Abej

Neco, izjadaj se ovdje kad god poželiš, sve te razumijemo..i sve to kako se osjećaš je normalno poslije svega što si prošla. To što ti desilo je jedna od najgorih stvari koje se mogu desiti jednoj ženi, majci..nemoj da umanjuješ svoju tugu. Sjećam se svog prvog odlaska kod psihologa, plakala sam kao kiša čitav sat, jecala i slinavila..prosto me bilo sramota te bujice koja je provalila iz mene (mm se prepao kad me vidio kakva sam izašla poslije iz ordinacije), ali to je skroz normalna reakcija i dobro mi je došlo to pražnjenje. Slično sam preko dana potiskivala pred mojima emocije da ih ne bih dodatno sekirala, a onda noću i kad ostanem sama, haos od emocija. Tebi je još teže, jer se trudiš da budeš dobro zbog djece..s druge strane, dobro je da te to tjera da se držiš. Teško je naći balans, ali hoćeš..naći ćeš svoj način da filtriraš misli, tugu..Meni je noću često znala da proradi štitna, pa da isjetim gušenje kao napad panike..loše sam spavala..pila sam povremeno čaj od matičnjaka(ovdje često spominjan:-), i to je pomoglo i vremenom  prošlo. I te teške misli kako nećeš imati ovulaciju i ponovo bebu..vjerovatno smo sve bar jednom u panici pomislile isto. Imaćeš itekako, i ima da nam se pohvališ ovdje;-)
Meni je jako teško padalo kad mi neko kaže nešto tipa toga 'biće još djece' i sl. Imala sam osjećaj da me većina prijatelja ne razumije, čak su nas i izbjegavali...tada sam zamjerala, a nakon nekog vremena shvatila da neko ko to nije prošao jednostavno teško da može da razumije kako se osjećaš i ljudi ne znaju šta da ti kažu. Najviše mi je prijalo da pišem ovdje, jer sam znala da me djevojke 100% razumiju. Ako ti prijaju razgovori sa psihologom, idi..radi šta god ti može pomoći da se osjećaš lakše.

 neco draga, sve si rekla u postu...
Svi te teraju da budes jaka i najvise ti sama sebe, i svi se divimo tvojoj hrabrosti, a u sustini si veliki gubitak prezivela i moras sebi dati za pravo da odbolujes... 
Pisi ovde ako ti je lakse, ako osecas potrebu... Tesko da neko ko to nije prosao moze da razume, a ne znaju ljudi ni da se ponasaju, iako ti verovatno zele pomoci. 
Secam se da me ginekolog pitala, da li sam dozivela stres? A ja kazem, pa naravno, ne bih sebe smatrala ljudskim bicem, da sam sve to prihvatila razumno i bez tuge... 

