ivanaica

Hej devojke! Konacno dodjoh sebi malo.  Od juce nemam temperaturu (konacno je poceo da deluje antibiotik), ali me je izmucio pritisak - 2 dana sam imala 90 sa 47. Ovaj gornji se jos i popne, a donji ne mrda. Cudi me da mi se tako spustio, jer sam ovih dana pila oko 2l vode dnevno, a gde je jos i mleko, jogurt, sok od cvekle... Imala sam juce samo dve kontrakcije, ali bezbolne u trajanju od par sekundi, a to je normalno. Danas sam se cula sa doktorkom i rekla mi je da se slobodno malo pridignem u polusedeci polozaj zbog pritiska, ali i dalje nema mrdanja iz kreveta. Najbitnije je da su bebironi dobro i da su one jake kontrakcije prosle, a ostalo cemo izgurati. Brzo ce i februar.  Ne znam za vas, ali ja sam vec zaposlila mamu da za dve nedelje dodje da mi okiti jelku i kucu posto ja svake godine okitim sve pocetkom decembra.  Ja sam OPSEDNUTA novogodisnjim i bozicnim praznicima i u tom periodu sam nekako najsmirenija (sto mi taman sada i odgovara).  Stalno svima govorim kako bih volela da kad' se budem probudila iz anestezije posle porodjaja ugledam sneg kroz prozor kako pada. 
Alekseja, nadam se da te prst bar malo manje boli. Sva sam se najezila dok sam citala.  A i zasto bi se uopste bilo sta zavrsilo na ovom forumu? Samo cemo preci u caskaliste za mame sa decom i nastaviti da zavirujemo i na druge teme.  Ima ovde mama koje imaju odraslu decu, pa su i dalje aktivne. Nemoj da se jedis bezveze. 
Ivanaica, srecna slava, domacice! Ajoj torta... Celu bih je sada smazala.  Sto se tice vaginalnog pregleda, meni ga doktorka uradi svaki put kada se vidimo (na svakih 6 nedelja). Sve ce to biti super - ne brini nista. 
Veko, sva sreca, zub me nije uopste boleo, ali je napravio haos. Palitrex je tek juce poceo da deluje, a Eferalgan i Paracetamol sam smela do 3 dnevno zbog temperature (znaci maximum 1500mg), a ja sam pila 2x dnevno s' tim da mi Eferalgan mnogo brze deluje. I to sam smela da pijem samo kad' mi predje 38.5. Izlomila me je temperatura.

bikica 8.6.2016. Bojite zeleno 

nemoj tako.... Ima caskanja roditelja beba po uzrastima!

TJ, KAKO SI? E kod nas ce biti zuuuuurkaaaaa! Izmedju prve i druge devojcice je razlika 23 meseca i to mi super. Prelepo se slazu igraju vole. Kad je mala dosla velika ni sekundu nije pravila problem, izbecila se i gleda u nju. Nije se bunila ni kad je sisala. A sad ce nam bata doci i bice razlika 16 meseci! Zivi bili pa videli!

jutro dakle budne od 5,izem ti i zubić vile i male gusare
persa se digla na uranak,još mrakača vani,izašla iz sobe,popalila sva svjetla,još me oči peku,a i mm nekako čudno gviri....i kaže nije vila uzela zub (ostavila je u maloj platnenoj kuvertici i pisamce i zub,ja izvadila i umetnula unutra novčiće-nije kokoš ofkors uopće povirila unutra ),i ajmo,na noge lagane svi....
ivalok,ima 5,3 godine....taman da bude krezubica mica
kod nas će razlika biti 5g. i 8mj.

uf,Tj,baš te snašlo :/ brz oporavak ti želim,tko bi rekao da mogu tolike komplikacije biti od posjeta zubaru
Alekseja,ti si danas imala miješanu salatu za ručak,uhh....što kaže ivanaica,kosa mi se diže kad zamislim taj rez,uff
kod mene danas napet dan,tj.popodne....cijelo dopodne smo same ja i cura,onda dođe mm sa pijace (nedjeljomobično ide na autopiju) i zabrije sa svojim "umoran,željan kuće" filozofijama...a nas dvije željne društva i malo van...bah....
evo sad joj i prvi zubić ispao,sva je ponosna noćas čekamo zubić-vilu
 

