MicaZoki(LUKA)

Ja prosto ne mogu da verujem sta citam. Znaci, mi smo imali identican scenario. Tata je vodio Unu na privikavanje i jos dve nedelje posle u vrtic,a posle sam nastavila ja. Sve je bilo bp. Tako da ne sekiraj se. Ako se lepo privikne i adaptira neces imati nikakvih problema. 
a moj malisa je danas bio toliko hrabar da je posle rucka ostao i da spava u vrticu. Probudio se doduse posle sat vremena,pa su me zvali da dodjem po njega. Ali je bez problema zaspao. A na rucku je pojeo tri tanjira makarona. 

Da se i mi upisemo ovdje  srecan polazak u vrtic svima, pa i nama  Masa standardno, pjevajuci u vrtic, a Balsa je, malo je reci odusevljen hahah bas sam se bojala reakcije, ali on nece kod mene kad dodjem po njega  bio je juce i danas po sat vremena, i kad u 12 odemo po seku, prodjemo pored njegovog paviljona, hoce da iskoci iz mojih ruku i da udje u svoj vrtic. Nevjerovatno. Jos uvijek se nije pustio sam da hoda, ali uz namjestaj i to siba samo tako. Puzi nevjerovatno brzo, sto je meni malo novo, jer mi Masa nije nikako puzila, i on mi za sec bukvalno nestane iz vidokruga, potpuno necujno, da se cesto cimnem gdje li je  ja bih trebala u petak da pocnem da radim, kako li ce sve to izgledati nemam pojma, jer Balsa mora makar do 15-og na privikavanje. 
Milice, ponovila bih ti isto sto i bepce, cesce je stavljaj na nosu, u kupatilo pusti vodu na tus ili lavabo, to ih podstice. Ja sam Masu "ucila" to ljeto kad je napunila 2, i nisam je naucila dok sama nije jedno jutro ustala i trazila da piski na tutu, sa 2 i po godine, i to je bilo to. Tako da Balsu necu ni forsirati, kad bude spreman, sam ce traziti.

Nema nikog ali hajde da se javim. Beban, vise nije beban, sad je pravi decak.
Brblja uveliko i pelene smo skinuli. Ide u vrtic, bas voli. Lako se adaptirao, bez ijedne suze, kao da je jedva docekao.
MicoZoki, spava danju sat do sat i po, nekad ne spava uopste. Uvece zaspi najkasnije u 22h, ali najcesce oko 21h, kad i braca. Ne uspavljujemo ga, sam legne i zaspi. Nekad trazi da budemo pored njega dok ne zaspi. Cesto dodje kod brace u sobu da citamo i pricamo price, pa kad zavrsimo ode u svoj krevet. Budi se jos uvek ponekad, jednom nocu, da bi pio vodu. 
Veseo je i svima se uvaljuje da ga grle i maze. 
U junu je napunio dve godine. Vreme je za starije caskaliste.  

Cao drugari,evo i nas posle nekog vremena. L je napunio dve godine,u subotu smo pravili divan dan i bas nam je bilo lepo,Luka se bas obradovao.  
Luka je poceo kao nesto da prica ono mama,tata,baba,deda, e sad vise nisam mama,nego mami,tati,babi i dida-deda,kaze dodji,daj,gol je lopta,beba ali sve zna,sve razume i sve zna da objasni. Voli da ide stalno negde,tako je navikao.Kada idemo u soping,obavezno trpa u korpu ono sto on misli da treba.  Voli da igra,da skace kao majmunce,nezaustavljiv je,svaki drugi,treci dan pada na isto koleno,mozete da zamislite nasta lici. 
Napokon mu je zarasla rana od operacije,stalno mu se stvarala krasta i ljustila se,pre mesec dana mu se skroz otvorila rana,prskali smo neki sprej antiseptik,valjda se ocistilo od toga i pocelo da zarasta,sada mu je samo oziljak ostao.
L ima 12 zubica,to kod njega bas tesko ide ali dobro,prezivecemo i to.  
Jako je drustven,voli da se druzi,sa mladjima,starijima,nije mu bitno,ko god da mu se obrati on se smeska. Velika je dobrica kad hoce i maza,a ujedno je jaaakooooo veeeeeeeliiikiiii harambasa. Voli da macuje,puca iz pistolja,sutira loptu ali najvise voli skakanje po krevetu,mami,tati i prevrtanje. Vozi trotinet,mozete da ga zamislite kakav je,mali prcko,pa jos i trotinet vozi,doduse na cetori tocka.  
I tako,imala bi jos svasta da pisem ali se polako budi iz popodnevne dremke,pa moram da idem. Pisite mame kako ste Vi,vasi malisani,sta pricaju,kad spavaju? Sve pisite 

