Pozdrav svima, nikada nisam pisala po forumima..ali čitam ove priče o strahu i moram da utešim sve one koje se plaše iz sledećih razloga...Kada sam ovde sigurno prošle zime napisala da muž planira da donese seno jer sam uporno bežala iz bolnice - abila sam visokorizična, što zbog godina, prošerineh vena i raka štitne žlezde..da su lekari podmićeni..osoblje neljubazno ( uglavnom ), da se osećam kao krmača i da me nervira stomačina..NEKE PAMETNICE SU MI NAPISALE DA SAM SLUČAJ ZA PSIHIJATRA. Na to sam odgovorila da nije svako isti..ja mislim da su žene koje na amniocentezu ( 3 dana ) nose putne torbe i mažu nokte sve uz roman Dostojevskog malo čudne..ali ih ne šaljem kod psihijatra..dakle kada je beba u pitanju a i događaj poput porođaja, strah je razumljiv. Recimo ja sam molila da mi braunilu prikači neka druga sestra, jer je klinka uporno pogađala neko mesto od koje mi se kočila ruka ( nerv je u pitanju )..nazvana budalom..da bi doktor potvrdio da sam u pravu. Bez obzira na sve rizike, moj strah koji je bio toliki da sam ceo svet udavila sa kuknjavom..a stalno mi je bila u glavi rečenica pokojne babe : sve ovo što hoda neko je rodio...Da ne dužim, matora trudnica je čekala dok je plodova voda oticala...dva tri dana..i dalje sam htela da bežim iz porodilišta. Moj jadni Marko ( koji je sada na nebu ) je bio spreman i na to. Ali kada je doktor rekao da krećem u porodilište..tresla sam se..klistir, ostavljam stvari i ne znam šta me čeka..i odjednom mir. Nisam verovala da se to dešava, iako sam čula priče da seratonin i endorfin smire ženu..Legla sam na sto, priključena na indukciju...bolovi su počeli. Ali ne strašni. Pošto sam se odlučila za epidural, pitala sam se kada će doći anesteziolog..Ah, bio je u sali..indukcija je ubrzala stvar, bolelo jeste, ali nikad nisam vrištala pa ni tada. I dok je neki mladić vežbao na meni uvođenjenje katetera osetila sam težinu u donjem delu karlice i rekla: meni se kaki i mislim da beba blizu..Opet pogledi u stilu: a ti znaš nešto...Doktor prilazi i kaže: beba je krenula, zoite babicu. Ne sećam se nikog, samo jedne plave gospođe koja mi je rekla: slušaj mene i sve će biti u redu. Od tog momenta samo sam je gledala i slušala, bol je verovatno bio prisutan ALI SKONCENTISANI STE NA "GURANJE" tako da je kod mene ( velike kukavice ) taj bol nestao..i odjednom olakšanje..beba je napolju...I to je sve..da ne gnjavim sa detaljima, imam zdravu i lepu bebu od 11 meseci i da joj tata nije umro, verovatno bi ova velika kukavica imala opet stomačinu. ALI ovog puta ne bih slušala priče pojedinih doktora da sam zakasnila - jer sam imala uvek odlične rezultate bez obzira na svojih 40 godina i bolesti pre trudnoće..ne bih ni išla na njihove statističke testove double..amniocentezu..koja je svrha...kad je za abortus kasno..NEBITNO, SVIM DRAGIM DEVOJKAMA I ŽENAMA KOJE SE PLAŠE PORUČUJEM DA POKUŠAJU DA UŽIVAJU I VREME PROVODE SA MUŽEVIMA UKOLIKO SU KAO MOJ MARKO ( PAŽLJIVI I PUNI RAZUMEVANJA )..I DA SE PLAŠE ALI U NEKIM NORMALNIM GRANICAMA JER GLUPO JE TROŠITI VREME NA KUKNJAVU, JER ZA PET MINUTA MOŽE ŽIVOT DA SE PROMENI I DA BOLI VIŠE OD POROĐAJA. NI JEDNA NEĆE OSTATI NEPOROĐENA, SA ILI BEZ EPIDURALA...I SVE ĆE TO OSTATI U MAGLI..A NA PRVOM MESTU ĆE BITI BEBA...A NE KOJEKAVI DR.MR I NEKE SESTRE, INDUKCIJE I ŠIVENJA. BEZ STRAHA NE MOŽE, ALI PRIRODA JE SVE SREDILA A TO VAM KAŽE KUKAVICA VEĆA OD SVIH VAS, KOJA SADA ŽALI ŠTO OPET NE MOŽE DA PRIKUPLJA PAPIRE ZA PORODILIŠTE. ŽELIM VAM LAK POROĐAJ, BRZ POVRATAK KUĆI SA MALIM MARSOVCEM I PUNO LJUBAVI..TO JE NAJBITNIJE.