Margarita, skroz mi je poznat taj osecaj. Pokreni sama tu temu o gubitku, ljudi ne zele da ti stavljaju so na ranu,pa i izbegavaju bilo kakvu temu vezano sa tim. I ja sam dugo vremena, nakon Tarine smrti, htela i pricala samovoljno o njoj,o trudnoci itd..
Cak sam se bila i naljutila na najblize,jer kako je istekao prvi mesec njenog odlaska, niko se vise nije usudjivao da pita o njoj. A onda,ja sam popizdela, rekla svasta nesto,da bi mi oni rekli da bi hteli da pitaju kako smo,da pricaju o njoj,ali se ne usudjuju i onog momenta kad sam ja sa srecom i osmehom pricala o njoj,oni su se otvorili..
U januaru ce biti 2 godine otkad je umrla,ali sada ne prodje ni nedelja,a da ne porazgovaramo o njoj.. Ponekad je dovoljno samo njeno ime da spomenu,da znam da se secaju.. Mnogo znaci..

Margarita, skroz mi je poznat taj osecaj. Pokreni sama tu temu o gubitku, ljudi ne zele da ti stavljaju so na ranu,pa i izbegavaju bilo kakvu temu vezano sa tim. I ja sam dugo vremena, nakon Tarine smrti, htela i pricala samovoljno o njoj,o trudnoci itd..
Cak sam se bila i naljutila na najblize,jer kako je istekao prvi mesec njenog odlaska, niko se vise nije usudjivao da pita o njoj. A onda,ja sam popizdela, rekla svasta nesto,da bi mi oni rekli da bi hteli da pitaju kako smo,da pricaju o njoj,ali se ne usudjuju i onog momenta kad sam ja sa srecom i osmehom pricala o njoj,oni su se otvorili..
U januaru ce biti 2 godine otkad je umrla,ali sada ne prodje ni nedelja,a da ne porazgovaramo o njoj.. Ponekad je dovoljno samo njeno ime da spomenu,da znam da se secaju.. Mnogo znaci..

Margarita, skroz mi je poznat taj osecaj. Pokreni sama tu temu o gubitku, ljudi ne zele da ti stavljaju so na ranu,pa i izbegavaju bilo kakvu temu vezano sa tim. I ja sam dugo vremena, nakon Tarine smrti, htela i pricala samovoljno o njoj,o trudnoci itd..
Cak sam se bila i naljutila na najblize,jer kako je istekao prvi mesec njenog odlaska, niko se vise nije usudjivao da pita o njoj. A onda,ja sam popizdela, rekla svasta nesto,da bi mi oni rekli da bi hteli da pitaju kako smo,da pricaju o njoj,ali se ne usudjuju i onog momenta kad sam ja sa srecom i osmehom pricala o njoj,oni su se otvorili..
U januaru ce biti 2 godine otkad je umrla,ali sada ne prodje ni nedelja,a da ne porazgovaramo o njoj.. Ponekad je dovoljno samo njeno ime da spomenu,da znam da se secaju.. Mnogo znaci..

Ja u poslednje vreme imam potrebu da pričam o onome što mi se dogodilo. A nemam s kim, sve mislim - opteretiću ljude, davim, smaram, jedva su dočekali da malo vremena prođe pa da se "zaboravi". Ali meni baš smeta to što se zaboravlja, ja neću da zaboravim. 