Draga Neco, uzasno mi je zao sto kroz sve ovo prolazis. Sjecam se sebe koliko mi je bilo tesko kad sam shvatila da cemo izgubiti bebu i kroz sta cu sve morati da prodjem. Vjeruj da i danas cesto pomislim i kazem mm-dobro smo mi i ostali citavi poslije svega. Ali koliko god se sad sve cinilo strasno, nekako ces usput pronaci neku nevjerovatnu snagu u sebi, koju mozda nisi ni znala da imas, da sve preguras, i samu proceduru i ono sto te ceka poslije, jer nemas izbor, bar ne bolji. I koliko god jako bitno bilo to sto si saznala sad, a ne kasnije, to ti vjerovatno ponekad uopste nece biti utjeha, bar meni nije uvijek bila..pa krenu pitanja 'zasto bas meni' , zasto bas mi da budemo tih 1:10 000..i cini ti se da si u zacaranom krugu. Mene je ova grupa zena ovdje spasila, sve su divne osobe..pa sam se zapitala-zasto se desilo bas njima?! Sve je to normalno i sve smo to i mi prosle. Vremenom se sve manje pitas i sve vise prihvatas cinjenicu da je iz nekog razloga moralo da se desi bas tebi, meni, njima..i tad ce ti zaista biti lakse. Meni je najvece olaksanje bilo kad sam dosla do tog trenutka o kojem su mi djevojke ovdje pisale-da shvatis da si i pored tog bola koji nosis u sebi ponovo srecna.
Put koji prolazis nije nimalo lak, ali bice i trenutaka kada ces se iznenaditi koliko si nesto dobro podnijela i uz podrsku najblizih ces uspjeti...polako, korak po korak. Gledaj da sebi olaksas sve sto vise mozes. Super je sto ces imati epidural i sto nisi prvorotka, jer bi trebalo sve da ide i lakse i brze. Poslije ces se usredsrediti na fizicki oporavak sto ce ti malo skrenuti misli prvih dana, pa onda polako, sto kazu cure-dan po dan. Meni je isto jako tesko pao taj odlazak u bolnicu i jedva sam cekala da se vratim kuci, ali poslije valjda zbog olaksanja sto je sve fizicki gotovo i nije mi bilo strasno tih par dana koliko sam ostala u bolnici, prosli su ipak brze i lakse nego sto sam ocekivala, nadam se da ce i tebi.
 Okruzi se voljenima i pusti da te paze i maze. Radi onako kako se osjecas, meni je to puno olaksalo cijelu situaciju. I ako ti prija pisi ovdje, tu smo da sve preguramo zajedno. Od srca ti zelim da sto bezbolnije kroz sve prodjes.

Neco draga, ulazim na forum samo da vidim jesi li se javila. Drago mi je što jesi, nek je bar ovaj dio gotov. Dobro da su te brzo pustili kući. Piši nam kad god ti dođe da se isprazniš, tu smo da svako tvoje osjećanje razumijemo i bar malo ti sve olakšamo. Bila si hrabra kad je bilo najgore, bićeš i dalje. Ta mješavina praznine, neizmjerne tuge i šoka prvih dana je zaista teška, ali biće lakše nakon par dana kad se i na to navikneš. Isplači se kad god možeš.Zagrlila bih te tako jako da mogu

Cini mi se da je kod vas mogla i komisija da produzi bolovanje na osnovu nalaza psihologa ili psihijatra, ali ne znam koliko..javiće se sigurno neko ko bolje zna. Meni je porodična rekla da nismo uspjeli tako da bi mi napisala da me boli kičma ili tako nešto što inače prolazi.
Jeste, sve ti je još baš svježe. Vidjećeš i sama kako se budeš osjećala. Ja bih voljela da mi je bila drugačija situacija na poslu, jer bih se vratila da radim nakoh tih 6 nedelja, osjećala sam da bi mi posao prijao jer sam ga baš voljela.
Uh, noći su i meni bile najgore, spavala sam redovno na, od suza mokrom jastuku, jer sam se po danu često uzdržavala zbog mojih..i te oscilacije u raspoloženju, sve je to normalno. Kad se sad osvrnem, čini mi se da je taj početak ipak bio najgori. Dođu i kasnije neki teški novi momenti, ali i navikavanje na stare i neka olakšanja. Samo polako, ipak ćeš na kraju biti dobro;-)

Neco, ne znam koliko će ti odgovor biti od koristi, pošto sam ja u BiH...ovdje se bolovanje poslije  kasnog prekida trudnoće vodi kao neko porodiljsko koje traje 6 nedelja. Meni je komisija zaključila bolovanje, ali sam uspjela kod porodičnog dr. da otvorim novo na još mjesec dana na osnovu nalaza psihologa kod kojeg sam išla 2x baš zbog toga. Navela je  nešto kao da sam u lošem emotivnom stanju i slabe koncentracije da bih se odmah vratila na posao. Možda je moglo još da se produži, ali meni nije trebalo (i ovo sam morala zbog neriješenog statusa u firmi, pošto sam skoro dobila otkaz u poodmakloj trudnoći). Možda da pokušaš tako ili da prvo vidiš sa komisijom, ako se dobro sjećam, čitala sam da je slična situacija bila i u Srbiji.
Kako se držiš?

