Babily

Pocetak price
Znaci, imam 31 godinu, dete od 9, dobijeno prirodnim putem i bez ikakvih problema u prvoj trudnoci, sa prvim suprugom.
Pre vise od 3 godine, moj drugi suprug i ja smo pokusavali da dobijemo bebu, prirodnim putem naravno i posle 3 meseca pokusavanja meni je vec bilo jasno da tu nesto nije kako treba. I posto se on slozio da nema potrebe da cekamo duze, odmah smo se bacili na posao. Za pocetak smo nasli neku kliniku u NS, manja neka ni ne secam se kako se zove, i tu otisli cisto da vidimo sta treba da se uradi za pocetak. Mene doktor pregledao i kaze sve super za prvi utisak. Supruga takodje, isto misljenje i za njega ali da uradi naravno spermogram. Spermogram mu je bio bas los, ako se dobro secam tog prvog bio je negde oko 2 miliona. I prepise on njemu neke tablete 3 meseca da pije, ortomol (ono nesto u kesicama plavim) i da uradi jos neke dodatne analize (kariotip i jos neke sitnije). Sve to proslo, tablete popio, spermogram skocio na 9 miliona ali opet nedovoljno. Analize mu sve u redu...
I tu ja odlucim da promenim kliniku, jer mi se nisu svidjali, mi smo zapravo hteli odmah na vantelesnu da ne gubimo vreme a oni su nam samo odugovlacili. I kako to ide naravno, preporuce nam neki prijatelji izvesnog dr. Bojovica iz Beograda, rade on i zena privatno...kao strucnjaci za neplodnost i bla bla bla... i odemo mi i kod tog doktora i tamo opet ista prica, ovaj mu opet da te iste tablete da pije i plus nakaci neki svoj napitak (koji on pravi) i da dodjemo za 4 meseca pa bi on posle toga radio inseminaciju. I ako mu je jasno receno da bi mi odmah na vantelesnu, prodavao je neku pricu kako je to prvo za inseminaciju, uglavnom da skratim i sa njim smo se tu za dzabe mlatili 6-7 meseci, na inseminaciju nikad otisli nismo jer smo znali da je za to mala sansa da uspe...
I posle razgovora sa jednom prijateljicom iz Beograda (opet ), ubedi ona mene da ja nisam isla na prava mesta i da ni slucajno ne idem ovde kod nas vec da idem u Prag preko jednog doktora koji radi sa stranim klinikama...
U pitanju je doktor Tomislav Stefanovic, nacelnik porodilsta u Zemunu...i tako mi odosmo kod njega i on nam predlozi varijantu za Prag ili Grcku. I moj suprug navali na Grcku, kaze hoce da iskoristi da se i malo okupa. I tako krene prva prica sa VTO...
Posalju iz Grcke sve sto treba od analiza, uradimo sve analize, sve savrsene... i krene prva stimulacija gonalima od 225 + cetrotide i naravno na kraju stop inekcija, to je bio novembar 2015. godine. Stimulacija je trajala mozda 15-16 dana, ne secam se dobro. Posle nedelju dana, svaki drugi dan sam isla na folikulometriju i tu se videlo da ima puno jajnih celija. Zadnja 2 dana, stomak mi je bio toliko naduven i bolan da sam jedva hodala... Kaze doktor, imam blago policisticne jajnike. Otisli smo za Grcku avionom, oni su nam nasli smestaj blizu klinike, sve je to bilo ok. Punkcija protekla brzo, nismo dugo cekali, sve zavrseno za sat vremena, klinika sredjena da lepse ne moze biti... Ali mene boli jako stomak posle toga, ne mogu da hodam, kaze Grcki doktor hiperstimulacija... 36 jajnih celija izvadjeno. I kazu, ne smeju da vracaju embrione da se hiperstimulacija ne bi pogorsala. Tek sledeci mesec da dodjemo opet. Od 36 samo je 8 oplodjeno, na kraju ostalo 6 kako oni rekose, bas kvalitetnih blastocista.
U principu sto sam posle tek shvatila citajuci po netu, oni su mene kljukali hormonimai previse, jednostavno isli su na sigurno. Ali ja neiskusna, ne znajuci nista preterano o tome, nisam to tada shvatila ozbiljno. Dali su mi neke inekcije protiv zgrusavanja krvi narednih sedam dana da si dajem u nogu. I vratili se kuci, hiperstimulacija prosla brzo (za nekih 10 dana) jos kazu da sam dobro i podnela, prvi dan je bilo samo malo vode u stomaku.
Decembar 2015. vracamo se nazad, stimulacija lekovima, naravno  mnogo laksa varijanta, i ubacuju 2 embriona. Nisam se pazila, posle 4 dana otisli smo cak na zimovanje (niko ne rece da ne smem) i posle 14 dana beta pozitivna, nesto bas puno da mi je doktor rekao da po beti ispada da sam sedma nedelja trudnoce a ne druga. I ne prodje tri nedelje, 5.01.2016. osetim taj dan strasan bol u ledjima i vracam se kuci, samo sto sam usla na vrata, osetim kao da mi nesto ispalo. Ja u wc a ono sveza crvena krv. Primi me doktor Tomislav u Zemunu to vece, u medjuvremenu krvarim bas puno... u panici, ni ulozak nisam stavila, idem po bolnici, iza mene ostaju krvavi tragovi...Ultrazvuk, vidi se da su primila oba embriona ali otisla su oba nazalost, Ciscenje i pauza od par meseci...
 
