da donese muž cuclu jer kad nije bila na sisi drala se ko magare a meni su bile bradavice sama rana jer se više spavala na njima nego što je baš sisala. Kasnije nije htela al sam joj svejedno do kraja sisanja služila i kao cucla. 
 
Beba ako je gladna biće nervozna sa lažom tako da ne verujem da može uticati u tolikoj meri na dojenje i hranjenje. Nisu ni bebe lude.

Moje iskustvo je takvo da je prva ćerka imala lažu od oko mesec dana života, kad je počela da sisa palac. Dala sam joj jer mi se činilo da je bolje da sisa lažu nego da stavlja prljave ruke u usta. Sa dve i po godine smo bez muke i plakanja odvikli je. Druga ćerka nije ni htela, izazivala joj nagon za povraćanje. Ovako je bila mirna beba, a treća je samo u porodilištu imala i to su sestre rekle da donese muž cuclu jer kad nije bila na sisi drala se ko magare a meni su bile bradavice sama rana jer se više spavala na njima nego što je baš sisala. Kasnije nije htela al sam joj svejedno do kraja sisanja služila i kao cucla. 
 
Beba ako je gladna biće nervozna sa lažom tako da ne verujem da može uticati u tolikoj meri na dojenje i hranjenje. Nisu ni bebe lude.

Moje iskustvo je takvo da je prva ćerka imala lažu od oko mesec dana života, kad je počela da sisa palac. Dala sam joj jer mi se činilo da je bolje da sisa lažu nego da stavlja prljave ruke u usta. Sa dve i po godine smo bez muke i plakanja odvikli je. Druga ćerka nije ni htela, izazivala joj nagon za povraćanje. Ovako je bila mirna beba, a treća je samo u porodilištu imala i to su sestre rekle da donese muž cuclu jer kad nije bila na sisi drala se ko magare a meni su bile bradavice sama rana jer se više spavala na njima nego što je baš sisala. Kasnije nije htela al sam joj svejedno do kraja sisanja služila i kao cucla. 
 
Beba ako je gladna biće nervozna sa lažom tako da ne verujem da može uticati u tolikoj meri na dojenje i hranjenje. Nisu ni bebe lude.

Ja nisam insistirala da cim se rode prihvate, K je cak imala par meseci kada je prihvatila lazu. Nije pitanje oporavka, nit pomoci, nit bolesti, nit organizovanosti. Poenta je da beba posebno dojena ume da se unervozi kada je umorna, pospana isl.a nit je gladna niti joj ista konkretno fali. I onda zasto drekanje bezveze, nervoziti i dete i sebe kad moze lepo da dobije lazu i i umiri se i zaspi. Toliko puta je pomogla u nekim situacijama. Dete se lepo umiri. Nego ga besomucno nosati isl. Bebe imaju jako razvijen refleks sisanja, zato im to i znaci i umiruje ih. 
Koriscenje laze nikakve veze nema ni sa cim. Niti smo imali teskoca sa odbijanjem od dojenja, proslo je potpuno bezbolno sa 16,5mes i 14. Pelene smo i dnevne i nocne ostavili sa 19 meseci, obe isto. Flasice smo jako kratko koristili, nisu bile odusevljene, brzo bi prelazili na solje. Laze smo izbacili  sa godinu i po do dve, potpuno bezbolno. Ja imam samo razloge ZA, ni jedan protiv.
Ne osudjujem nikoga,svako odgaja svoju decu onako kako misli da je najbolje. Nit mi je potrebno aminovanje babica i patronaznih mada ovde nikoga nije ni briga za takve stvari. 