hvala svima na podrsci..volim vas

 
mama mazo, hvala ti sto mislis na meneDobro sam, sve se nadam bice nesto novo, pa da vam se tada javim..i nadam se da hocu uskoro

 
mama mazo, hvala ti sto mislis na meneDobro sam, sve se nadam bice nesto novo, pa da vam se tada javim..i nadam se da hocu uskoro

Draga Neco, uzasno mi je zao sto kroz sve ovo prolazis. Sjecam se sebe koliko mi je bilo tesko kad sam shvatila da cemo izgubiti bebu i kroz sta cu sve morati da prodjem. Vjeruj da i danas cesto pomislim i kazem mm-dobro smo mi i ostali citavi poslije svega. Ali koliko god se sad sve cinilo strasno, nekako ces usput pronaci neku nevjerovatnu snagu u sebi, koju mozda nisi ni znala da imas, da sve preguras, i samu proceduru i ono sto te ceka poslije, jer nemas izbor, bar ne bolji. I koliko god jako bitno bilo to sto si saznala sad, a ne kasnije, to ti vjerovatno ponekad uopste nece biti utjeha, bar meni nije uvijek bila..pa krenu pitanja 'zasto bas meni' , zasto bas mi da budemo tih 1:10 000..i cini ti se da si u zacaranom krugu. Mene je ova grupa zena ovdje spasila, sve su divne osobe..pa sam se zapitala-zasto se desilo bas njima?! Sve je to normalno i sve smo to i mi prosle. Vremenom se sve manje pitas i sve vise prihvatas cinjenicu da je iz nekog razloga moralo da se desi bas tebi, meni, njima..i tad ce ti zaista biti lakse. Meni je najvece olaksanje bilo kad sam dosla do tog trenutka o kojem su mi djevojke ovdje pisale-da shvatis da si i pored tog bola koji nosis u sebi ponovo srecna.
Put koji prolazis nije nimalo lak, ali bice i trenutaka kada ces se iznenaditi koliko si nesto dobro podnijela i uz podrsku najblizih ces uspjeti...polako, korak po korak. Gledaj da sebi olaksas sve sto vise mozes. Super je sto ces imati epidural i sto nisi prvorotka, jer bi trebalo sve da ide i lakse i brze. Poslije ces se usredsrediti na fizicki oporavak sto ce ti malo skrenuti misli prvih dana, pa onda polako, sto kazu cure-dan po dan. Meni je isto jako tesko pao taj odlazak u bolnicu i jedva sam cekala da se vratim kuci, ali poslije valjda zbog olaksanja sto je sve fizicki gotovo i nije mi bilo strasno tih par dana koliko sam ostala u bolnici, prosli su ipak brze i lakse nego sto sam ocekivala, nadam se da ce i tebi.
 Okruzi se voljenima i pusti da te paze i maze. Radi onako kako se osjecas, meni je to puno olaksalo cijelu situaciju. I ako ti prija pisi ovdje, tu smo da sve preguramo zajedno. Od srca ti zelim da sto bezbolnije kroz sve prodjes.