 
Zaboli nas kada to čujemo od bilo koga, ali bar se to med.osoblje češće susreće sa ovakvim pričama, pa bar bi oni mogli znati kad i šta treba ili ne treba reći. Ljudi to kažu jer ili ne znaju šta bi rekli ili zaista misle tako. Odahnu kada čuju da već imaš bar jedno dijete kod kuće ili kasnije kad saznaju za novu trudnoću.  Meni  izjave ovog tipa smetaju, jer po meni, nova beba ne može da zamijeni  izgubljenu.  Sigurno će biti lakše kada stigne, sigurno će praznina biti manja kad unese veliku radost u naš život. Sigurno ćemo puno više cijeniti tu sreću poslije svega ovoga. Vjerovatno bude lakše kada ti pažnju zaokupe djeca koju već imaš, srećan si što su tu, što su živi i zdravi, ali eto sad možda i za njih više strepiš, kao i za bebu  u novoj trudnoći...hoćeš istovremeno da odboluješ, ali da to ne pokazuješ pred djecom, da im budeš i dalje potpuno posvećen, a možda si van sebe.
Gubitak je gubitak, nije manje bolan ako se desi ranije, žalimo mi i za našim bebama i za svim onim što smo ili ćemo propustiti. Kad mi je najteže samu sebe isto tako tješim-moglo je biti gore. Ne usudim se ni da razmišljam kako bi tek onda bilo. Tješim se i time da smo stigli i uživati u nekim trenucima, jer smo za problem tako kasno saznali. Nekad me to donekle smiri, nekad ne. U suštini, sigurno će biti lakše kada se pomirim s tim da je moja beba bila toliko bolesna.  Znam ja to, na momente sam svjesna, samo treba puno vremena i razmišljanja da to i prihvatim. Ubjeđena sam da ovo kratko postojanje naših anđela na ovom svijetu nije bilo uzalud, da su oni u nama ostavili veliki trag.  Oni su u nama i uvijek će biti.
Mene duša boli za svakom od nas koja je ovo morala proći, kad vidim šta sve moraš da prelomiš u duši, 1000 osjećanja što kaže Lexy. Ali se i divim svakoj od vas koja se bori i koja je uspjela. A znam i da ćemo sve tako. Sitnim koracima, ali hoćemo. Nešto naučiš na svojoj koži, ali većinu toga sam naučila ovdje. Često pomislim da ne znam ni sama kako bi tek bilo teško bez vas.
 

Drage moje,mislim na vas cesto! Dodje trenutaka kad je svima nama bas tesko,ali uvek nas nesto digne iz te tuge..
Ja moram priznati teska srca,otkad sam trudna, manje mislim na mog andjela.  Nekako sam se vise posvetila ovoj trudnoci i izbegavanju losih i tuznih misli, tripujem da tako cuvam ovog pisonju... ne znam ni sama..
Najvaznije je da nas sve ceka duga posle kise i da uvek stremimo ka postizanju srece..
Saljem vam brdo poljubaca i zagrljaja,drage moje,a moj pisonja vam upravo mase iz stomaka.

O cure moje,sve vas razumem. I sto kaze Mama maza nisam ranije razmisljala o bolestima,smrti a posle svega tako me nekad opsednu svakakve misli. Sve strah za moje najmilije i tako. Dobro je dok znamo da definisemo sva ta nasa osecanja,zbivanja,da prepoznamo svaki simptom i najzad shvatimo da je to sve za ljude. Grlim vas punoooooo
Abej,operisala se curica juce prepodne. Dobro smo,hvala ti. Sada se malo oporavljamo,narocito mama od stresa.

Mama mazo,
ne brini, nisi skrenula, a ako i jesi, što kažeš bar nisi jedina.
Probaj da se manje opterećuješ takvim osjećajima (ljubomora, zavist...), jer kao što reče Ivanaica-to je jednostavno jače od nas. Prihvati da je to tako, znam da utiče loše na viđenje samog sebe, ali ti nisi mogla preko noći postati loša osoba, to je samo posljedica ovog stanja. Kao što vidiš, ne vrijedi racionalno razmišljati o ovome-u smislu kome zavidiš, vjerovatno su se i ti ljudi ako su neku muku prošli osjećali isto, da je obrnuto ne bi ni ti njima zamjerila što tebi zavide, jer bi ih razumjela. A onaj ko nije to prošao, vjerovatno ne bi razumio, ali moraš da shvatiš da je to uobičajeno.
A kao što sam juče rekla-teško je biti ili ostati optimista u ovako teškim trenucima. Ovo što mi proživljavamo je nešto sasvim drugo. Neposredno nakon prekida sam mislila da nema toga što ne bih preživjela nakon ovoga, i sad me ponekad uhvati taj osjećaj, ali se puno češće osjećam nekako nesigurno, kao da imam tremu od nekih ranije uobičajenih situacija, kao da se s njima susrećem prvi put u životu, a inače nisam takva. Čudan osjećaj...a opet znam da sam i dalje jaka, sigurno i više nego što sam ranije bila, samo mi se zbog ove tuge čini da sam slaba...treba samo da prođe dovoljno vremena da sve osjećaje preradimo...pa nije ni čudo da nas je dotuklo, ali izvući ćemo se mi. Sad smo samo puno ranjiviji, pa normalno je da se i ti i Lexy osjećate tako, strepite za najmilije...kad se jednom opečeš...Ali, ponavljajte sebi da se nakon ovoga neće desiti ništa loše, ništa tako strašno, mora da postoji neka ravnoteža...znam da je lakše reći nego učiniti, ali evo ostale hrabrice su nam dokaz za to
 

