Ragdoll85

Znaci mi svako iskustvo. Plasim se najvise stomacnih virusa, ali mislim da je to manje-vise problem gde god da odemo.

Zene, je li neko bio sa decicom u Egiptu? Ako jeste, kakva su iskustva?

Cvrky, cestitam od srca 
Ti si jedna divna i hrabra zena i zaista ti se iskreno divim i zelim da sve prodje u najboljem redu i da uzivas u trudnoci 

Moja beba je pocela dosta rano sama da ustaje. Na kontroli kod fizijatra sa 10 meseci su ustanovili da krivi desno stopalo i tada su nam rekli da je trebalo da joj obuvamo cipelice cim je pocela da pravi prve korake uz namestaj, onaj bocni hod. Tada smo kupuli cipelice, radili vezbe i jako brzo se ispavilo. E sad, sta je bilo u pitanju, da li bi se isparvilo i bez cipela i sta je uopste bio uzrok, ne znam. Uzeli smo joj Naturino cipelice, one su mekane, imaju pesak efekat, skoro kao da je bosa, a opet ojacanu petu da bi drzale zglob kako treba. To sam izabarala kao zlatnu sredinu jer sto sam vise lekara pitala, dobijala sam razlicite odgovore, pa sam odlucila da bude obuvena, a opet kao da je bosa 

Cestitke za Zone i Mmaku i veliki ljupci za bebejceee 

Ehej Bepce, dobrodosla u svet tantruma 

Cvrky, mozda nema veze, ali bih ti preporucila (ako vec nisi) da uradis ogtt. Meni je posteljica bila jako debela (4,6mm) i kad sam uradila ogtt pokazao je blagu insulinsku rezistenciju. Ginekolog mi je rekao da je najverovatnije zbog toga i da moram da pazim da bi posteljica ocuvala funkciju, a i da se zastitim od gestacijskog dijabetesa. Trudnice uzivaju u hrani, a ja citavu trudnocu bila na dijetama - prvo zbog zuci, pa zbog secera i na kraju zbog pritiska.

Hana, Meni se beba okrenula tek u 32. nedelji. Osetila sam taj obrt, bas kako se zarotirala, ali sam pokrete i dalje osecala isto kao dok je bila karlicno. Radila sam one vezbice da je nateram da se okrene, ne mogu sad da se setim, ima nesto da stojis cetveronoske neko vreme, to znam. Bas posle jedne takve sam ustala, sela na dvosed i osetila rotaciju. Mozda je slucajnost, a mozda su i pomogle. Potrazi na googlu, svakako ne moze sa skodi.

Kruela, ja imam isti problem. Posle porodjaja mi je trebalo 100 god da se skanim i bila sam bas isprepadana. Sto vise vremena prolazi, ja sve manje imam zelju cini mi se da bih mogla citav zivot bez sexa. Nemam pojma sta mi je. Osim toga, nekako su mi nezgodno usili sam ulaz i onda bas moramo da pazimo pod kojim uglom, inace mi se cini da se pocepa sve.

Cestitke Maki! Kako mi brzo prodje ova tvoja trudnoca 

Mico, ja sam bila u Haniotiju, to je mesto pre Pefkohorija i mnogo mi se vise svidja. U sustini, ako idete kolima, nije problem jer su sva ta mesta blizu i onda obilazite. Imate duz citavog prsta mnogo plaza koje su zavucene, nisu klasicna gradska kupalista, pa na gradakoj ne morate ni da se kupate. Mi smo svaki dan isli na drugu i tako je mnogo zanimljivije.

Jao, zivot zaista nije fer! Bez teksta sam... Drzite se...

Huh, meni ostaje samo da se nadam da nece povuci na mene. U gornjoj vilici mi samo trojke nisu pod plombama, a ni donja ne zaostaje mnogo. Beka je haoticna sa pranjem zuba. Trlja kao ona sama, ustvari gricka malo cetkicu i to je to. Meni ne da ni da pridjem. Generalno ne da nikome da joj dira oko usta, kad odemo kod doktora, troje je drze dok joj pregleda grlo. Ne jede secer, flasica smanjena na minimum minimuma i to je, za sad, ono sto mogu da ucinim.

Ja sam u devetom imala visok pritisak i ustanovili su da je placenta deblja nego sto bi trebalo biti, ali su protoci bili ok i beba zivahna, pa sam samo redovnije isla na kontrole. Srecom, porodila sam se bas na termin, da nisam, izazivali bi porodjaj jer nisu smeli rizikovati da je nosim dalje. Trebalo je da me u ponedeljak ujutro smeste u bolnicu, kontrakcije krenule u nedelju vece. Na kraju je sve proslo u najboljem redu, beba jeste bila sitnija, ali opet u proseku.

