Sena13
Član-
Broj odgovora
999 -
Priključio/la se
-
Poslednja poseta
Odgovori objavio/la Sena13
-
-
Meni je doktorka rekla ako se ranije osetim bolje da povećam dozu, što sam i uradila. Samo je važno da popiješ lek uz obrok, dok jedeš. Barem je meni to pomagalo.
I da,slobodno i probiotik,kazu da pomaze
Hvala devojke - uvela sam drugu dozu odmah posle 4 dana jer nemam nikakvih simptoma - sada pijem 500mg uz dorucak i 500 mg uz veceru. Od starta sam je uzimala uz obrok a iz ishrane sam izbacila: slatkise, brasno, crveno meso... 1 nedeljno jedem 'ruzicastu' ribu (losos i tuna), 1 plavu (skusa), 1 belu (bakalar ili oslic), doruckujem nemasni jogurt sa 2 kasike mlevenog lana i 1 kasikom mlevenog psilijuma. Ostalo je uglavnom povrce. Ne jedem voce zbog vocnih secera a vitamine dobijam konzumacijom razlicitog povrca. Vitamin B ide iz bele ribe, lana i psilijuma ali je moguce da cu uvesti suplement za svaki slucaj. Jos cekam program nutricioniste - ovo je samo moja improvizacija dok cekam. Nedelju dana sam na ovoj ishrani - ne merim se jer mi je kilaza najmanje bitna u celoj prici ali mi se cini da jesam oslabila. Nisam gladna i imam energije. Nemam potrebu za slatkisima... barem ne fizicku.
Pozdrav drage dame...
Da li je moguće utvrditi IR samo pomoću ogtt-a (radila sam ga u trudnoći)? Ja sumnjam na IR iako nisam imala problem sa sterilitetom, niti imam pcos.
Šta mislite o hrono ishrani (restriktivnoj), tu su sve namernice niskog glikemijskog iindexa, jede se u većim razmacima i nema grickanja... sve to pogoduje radu pankresa i stabilizaciji insulina u krvi...
Meni je IR utvrdjen samo OGTT-om. Meni je sa hrono dijetom problem previsok unos proteina i sve vise ljudi cujem koji imaju problem sa holesterolom i trigliceridima posle hrono restrikcije. Tako da sam malo skepticna.
Odlična tema! Nisam znala da IR ima veze i sa povećanim testosteronom. Ja oduvek imam dlačice na bradi, onako jake i nausnice tamne iako sam svetla. Od kad sam dobila prvu m nije mi bilo redovno (sem kad sam koristila tablete za kontacepciju).
Bebu smo pravili godinu i po dana, nisam tad išla ni na kakve pretrage ali sam zatrudnela u periodu kad nisam jela ništa slatko, tako da sve sad ima smisla.
Sad kad smo počeli da pravimo drugu bebu reko da odem na uz, kolposkopiju, da vidim stanje, kad ono pcos i IR (i ureaplazma iako nije tema).
Moja terapija je glukofaž, sad sam na 2000mg idem do 2500mg. E sad kod mene je sve nekako suprotno. Ranije sam imala redovne stolice, bukvalno u sat svako jutro a sad nemam ni svaki dan i kad imam jako je tvrda i oskudna (izvinjavam se na opisu). Imam nenormalnu potrebu za slatkišima i kad pojedem ne smeta mi kao npr ručak. Ranije sam mogla da danima ne okusim slatko a sad mi se traži svaki dan. Hleb uz ručak ne jedem jer mi smeta. Generalno obroci su mi količinski manji. Imala sam užasne mučnine, sad sve ređe.
Samo još jednu stvar da napišem. Sa nekin 19 godina sam pila kontac. Pilule, posle njih nisam dobila 9 meseci, rađen mi je tad i ogtt i hormoni svi, uz, tad je sve bilo dobro.