Ova tema baš nije aktivna, ništa dok ne stigne podrška iz mlađe grupe. 
Mila je promenljivo kao i ovo vreme, sa Nikolinom je divna (koliko je to moguće) a prema ostalima onako. Sve joj je postalo ne i neću. Poceli su već i napadi besa i plača bez nekog razloga. A sa druge strane je jako zanimljiva, ubedljivo najzanimljivijih period do sada. Priča kao navijena, čim otvori oči pa dok ih ne sklopu uveče. 
Sinoć je uspavljujem (tj ona mene) i priča mi 
Kina (Kristina, žena koja je čuva) stavila Milu u k(r)evet i rekla Schlafen ( spavati). 
Sve lepo priča ali ima nekih reči koje ne može još uvek, tipa čarape, prvo ih je zvala Tabe a sada Čabate. A Nikolina je još uvek Nikana. 
Obožava pesmice, sa macama, medama i ostalim životinjama i da spava sa mamom, sada čak i više nego ranije. 
Šta nam rade drugari?

Mico,moj L je imao 2680 kada smo iz bolnice izasli. Muku smo mucili sa dojenjem,jer je spavao na siki,nije imao snage da vuce,pa se umori i zaspi. Ja sam se izmuzavala u flasicu,pa sam mu stiskala da curi,da on samo guta,a kad ni tako nije uspevalo,onda sam mu na spric davala svoje mleko. Zvuci uzasno,hraniti bebu na spric ali drugacije nisam mogla,jer nije imao snage. 
Brzo oni ojacaju i pocnu da  sike sami kao ludi. Tako ce i Nikolina brzo da napreduje i brzo kuci da ide,da se druzi sa sekom.  
Bas mi je drago sto ste zadovoljne i srecne i sto vam bebci tako brzo rastu,sve to proleti ocas posla. 
Moj L za 2 meseca vec dve godine puni,kad pre. 

Mico,moj L je imao 2680 kada smo iz bolnice izasli. Muku smo mucili sa dojenjem,jer je spavao na siki,nije imao snage da vuce,pa se umori i zaspi. Ja sam se izmuzavala u flasicu,pa sam mu stiskala da curi,da on samo guta,a kad ni tako nije uspevalo,onda sam mu na spric davala svoje mleko. Zvuci uzasno,hraniti bebu na spric ali drugacije nisam mogla,jer nije imao snage. 
Brzo oni ojacaju i pocnu da  sike sami kao ludi. Tako ce i Nikolina brzo da napreduje i brzo kuci da ide,da se druzi sa sekom.  
Bas mi je drago sto ste zadovoljne i srecne i sto vam bebci tako brzo rastu,sve to proleti ocas posla. 
Moj L za 2 meseca vec dve godine puni,kad pre. 

Mico,moj L je imao 2680 kada smo iz bolnice izasli. Muku smo mucili sa dojenjem,jer je spavao na siki,nije imao snage da vuce,pa se umori i zaspi. Ja sam se izmuzavala u flasicu,pa sam mu stiskala da curi,da on samo guta,a kad ni tako nije uspevalo,onda sam mu na spric davala svoje mleko. Zvuci uzasno,hraniti bebu na spric ali drugacije nisam mogla,jer nije imao snage. 
Brzo oni ojacaju i pocnu da  sike sami kao ludi. Tako ce i Nikolina brzo da napreduje i brzo kuci da ide,da se druzi sa sekom.  
Bas mi je drago sto ste zadovoljne i srecne i sto vam bebci tako brzo rastu,sve to proleti ocas posla. 
Moj L za 2 meseca vec dve godine puni,kad pre. 

