Ivushka

Ivushka, meni je super amarant, ali kad ga iskokičim, a kad sam ga kuvala bio je toliko odvratan da nisam htela bebani ni da ponudim. Kažu da su sve te žitarice super za poboljšanje hemoglobina (M je hgb 133) i da su generalno jako zdrave. Ja više furam te razne stvari zbog raznolikosti i da bi se navikla na razne ukuse. Klinci od moje sestre su grozni po pitanju hrane pa sam na njihovom primeru shvatila da im treba ponuditi što više stvari pa će valjda naučiti da makar proba hranu. I naravno da neće uvek sve voleti da jede. 
M isto u početku nije htela jabuku (mada je generalno teška za voće). Pokušaj da nađeš one što slađe i mislim da je skroz ok da joj guraš jabuku u ono što voli pa menjati odnos postepeno, a i uz cimet će sigurno ići lakše. Možda i vanilu da joj uvedeš pa će joj biti mirisnije. 

..kinoa je hrana kojom se hrane astronauti
..u zdr.hrani  cena 500gr. 1300din.evo sta sa nasla postoje i pahuljice od kinoe i odlicne su za dorucak - kupila bih je bebanu
inace mi uveli danas kus- kus.. 

Sad sam videla da je u biospajzu pakovanje od 200gr manje od 500din. Ja ni ne kupujem veca pakovanja, jer se inace ne trose toliko. To pakovanje kupim pa zaboravim :-)
A gde ima pahuljice, kakve li su? Moja M nije ljubitelj pahuljica, samo ako su u formi kao one milupine pa budu skroz glatke... a to je baš čudno, jer inače ne jede pasiranu hranu već joj gnječim već duže vreme. Proso i ovsene neće da jede jer joj se ne dopada tekstura. A danas sam ugurala proso u čorbu i nije ni primetila, sve smazala :-) 
Inače, super je kinoa sa voćem pa još i malo meda, cimeta, kakaa... milina prava.
Ostao nam samo kus-kus da uvedemo od tih astonautskih :-)

@Mašimoto : Spremala sam kinou do sada nekoliko puta, ali je u pitanju bela. Nisam je potapala, negde sam čitala da treba nekih 15 minuta, a negde ne, nikako, pa sam odabrala tu varijantu. Odokativno stavim vode, mada mislim da sam prvi put stavila u toj razmeri. E sad, meni su se pojavile klice. Možda se javi još neka mama, koja je spremala crvenu.
Zanima me gde si je našla? Biošpajz ili?
p.s. Upravo je spremam  

Zubi mogu da se snimaju kad se doji. Za sve ukupno tri osmice koje sam izvadila snimila sam a dojila sam. Rekli su mi da samo u trudnoci nije dozvoljeno.

Danas bili na prvoj kontroli, ona je stara 18 dana i samo kilazu zapamtih, 4kg okruglo.  Iz bolnice je izasla sa 3250g, a rodila se sa 3530g. Samo sisa. :)

E ja opet dete stavila u dubak da vidim da li je prebrodio strah, i - jeste. Ali je krenuo unazad i posle 3 minuta hteo da izađe.   uhvati ga neizdrž u dupku, i mnogo je smešan, nekako nije to on, kad je u tome.

Juče bili kod pedijatra, kaže dr sve u redu, i puzanje, i sedenje, i stajanje
Ne stigoh da je pitam za dubak (baš je bilo dosta dece, da li zbog ovog ludog vremena ili štagod), ali idalje smatram da je ne treba stavljati u isti. Kapiram da bismo je sputali u razvoju, a ona baš fino balansira.