Marija - imam isti problem sa stolicom - jos ja doruckujem jogurt sa lanom i psilijumom koji bi trebalo da pospese probavu. Mozda ti se slatko trazi na psihickoj bazi ('zabranjeno voce')?
MarijaMara, Kate Kapetanica i Sintija volite ovo -
-
Mama u avgustu - zao mi je sto si prolazis kroz to i jako te dobro razumem. Trenutno radim sa nutricionistom koji mi pravi program ishrane baziran na zdravstvenim parametrima (krvna slika, metabolicki panel, hormoni, insulin, vitaminska insuficijencija) - kada zavrsi program podelicu ovde - mozda ti bude odgovarao.
Najo - ni ja nemam ni jedan drugi simptom PCOS (sem mozda anksioznosti i problema sa kilazom) - hormoni, ultrazvuk, maljavost - sve je to ok... I dalje nemam reakcija na lek ali sam kompletno izbacila slatko i smanjila ugljene hidrate na minimum (uglavnom jedem kinou, socivo i sl. kad sam bas gladna) pa mozda zato. Ne znam da li da cekam obe nedelje pre nego sto uvedem i jutarnju dozu ili da se osmelim da krenem ranije..Naja. voli ovo -
Mama u Avgustu, Sanja... hvala sto ste se pridruzile temi. Iskreno, iznenadilo me je da ovakva tema vec nije postojala imajuci na umu koliko je IR cesta pojava, pogotovo medju zenama na plusicima i u VTO procesima. U razgovoru sa lekarom saznala sam da veoma visok procenat zena ima IR u nekom obliku a da neke toga nikada i ne budu svesne.
Mozete li da podelite ovde vase simptome i terapiju koja vam je prepisana? Posebno bi bilo dobro da podelite ovde prirodne lekove/nacin ishrane/aktivnosti kojima ste resavale problem i rezultate koje ste postigle.Meni je, recimo, prepisan Siofor (500mg prve dve nedelje pa 1000mg). Receno mi je da mogu da ocekujem nuspojave ali jos uvek nemam nikakva neprijatna iskustva sa lekom (doduse uzimam ga samo dva dana i to uvece pa ne znam da li imam srece ili ce tek da me zdrma mucnina i sve sto ide sa tim). Kako ste vi podnele lekove?
-
Nini, kolike su tebi bile doze Siofora? Kakav ti je bio insulin?
Posto mi sve radimo privatno - nema cekanja tako da je odluka moja da li odmah na VTO ili prvo IUI... ali mislim da ste u pravu - nece smetati nista da probamo prvo IUI, a moze da bude mnogo lakse.
-
Hvala Nensi, drzim palceve da uspe ova IUI i da si dzabe vadila papire za VTO.
Mi radimo sve privatno (i IUI i VTO) tako da mi je raspored bolji, u smislu da imam kontrolu nad njim (i to je, iskreno, jedina prednost privatnog nad drzavnim koliko vidim). Ne smem ni da zamislim koliki bi to stres bio kada bih morala da cekam 6 meseci izmedju dve IUI - divim se svakoj od vas koja je to izgurala!
-
Insulin je hormon koji luci pankreas i koji je zaduzen za regulaciju apsorpcije glukoze i njeno pretvaranje u energiju, dakle izuzetno bitan metabolicki faktor. Nivo glukoze u krvi raste posle obroka (koliko, to izmedju ostalog zavisi i od toga sta ste jeli) i pankreas luci odredjenu dozu insulina ciji posao je da tu glukozu prevede u energiju. Osim sto stimulise apsorpciju glukoze, insulin je takodje 'zaduzen' za 'skladistenje' iste u formi glikogena u masnim naslagama kao i za snizavanje nivoa glukoze u krvi putem stimulisanja jetre da proizvodi manje iste.