Dođoh danas u bolnicu da rodim moju devojčicu. Jutros mi moj muž kaže: Sanjao sam našu bebu. Pitam ga: Da li si sanjao bebu devojčicu? Kaže: Da, zar sumnjaš da je devojčica? I nasmeja se. Ja celu trudnoću sanjam bebu dečaka. Iako su nam potvrdili da je beba devojčica. Kažem mu: Mislim da ne sanjam nju, sanjam nekog drugog. Sanjam našeg Alekseja. Možda hoće da mi nešto poruči. Mamice, ne tuguj više. Rodiće se sad moja sestrica pa ćeš da se utešiš. 
Prva noć u bolnici, taman zadremasmo. Ovde odjednom vika, trčanje... Zovi porodilište, krvari... Ima jake bolove, spuštamo je...krvari..trče sestre i guraju krevet. Iz sobe do nas. Tu su ležale njih 4. Ja rekoh kad sam se već probudila da odem do toaleta. Njima upaljeno svetlo, sve 4 tu.. to je bila peta, ne znam ni kad su je primili. Pitam ih, kažu: Ma mrtva joj beba, ma beži... i odmahuju glavom. Odveli su je dole u porodilište jer ovde nema nikoga od lekara.
 Samo sam zaćutala i pobegla u krevet. Ista ta soba u kojoj sam i ja bila pre dve godine...čak sam danas i sestru poznala koja je meni bila te strašne noći. Htela sam da joj to kažem..ali ona to viđa svaki dan, i noć..Kod mene nije bilo trčanja, jurnjave..sve se usred noći završilo tiho, kao neki strašan čin, neka tajna, da niko ne zna.. moja mrtva beba i ja u krvi i bolovima. 
Preživela je najgore što jedna žena može preživeti. Ali to nije sve. Uprkos psihičkom njenom bolu na koji se niko neće obazirati, sada će doktor krvnički rovariti po njenoj materici. Da ukloni svaki trag da je tu ikada bila bebica, koja je živela, mrdala se i kojoj su se radovali. Svanuće uskoro dan, najgori dan u njenom životu. Ali samo prvi u nizu od mnogo loših dana koji su pred njom.
Plačem sada u mraku bolničke sobe i ne mogu da se zaustavim. Želela bih da zagrlim tu namučenu ženu, da joj kažem da je ja razumem, da se ne zgražavam kao druge, da joj kažem preživećeš..da joj kažem bilo koju reč...Jako, jako sam tužna! Zašto moraju da se rađaju male mrtve bebice? Ti anđeli koje mame nisu stigle da zagrle, poljube? Ja mog dečaka nekad osećam toliko jako, kao da mogu da ga zagrlim. Ponekad kao da ga čujem kako trčkara po kući. Mala bela glavica sa paperjem na temenu. Živim život i imam još čemu da se radujem. Imam decu kojoj sam potrebna. Znam da o njemu brinu bolje nego što bih ja. Ali živim za dan kada ću ga videti i kada ćemo ponovo biti zajedno. 
Teško mi je u bolnici, psihički iscrpljujuće. Želim samo da zagrlim moju bebu i sve zaboravim. Zahvalna sam Gospodu što me udostojio da ponovo nekom budem Mama. 
 
 
 

Mico,moj L je imao 2680 kada smo iz bolnice izasli. Muku smo mucili sa dojenjem,jer je spavao na siki,nije imao snage da vuce,pa se umori i zaspi. Ja sam se izmuzavala u flasicu,pa sam mu stiskala da curi,da on samo guta,a kad ni tako nije uspevalo,onda sam mu na spric davala svoje mleko. Zvuci uzasno,hraniti bebu na spric ali drugacije nisam mogla,jer nije imao snage. 
Brzo oni ojacaju i pocnu da  sike sami kao ludi. Tako ce i Nikolina brzo da napreduje i brzo kuci da ide,da se druzi sa sekom.  
Bas mi je drago sto ste zadovoljne i srecne i sto vam bebci tako brzo rastu,sve to proleti ocas posla. 
Moj L za 2 meseca vec dve godine puni,kad pre. 