I ja sam se sa prvom ćerkom isto osećala, bukvalno nisam imala osećaj da je ona moje dete hahaha  bila sam baš pod utiskom šta me je sve snašlo, i anemija, vrtelo mi se u glavi samo kad sam sela, isto sam imala epizotomiju sa 4 spoljašnja šava a unutra nisu hteli da mi kažu koliko, debili. Nisam mogla da sedim. Taj ožiljak me i dan danas boli kad se menja vreme, al svaki put, što mi je za nepoverovati. Posle 28 dana sam dobila inekcije Peniclin jer su mi konci pukli i umesto da ispadnu oni ostali unutra pa se to sve upalilo i zagnojilo, a patronažna mi rekla kad je još dolazila da kupa bebu da se tako rana čisti. Meni je na kraju bilo tako loše da me posle pet minuta stajanja bolela cela noga. Mesec dana prošlo a meni umesto bolje ono više boli. Tek kad se to saniralo je krenulo na bolje. I tad sam se osećala bolje kad sam je držala u naručju al ne navikavaj je na ruke! Jednostavno kad živiš u zajednici nemaš mira. Iako na svekrvu mogu uvek da računam, žena ima ispade kao većina svekrva da ne ume da se iskontroliše pa mi je to stvarno teško padalo. Kad sam pukla nazivala me i vešticom i svakakvim imenima. Jedva sam čekala da imamo svoju kuću. Sa drugom ćerkom je sve bilo drugačije, opuštenija, lak porođaj, oporavljena posle sat vremena, ide dojenje... Milina. Sa trećom mi je opet malo teže palo vraćanje u bebi period jer su devojke već bile starije ali navikla sam se ponovo. I jednostavno već sve poznato pa je sve i lakše psihički. Sad se plašim da mi je uđe u naviku rađanje hahahahahahahaha sam od trudnoća i bebećeg perioda iako sebe svaki put proklinjem štooo mi je ovo trebalo. Prvo kukam kako jedva čekam da porastu a onda kukam što su tako brzo porasli. Majčinski tripovi  

I ja sam se sa prvom ćerkom isto osećala, bukvalno nisam imala osećaj da je ona moje dete hahaha  bila sam baš pod utiskom šta me je sve snašlo, i anemija, vrtelo mi se u glavi samo kad sam sela, isto sam imala epizotomiju sa 4 spoljašnja šava a unutra nisu hteli da mi kažu koliko, debili. Nisam mogla da sedim. Taj ožiljak me i dan danas boli kad se menja vreme, al svaki put, što mi je za nepoverovati. Posle 28 dana sam dobila inekcije Peniclin jer su mi konci pukli i umesto da ispadnu oni ostali unutra pa se to sve upalilo i zagnojilo, a patronažna mi rekla kad je još dolazila da kupa bebu da se tako rana čisti. Meni je na kraju bilo tako loše da me posle pet minuta stajanja bolela cela noga. Mesec dana prošlo a meni umesto bolje ono više boli. Tek kad se to saniralo je krenulo na bolje. I tad sam se osećala bolje kad sam je držala u naručju al ne navikavaj je na ruke! Jednostavno kad živiš u zajednici nemaš mira. Iako na svekrvu mogu uvek da računam, žena ima ispade kao većina svekrva da ne ume da se iskontroliše pa mi je to stvarno teško padalo. Kad sam pukla nazivala me i vešticom i svakakvim imenima. Jedva sam čekala da imamo svoju kuću. Sa drugom ćerkom je sve bilo drugačije, opuštenija, lak porođaj, oporavljena posle sat vremena, ide dojenje... Milina. Sa trećom mi je opet malo teže palo vraćanje u bebi period jer su devojke već bile starije ali navikla sam se ponovo. I jednostavno već sve poznato pa je sve i lakše psihički. Sad se plašim da mi je uđe u naviku rađanje hahahahahahahaha sam od trudnoća i bebećeg perioda iako sebe svaki put proklinjem štooo mi je ovo trebalo. Prvo kukam kako jedva čekam da porastu a onda kukam što su tako brzo porasli. Majčinski tripovi  