Insulinska rezistencija (IR) nastaje kada vase telo proizvodi insulin ali ga neefikasno koristi - to znaci da vasi misici, masno tkivo i jetra nemaju odgovarajucu reakciju na insulin i da telo otezano apsorbuje glukozu iz krvi dok pankeas luci sve vise hormona da bi tu apsorpciju omogucio. Ovo vremenom moze da dovede do rasta glukoze u krvi i diabetesa 2.IR utice na zacece time sto dovodi do poremecaja u hormonima (testosteron pocinje da se luci prekomerno sto moze da zaustavi ovulaciju, ima uticaja i na FSH i LH hormone koji su vazni za folikularnu fazu). IR je cesto povezan sa Sindromom policisticnih jajnika (PCOS).
OGTT test (Oral Glucose Tolerance Test) se koristi za dijagnostifikovanje IR. Krv (iz vene) se vadi u nultom minutu i meri se kolicina glukoze i insulina u krvi, potom se pije glukoza (secerna voda) i krv se ponovo uzima na 30 minuta (30, 60, 90, 120). Blazi oblici IR registruju samo poremecaj u insulinu (posle 90-og minuta se ne vraca u priblizno isto stanje kao u nultom minutu, koje mora biti u granicama normale) dok tezi (pred-diabeticni) slucajevi registruju poremecaj vrednosti u oba - insulinu i glukozi (ni jedno se ne vraca na vrednost pribliznu nultom minutu u normalnom opsegu). Ukoliko su pocetne vrednosti glukoze i insulina van okvira normalnih vrednosti - moguce je da se radi o pred-diabeticnom ili diabeticnom stanju.
Simptomi IR su:1) lako gojenje, tesko mrsavljenje
2) prekomerna telesna tezina i gojaznost
3) zamor i pospanost (posebno posle obroka)
4) nemogucnost zaceca
Terapija:
- Dijeta koja podrazumeva mediteransku ishranu (bez slatkisa, smanjen unos ugljenih hidrata, smanjen unos crvenog mesa, 2 puta nedeljno riba i mnogo povrca)
- Fizicka aktivnost (2-5km pesacenje dnevno ili neki drugi oblik aktivnosti)
- medikamenti (metformin je lek koji se najcesce koristi, nazivi konkretnih verzija zavise od proizvodjaca: Glucophage, Gluformin, Siophor...) koje prepisuje lekar i koji mogu imati vrlo neprijatne propratne efekte (mucnine, vrtoglavice, dijareje...)
-
-
Hvala Sanja... mene malo muci psiha kada je IUI u pitanju - strah me da me eventualne neuspesne inseminacije ne deprimiraju toliko da dovedu u pitanje i uspesnost VTO... ali, mozda nije lose da probamo tako, kako ti rece - trebalo bi da je lakse za organizam.
-
Drage moje, srecna nova i da sve sto pre ugledate svoje crtice pa da sledecu novu godinu docekujete ljuljajuci bebe!
Sto se mene tice, utvrdjen mi je IR (terapija: Siofor 500mg prve dve nedelje pa onda 1000mg, dijeta i aktivnosti) a ponovljeni brisevi su cisti (nema hlamidije, miko ni ureaplazme), nema trombofilija, hormoni ok, kao i spermogram. Ostao je jos HyCoSy.
Doktorka je rekla da probamo do kraja marta sa terapijom pa ako se ne desi do tada prirodno ona bi prvo da radi IUI jer misli da nece biti potrebe za VTO. Nisam sigurna da bih uopste pokusavala IUI imajuci na umu nizak % uspesnosti i moje godine (u martu punim 34) vec razmisljam da odmah idemo na VTO od aprila. Da li gresim?
zlatni papagaj, Vuciguraj i .Naja. volite ovo -
ni moje vene nisu mogli da nadju ali to ih nije sprecilo da kopaju iglama ne bi li ih nasli
Ista stvar - na kraju su me poslali u ambulantu (drzavnu) u blizini da mi neko nadje venu za 90-ti minut. Modre su mi ruke k'o da sam bar 10 godina na zutom.