Milice, divne vesti !! Mnogo se radujem zbog vas. Mogu da zamislim Milu, srce malo  kako voli seku. Sve će to biti super.
Nama došle muževljeve tetke, donele babine. Ručamo.. ja dojim pa vas čitam kad imam vremena. Predveče nam dolaze i naše drage komšije. Imamo super komšiluk, hvala Bogu. Danas nam je dan za uživanje, a sledeće nedelje se akam svaki dan po nekim kontrolama...
 
 

Kru, zašto se opterećuješ. Meni su deca isto isključivo dojena, tek posle godinu dana su uopšte probale bilo koje drugo mleko. Prvih meseci su sve dobijale po 1100-1200 mesečno i sve su sa 3 mes udvostručile kilažu. Da ih vidiš samo na slikama, krofna do krofne. Ali zato su posle rasle u visini, a sa kilažom stagnirala. K je valjda jedno tri godine imala 18kila. Sad je visoka i mršava, niko ne bi rekao da je takva bucka bila kao beba. 
Moja beba je prespavala noć bez buđenja zadnje dve, tri noći. Budi se tek oko 6h da sisa i nastavlja do pola 9-9. Ja prezadovoljna. Mada ne volim tolike razmake između podoja niti zbog grudi a i jer onda menstruacija hoće ranije da se vrati. Zato preko dana ne gledam, dajem kad god hoće. 
Inače, danas sam se istripovala da sam dobila. Opet mi je bilo prepodne braonkasto krvarenje, ali nekako ređe, sluzavo i počeše da me vole stomak i krsta. Ja rekoh da li je moguće da je menstruacija, pa nisu mi ni lohije stale. Juče su me krsta baš bolela, valjda sam zadnjih dana preterala sa poslom po kući. Međutim, nije se to krvarenje nastavilo tako da nije to. U utorak najranije mogu kod ginekologa, u ponedeljak idem na uz abdomena. 

Bravo @miliccam za nasu drugaricu 
Polako sticice i ona nas sve kad dodje kuci i bude uzuvala u udobnosti svog doma i mnogo ljubavi 

Sisali smo ponovo, 3,4 puta povuče pa se umori i dremne pa ponovo, a nasmejala se jedno 10 puta sa sve bradavicom u ustima, mi smo se baš slatko ismejali gledajuci je. Na kraju se komirala, nije ni osetila da je presvlacimo.
Ovde kažu da pre 36.nedelje odnosno 35+0(1) ne puštaju, ali i to je pitanje pošto zavisi od više faktora, težina je samo jedan od njih. Prevremeno rodjene bebe u početku izgube baš dosta, tek posle 10 dana se očekuje da se vrate na početnu kilazu, a neke i kasnije. Tako da Nikolina sada ima 1950gr, odnosno 100gr manje nego na rođenju. Njoj sada svakog dana povećavamo količinu mleka po obroku, trenutno je na 35ml. Najbitnije je da njen želudac to lepo prihvati. 
Ovde je od juče baš lepo vreme, nadam se da će potrajati. 

Stigli su Nikolinini rezultati, nema bakterije, centralni nervni sistem nije bio inficiran, brzo smo odreagovali tako da se samo nagutala. 
Kasnije ćemo pokušati ponovo sa dojenjem, uglavnom spava pa ne ide da je budimo a i nema svrhe ako je pospana povuče dva puta i zaspi. 
Kam, divna vam je Isidora, videh sliku na drugoj temi i čestitam krštenje. 
Mi smo Milu brzo krstili isto, hteli za Sv Nikolu a nije nešto moglo pa smo 17.12. I Nikolinu smo mislili isto, ali videćemo još. 
Cvrky, mali a već veliki A. Jedva čekam taj period.