I ja sam se sa prvom ćerkom isto osećala, bukvalno nisam imala osećaj da je ona moje dete hahaha  bila sam baš pod utiskom šta me je sve snašlo, i anemija, vrtelo mi se u glavi samo kad sam sela, isto sam imala epizotomiju sa 4 spoljašnja šava a unutra nisu hteli da mi kažu koliko, debili. Nisam mogla da sedim. Taj ožiljak me i dan danas boli kad se menja vreme, al svaki put, što mi je za nepoverovati. Posle 28 dana sam dobila inekcije Peniclin jer su mi konci pukli i umesto da ispadnu oni ostali unutra pa se to sve upalilo i zagnojilo, a patronažna mi rekla kad je još dolazila da kupa bebu da se tako rana čisti. Meni je na kraju bilo tako loše da me posle pet minuta stajanja bolela cela noga. Mesec dana prošlo a meni umesto bolje ono više boli. Tek kad se to saniralo je krenulo na bolje. I tad sam se osećala bolje kad sam je držala u naručju al ne navikavaj je na ruke! Jednostavno kad živiš u zajednici nemaš mira. Iako na svekrvu mogu uvek da računam, žena ima ispade kao većina svekrva da ne ume da se iskontroliše pa mi je to stvarno teško padalo. Kad sam pukla nazivala me i vešticom i svakakvim imenima. Jedva sam čekala da imamo svoju kuću. Sa drugom ćerkom je sve bilo drugačije, opuštenija, lak porođaj, oporavljena posle sat vremena, ide dojenje... Milina. Sa trećom mi je opet malo teže palo vraćanje u bebi period jer su devojke već bile starije ali navikla sam se ponovo. I jednostavno već sve poznato pa je sve i lakše psihički. Sad se plašim da mi je uđe u naviku rađanje hahahahahahahaha sam od trudnoća i bebećeg perioda iako sebe svaki put proklinjem štooo mi je ovo trebalo. Prvo kukam kako jedva čekam da porastu a onda kukam što su tako brzo porasli. Majčinski tripovi  

I ja sam se sa prvom ćerkom isto osećala, bukvalno nisam imala osećaj da je ona moje dete hahaha  bila sam baš pod utiskom šta me je sve snašlo, i anemija, vrtelo mi se u glavi samo kad sam sela, isto sam imala epizotomiju sa 4 spoljašnja šava a unutra nisu hteli da mi kažu koliko, debili. Nisam mogla da sedim. Taj ožiljak me i dan danas boli kad se menja vreme, al svaki put, što mi je za nepoverovati. Posle 28 dana sam dobila inekcije Peniclin jer su mi konci pukli i umesto da ispadnu oni ostali unutra pa se to sve upalilo i zagnojilo, a patronažna mi rekla kad je još dolazila da kupa bebu da se tako rana čisti. Meni je na kraju bilo tako loše da me posle pet minuta stajanja bolela cela noga. Mesec dana prošlo a meni umesto bolje ono više boli. Tek kad se to saniralo je krenulo na bolje. I tad sam se osećala bolje kad sam je držala u naručju al ne navikavaj je na ruke! Jednostavno kad živiš u zajednici nemaš mira. Iako na svekrvu mogu uvek da računam, žena ima ispade kao većina svekrva da ne ume da se iskontroliše pa mi je to stvarno teško padalo. Kad sam pukla nazivala me i vešticom i svakakvim imenima. Jedva sam čekala da imamo svoju kuću. Sa drugom ćerkom je sve bilo drugačije, opuštenija, lak porođaj, oporavljena posle sat vremena, ide dojenje... Milina. Sa trećom mi je opet malo teže palo vraćanje u bebi period jer su devojke već bile starije ali navikla sam se ponovo. I jednostavno već sve poznato pa je sve i lakše psihički. Sad se plašim da mi je uđe u naviku rađanje hahahahahahahaha sam od trudnoća i bebećeg perioda iako sebe svaki put proklinjem štooo mi je ovo trebalo. Prvo kukam kako jedva čekam da porastu a onda kukam što su tako brzo porasli. Majčinski tripovi  