Primetila sam da na forumu ima i mama koje su profesionalci u ovoj oblasti, pa me zanima misljenje. U vrlo bkiskoj familiji imam slucaj deteta koje je u prigramu inkluzuje. U pitanju je dete koje nema ozbiljan, golim okom vidljiv piremecaj, ali ipak nije u mogucnosti da prati gradivo punim tempom. Zbog greske lekara na porodjaju je ostao bez kiseonika. Posledica je blaga hemipareza leve strane, blagi problem sa govorom (poslednjih godina se to, uz redovne posete logopedu znacajno umanjilo) i ima dijagnostifikovan poremecaj paznje bez hiperaktivnosti.
Elem, on je upisan u skolu redovno, ali je posle nekog vremena prebacen u taj poseban program. Nisam sugurna kako to tacno funkcuonise, ali recimo da ga drugacije ocenjuju i ima neke olaksice. Pri tome ima jako los socijalni zivot. Tu je mozda dvoje-troje dobre i vaspitane dece koji su prema njemu ok, ali je uglavnom zrtva maltretiranja vrsnjaka. Primecujem da i nastavnicima, blago je reci smeta, i da bi voleli da ga se na neki nacin rese. Poznajem ga dobro, divno je dete, ali je u skoli stqlno dezurni krivac. Nikada se nije potpuno uklopio.
Onda u kraju upoznaje devojcicu sa kojom se bas zblizio i zdruzio. Prvo i pravo iskreno prijateljstvo. Ona je vesela, durektna, dosta sigurna u sebe za razliku od njega koji je uvek bio nesiguran i uplasen. Nesto kod nje je malo cudno. Malo ke smotana, mozda previse direktna, ali nista specijalno drugacije. Slucajno, posle nekog vremena, saznajemo da ona ide u skolu za decu sa posebnim potrebama. Odlican je djak, ima drugare, srecna je i prihvacena. Njen intelekrualni nivo je otprilike isti kao i kod ovog decaka koji se jedva provlaci kroz skolovanje jedva prolaznim ocenama, mrzi skolu i zrtva je nasilja.
Sta je onda poenta? Da li je inkluzija potrebna i opravdana? Kako je sprovesti, a da deca ne trpe? On je za ostatak razreda samo onaj smotani koga niko nece u ekipi na fizickom i onaj koga mrze jer ne mora da zna onoliko gradiva koliko oni moraju znati za prolaznu ocenu. Da li bi i za njega bilo bolje resenje da pohadja ustanovu prilagodjenu njegovim potrebama? I sta posle inkluzije, kakva je uopste buducnost takve dece? 

U trudnoci sam imala uzasne strahove zbig mnogih komplikacija koje su me snasle. Od krvarenja, kontrakcija, skokova enzima jetre, blage insulinske rezistencije do visokog pritiska u poslednjem mesecu. Pri tom je beba imala jako cudan tempo - znala se ritati kao blesva, pa prespavati dan-dva i uopste je nisam osecala i nije bilo sanse da je probudim. Stalno sam bila uplasena, sto za njeno, sto za svoje zdravlje.
Posle porodja sam patila od uzasne depresije. Problemi sa dojenjem, lohije koje su trajale bas dugo, problemi sa protiskom se nastavili jos neko vreme, cak mi se upalila i vena, a uz sve to dobre 3 nedelje nisam mogla da hodam zbog ledja. Iz sve to, zarobljena u kuci, a navikla sam da stalno negde idem, da sam u pokretu, da mnogo radim, da se druzim... Osecala sam se kao da sam napravila ogromnu gresku koju nikada necu moci da ispravim i da cu biti zarobljena do kraja zivota. Plasile su me i finansije. Bila sam odvratna sama sebi, debla i mlohava. Mrzela sam sebe i cesto plakala. Cak mi je kroz glavu prolazilo to da napustim sve, odem negde gde me niko ne zna i zapocnem novi zivot.
Vremenom, kako je ona rasla, pa poceli prvi osmesi, gugutanje, radost u njenim ocima kada me vidi, sve je po malo poustalo. Onda je krenulo lepo vreme, setnje, ona je bila vrckava, rano pocela da se okrece, stalno ucila nesto novo i samo sam jedbog dana shvatila da sam srecna i da je volim beskrajno i da sam napravila pravi izbor. Sve je proslo tako polako i lagano da nisam ni bila svesna. Samo sam osecala beakrajnu ljubav i srecu.
Moras (bar sam ja tako) da iskopas iz svesto one misli koje ti govore sta je ono sto je ispravno i da cvrsto verujes da ce sve biti dobro. Moras izgraditi optimizam na sitnicama. Drzi se svake lepe misli koja ti naidje i zadrzavaj je u glavi sto duze. Gledaj vesele filmove, citaj knjige sa laganom tematikom, pronadji neki hobi, nesto u cemu ces uzivati. Venera je to lepo objasnila, pa da ne ponavljam.