Draga Neco, uzasno mi je zao sto kroz sve ovo prolazis. Sjecam se sebe koliko mi je bilo tesko kad sam shvatila da cemo izgubiti bebu i kroz sta cu sve morati da prodjem. Vjeruj da i danas cesto pomislim i kazem mm-dobro smo mi i ostali citavi poslije svega. Ali koliko god se sad sve cinilo strasno, nekako ces usput pronaci neku nevjerovatnu snagu u sebi, koju mozda nisi ni znala da imas, da sve preguras, i samu proceduru i ono sto te ceka poslije, jer nemas izbor, bar ne bolji. I koliko god jako bitno bilo to sto si saznala sad, a ne kasnije, to ti vjerovatno ponekad uopste nece biti utjeha, bar meni nije uvijek bila..pa krenu pitanja 'zasto bas meni' , zasto bas mi da budemo tih 1:10 000..i cini ti se da si u zacaranom krugu. Mene je ova grupa zena ovdje spasila, sve su divne osobe..pa sam se zapitala-zasto se desilo bas njima?! Sve je to normalno i sve smo to i mi prosle. Vremenom se sve manje pitas i sve vise prihvatas cinjenicu da je iz nekog razloga moralo da se desi bas tebi, meni, njima..i tad ce ti zaista biti lakse. Meni je najvece olaksanje bilo kad sam dosla do tog trenutka o kojem su mi djevojke ovdje pisale-da shvatis da si i pored tog bola koji nosis u sebi ponovo srecna.
Put koji prolazis nije nimalo lak, ali bice i trenutaka kada ces se iznenaditi koliko si nesto dobro podnijela i uz podrsku najblizih ces uspjeti...polako, korak po korak. Gledaj da sebi olaksas sve sto vise mozes. Super je sto ces imati epidural i sto nisi prvorotka, jer bi trebalo sve da ide i lakse i brze. Poslije ces se usredsrediti na fizicki oporavak sto ce ti malo skrenuti misli prvih dana, pa onda polako, sto kazu cure-dan po dan. Meni je isto jako tesko pao taj odlazak u bolnicu i jedva sam cekala da se vratim kuci, ali poslije valjda zbog olaksanja sto je sve fizicki gotovo i nije mi bilo strasno tih par dana koliko sam ostala u bolnici, prosli su ipak brze i lakse nego sto sam ocekivala, nadam se da ce i tebi.
 Okruzi se voljenima i pusti da te paze i maze. Radi onako kako se osjecas, meni je to puno olaksalo cijelu situaciju. I ako ti prija pisi ovdje, tu smo da sve preguramo zajedno. Od srca ti zelim da sto bezbolnije kroz sve prodjes.

 
mama mazo, hvala ti sto mislis na meneDobro sam, sve se nadam bice nesto novo, pa da vam se tada javim..i nadam se da hocu uskoro

@Abej mila, gdje si?? Ne pises odavno?? Imal sta novo?? Nadam se da si dobro i da ces nas uskoro obradovati lijepim vijestima. Ljubim te i grlim 

Neco,mislim na tebe i sve sto cu ti napisati je da ces izdrzati i da ces preziveti,a onda ces prezivljavati dan za danom...Nekada.ve boleti vise,nekada manje,ali ce vremenom biti lakse...
 

Draga Kam, nisi ti kriva, razumem kako se osećaš, ali nisi. Ništa nije moglo da učini tako nešto, kao što, nažalost, ništa nije moglo ni da spreči to što se dogodilo. 
Imaš kome da se vratiš, imaš čemu da se daješ, a ljubav i sećanja ti ne može niko uzeti. Kao ni tugu, ona je tvoja, i ti najbolje znaš na koji ćeš način da je nosiš i u koji kutak sebe da je sakriješ. 

Abej, bas mi je drago da si se javila i da si dobro 
Kam, ne znam sta bih ti rekla za taj osjecaj krivice  imam ga i ja... opravdan ili ne, ne znam-ali tu je... to je valjda tako normalno, kad nemas logican odgovor, razlog, krivca, onda je najblize okriviti sebe...hvatati se za slamcice...
Dobro je pa imas zanimaciju kod kuce, njihova ljubav ce ublaziti bol i njihovi nestasluci ce da skrenu misli. Vremenom ces se vec naviknuti, ma koliko to sad okrutno zvuci, vjeruj mi...
Grlim te puno 

Drage moje lavice, stare drugarice po suzama, šaljem vam veeeliki poljubac! Često mislim na sve vas, pitam se kako ste. Nadam se da ste sve dobro i srećne. @Abej, nadam se lepim vestima uskoro. 