-
Seno a sa koliko gr glukoze si radila ogtt? Buni me jer nema u 120 min.
75g
Nema u 120 jer vise nisu mogli da nadju venu (14 puta su me boli - ponestalo braunila).
-
Propitala sam sestru (mol. biolog - geneticar) oko ovog nalaza trombofilije. Problem je samo ako je homozigotna (nasledjena sa obe strane), heterozigotna znaci da samo pola (uprosceno) mog DNK ima potencijalni problem i to je rizik samo za bebu ako i moj muz ima istu heterozigotnu mutaciju, jer onda je 25% sanse da nam dete ima MTHFR mutaciju. Uz to, MTHFR je polimorfizam pre nego mutacija - to znaci da je zastupljena u vise od 1% stanovnistva na ovim prostorima i tehnicki se tretira kao varijacija. Cula sam se i sa dr koja mi je ovo potvrdila i rekla da se za heterozigotne mutacije MTHFR ne uzimaju lekovi. Sutra svakako idem kod nje sa svim nalazima pa cu preneti sta mi je rekla detaljnije.
Ljubinka voli ovo -
Glukoza ti je super ali sad vise nista ne znam kad je insulin u pitanju
i tebi, kao i Pipi ide iznad te granicne vrednosti a njoj rekose da nema IP, a po tvojoj glukozi bi se reklo da ni ti nemas. Ne znam koliko su te vrednosti za merenje u tim minutima merodavne jer meni izmerise tek na 240. minutu (ko zna sta su kod mene zabrljali, mozda zaboravili na insulin pa se setili tek posle 4 sata ). Koliko se secam Izi je jednom prilikom pisala da insulin ne sme da bude preko 30, pa ako je to tacno, a po ref. vrednostima izgleda da jeste, onda i ti i Pipi bi mozda mogle da imate neku laksu varijantu IR, za koju ne znam da li se uopste i prepisuju lekovi.Hvala darling. Sutra idem kod doktorke. Ponovila sam i trombofilije - i osecaj me nije prevario. U drugoj laboratoriji su mi nasli MTFHR pozitivnu heterozigotnu mutaciju (recesivnu, doduse).
-
Ljubo, sreco - ako ti nije tesko, baci okce i na moje rezultate dok se ne vidim sa Doc ove nedelje.
Glukoza
o' 4,84 (3,33-6,10)
30' 6,64 (3,33-6,10)
60' 9,48 (3,33-6,10)
90' 5,57 (3,33-6,10)
Insulin
o' 8,7 (6,0-27,0)
30' 30,8 (6,0-27,0)
60' 59,4 (6,0-27,0)
90' 55,7 (6,0-27,0)
-
Sto se porodiljskog tice - to definitivno zavisi gde ste. Znam da je u UK zagarantovano 8 meseci (Shared Parental Leave - SPL, sto znaci da ili majka ili otac mogu da ga koriste, ili oboje ali u ukupnom trajanju od 6 meseci placeno i 2 meseca neplaceno. Medjutim, to sto je placeno - kao da nije placeno - jedva preko 500 funti sto u Londonu nije dovoljno sobu da iznajmis a ne stan+racuni). Tih 8 meseci mozes da koristis ako si u firmi duze od godinu dana do trenutka kada ste zatrudneli i moras da najavis i dogovoris koriscenje istog 6 meseci ranije (do 3-eg meseca trudnoce, neke firme dozvoljavaju i do 6-og).