I ja sam se sa prvom ćerkom isto osećala, bukvalno nisam imala osećaj da je ona moje dete hahaha  bila sam baš pod utiskom šta me je sve snašlo, i anemija, vrtelo mi se u glavi samo kad sam sela, isto sam imala epizotomiju sa 4 spoljašnja šava a unutra nisu hteli da mi kažu koliko, debili. Nisam mogla da sedim. Taj ožiljak me i dan danas boli kad se menja vreme, al svaki put, što mi je za nepoverovati. Posle 28 dana sam dobila inekcije Peniclin jer su mi konci pukli i umesto da ispadnu oni ostali unutra pa se to sve upalilo i zagnojilo, a patronažna mi rekla kad je još dolazila da kupa bebu da se tako rana čisti. Meni je na kraju bilo tako loše da me posle pet minuta stajanja bolela cela noga. Mesec dana prošlo a meni umesto bolje ono više boli. Tek kad se to saniralo je krenulo na bolje. I tad sam se osećala bolje kad sam je držala u naručju al ne navikavaj je na ruke! Jednostavno kad živiš u zajednici nemaš mira. Iako na svekrvu mogu uvek da računam, žena ima ispade kao većina svekrva da ne ume da se iskontroliše pa mi je to stvarno teško padalo. Kad sam pukla nazivala me i vešticom i svakakvim imenima. Jedva sam čekala da imamo svoju kuću. Sa drugom ćerkom je sve bilo drugačije, opuštenija, lak porođaj, oporavljena posle sat vremena, ide dojenje... Milina. Sa trećom mi je opet malo teže palo vraćanje u bebi period jer su devojke već bile starije ali navikla sam se ponovo. I jednostavno već sve poznato pa je sve i lakše psihički. Sad se plašim da mi je uđe u naviku rađanje hahahahahahahaha sam od trudnoća i bebećeg perioda iako sebe svaki put proklinjem štooo mi je ovo trebalo. Prvo kukam kako jedva čekam da porastu a onda kukam što su tako brzo porasli. Majčinski tripovi  

I ja sam se sa prvom ćerkom isto osećala, bukvalno nisam imala osećaj da je ona moje dete hahaha  bila sam baš pod utiskom šta me je sve snašlo, i anemija, vrtelo mi se u glavi samo kad sam sela, isto sam imala epizotomiju sa 4 spoljašnja šava a unutra nisu hteli da mi kažu koliko, debili. Nisam mogla da sedim. Taj ožiljak me i dan danas boli kad se menja vreme, al svaki put, što mi je za nepoverovati. Posle 28 dana sam dobila inekcije Peniclin jer su mi konci pukli i umesto da ispadnu oni ostali unutra pa se to sve upalilo i zagnojilo, a patronažna mi rekla kad je još dolazila da kupa bebu da se tako rana čisti. Meni je na kraju bilo tako loše da me posle pet minuta stajanja bolela cela noga. Mesec dana prošlo a meni umesto bolje ono više boli. Tek kad se to saniralo je krenulo na bolje. I tad sam se osećala bolje kad sam je držala u naručju al ne navikavaj je na ruke! Jednostavno kad živiš u zajednici nemaš mira. Iako na svekrvu mogu uvek da računam, žena ima ispade kao većina svekrva da ne ume da se iskontroliše pa mi je to stvarno teško padalo. Kad sam pukla nazivala me i vešticom i svakakvim imenima. Jedva sam čekala da imamo svoju kuću. Sa drugom ćerkom je sve bilo drugačije, opuštenija, lak porođaj, oporavljena posle sat vremena, ide dojenje... Milina. Sa trećom mi je opet malo teže palo vraćanje u bebi period jer su devojke već bile starije ali navikla sam se ponovo. I jednostavno već sve poznato pa je sve i lakše psihički. Sad se plašim da mi je uđe u naviku rađanje hahahahahahahaha sam od trudnoća i bebećeg perioda iako sebe svaki put proklinjem štooo mi je ovo trebalo. Prvo kukam kako jedva čekam da porastu a onda kukam što su tako brzo porasli. Majčinski tripovi  

I ja sam se sa prvom ćerkom isto osećala, bukvalno nisam imala osećaj da je ona moje dete hahaha  bila sam baš pod utiskom šta me je sve snašlo, i anemija, vrtelo mi se u glavi samo kad sam sela, isto sam imala epizotomiju sa 4 spoljašnja šava a unutra nisu hteli da mi kažu koliko, debili. Nisam mogla da sedim. Taj ožiljak me i dan danas boli kad se menja vreme, al svaki put, što mi je za nepoverovati. Posle 28 dana sam dobila inekcije Peniclin jer su mi konci pukli i umesto da ispadnu oni ostali unutra pa se to sve upalilo i zagnojilo, a patronažna mi rekla kad je još dolazila da kupa bebu da se tako rana čisti. Meni je na kraju bilo tako loše da me posle pet minuta stajanja bolela cela noga. Mesec dana prošlo a meni umesto bolje ono više boli. Tek kad se to saniralo je krenulo na bolje. I tad sam se osećala bolje kad sam je držala u naručju al ne navikavaj je na ruke! Jednostavno kad živiš u zajednici nemaš mira. Iako na svekrvu mogu uvek da računam, žena ima ispade kao većina svekrva da ne ume da se iskontroliše pa mi je to stvarno teško padalo. Kad sam pukla nazivala me i vešticom i svakakvim imenima. Jedva sam čekala da imamo svoju kuću. Sa drugom ćerkom je sve bilo drugačije, opuštenija, lak porođaj, oporavljena posle sat vremena, ide dojenje... Milina. Sa trećom mi je opet malo teže palo vraćanje u bebi period jer su devojke već bile starije ali navikla sam se ponovo. I jednostavno već sve poznato pa je sve i lakše psihički. Sad se plašim da mi je uđe u naviku rađanje hahahahahahahaha sam od trudnoća i bebećeg perioda iako sebe svaki put proklinjem štooo mi je ovo trebalo. Prvo kukam kako jedva čekam da porastu a onda kukam što su tako brzo porasli. Majčinski tripovi  