N je probala kinou, bundevu, proso, int. pirinač, crni luk, krušku. Mada, za sada najviše voli tikvicu i palentu.
Inače, za jabuku sam se zeznula, dala joj kiselu  Nisam razmišljala, drugarica mi letos donela neprskane jabuke s placa, nasekla ih i stavila u zamrzivač, i računam, imam jabuke.
Sutra ćemo probati batat
 
Inače, tabelu, koja je bila na forumu sam skinula, pa kome treba, izvol'te  To je ovaj pdf, a ja koristim ovu tabelu ispod, fyi. Za sada sve gledam po njoj, mada kapiram kada se malo opustim, možda napravim koji kompromis 
 
Btw, danas me dr pita da li smo krenuli s dohranom, rekoh da, pre 3 nedelje. Onda ide nabrajanje šta je N sve probala, na šta će ona : "Super, odlično, sada možete keksić, griz, supicu". Ja rekoh "Važi se" 
Uvodjenje_namirnica_u_ishranu.pdf

N je probala kinou, bundevu, proso, int. pirinač, crni luk, krušku. Mada, za sada najviše voli tikvicu i palentu.
Inače, za jabuku sam se zeznula, dala joj kiselu  Nisam razmišljala, drugarica mi letos donela neprskane jabuke s placa, nasekla ih i stavila u zamrzivač, i računam, imam jabuke.
Sutra ćemo probati batat
 
Inače, tabelu, koja je bila na forumu sam skinula, pa kome treba, izvol'te  To je ovaj pdf, a ja koristim ovu tabelu ispod, fyi. Za sada sve gledam po njoj, mada kapiram kada se malo opustim, možda napravim koji kompromis 
 
Btw, danas me dr pita da li smo krenuli s dohranom, rekoh da, pre 3 nedelje. Onda ide nabrajanje šta je N sve probala, na šta će ona : "Super, odlično, sada možete keksić, griz, supicu". Ja rekoh "Važi se" 
Uvodjenje_namirnica_u_ishranu.pdf

Popravlja kamion, tačnije - pokušava da zameni felne 

Bili smo juče na uz kukova, sve u redu, može da sedi, mada N nije ni tražila dozvolu.  Pitala sam fiz. za ustajanje, na šta je rekla da ukoliko ona to sama radi, pustiti je  Neću više o tome da razmišljam, kad hoće da se igra, igra se, sama ili samnom, a kad hoće da stoji uz kauč, nek stoji, ja joj ne pomažem, ali je budno pratim  Pitala sam za dubak, na šta će ona meni "Što da se ne koristi?" Oookej, pitaću pedijatricu sutra. Iskreno, nisam očekivala takav odgovor. Kada smo izašle iz ordinacije, rekoh mamama, koje su čekale s bebcima, za dubak, a jedna odmah odgovara: "Šta je nama falilo?"  
Inače, N puzi, ne mogu da je stignem. Idemo na masažu za bebe, a ona to više kapira kao gimnastiku. Kako stignemo, HOP, eto je na stomaku, a ti me mama juri. Inače, odlična stvar ta masaža, za preporuku svima.

I koja je razlika? Obred je i jedno i drugo. Samo sto je ovaj drugi obred opste prihvacen i ne osudjuje se od sire zajednice
Za mene su obe stvari bajanje i cista budalastina!!!

Sve u svemu ja licno smatram da se nocni strahovi ne trebaju olako shvatiti. Ne treba ni paniciti, ali kao sto vec rekoh ne postoji lecenje nocnih strahova, vec "lecenje" tj rad na onome sto uznemirava dete. Oni ne mogu da izmetabolisu odredjene situacije, potisnu mozda (zato i nisu nocne more vec nocni strahovi koji su druga kategorija) i treba raditi na ojacanju odredjenih mehanizama da bi se dete bolje sa tim izborilo.

Kod starije dece ja licno smatram da je lakse jer kroz razgovor, igru moze da se vidi muci li sta dete i sta je to sto je drugacije u odnosu na period kad nocnih strahova nije bilo...

Ali ovo je moj licni utisak.

Ja cu samo jos reci da onog momenta kada sam popravila neke stvari kod mog deteta, tj nasla drugaciji pristup da su oni prestali. Pretpostavljam da ce se opet javljati kada bude u regresiji ili kada bude sticao nova saznanja, ali cu opet poraditi na senzornim problemima itd...

iskreno, meni se nije desavalo da me neko napada i vredja. izgleda da delujem opasno.
moram da ispricam jednu anegdotu: neko je pricao kako je neki dedica u busu krenuo da se dere na narod "je*em vam mater, kakvi ste. niko da ustane starcu, mamicu vam je*em bezobraznu i oca koji vas napravio". na sta mu neko odgovara "deda, kad mozes toliko da je*es, mozes i da stojis".