S obzirom da ja radim za USA firmu koja nema predstavnistvo u UK, za mene vaze US pravila. Oni nemaju porodiljsko regulisano na federalnom nivou. Neki dozvoljavaju 6+2, neki nemaju nista. Sta ce ti zapasti zavisi od toga gde u USA zivis, ili u mom slucaju - gde je registrovana firma. Moja je, naravno, registrovana tamo gde nema republickog propisa te je prepusteno kompanijama da svojim pravilnicima to urede i naravno - nemam pravo na porodiljsko uopste. Maksimum mogu da koristim 2 nedelje odmora po rodjenju deteta (ili da hvatam "krivinu" kao Senior Executive i dogovorim sa sefom da mi odobre da prenesem odmor iz jedne godine u drugu i spojim u 4 nedelje odsustva). Suprug radi za britansku kucu i on ima pravo na tih 6+2 meseci SPL, tako da ce u nasem slucaju - on biti taj koji ce sedeti kod kuce sa bebom jednog dana. Sva sreca, ja radim od kuce jer nemamo, kako rekoh, predstavnistvo u Londonu pa ce nam to umnogome olaksati. -
Drage moje - hvala na brzim reakcijama i smirenju! Bice ok. Ovo je i dobra vest - sad znamo sta je problem pa imamo sansu i da ga resimo. Idem kod doktorke sledece nedelje pa javljam sta je rekla.
Leptirko voli ovo -
Izgleda da smo nasli problem (radjeno sa 75g glukoze):
Glukoza
o' 4,84 (3,33-6,10)
30' 6,64 (3,33-6,10)
60' 9,48 (3,33-6,10)
90' 5,57 (3,33-6,10)
Insulin
o' 8,7 (6,0-27,0)
30' 30,8 (6,0-27,0)
60' 59,4 (6,0-27,0)
90' 55,7 (6,0-27,0)
-
Ne znam koliko nase porodicno iskustvo moze da pomogne jer smo mi (svako za sebe) otisli iz zemlje u ranim dvadesetim.
Sestra, brat i ja smo se spakovali posle studija i mastera. Otisli smo na doktorate sa stipendijama Univerziteta na kojima smo dobili istrazivanje. Od nas troje, njih dvoje su u strukama visoke potraznje, ja sam na suprotnom kraju skale (potraznja skoro da je ravna nuli). Brat je u Norveskoj, sestra u Italiji, ja sam studirala i ostala da zivim u UK. Od prvog dana sam se, sto se socijalizacije tice, osecala u UK kao kod kuce (napominjem da u Holandiji i USA nije isti slucaj a u proteklih 8 godina, koliko sam napolju sam zivela i tamo).
Sestra radi samo istrazivanje u laboratoriji. Brat ima posao u struci koji je dobio kucajuci doslovno na sva vrata sa CV-jem i motivacijom da radi makar kao domar kada je otisao na prvi semestar, ja sam radila kao cistacica, kuvarica, bebisiterka i na kraju kao sve napred navedeno za imucnu porodicu koja mi je obezbedila smestaj, hranu i mali dzeparac. Uz to sam radila i ad hoc projekte u struci da dopunim budzet. Radila sam i po 16-18 sati dnevno nedeljama, drustveni zivot sam prve dve godine samo sanjala. Pre kraja doktorata sam dobila nekoliko projekata za jednu americku kompaniju koja mi je po okoncanju studija ponudila posao na kom sam i sada. Godinu dana kasnije sam upoznala supruga.
Zasto smo otisli? Zato sto smo ovde bili 'nezaposljivi' bez veze a koriscenje veze je u direktnoj suprotnosti sa vrednostima na kojima su nas roditelji podigli.
Da li bismo se vratili? Koliko znam - njih dvoje o tome i ne razmisljaju. Ja da - samo i iskljucivo zbog toga sto i muz i ja imamo poslove koji podrazumevaju rad od kuce sa (relativno) cestim putovanjima pa bi nam povratak u Srbiju na par godina bio ekonomski veoma isplativ. Da smo vezani za kancelariju - ne bi nam ni palo na pamet. Iskreno, nikada se nisam pokajala zbog odlaska i Britaniju dozivljavam kao drugu domovinu.