Maj 2016. drugi embriotransfer, stimulacija lekovima, opet u Grcku, ubace 2 embriona, posle 2 nedelje ja dobijem menstruaciju, nijedan se nije primio. Razmisljam, bolje i tako nego ona patnja...
 
Septembar 2016. treci embriotransfer, opet u Grckoj ubacuju preostala dva embriona, posle 15 dana beta visoka i posle 4 nedelje osetim opet isti poznati bol u ledjima, opet krv... brzo kod doktora, kaze jedan je otisao, drugi se jos drzi. Da ga sacuvamo, daje mi inekcije za odrzavanje trudnoce. Posle dva dana od toga, ja opet osetim istu bol, opet pregled i kaze spustio se skoro do kanala, izbacuje ga polako i ako je jos ziv, ali ne sme tu da stoji, kaze mora ciscenje....a culo se i srce kako kuca...
I opet ciscenje i ovaj put odmor dva meseca....radjene analize ploda, sve u redu, kariotip muski...
Posto mi Grcka presela, i tolika putovanja, odlucujemo se da ipak na kraju radimo u Srbiji. Izaberem Jevremovu, onako na pamet, po preporukama sa neta..
Dodjem kod dr. Milice Ilic, daje nam spisak svih mogucih analiza za utvrdjivanje uzroka pobacaja, i meni i njemu...
I molim se cak da nadju makar nesto, bar da znam sta je....ali opet nista, analize savrsene i moje i njegove... jedino sto su mi utvrdili otpornost na insulin blagi i dobila sam gluformin da pijem 2x1 na dan... sa tim da je doktorka rekla da to moje nije nista i da mi vise daje za svaki slucaj...
Cetvrti pokusaj upravo se odigrava, 12 dana stimulacije gonalima od 150 + cetrotide sa tim sto zadnja 3 dana nisam ni primala gonal zbog visokog estradiola...vadili su mi krv svaki dan skoro da bi kontrolisali donekle hiperstimulaciju....i dobijemo 16 jajnih celija, od toga opet 6 oplodjenih blastocista, sa tim da jedna kao nije kako treba... posle punkcije isti dan stomak pocinje da se naduvava, i blago da boli. Kazu mi da pijem 2-3 litre vode i visoko proteinska ishrana...peti dan razgovor, sta cemo... odlucujemo da ubacimo jedan embrion pa da ostanu 4 za jos dva pokusaja a i zbog hiperstimulacije, bolje jedan, mada doktorka pokusala da nas ubedi dva da ubacimo....
 