Ja sam se plasila da cu nekako da ga povredim,ali nema sanse.
Spavamo na malom krevetu,tj na krevetu za jednu osobu, i nekako uvek
on zavrsi na sredini kreveta,baja,rabaskari se onako posteno a ja visim na ivici...

Deca nisu od pamuka,i treba im dati slobodu kretanja,i slobodu da istražuju svet oko sebe.Preterana higijena,da se detetu svako malo peru ruke,da mu se otkuvavaju igračke po mom mišljenju dovodi samo do kontra-efekta.Takođe konstantno prognoziranje,razbićeš glavu,slomićeš se,pašćeš,može da dovede baš do toga.Nikad to nisam koristila,ako vidim opasnost kažem u prezentu: nemoj tamo,jer možeš pasti i slično,nikako u budućnosti kao da se to već desilo.

Takođe,upoznavajte dete sa životinjama,svim životinjama,malim i velikim kao deo sveta u kome živimo.Da voli i poštuje prirodu,da joj prilazi nježno i sa uživanjem.Moje dete se tako lepo ophodi prema svakoj životinjici,kaže epa maca,mazi,ne udara,i slično.I voli kravice,ovce,svima dozvolim da im priđe uz moje prisustvo.Ne plaši se ničega.

Naučite ga da poštuje i drugu decu i da ono nije centar sveta.

Isto tako budite istrajni u nekim stvarima,kao što kaže Veverica,ne pomerati već postavljene granice.Za to sam da se zna ko je roditelj a ko dete a ne da dete komanduje roditeljem svojim hirovima.Zna se kad je nečeg dosta,kad se ide kući itd.

I nikako se n eupoređujte sa drugima,naučite slušati potrebe i razvoj svog deteta jer je sve tako individualno,al na kraju ko što reče Smey sve dođe na svoje.

Ne tepajte previse detetu u razgovoru i ne izgovarajte pogresno reci dok se obracate detetu kao sto to radi ono (koliko to god bilo simpaticno), jer dete nece imati primer kako da nauci pravilan izgovor.

I ja sam htela nesto slicno ovom sto je vaskrsija napisala da savetujem. Saveta ce biti svakojakih, neretko i oprecnih, i najbolje sto mama moze da uradi je da se osloni na svoj unutrasnji osecaj, meni se bar dosad pokazao kao nepogresiv. Primer: kako god da obucete dete, uvek ce se naci neko da vam prebaci kako je predebelo/pretanko obuceno. Moja dva deteta su sasvim razlicita po tom pitanju, i jedno uvek moram da razgolicujem jer ne podnosi kad joj je vruce-i naravno nikad joj nista ne bude sto je lagano obucena-, dok mi je druga zimogrozljiva i moram dobro da je natruntam kad izlazim. Znaci, moram da slusam svoju decu i svoj osecaj i da jednoj obucem bundicu a drugoj lagani duksic iako ce se mnogi zbog toga krstiti. Savete treba saslusati, ali ni to ne morate ako vas opterecuju, dok drugi pricaju, vi u sebi pevajte "tra-la-la" ili jos bolje "Ala j' lep ovaj svet!"

Naucila sam da sve dodje na svoje, ako je dete zdravo i pravo. Da nema potrebe uporedjivati ga s drugom decom, da ce jednog dana sve jesti, pricace, hodace.

Nažalost,i ja sam doživela da mi beba višti i štrajkuje i to sve zahvaljujući mojoj nervozi.Zapravo kad bi dojila bebu svekrva bi se nadvila iznad mene i ponavljala da t nije gladna?I koliko god se trudim ne mogu joj to zaboraviti,oprostiti da,al zaboraviti nikako.
Uživamo i beba i ja u dojenju,nema ljepše emocije.Najslađe mi je bilo kada je počela da me gleda pravo u oči.

