KacaMarko
Član-
Broj odgovora
4 -
Priključio/la se
-
Poslednja poseta
Aktivnosti člana/članice KacaMarko
-
KacaMarko je dodao/la post u temi Strah od porođaja
Pozdrav svima,
nikada nisam pisala po forumima..ali čitam ove priče o strahu i moram da utešim sve one koje se plaše iz sledećih razloga...Kada sam ovde sigurno prošle zime napisala da muž planira da donese seno jer sam uporno bežala iz bolnice - abila sam visokorizična, što zbog godina, prošerineh vena i raka štitne žlezde..da su lekari podmićeni..osoblje neljubazno ( uglavnom ), da se osećam kao krmača i da me nervira stomačina..NEKE PAMETNICE SU MI NAPISALE DA SAM SLUČAJ ZA PSIHIJATRA. Na to sam odgovorila da nije svako isti..ja mislim da su žene koje na amniocentezu ( 3 dana ) nose putne torbe i mažu nokte sve uz roman Dostojevskog malo čudne..ali ih ne šaljem kod psihijatra..dakle kada je beba u pitanju a i događaj poput porođaja, strah je razumljiv. Recimo ja sam molila da mi braunilu prikači neka druga sestra, jer je klinka uporno pogađala neko mesto od koje mi se kočila ruka ( nerv je u pitanju )..nazvana budalom..da bi doktor potvrdio da sam u pravu. Bez obzira na sve rizike, moj strah koji je bio toliki da sam ceo svet udavila sa kuknjavom..a stalno mi je bila u glavi rečenica pokojne babe : sve ovo što hoda neko je rodio...Da ne dužim, matora trudnica je čekala dok je plodova voda oticala...dva tri dana..i dalje sam htela da bežim iz porodilišta. Moj jadni Marko ( koji je sada na nebu ) je bio spreman i na to. Ali kada je doktor rekao da krećem u porodilište..tresla sam se..klistir, ostavljam stvari i ne znam šta me čeka..i odjednom mir. Nisam verovala da se to dešava, iako sam čula priče da seratonin i endorfin smire ženu..Legla sam na sto, priključena na indukciju...bolovi su počeli. Ali ne strašni. Pošto sam se odlučila za epidural, pitala sam se kada će doći anesteziolog..Ah, bio je u sali..indukcija je ubrzala stvar, bolelo jeste, ali nikad nisam vrištala pa ni tada. I dok je neki mladić vežbao na meni uvođenjenje katetera osetila sam težinu u donjem delu karlice i rekla: meni se kaki i mislim da beba blizu..Opet pogledi u stilu: a ti znaš nešto...Doktor prilazi i kaže: beba je krenula, zoite babicu. Ne sećam se nikog, samo jedne plave gospođe koja mi je rekla: slušaj mene i sve će biti u redu. Od tog momenta samo sam je gledala i slušala, bol je verovatno bio prisutan ALI SKONCENTISANI STE NA "GURANJE" tako da je kod mene ( velike kukavice ) taj bol nestao..i odjednom olakšanje..beba je napolju...I to je sve..da ne gnjavim sa detaljima, imam zdravu i lepu bebu od 11 meseci i da joj tata nije umro, verovatno bi ova velika kukavica imala opet stomačinu. ALI ovog puta ne bih slušala priče pojedinih doktora da sam zakasnila - jer sam imala uvek odlične rezultate bez obzira na svojih 40 godina i bolesti pre trudnoće..ne bih ni išla na njihove statističke testove double..amniocentezu..koja je svrha...kad je za abortus kasno..NEBITNO, SVIM DRAGIM DEVOJKAMA I ŽENAMA KOJE SE PLAŠE PORUČUJEM DA POKUŠAJU DA UŽIVAJU I VREME PROVODE SA MUŽEVIMA UKOLIKO SU KAO MOJ MARKO ( PAŽLJIVI I PUNI RAZUMEVANJA )..I DA SE PLAŠE ALI U NEKIM NORMALNIM GRANICAMA JER GLUPO JE TROŠITI VREME NA KUKNJAVU, JER ZA PET MINUTA MOŽE ŽIVOT DA SE PROMENI I DA BOLI VIŠE OD POROĐAJA. NI JEDNA NEĆE OSTATI NEPOROĐENA, SA ILI BEZ EPIDURALA...I SVE ĆE TO OSTATI U MAGLI..A NA PRVOM MESTU ĆE BITI BEBA...A NE KOJEKAVI DR.MR I NEKE SESTRE, INDUKCIJE I ŠIVENJA. BEZ STRAHA NE MOŽE, ALI PRIRODA JE SVE SREDILA A TO VAM KAŽE KUKAVICA VEĆA OD SVIH VAS, KOJA SADA ŽALI ŠTO OPET NE MOŽE DA PRIKUPLJA PAPIRE ZA PORODILIŠTE. ŽELIM VAM LAK POROĐAJ, BRZ POVRATAK KUĆI SA MALIM MARSOVCEM I PUNO LJUBAVI..TO JE NAJBITNIJE.