Ja sam A pocela davati kasice za dorucak,tj podoj prvo pa posle 2 sata kasica,ali on i posle kasice za 2 sata trazi da sisa.Sve vise trazi da pricamo (gucemo) i da se igramo...u krevecu pre nego sto se namesti da spava on prvo puza,digne se na kolena i odbacuje do jastucica i ogradice i onda se ususka...dok se kupa brca se sam,niko mu i netreba,a inace kad je u polusedecem polozaju hoce da se digne da sedne i samo nogicama strika...vrti se i okrece tako da mi stranica od kreveca uvek podignuta,a u kolicima ga vezujem cak i u stanu kad spava...zivo dete

Miliccam,cestitam ti na divnoj devojcici.  Svaka ti cast i bravo sto si tako hrabra za svoje devojcice. To ce sve biti dobro,Nikolina je veliki borac i brzo cete vi kuci. 
Bas sam se iznenadila kada sam videla da si se porodila,nisam dugo ulazila. Sva sreca sve je dobro proslo. Zelim Vam da se brzo otarasite te bakterije,da idete kuci i da uzivate sa sekom Milom. 

Evo i mi da se upisemo 
Sad imamo 4 meseca i 3 dana,oko 6,5kg i oko 68 je dugacak,a kontrola nam je 4.06. pa cemo znati tacno sve
https://postimg.cc/YhJ61NSn

Kru i Cvrky, divni dečaci. 
Evo i nas 
https://www.dodaj.rs/image/L5IrgJ

@miliccam Čestitam rođenje bebice nek je živa i zdrava. Veruj da će sve biti dobro i veruj u svoju devojčicu prevremeno rođene bebe su veliki borci izboriće se ona. Divno je što si je već držala njoj mnogo znači da oseti svoju mamu. Dodir koža na kožu (Kangaroo care) pomaže prevremeno rođenim bebama da stabilizuju disanje, otkucaje srca i telesnu temperaturu a pruža im i osećaj sigurnosti i omogućava vam da se povežete. Ja sam mog sina uzela u ruke posle 19 dana posle sam ga dva puta nedeljno držala koža na kožu po dva sata u institutu nemaju uslova da to bude češće. Dobro je da je Nikolina stabilno i da diše sama. Ona ima lepu kilažu brzo ćete vi kući pod uslovom da neće morati dugo da prima antibiotike. Moj sin je rođen sa 1550g posle mesec dana je došao na 1900g i izašao iz inkubatora a posle mesec dana i dve nedelje je imao kilažu da dođe kući ostali smo dva meseca u bolnici jer smo čekali operaciju kile odluka hirurga je bila da operaciju čekamo u bolnici. Na institutu za neonatologiju bebe puštaju kući sa 2400/2500g kilaža za otpust se razlikuje od bolnice do bolnice negde puštaju kući i sa 2200g ali kilaža nije presudna najbitnije opšte stanje deteta.
Inače ne ulazim često na forum i danas uđem i vidim ovo naježila sam se znam kako se osećaš ako želiš možeš slobodno da me pitaš šta hoćeš. Moj Mihajlo je rođen u 31gn sa 1550g sada ima 7500g i šest meseci dobro je lepo napreduje idemo često na kontrole ali to je uobičajeno za prevremeno rođene bebe.

Hvala vam svima puno. 
Juče sam je držala 3 sata i još bih ostala kod nje da je moglo. Ona je uglavnom spavala ali kada je sestra uzela od mene da je vrati u inkubator ona se ljutila. Počela da plače  pa sam i ja. Jutros sam izvlačila mleko i odnela joj, od juče diše sama i sada vidim da joj masku jos uvek nisu stavili, to je baš dobar znak. 
A da nas vidite 


Zatrpah temu, gde su nam trudnice i druge mame?

Evo je naša Nikolina 

2050gr i 42cm. Kaže dr da nije baš toliko mala i diše sama ali uz neko pomagalo. U poluotvorenom inkubatoru je. Bila sam sat ipo kod nje, stavili mi je na grudi, osećaj divan. 
A nosili joj kolostrum dva puta. Neće moći da sisa još nedelju, dve. 

Mila je rođena 31.01.2019. Bila je teška 3610g i dugačka 52cm, a na otpust imala 3530g. Za nedelju dana imamo kontrolu, pa jedva čekam da čujem koliko je napredovala. Ali vidim da je bas porasla i ubucila se. Onako, taman je. Samo siski, ali uskoro bih trebala da razgovaram sa patronaznom o uvođenju ch, samo što se meni nesto ne žuri. Nocu dva puta siski, a odlično spava. I preko dana malo odspava između podoja koji su na tri sata. Ona se bas uobrocila. Nema problem da leži i uživa tako dok ja usisam, kuvam, širim veš itd. I stalno se smeje! Prava mi je dobrica, nemam reci. 