I tako da je juce ubacen taj jedan embrion, odmah posle ubacivanja opet poceo stomak da mi se naduvava, tvrd je kao kamen, jajnici bole i ako u proteklih 5 dana bilo sve bolje, sad mi je kao prvi dan punkcije. Za sada nije nista neizdrzivo ali nekako ne svidja mi se ta bol, zabole me jajnici na kijanje...
Resila sam isto da se ne opterecujem...ja samo molim Boga, bolje i da ne uspe nego da opet prolazim kroz ciscenje i tu dramu... 
 
 

Hvala od ❤️ Samo molim Boga da ovaj put bude sve kako treba. 

Evo da se javim, danas je osmi dan od ET, juce je pocelo braon krvarenje, onako lagano, tek tek... danas isto malo. I naravno nisam mogla da izdrzim i uradim test kucni i pokazao mi drugu crticu bledu... a juce sam vadila krv izmedju ostalog i d-dimer i bio je 1990 Ukinuli su mi aspirin od 100 mg i umesto toga Fraxiparin 0,3 inekcije narednih nedelju dana. Pa onda opet da izvadim krv pa cemo videti sta dalje.

Iskreno Babily....u sve jednoj ordinaciji je tako...u takvom drustvu zivimo.Svi doktori u Novom Sadu kojo rade drzavno rade i privatno...cast izuzecima.
Mesalica je upaljena a ti treba da se prilagodis njenom brzinom ili ispadas.
Valjani doktori odlaze...a mi smo prepusteni da se borimo sa vetrenjacama.
Veruj mi da svaki put kad udjem u ordinaciju ko papagaj ponavljam moje dijagnoze jer sam ubedjena da ne znaju...jednostavno covek toliko ima posla da je nemoguce zapamtiti.
Drzava nam je urusena...u svakom pogledu pocevsi od obrazovanja...zdravstva itd.Kad zatrazis pomoc naravno vrata su ti zatvorena a traze od nas da radjamo minimum troje dece.
Kao gradjanin ove drzave sam nistavna...omalovazavana...Zasto se nisi setila ranije da radjas decu?Kazem da jesam na vreme pocela (a i da nisam,sta te boli dupe....to je moja stvar) ali sve vreme ste pricali da je sa nama sve ok,da smo zdravi.Takvo licemerje...ehejjj..pa dokle vise...
Moj bunt je proradio...

Evo i ja da se javim. Juce sam imala kiretazu, kaze doktor puno krvi i svega je bilo ali jos mi nije iskljucio mogucnost VM. Kaze za nedelju dana da izvadim betu pa ako pada sve super ako ne, nije dobro. A i poslao je na analizu to sto je izvadjeno, valjda ce u medjuvremenu stici i rezultati pa cemo znati da li je bilo na dobrom mestu. Jednostavno nije moglo da opstane pored tolikog konstantnog krvarenja. Pravim pauzu minimalno 3 meseca, ako ne i vise. Za to vreme cu da se posvetim istrazivanju i hematologa dobrog da nadjem. Dia, tebi i meni je bas krenulo lose ali trudi se da ostanes jaka, kao sto sam vec napisala, sve ce to proci i bice jednom samo davna proslost a ti ces dobiti kad tad svoju bebicu. Kao sto ovaj moj doktor rece, kakvi mu slucajevi sve dolaze, sa karcinomima i sa malim sansama da ostanu trudne pa se ipak desi cudo i uspevaju.  Tako da nemoj nikad gubiti nadu, tj. samo veruj da ce biti i da mora biti i bice.

Evo i ja da se javim. Juce sam imala kiretazu, kaze doktor puno krvi i svega je bilo ali jos mi nije iskljucio mogucnost VM. Kaze za nedelju dana da izvadim betu pa ako pada sve super ako ne, nije dobro. A i poslao je na analizu to sto je izvadjeno, valjda ce u medjuvremenu stici i rezultati pa cemo znati da li je bilo na dobrom mestu. Jednostavno nije moglo da opstane pored tolikog konstantnog krvarenja. Pravim pauzu minimalno 3 meseca, ako ne i vise. Za to vreme cu da se posvetim istrazivanju i hematologa dobrog da nadjem. Dia, tebi i meni je bas krenulo lose ali trudi se da ostanes jaka, kao sto sam vec napisala, sve ce to proci i bice jednom samo davna proslost a ti ces dobiti kad tad svoju bebicu. Kao sto ovaj moj doktor rece, kakvi mu slucajevi sve dolaze, sa karcinomima i sa malim sansama da ostanu trudne pa se ipak desi cudo i uspevaju.  Tako da nemoj nikad gubiti nadu, tj. samo veruj da ce biti i da mora biti i bice.