Ne mogu da kazem nista pametno na temu toga da li se seliti kada imate decu jer mi decu, na zalost, jos nemamo. I da ih imamo - drugacija je situacija jer mi je suprug stranac tako bi moja deca svakako odrastala u dve kulture, dva jezika... njegovi roditelji su se, na primer, zbog posla cesto selili (sa decom) i to iz UK u Japan iz Japana u US pa u Singapur pa nazad u UK i zbog toga dodatno nemam nikakav problem niti strah od preseljenja sa celom porodicom, cak to smatram pozeljnim jer vidim koliko je doprinelo (na najbolji nacin) zivotima mog supruga i devera koji su odrastali kao deca 'trece kulture'.Ni sto se prijatelja tice - nisam sigurna da je moje iskustvo relevantno jer samo jos dve bliske drugarice imam u Srbiji (od kojih jedna takodje namerava da ode, sa porodicom) - svi ostali prijatelji su vec napolju. Uz to - ziveci u drugim zemljama sam upoznala ljude koji su mi postali jednako bliski kao i drugari iz skole/sa faksa u SRB.
Iskreno - da je bilo tesko izboriti se napolju sam i bez finansijske zaledjine - jeste i to krvavo. Da li ima crnih momenata kada se osecas izolovano, usamljeno, nostalgicno? Naravno da ima. Da li bih to ponovo uradila? Uvek i bez dvoumljenja. Ali... i ovo je veliko ali - nas troje smo otisli u ranim dvadesetim, bili smo singl i bez dece kada smo se na to odlucili. Sasvim sigurno da bi partner (i deca) promenili kalkulaciju kada bih znala da celo snalazenje i dokazivanje moram da prodjem iznova... ovako, iz stabilne situacije i sa sredjenim poslom je lako seliti se sa jednog na drugi kraj sveta ako treba.Girasole, Kate Kapetanica, Voljena žena i 14 ostalih volite ovo -
Hvala, radim sutra pa samo da proverim da li sam dobro upamtila
-
Leptirko, Nira, Sanja... sa kojom dozom glukoze ste radile OGTT i IR?
-
Mislim da je, kada su roditelji u pitanju, stvar u 'hvala bogu nije moje dete, bolje da se ne mesam da ne predju na njega' i nedostatku poverenja u sistem. Takodje je bitno i cije je dete bully. Decak i dve devojcice koji su bili 'vodje' nasilja prema meni su bili deca lokalnog 'poznatog' policajca, i dva 'biznismena od ranije poznata policiji' (90-te). Kada se radi o deci, oni se u reakcijama dele na tri grupe: 'zao mi je ali se plasim i zato cu da se sklonim da i ja ne dobijem batine', indiferentni 'posmatraci' i klinci koji su 'entourage' i podrska vodjama posto su oni najcesce najpopularniji klinci u razredu/skoli. Ovi poslednji nece zapoceti nasilje bez instrukcije vodje ali ce cesto biti i suroviji kada do nasilja dodje od samog inicijatora da bi dokazali svoju lojalnost istom.
Mislim da je druga strana medalje - podrska detetu koje je zrtva nasilja jednako vazno koliko i aktivnosti usmerene prema nasilnicima. Najvaznije pitanje koje ce takvo dete postaviti (opet, ovo je samo iz mog iskustva) je 'Zasto ja?'. Nemanje odgovora na to pitanje (ili imanje neubedljivog odgovora) ce samo oslabiti dete u smislu da ce mu biti teze da izvrsi racionalizaciju onoga sto mu se desava i uvecati emotivni haos. Psiholozi i pedagozi kod kojih su mene slali se ovim nisu bavili, ne znam zbog cega. Srecom, moji roditelji jesu sto mi je pomoglo da prezivim i, kasnije, prevazidjem probleme uzrokovane nasiljem. Takodje je mnogo pomoglo i upisivanje na timsku sportsku aktivnost u drugom kraju grada gde sam imala prilike da budem u kolektivu koji je bio pun podrske i prihvatanja pa sam mogla sebi da kazem da 'nije do mene' i da vidim da moze i drugacije.In-Greed, Margaritta, Moja pesmica i 6 ostalih volite ovo -
Nemam dece ali sam bila zrtva vrsnjackog nasilja od 6-te do 16-te godine. Variralo je od psihickog zlostavljanja (izolacija, podsmevanje, zvanje telefonom, poruke, kolektivnog nedolaska na rodjendan sto po izboru sto zbog zastrasivanja od strane grupice kolovodja) do fizickog zlostavljanja koje je islo od samara do sutiranja u stomak do dva davljenja.