Drage zenice, evo i mene par dana posle ekspertnog. Sva sreca da idemo kod coveka kog gledamo kao prijatelja, i koji nam je i vise od doktora pa me nije bilo sramota da se isplacem malo. Bebac je super, sve sve je superiska. Kaze doktor bice duga beba, poceo je da se mrda, lupka. Ja imam samo problema sa ledjima, mrsica sam i svih 6kg koliko sam se ugojila je otislo samo u stomak. Pa mi je preporucio  pojas, juce sam uzela i malo mi je lakse. Kaze da je beban bas bas aktivan, samo skace. Jedino mi je placenta malo ulevo, pa mi je savetovao da na desnoj strani kao spavam i manje na levu. I da zaboravim na slatkise i testo, ono sto najvise voliiiiiim! A da, nismo znali pol do sada, i majkin sin je!

IVANAICE Termin mi je 30decembrajos malo a meni se cini kao da jos dve god a ne dva meseca, mnogo sam iscrpljena od dve trudnoce za redom, jedva cekam da se porodim... Volela bi da ide carskim rezom zbog cekanja i neizvesnosti da li dobro beba ili nije to ce najvise da me ubije. Sad 15og idem na ultrazvuk... Jedva cekam da vidim malog:-) gura se sutira igra :-) uopste nemogu da zamislm kao ce da izgleda sve ocekjem lik Stasin. Jos nekao mi je nestvarni da sam trudna i da ce da utoli tugi malisa sve dok ne dodje taj trenutak i srecno ne izadjemo iz bolnice. Kako se blizi kraj napetost je sve veca i strah :-( 

Mama mazo, to je normalan osecaj. Znam da i tebi ne prija sto ga osecas,ali to je jace od nas. Kad je nasa devojcica umrla, sve nase prijatelje i rodbinu koja imaju decu,sam izbegavala,jer nisam mogla da gledam njihovu radost. Bolela me.je cinjenica da one kod kuce imaju ono sto ja nemam. Trajala je ta zavist dosta vremena.. Cak i kada se moja jetrva porodila,rodila je devojcicu,ja sam plakala od bola, bilo mi je drago,ali mi je ujedno bilo i tesko...
Abej, mnogi moj horoskopski znak povezuju sa optimizmom,ali nije uvek tako.. moja naj drugarica je takodje strelac i veceg pesimistu nisam upoznala.. 
Ja volim smeh,zezanje,druzenje,decu.. Radim kao uciteljica i to dodatno utice na poboljsanje moje psihe...

Nalazim se u svakoj od ovih situacija, sem nazalost u poslednjoj, pretpostavljam i vi. ☺ 

joj,zadnja je puka fantazija,halucinacija čak
nego sad kad smo o tome krenuli kroz slike....leži jučer mm na krevetu i pokro se preko struka jorganom,ali taman onim dijelom gdje je kopčanje na navlaci,a jedan ćošak crvenkastog jorgana izvirio van taman na "strateškom" mjestu....ja se odvalila smijat ko luda,a on se dao u čudo,da šta me uhvati....
reko' a vi se malo izložili,ha
pogleda on u taj dio,pa onak,podosta zadivljen veličinom tog "eksponata" reče:opaaaa,viđe bumbara
a ja još bješnje u smijeh reko ala bi taj bumbar ubo....kaže on da znaš da bi pa makar mu bilo zadnje....