Ja se danas vec osecam bolje, ne boli me nista. Pocela sam da istrazujem za hematologa i planiram od sledece nedelje da krenem sa analizama. Ima da nadju ovaj put sta mi je kako znaju i umeju. 

Ma da, sta vredi kukati samo, nema nista od toga i padnes samo jos vise u depresiju. Ovako ides u borbu, trazis nove opcije, dobijas novu nadu da ce sledeci put biti bolje.

Nema odustajanja, moze samo biti jos i jos nerviranja ali odustajanja nikakooo. 

E neka si. Tako i treba.  Meni strpljivost inace nije vrlina, tako da se nemojte cuditi ako i ranije krenem na novu vto. Naravno, ne pre analiza ako ima jos sta. P.S: Nasmeja me, tako moje dete dok je bilo manje znalo da me pita, a mama kako to dupe na vasaaal?!

E neka si. Tako i treba.  Meni strpljivost inace nije vrlina, tako da se nemojte cuditi ako i ranije krenem na novu vto. Naravno, ne pre analiza ako ima jos sta. P.S: Nasmeja me, tako moje dete dok je bilo manje znalo da me pita, a mama kako to dupe na vasaaal?!

Nema odustajanja, moze samo biti jos i jos nerviranja ali odustajanja nikakooo. 

Babily,svaka cast za odluku ...nastavi da budes luda(kako ti kazes) i nikad ne odustajati
Bubo,sve u dupe na vasar...vazno je zdravlje...bolje otkaz nego bolovanje(naravno trudnicko ovde izuzimam)

Istrajnost i strpljenje...
Ja sam cak dala i otkaz...u dupee na vasar 

Ja sam inace veliki optimista, celog zivota. Desi se nekad da malo potonem ali hvala Bogu ne drzi me duze od 2-3 dana. Uvek sam mislila da nisam normalna zbog toga. 

Ma da, sta vredi kukati samo, nema nista od toga i padnes samo jos vise u depresiju. Ovako ides u borbu, trazis nove opcije, dobijas novu nadu da ce sledeci put biti bolje.

Ja sam inace veliki optimista, celog zivota. Desi se nekad da malo potonem ali hvala Bogu ne drzi me duze od 2-3 dana. Uvek sam mislila da nisam normalna zbog toga. 

Ja se danas vec osecam bolje, ne boli me nista. Pocela sam da istrazujem za hematologa i planiram od sledece nedelje da krenem sa analizama. Ima da nadju ovaj put sta mi je kako znaju i umeju. 

Ja se danas vec osecam bolje, ne boli me nista. Pocela sam da istrazujem za hematologa i planiram od sledece nedelje da krenem sa analizama. Ima da nadju ovaj put sta mi je kako znaju i umeju. 

Ma da, sta vredi kukati samo, nema nista od toga i padnes samo jos vise u depresiju. Ovako ides u borbu, trazis nove opcije, dobijas novu nadu da ce sledeci put biti bolje.

Babily - veliki lajk

Evo i ja da se javim. Juce sam imala kiretazu, kaze doktor puno krvi i svega je bilo ali jos mi nije iskljucio mogucnost VM. Kaze za nedelju dana da izvadim betu pa ako pada sve super ako ne, nije dobro. A i poslao je na analizu to sto je izvadjeno, valjda ce u medjuvremenu stici i rezultati pa cemo znati da li je bilo na dobrom mestu. Jednostavno nije moglo da opstane pored tolikog konstantnog krvarenja. Pravim pauzu minimalno 3 meseca, ako ne i vise. Za to vreme cu da se posvetim istrazivanju i hematologa dobrog da nadjem. Dia, tebi i meni je bas krenulo lose ali trudi se da ostanes jaka, kao sto sam vec napisala, sve ce to proci i bice jednom samo davna proslost a ti ces dobiti kad tad svoju bebicu. Kao sto ovaj moj doktor rece, kakvi mu slucajevi sve dolaze, sa karcinomima i sa malim sansama da ostanu trudne pa se ipak desi cudo i uspevaju.  Tako da nemoj nikad gubiti nadu, tj. samo veruj da ce biti i da mora biti i bice.