I ja sam se sa prvom ćerkom isto osećala, bukvalno nisam imala osećaj da je ona moje dete hahaha  bila sam baš pod utiskom šta me je sve snašlo, i anemija, vrtelo mi se u glavi samo kad sam sela, isto sam imala epizotomiju sa 4 spoljašnja šava a unutra nisu hteli da mi kažu koliko, debili. Nisam mogla da sedim. Taj ožiljak me i dan danas boli kad se menja vreme, al svaki put, što mi je za nepoverovati. Posle 28 dana sam dobila inekcije Peniclin jer su mi konci pukli i umesto da ispadnu oni ostali unutra pa se to sve upalilo i zagnojilo, a patronažna mi rekla kad je još dolazila da kupa bebu da se tako rana čisti. Meni je na kraju bilo tako loše da me posle pet minuta stajanja bolela cela noga. Mesec dana prošlo a meni umesto bolje ono više boli. Tek kad se to saniralo je krenulo na bolje. I tad sam se osećala bolje kad sam je držala u naručju al ne navikavaj je na ruke! Jednostavno kad živiš u zajednici nemaš mira. Iako na svekrvu mogu uvek da računam, žena ima ispade kao većina svekrva da ne ume da se iskontroliše pa mi je to stvarno teško padalo. Kad sam pukla nazivala me i vešticom i svakakvim imenima. Jedva sam čekala da imamo svoju kuću. Sa drugom ćerkom je sve bilo drugačije, opuštenija, lak porođaj, oporavljena posle sat vremena, ide dojenje... Milina. Sa trećom mi je opet malo teže palo vraćanje u bebi period jer su devojke već bile starije ali navikla sam se ponovo. I jednostavno već sve poznato pa je sve i lakše psihički. Sad se plašim da mi je uđe u naviku rađanje hahahahahahahaha sam od trudnoća i bebećeg perioda iako sebe svaki put proklinjem štooo mi je ovo trebalo. Prvo kukam kako jedva čekam da porastu a onda kukam što su tako brzo porasli. Majčinski tripovi  

Mene je spasila kuma kad mi je rekla da @ne ocekujem da se otvore rajska vrata"  Spasila. Jer da mi nije rekla, bilo bi mi jos strasnije da podnesem misao da sve imam a nesrecna sam. Bila sam ponosna, bila sam zadovoljna, ali taj osecaj usamljenosti i brige me nije napustao. Ima jedna sala vezana za porodiliste-pola porodilista place a pola su drugorotke  Tako da-nema brigas, mnogo nas je isto proslo. Potrazi neko svoje zadovoljstvo, moje su knjige i sivenje, i malo se posveti i tome.