mama mazo, tu sam ja, svratim često i još češće mislim na sve vas! Mnogo ste mi prirasle za srce, a ima i zbog čega
Nadam se i ja da ću se uskoro javiti sa lijepim vijestima. Inače sam dobro...trebalo mi je više vremena za novi pokušaj, sto se poklopilo sa novim poslom i prilikom da nedavno sa firmom otputujem u Njujork, pa sad i u Amsterdam..i sad čujem neku klapu koja će da najavi akciju
Nadam se da ste mi sve dobro

mama mazo, tu sam ja, svratim često i još češće mislim na sve vas! Mnogo ste mi prirasle za srce, a ima i zbog čega
Nadam se i ja da ću se uskoro javiti sa lijepim vijestima. Inače sam dobro...trebalo mi je više vremena za novi pokušaj, sto se poklopilo sa novim poslom i prilikom da nedavno sa firmom otputujem u Njujork, pa sad i u Amsterdam..i sad čujem neku klapu koja će da najavi akciju
Nadam se da ste mi sve dobro

Drage moje 
Klaker,ivanaica,leni,klaker,mama maza,abej samo da Vam posaljemo poljupce...

Divno za dobre vijesti i sto vas je dr umirila. Da sto prije potpuno odahnete i uzivate, kad stignu rezultati amniocenteze i da se vodica sama povuce

 Ne mogu da zamislim kroz sta sad prolazite, nemam ni savet ali imate svu podrsku koju ovako virtuelno mogu da pruzim. Strasno mi je zao sto Vasa bebica mora da prolazi kroz sve to i to sto Vi , kao roditelji osecate neizmerni strah i bol.
Znam da si napisala da se jos uvek ne zna koja je vrsta tumora upitanju ali verujem da ce Vam ovo udruzenje roditelja NURDOR odgovoriti na mnoga pitanja koja Vas trenutno muce i pruziti strucnu i adekvatnu pomoc i podrsku u iscekivanju dijagnoze i predstojecem  lecenju. 
Molicu se za Vasu porodicu i za najbolji moguci ishod lecenja male princeze

Zelim da vam Bog podari mnogo snage i hrabrosti u borbi koju prolazite! Verujem da ce se mala princeza izboriti, oni su jaci nego sto mislimo.
Nemam mnogo iskustva sa ovim, ali jedna devojcica iz mog okruzenja imala je bas tesku operaciju srca kao beba, sad je zdrava i vesela, velika i lepa zahvaljujuci hrabroj mami i strucnoj ekipi iz Tirsove.

Odlicno, bas mi je drago da nema razloga za brigu  uradi amnio ako ti je preporucena vec drugi put, usput ces moci da vidis komplet da je sve dobro i da odahnes malo. Redovne kontrole i sve ce biti super

Doktorka mi je objasnila uzroke stvaranja perikardnog izliva...  Uzroci koji mogu ovo izazvati (mogu biti razni virusi, razna oboljenja, infekcije, herpes, cak i macke mogu da prenesu neku bolest, nzm.strucni naziv bas za to, ili da se pojavi ni iz cega)A posto se to kod mene nije pojavilo ni iz kog od njenih navedenih uzroka, vec ni iz cega, (posto sam radila i taj test, i bio je dobar, nije pokazivo uzroke nicega navedenog )sto je moguce, isto tako se i gubi. Kaze da nemam razoga za brigu, koliko sam videla prof.Aleksandra Novakovic iz istoimene poliklinike je veliki strucnjak.. Kaze da moze da se jednostnavo izgubi prilikom napredovanja trudnoce, ili da se povecava. U mom slucaju stoji u mesto, srce raste i zatvara ga... Sto kaze da je jako dobro, i da nemam razoga za stresom. Veruje da ce samo da se povuce, kako beba bude rasla. A preporucila je aminocintezu da se uradi, kako bi videla  celu genetiku ploda. I to radim sl.nedelje. Inace nosim decaka, sto sam saznala odavno jos u trecem mesecu, veoma sam srecna, i laknulo mi je kada sam cula da nemam razloga za brigu moje bebe. Da je nesto opasnije, prof.bi vec savetovala prevremeni porodjaj i prekid trudnoce.