-
KacaMarko je dodao/la post u temi Strah od porođaja
Uh čini mi se da ovde nikog nisam nazvala pogrdnim imenom, a kamoli ludačom...niti napisala da ludaci idu kod psihijatra...samo da me nervira netolerantnost i neprihvatanje tuđeg stava. Da, teši me moja STOMAČINA...i ako se muž i ja pitamo biće još stomačina...trudnoća mi ne prija i ne volim da se motam po lekarima..a za one koje su pitali: u normalnom stanju ne idem kod lekara...uopšte :). Pošto je forum oduvek bio mesto za istomišljenike ili te u protivnom ignorišu..izbace..blokiraju..a iskreno ovde nisam pročitala ništa pametno osim nekih " srceparajućih " priča koje imam i u novinama..bolje da vas pozdravim i još jednom zahvalim devojkama ili ženama koje su bez ikakvog suvišnog komentara odgovorile na moje pitanje.
-
KacaMarko je dodao/la post u temi Strah od porođaja
Uh uh ala su me napljuvali ovde da sam za psihijatra..što SVOJ stomak...nazivam STOMAČINOM..i sllll...pa da li je neko ovde iole raspoložen za šalu? Jok..samo ozbiljno..i pakujte torbe i u trećem mesecu.
Da, napisala sam da se bojim porođaja...ali jer sam imala posla sa kretenima od lekara..sada nađoh vezu, kojoj verujem..ne plaćam...i još je lepa i čista bolnica Mišović...i nešto me više nije toliko strah..Strašno koliko su ljudi u stanju da osuđuju sve one koji ne dele isto mišljenje..moja trudnoća je željena...ali zaista koliko uživate u gorušici, stalnim pregledim, gojenju i slično..još seks da mi zabrane pa da puknem. Pozdrav za sve netolerantne..jer ja se možda ne slažem sa nekima..ali ih i ne nazivam ludima..tako da forum nije mesto za mene..imam divnog muža i hvala onima koji su imali razumevanja za moj strah.
-
KacaMarko je dodao/la post u temi Strah od porođaja
Uh...ja se od dana kada sam saznala šta reč " porođaj " znači tresem kad pomislim na isti - bilo je to davno davno davno obzirom da sam bliže klimaksu nego reproduktivnom periodu - da prevedem: Imam 39 godina, ovo će mi biti prvo dete, sedmi sam mesec, trudnoća se vodi kao visokorizična zbog godina i karcinoma štitne žlezde koji sam operisala. Na sve to dodajem poglede doktora koji su me u startu gledali " u fazonu ": au bolje ti abortiraj i skrati muke i sebi i nama...dijagnoze: preteći pobačaj..toliko negativno!!!! - da sam sanjala kako se budim u lokvi krvi..do toga da u wc nisam smela da odem iz straha da će mi "ispasti " beba, bolje reći fetus.. Ovaj period u životu, koji mnoge žene opisuju kao najlepši a neki zovu " blagosloveno " stanje..ja zovem " užas neopevani " i da nemam dragog ( dečka, muža..nebitno ) kakvog imam verovatno sada ne bih bila 7 mesec. Dodaću čuđenja lekara: krvna slika super, pritisak dobar, težina u redu, svi ( pardon ) prokleti testovi ok...nisu mi dozvolili da se nasmejem, a kamoli opustim. Na to dodajem strah koji me sve više hvata..jer se pitam da li sam u stanju da sve to izguram..da li će osoblje raditi svoj posao ili će i dete i mene unakaziti ( bespotrebno ) kao na dve operacije karcinoma štitne žlezde...dodajem da nisam slušala tuđe priče, da ne pričam sa trudnicama u čekaonici..jer ne volim da me trpaju u stereotipe.. " ne treba, hvala - ni da idem preko reda, ni da mi ustupate mesto jer nisam invalid "...ne mogu na žalost da kažem kako NEIZMERNO VOLIM NEROĐENU BEBU ( voleću je sigurno kad mi do mozga dopre šta je priroda u stanju da uradi..jer je moja, deo mene i deo nekog koga volim..ali polako...da kažem čuveni izvikani citat: Ni Rim nije sazidan za dan- jer je nisam videla..osim na ultrazvuku, koji kapiraju samo doktori..pa ni na 4D - iskreno imam disk, pogledala sam 1 i sa mužem - mada za neke specijaliste tvrdim da treba da ga zovu Hipokrat :), više zaključila da je horor. Muž, pomenuti specijalista nad specijalistima mi je divan čovek..bio i pre stanja: " slonica sam i sad ne nosim klasične, nego dnevne uloške zbog utogestana " - koji verovatno više i ne deluje ( ali ne želim da budem..kako me opisaše na amniocentezi ( zvanoj - nikad više, idioti jedni jer koja je svrha svega..da se smirim što nema Dauna, a može da ima 1001 glupost koju ne vide " pacijentkinja koja ne sarađuje " )...nemam potrebu da ga maltretiram da mi kupuje " škampe na buzaru " u 4h ujutru..da mi masira stopala..ili govori da nisam debela ( kaže da sam mu lepa )..ali ipak stanemo na vagu - teža sam - debela sam. Plače mi se ponekad zbog svega..ali eto, matora sam iskuliram i nastavim sa kućnim poslovima, jer rekoh nisam invalid i ne zloupotrebljvam svoju stomačinu. Baš zbog tog stava se plašim..jer nisam druželjubiva...zanima me samo moj život..rado dam savet AKO GA TRAŽE, ali se ne ljutim ako nisam u pravu...u prevodu: slušam lekare koji treba da znaju o ovom stanju više od mene i isključivo gledam svoja posla. Poseta baš i nema..pa neće imati ko da mi pruži podršku..vođena iskustvom lekari neće..jer imam utisak da je samo beba bitna..tj da je na prvom mestu..i meni je..rekoh da je ne volim..još..navikavam se na njene pokrete i nemam vremena da mislim kako će izgledati..od straha. Nadam se samo da će povući na roditelje i da neće biti prepotenti kreten sa diplomom ili deo stereotipa..uniformisano klonirano bez mozga stvorenje koje prati trendove. Oni koji me znaju, kažu da sam divna žena i da ću biti još bolja majka..i ja se prepotentno slažem...ali opet je tu strah od porođaja..činjenice da će opet da se frljaju stručnim izrazima koje ne razumem ( ne znam kako bi njima bilo da im deklamujem ekonomske izraze i pitam recimo koju vrstu kalkulacije troškova koriste pri obračunu cene koštanja prisustva oca na porođaju i kako će se ta cena kretati u narednih 10 godina ako predvidimo rast kamatne stope od 1,3% na vlasničke hartije od vrednosti na evropskom tržištu kapitala, al ok ) i neću znati da li je u redu ili nije..ne pada mi na pamet da sad pohađam i ubrzani kurs akušerstva...šavovi...ok, ali ne planiram da prekinem sa seksom...epidurana anestezija...da li ću je dobiti..da li da podmićujem i koga..da li na carski..još mi to dođe kao super opcija ako je totalna anestezija..ali, ali neposlušna sam...ne volim infuziju..umem da ubrzam tok iste, ili malo prospem jer zaboga ko se najeo od soli, ili šećera i vode...nije mi muka, odmah ustajem bez obzira na šavove i bolove..ali onda se setim protokola: lezi na odeljenju..pa ćeš onda videti dete...možda i muža koji je jedini zaslužio da bude tu i ja želim da bude tu...razvlačiće te tako kao invalida ( opet ) par dana i tretirati kao duševnog bolesnika ako ti bude ok...ako budem nešto pitala tretiraće me i kao debila...jer po nekima ja bih već sad trebala da se vučem " na suvo " za sise i da sve znam. E, ne znam i plašim se svog neznanja i odsustva želje stručnog lica ( a ne neke trudnice koja dan noć priča kako se i kad beba ritnula..podrignula i taj je taj PODRIG bio znak izuzetnog stanja bebe ) da mi objasni. Da ne širim temu koju nazivam OGROMAN STRAH OD POROĐAJA jer ću od silnog straha zaboraviti šta treba da spakujem u TORBU..ah tu čuvenu TORBU čiji sadržaj većina normalnih žena ima u svakom trenutku..a nedostajući deo ima svaka dežurna apoteka..a i naknadno se može doneti, verujem da nisu baš toliko rigorozni. Ne želim neku utehu, jer prvi put pišem na forumu i ne želim da me nepoznati teše..plašiću se svejedno. Pitanje mi je vrlo teško da formulišem, a i ako uspem teško je dati odgovor na njega...pa ću morati da ga totalno pojednostavim: Ima li načina da ipak do carskog reza dođe na moj zahtev???? - ne mislim da idem u privatnu kliniku, poludela nisam da bacam pare - i da li imam pravo da se osećam dobro i kažem to ako tako bude ( nisam samoubica )??? i da uzmem svoju bebu, ili MLADUNČE ( imam valjda pravo tako da je zovem ) ako je dobro??? i ODEM KUĆI NA SOPSTVENU ODGOVORNOST - DRAGI ĆE MI NOSITI TU ČUVENU TORBU DA MI PORED KONACA I KIČMA NE PUKNE JER ČUJEM DA JE BAŠ "HEAVY" DA MI STAVIMO NAŠE MLADUNČE U BOX ( NEKI TO ZOVU I KREVETAC ) I BRINEMO BRIGU ŠTA ĆEMO DALJE I KAKO..LAKO SMO GA ( JE ) STVORILI ALI PRAVE BRIGE I STRAHOVI TEK PREDSTOJE??? SAMO ME JE ZANIMALO TO...MOGU LI SADA DA SE PLAŠIM OZBILJNE STVARI..kako od malog bića stvoriti ( ispravnog ) ČOVEKA ili da nastavim da se plašim što ću na tom užasnom mestu biti sama i što smatram da mi u ovoj državi realno preti opasnost da me neki kompleksaš sa titulom unakazi..jer on smatra da sam loše..a meni je dobro??? Imam li nekog izbora?
Hvala