nevenadoni

Član
  • Broj odgovora

    2
  • Priključio/la se

  • Poslednja poseta


Odgovori objavio/la nevenadoni


  1. Pozdrav svima!  Ne pripadam ovoj temi jer sam se porodila pre 7m, ali sam vas čitala tokom trudnoće i sada ne mogu da prestanem :) radujem se za svaku bebu koja je stigla i svima želim lake porodjaje! Sada sam morala da se uključim, čisto da pokušam da pomognem Attinj i olaksam ono sto sledi.... i ja sam bila ista takva, deca me nerviraju, plašim se porodjaja, usvoji u dete bla bla....i onda se desilo, ostala sam trudna-znači MORAM da se porodim....kako se bližio termin, počela sam da spominje doktoru da želim carski ali on nije hteo da čuje o tome, zdrava sam, prava sam, trudnoća je prošla lagano, zašto bih da me seku....termin je stigao i prošao, i sada kada se setim, panicila jesam ali sam znala da moram i kraj....koliko god da boli, značilo mi je sto znam da će bol kad tad prestati, nakon 2-4-7 sati poradjanja....bolovi na 10min su se pojavili u 11 uvece, otišla sam odmah u bolnicu (poranila malo :D), na ctg-u ništa posebno....tek ujutru su kontrakcije počele na 7min, a u 12 na minut-dva....stavili su me na sto, spremali papirologiju itd. Bolelo je, vristala sam,svadjala se, smejala i u 14h rodila dečaka od 4100 i 57cm! Nisam secena, nisam popucala, ma nisam ni osetila kada je izašao nego sam ga videla kada ga je babica izvadila....bez skolice za trudnice, bez knjige, ali naravno uz paniku i strah, proslo je! Bola se ne secam, ne zato sto 'sam ugledala bebu i bla bla' nego zato sto je prošao! Nebitan skroz, iako neophodan! Izvinjavam se na dugom tekstu ali morala sam sve da napišem :) nadam se da ćete sve imati lake porodjaje....pozdrav