Evo i ja da se javim. Juce sam imala kiretazu, kaze doktor puno krvi i svega je bilo ali jos mi nije iskljucio mogucnost VM. Kaze za nedelju dana da izvadim betu pa ako pada sve super ako ne, nije dobro. A i poslao je na analizu to sto je izvadjeno, valjda ce u medjuvremenu stici i rezultati pa cemo znati da li je bilo na dobrom mestu. Jednostavno nije moglo da opstane pored tolikog konstantnog krvarenja. Pravim pauzu minimalno 3 meseca, ako ne i vise. Za to vreme cu da se posvetim istrazivanju i hematologa dobrog da nadjem. Dia, tebi i meni je bas krenulo lose ali trudi se da ostanes jaka, kao sto sam vec napisala, sve ce to proci i bice jednom samo davna proslost a ti ces dobiti kad tad svoju bebicu. Kao sto ovaj moj doktor rece, kakvi mu slucajevi sve dolaze, sa karcinomima i sa malim sansama da ostanu trudne pa se ipak desi cudo i uspevaju.  Tako da nemoj nikad gubiti nadu, tj. samo veruj da ce biti i da mora biti i bice.

Evo i ja da se javim. Juce sam imala kiretazu, kaze doktor puno krvi i svega je bilo ali jos mi nije iskljucio mogucnost VM. Kaze za nedelju dana da izvadim betu pa ako pada sve super ako ne, nije dobro. A i poslao je na analizu to sto je izvadjeno, valjda ce u medjuvremenu stici i rezultati pa cemo znati da li je bilo na dobrom mestu. Jednostavno nije moglo da opstane pored tolikog konstantnog krvarenja. Pravim pauzu minimalno 3 meseca, ako ne i vise. Za to vreme cu da se posvetim istrazivanju i hematologa dobrog da nadjem. Dia, tebi i meni je bas krenulo lose ali trudi se da ostanes jaka, kao sto sam vec napisala, sve ce to proci i bice jednom samo davna proslost a ti ces dobiti kad tad svoju bebicu. Kao sto ovaj moj doktor rece, kakvi mu slucajevi sve dolaze, sa karcinomima i sa malim sansama da ostanu trudne pa se ipak desi cudo i uspevaju.  Tako da nemoj nikad gubiti nadu, tj. samo veruj da ce biti i da mora biti i bice.

Evo i ja da se javim. Juce sam imala kiretazu, kaze doktor puno krvi i svega je bilo ali jos mi nije iskljucio mogucnost VM. Kaze za nedelju dana da izvadim betu pa ako pada sve super ako ne, nije dobro. A i poslao je na analizu to sto je izvadjeno, valjda ce u medjuvremenu stici i rezultati pa cemo znati da li je bilo na dobrom mestu. Jednostavno nije moglo da opstane pored tolikog konstantnog krvarenja. Pravim pauzu minimalno 3 meseca, ako ne i vise. Za to vreme cu da se posvetim istrazivanju i hematologa dobrog da nadjem. Dia, tebi i meni je bas krenulo lose ali trudi se da ostanes jaka, kao sto sam vec napisala, sve ce to proci i bice jednom samo davna proslost a ti ces dobiti kad tad svoju bebicu. Kao sto ovaj moj doktor rece, kakvi mu slucajevi sve dolaze, sa karcinomima i sa malim sansama da ostanu trudne pa se ipak desi cudo i uspevaju.  Tako da nemoj nikad gubiti nadu, tj. samo veruj da ce biti i da mora biti i bice.