Taj period posle porođaja j ja mislim svakoj porodilji takav, pa i meni. Jedino mi je bilo lakše kad sam se porodila leti, drugačije možeš napolje nego sad. Taj osećaj usamljenosti i plakanja tako mi je poznat... Al kako beba raste to prolazi. Kako raste znaš šta je muči, i meni je jako pomagalo da držim bebu uz sebe, u naručju. A svaki postporođajni period je takav, bila prvorotka ili ne. To su prosto hormoni, tj velika promena hormona koja se dešava posle porođaja. Samo treba sve gledati kao normalno i ne opterećivati se. Bebe plaču jer to im je jedini vid komunikacije, ne znači da ih nešto boli. Što ja to nisam shvatila ranije nego me još svekrvino ne sme da plače dobiće kilu! dodatno uznemiravalo i nabijalo paniku koju sam svejedno imala, nije mala stvar dobiti dete prvi put. Zato samo polako, dajte vremena i razumevanja sebi. Grlim da što pre prođe taj osećaj i budete jako ponosne na sebe

Taj period posle porođaja j ja mislim svakoj porodilji takav, pa i meni. Jedino mi je bilo lakše kad sam se porodila leti, drugačije možeš napolje nego sad. Taj osećaj usamljenosti i plakanja tako mi je poznat... Al kako beba raste to prolazi. Kako raste znaš šta je muči, i meni je jako pomagalo da držim bebu uz sebe, u naručju. A svaki postporođajni period je takav, bila prvorotka ili ne. To su prosto hormoni, tj velika promena hormona koja se dešava posle porođaja. Samo treba sve gledati kao normalno i ne opterećivati se. Bebe plaču jer to im je jedini vid komunikacije, ne znači da ih nešto boli. Što ja to nisam shvatila ranije nego me još svekrvino ne sme da plače dobiće kilu! dodatno uznemiravalo i nabijalo paniku koju sam svejedno imala, nije mala stvar dobiti dete prvi put. Zato samo polako, dajte vremena i razumevanja sebi. Grlim da što pre prođe taj osećaj i budete jako ponosne na sebe

Hvala December, mnogo mi znaci podrška. I potpuno si u pravu, da bi mi bilo drugačije da je leto. Ovo padanje mraka u 4-5 stvara neku vrstu depresije (i nevezano za porođaj). A mm je malo prehladjen i ne spava sa nama u sobi zbog bebe dok ne ozdravi (i to mi teško pada). A plus sam bila nedelju dana u porodilistu sama. Mm pokušava da me razume, ali u suštini ne shvata kako mi je. Pa ni ja sama ne shvatam. Ovi hormoni kao da rade protiv mene. I kao što kažete  lakše je kad držim bebu uz sebe. 

Taj period posle porođaja j ja mislim svakoj porodilji takav, pa i meni. Jedino mi je bilo lakše kad sam se porodila leti, drugačije možeš napolje nego sad. Taj osećaj usamljenosti i plakanja tako mi je poznat... Al kako beba raste to prolazi. Kako raste znaš šta je muči, i meni je jako pomagalo da držim bebu uz sebe, u naručju. A svaki postporođajni period je takav, bila prvorotka ili ne. To su prosto hormoni, tj velika promena hormona koja se dešava posle porođaja. Samo treba sve gledati kao normalno i ne opterećivati se. Bebe plaču jer to im je jedini vid komunikacije, ne znači da ih nešto boli. Što ja to nisam shvatila ranije nego me još svekrvino ne sme da plače dobiće kilu! dodatno uznemiravalo i nabijalo paniku koju sam svejedno imala, nije mala stvar dobiti dete prvi put. Zato samo polako, dajte vremena i razumevanja sebi. Grlim da što pre prođe taj osećaj i budete jako ponosne na sebe

Taj period posle porođaja j ja mislim svakoj porodilji takav, pa i meni. Jedino mi je bilo lakše kad sam se porodila leti, drugačije možeš napolje nego sad. Taj osećaj usamljenosti i plakanja tako mi je poznat... Al kako beba raste to prolazi. Kako raste znaš šta je muči, i meni je jako pomagalo da držim bebu uz sebe, u naručju. A svaki postporođajni period je takav, bila prvorotka ili ne. To su prosto hormoni, tj velika promena hormona koja se dešava posle porođaja. Samo treba sve gledati kao normalno i ne opterećivati se. Bebe plaču jer to im je jedini vid komunikacije, ne znači da ih nešto boli. Što ja to nisam shvatila ranije nego me još svekrvino ne sme da plače dobiće kilu! dodatno uznemiravalo i nabijalo paniku koju sam svejedno imala, nije mala stvar dobiti dete prvi put. Zato samo polako, dajte vremena i razumevanja sebi. Grlim da što pre prođe taj osećaj i budete jako ponosne na sebe