Dok smo u samom činu dojenja, najbliskije smo s bebom. Bebe osete promene u našem emotivnom stanju, ukoliko mi to svojim ponašanjem iskazujemo, i dok nam nisu na grudima, a kamoli dok jesu! Ako smo nervozne ili ljute, možda počnemo to da iskazujemo vikanjem ili naglim pokretima? Ukoliko to radimo dok dojimo, mogu se dogoditi dve stvari. Prvo, povišen adrenalin u našem organizmu uticaće na to da mleko bude blokirano u grudima i prestane da ističe napolje, pa će samim tim beba biti uznemirena. A druga stvar je, da će beba promene u tonu našeg glasa i u pokretima našeg tela osetiti kao lično uznemirenje i najverovatnije se onespokojiti, uplašiti i početi da plače. Tada je moguće da nas beba čak i ugrize za bradavicu (ili stisne desnima, ako još nema zubiće), a to veoma boli, pa ćemo i na to reagovati, možda čak vriskom! Sve ovo veoma negativno utiče na samo dojenje, i to ne samo i isključivo u tom trenutku kada se dešava, nego se može odraziti i na kasnije podoje, jer ako beba bude u velikoj meri poremećena pri jednom podoju, postoji mogućnost da narednih puta počne da odbija dojku, sećajući se predhodnog neprijatnog iskustva vezanog za dojenje. Ovo sve se može desiti, ali i ne mora. Ipak, bolje je sprečiti, nego lečiti. Ukoliko se desi da beba počne odbijati dojku, bez očiglednog razloga, možda je nešto upamtila od ranije... Ova situacije se u litareturi zove ŠTRAJK DOJENJA. O ovoj temi bih mogla pisati posebno opširnije, i hoću.

Mogla bih dati sledeći savet:
Ako se uznemirimo dok dojimo, ako nas neko iznervira ili nas nešto zaboli, NEMOJMO TO MANIFESTOVATI PRED BEBOM U SVOM PONAŠANJU! Jer beba to onda neće osetiti, i nastaviće spokojno da sisa, a i nama će biti lakše. Naravno, svaki bol trebamo otkloniti, a ne trpeti! Osmehujte se bebama, one imaju potrebu za našim osmehom isto kao i za mlekom!

Svako dojenje, njeni puni obrascici i pogledi, dozivljavam kao da joj uvijek nanovo dajem po malo svoje duse, da mi bude jaca! Uzviseno osjecanje!!! Uzvisen cin... Mirakul

Ja sam imala posleporođajnu depresiju. Bilo je grozno. Non stop sam plakala, nekontrolisano. Moja predstava o novorođenčetu je bila skroz pogrešna, uopšte se nisam snalazila. Usput nije bilo dovoljno mleka, pa sam se i tu osećala skroz bespomoćno, da sam loša majka... katastrofa.

Prošlo je samo od sebe nekih mesec dana nakon porođaja. E, onda me je strefila neka nesanica, 7 noći i dana nisam spavala! Bila je ona gasna kriza pa sam se ja opteretila kako ćemo ako ne bude grejanja i struje.

Sve u svemu, užas kroz koji sam prošla ne bih nikom poželela.

Inače, primetila sam da žene nerado govore o depresiji, u mojoj okolini samo sam ja patila od toga, sve druge su bile bogom dane da budu majke!

Super,sada mozemo da kukamo do mile volje! Da sam znala na sta cu liciti posle porodjaja,kao devojka bi setala gola ulicama ))) Imam 74 kg,ponovo sam zatrudnela posle samo sedam meseci,tako da sada ocekujem da cu otici sa
"stotkom "u porodiliste ))

Dobro, tvoj muž kao lekar to sigurno zna, i sugurno te ne bi izložio nepotrebnom riziku a ja ću ipak da teram mm-a da me brije svaki dan tamo pred porođaj nek se malo muči :D Mislim da oni to ne pričaju bezveze već zato što nikome od nas na čelu ne piše kod koga idemo da se depiliramo, koliko je čist taj salon, koliko se pazi na higijenu. I mislim da nas u stvari pokušavaju odvratiti od toga da slučajno ne unesemo neku infekciju zbog neadekvatne higijene kozmetičarke a ne zato što je to nešto opasno. Jer nama pred porođaj infekcija je nešto što nam zaista ne treba.

I mnogo je lakše i sigurnije da nas ili oni obriju ili muž, nego da nas dira neko treće lice za koje niko ne može garantovati ko mu je pre toga ležao na tom krevetu niti da li je oprao ruke.