BRavo za Nikolinu. 
da vidite nas danas,da nismo toliko debeli 
 

Cao drugarici,evo nas da je javimo... U proslu sredu smo isli na institut zbog dogovora za operaciju besezitisa,medjutim nas doktor nije bio tu ali nas je primila neka doktorka. Rekla da zovem u ponedeljak,da vidim da li je doktor tu i da se sa njim dogovorim kada da dodjemo. Zvala sam ih u ponedeljak,sva sreca doktor je bio tu,javio se i dogovorili smo se odma sutradan da dodjemo da ga pogleda i u sredu operacija. U utorak smo otisli sa sve uputom koji nam je dala nas pedijatar. Opet nas primila ista doktorka,napisala izvestaj da mozemo da izvadimo istoriju bolesti,obavili smo to i popeli se na sedmi sprat. Tamo nas doktor primio ali je bilo ono jao nemogu sutra da ga operisem,nemogu ni u cetvrtak,jedino u ponedeljak. Samo sam pomislila,jao ne,opet cekanje,pa ako se opet razboli,mislila sam da se taj dan nikad nece desiti. Medjutim,doktor resi ipak da ga operise sutradan u sredu. Nije smeo nista da jede posle 23h uvece i nista da pije posle 4h ujutru,otisli smo na institut u sredu,rekli su nam najkasnije u 15 do 8 da budemo tamo,mi smo vec u 7 i 15 bili tamo. Primili nas i onda je krenulo cekanje,cekanje i cekanje,to nas je najvise ubilo,tek oko pola 12 je Luka dobio infuziju,da nedehidrira,oko 13h je dobio sirup za smirenje i u 13 i 5 su ga odveli. Najgori moguci trenutak,kada ga dajes nekome za njegovo dobro,a opet on uplasen,nezna sta se desava,ma srce mi se steglo. Operacija je trajala 45 min,doktor je sisao,rekao da je sve gotovo,sve je proslo u najboljem redu,bilo je dosta veliko i duboko,kaze da je lepo sve ocistio,da je pazio da mu neosteti neki krvni sud. I rekao nam je da ga bude,malo da dodje sebi i spustaju ga. Spustili su ga posle 15,20 minuta,a kada su ga spustili i kada smo ga videli,e to me je slomilo,oci su mu bile naduvene,nemoze da gleda,a jeca i jeca,samo mu se glavica trese. Samo sam htela da ga uzmem i zagrlim. Usla sam u sobu sa njim i naslonila obraz na njegov i pocela da mu sapucem da je mama tu,da ga nedam nikom,da nece niko da ga dira,da spava i sve tako u krug i mazila sam ga. Krenule mi suze,pa ih brisem da me nevidi. E kada se smirio,onda su pustili supruga da ga vidi,kada ga je suprug video kako je izgledao,poceo je da place,pa ja za njim. Rekla sam mu da izadje da nas nevidi i tako je prosao kroz sta je prosao,nemora i nas da vidi da placemo. Posle nekog vremena se razbudio,prenela sam ga kod mene u krevet,tu smo se mazili i gledali crtace. Taj dan smo izasli iz bolnice oko 19 i 20. Sutradan,odnosno u cetvrtak smo isli na kontrolu,kada sam Luku stavila na taj krevet da legne,opet sam videla strah u njegovim okicama,poceo je da se trese od straha ali sva sreca mogla sam da budem pored njega,da ga tesim i drzim za ruku,doktor ga je pogledao,prepipao,kaze sve je dobro,da u petak odemo da mu skinu dren. Isli smo juce,skinuli su mu dren,sve je ok i 15. idemo da mu skinu konce,a u medjuvremenu idemo ovde kod nas u dispanzer na svaka dva dana da ga previju. Eto,tako da je taj deo zavrsen,sad samo da sve ostane ok,da mu skinu konce i da ih vise nikad nevidimo.