I ja sam koristila Faktu, isto po preporuci gonekologa. Slobodno.

Dajte neki recept za tortu koja se lako pravi. Planiram za prvi rodjendanak tortu na sprat, dole za odrasle, a gore bebecu. Vise bih da se posvetim ukrasavanju, a ovo dole da bude ukusno, a jednostavno 

Mi cuclu nismo koristili. Nudila sam joj vise puta jer je bas mnogo glodala prstice, ali nikad nije htela. Samo je pljune.
Ja sam, sto se tice ledja, van svih kategorija. Inace imam probleme, ali posle porodjaja neke 3 nedelje nisam mogla ni da hodam, ni da je podignem iz kreveca. Uzasni bolovi, kao da su mi se prsljenovi rastavljali pri svakom pokretu. Do kupatila sam isla po 10min. Ne zelim ni da se secam. Onda sam (posto sa novorodjencetom nisam imala mogunosti za konvencionalnu medicinu) bila kod kostolomca i polako pocela da se oporavljam.

Moja je prva 3 meseca zivota prespavala.

Nisu motovi, moja je spavala po 5-6 sati u komadu. Cak i danju minimum 4h. To mi je i bila jedna od ogromnih prepreka za dojenje. Cak i kad se probudi posle 4-5h sna, stavim je na siku, ona zaspi. 
Potter, ne brini, tako treba i to je bolje. Beba ce da sisa i da navuce mleko. Zena jednog muzevog brata (izgleda da im je to nesto genetski ) godinu pre nas imala identican problem. Na kraju su obe bebe zavrsile na ad-u.

Ja sam imala srece. Nikad nisam osetila peipremne kontrakcije. Prvi put vece pred porodjaj par puta u par navrata mi se stegao stomak. Oko 22h me probudilo par kontrakcija i opet zaspim i u 00:01 (nikad neci zaboraviti da je baksuce cekalo da prodje termin bar za taj 1 min ) me probudi prva jaka. Tri kontrakcije na po 8 min, odmah 2 na po 5 i vec krecu na 3 min. U porodiliste me primili u 1:30, porodila se u 4:15. Bez epija jer sam na prijemu bila 3 prsta, posle uz vec 6, a u boksu 8. Babica nije veroval koliko sam brzo krenula da se poradjam. Jedino sto sam napone slabo osecala, tacnije osetila sam samo prvi, a ostalo sam slusala babicu i trebala su mi 4 napona. Kod mene nije bilo mnogo bolno, vec su mi je guranje bilo uzuzetno fizicki naporno jer je beba zapela u kanalu i treblo mi je vise napona nego sto je uobicajeno. E sad, sto mi je pukao grlic i sto su me dosta secnuli i sto je spremacica kukala kako nikad nije videla toliko krvi i kako ne moze to da ocusti vec mora da menja citav onaj futon ili sta vec je na stolu, to je druga stvar. Neku zrtvu sam morala da podnesem 

Ne bih nazvala obicajem, ali neko zastarelo razmisljanje kako bi trebalo, vise kao statusni simbol. Tozla je tozla  Ne znam da li me razumes najbolje, ali probacu da ilistrujem. Npr. u delu sveta odakle sam ja i dan danas postoje ljudi koji prave svadbe na kojima covek ide od gosta do gosta i na mikrofon uzvikuje koliko je zlata i novca neko darivao mladencima. 

Potter, ja sam i secena i usivana, i grlic i medjica i pola porodjajnog kanala, ali da kucnem, ranu osetila nisam u porodilistu. Valjda sto su me toliko bolela ledja, da mi je jedan bol ponistavao drugi  Salu na stranu, znam da moze mnogo da boli, cimerka u sobi nije mogla da funkcionise bez injekcija, a sve je bilo ok. Grcevi mogu i kad beba sisa, a i od toga sto se materica skuplja. Svakako, ako imas i najmanju sumnju, insistiraj na pregledu. Jeste li imali onaj prvi pregled posle porodjaja? 

Ja sam apsolutno protiv. Tackica je objasnila i to je vrlo priblizno mom nacinu razmisljanja, pa da ne ponavljam. 
Nemam probusene usi. Hteli su da mi buse kad sam bila beba "red je", ali tata nije dao. Pustio me da sama odlucim i kad sam malo porasla odlucila sam da ne zelim jer "svet je pun drugih devojcica"  Verovatno znate tu izreku, uvek sam se vodila njom o radila sve drugacije od drugih. Namcor sam, sta cu