Moja majka je bila od onih koji zagovaraju 'skloni se' pristup. Moj otac je zagovarao 'brani se' pristup. Zajedno su me odgajali da budem 'drugar' i ne budem 'tuzibaba'. Zbog razlicitosti njihovog pristupa imala sam problema da nadjem svoj odgovor na nasilje a zbog 'budi drugar' - cesto nisu ni znali za neka maltretiranja. Najveci talas fizickog zlostavljanja nisam mogla da sakrijem. Pokusali su da problem rese sa skolom - bez uspeha, pristojnim razgovorom sa roditeljima kolovodja - bez uspeha (moje dete nikada ne bi, ma to su decja posla...)... Fizicko izivljavanje je prestalo tek kada sam kuci dosla sa plavim otiscima na vratu - otac je nasao oca decaka koji je te tragove napravio i bez uvijanja mu rekao da ce sve sto njegov sin uradi meni - on uraditi njemu, do detalja i bez izuzetka, makar zavrsio u zatvoru. Zahvaljujuci prostoj cinjenici da je moj otac visok i krupan bivsi sportista, ovaj pristup je upalio i od tada se zlostavljanje svelo 'samo' na psihicko. Da, imala sam ozbiljnih problema zbog toga (nesigurnosti, strahove, nepoverenje) ali sam uz podrsku porodice i par drugara koje sam stekla u gimnaziji pocela da se oporavljam.
Zbog svega navedenog mislim da je izuzetno bitno da roditelji imaju zajednicki pristup kada je u pitanju odgovor na nasilje, takodje apsolutno smatram neophodnim da moja deca (ako ih bude) savladaju osnove borilackih vestina za potrebe odbrane.Vuciguraj, malagarava, Brezica i 17 ostalih volite ovo -
Insulinska rezistencija (IR)
u Priprema za trudnoću
Objavljeno
Sanja - streber bila, streber ostala...
Marija, ja sam vrlo radikalno pristupila celoj prici jer nam je ovo poslednja sansa za prirodnu trudnocu pre VTO a po rezultatima nista sem IR nije problem. Sela i popricala sa sobom: "Stomak voli spagete, lazanje, pice, kiflice, krofnice, cokolade i sladoled? Voliiiiiii. Ali glava zna da to nije pametno i da ne samo da rizikujes da ostanes bez dece i ti i covek koga volis nego i da se razbolis od diabetesa za koju godinu? Znaaaaaa... Sta je jace: stomak ili glava?" Kad sam tako postavila stvari onda me je bilo blam pred samom sobom da ne budem dosledna - inace, veruj mi da sanjam sve gore nabrojano... ali sad znam da nije u pitanju fizicka potreba nego cist hedonizam i onda povucem rucnu.
Inace i ja imam problema sa nadutoscu ali ja mislim da je kod mene to posledica povecane konzumacije 'trava'... mada sad kad ti to rece (napisa), kontam da moze da bude i od lekova... valjda cu da splasnem kad se organizam malo navikne.
Vrlo zanimljiv clanak sam procitala koji objasnjava da postoji veza izmedju insulinske rezistencije i depresije (evo ga OVDE). I to mi potpuno ima smisla, cak i na mom slucaju jer mi se prva ozbiljnija depresivna epizoda poklapa sa pocetkom problema sa kilazom i pokusavanjem da napravimo bebu.