Margaritta

Član
 View profile  Pregledajte njihove aktvnosti

  • Broj odgovora

    8043

  • Priključio/la se

  • Poslednja poseta


Odgovori objavio/la Margaritta

  1. Objavljeno

    Zoxx, baš mi je žao, nadala sam se s tobom da će ovog puta biti sreća. 

    Idemo dalje. Januar je naš. :* 

    Black D. - 12.12

    tamaricasestra - 15.12.

    Iskrica123 - 22.12

    Zanna - 22.12.

    Rada Q - 23. 12.

    Daca87 - 27. 12.

    Margaritta - 7. 1.

    ivannnica - 7.1

    Maajaa:) - 9.1.

    Zoxx - 16. 1. 

    Vuciguraj voli ovo

  4. Objavljeno

    Bez problema bih. Život je prekratak da ga dalje traćim na prosvetu.

    Ja kao padobranac... 

    Ja sam vec napisala da mi je prosveta poslednja opcija. Naukom sam oduvek zelela sa se bavim, trenutni posao mi je ostvarenje sna i bilo bi mi tesko da ga napustim. Nazalost, sef nam je isti, tebi i meni, samim tim i uslovi, koji su ocajni.

    Tangerine voli ovo

  6. Objavljeno

    Da se nadovežem na Ehi, podseti me, a zaboravila sam - tamo nema bake, sestre, mame - kad se dete razboli, da uskoče, da pomognu, da uzmu iz vrtića. Tamo si sam sa sobom, nema nikakve pomoći, nikakvog oslonca. Dete je u produženom boravku od jutra do sutra, ili plaćaš dadilju. Ukoliko radiš, naravno. Da ne govorim o tome da u mnogim zemljama nemaš pravo na bolovanje radi nege deteta. Dakle, veeelike su šanse da ništa od stalnog zaposlenja ukoliko bih otišla. Što me opet vraća na pitanje - želim li da se odreknem svega što sam radila i završila i ostanem kod kuće, baveći se pisanjem samo. Sad razumem zašto kažu da je lakše otići kad nemaš decu - ne razmišljaš o ovim stvarima i prelomiš, a tamo kad dođu deca, već si uigran i plivaš kako znaš i umeš, kako si navikao. Sada se namerno upustiti u to je jako teško. 

    bikica85, pricalica, Lilith i 2 ostalih volite ovo

  7. Objavljeno

    Mm i ja već neko vreme razmišljamo o odlasku. Napisaću razloge za i protiv iz moje perspektive, neke od njih sam već spominjala na ćaskanju (što te je, pretpostavljam, i motivisalo da pokreneš ovu temu, između ostalog). 

    Otišla bih zato što se ovde ne ceni dovoljno ni moje zvanje ni moje znanje. Zato što sam kao neko ko je budući doktor nauka - za državu samo honorarac. Zato što mi je plata bedna i zato što mi je dosta da se od 20. do 1. u mesecu grčim i presabiram. Zato što, iako za bolje ne znam, nisam uspela da za skoro 30 godina prihvatim ovaj standard kao normalan. Otišla bih zato što nemam poverenje u zdravstvo - tri doktora koja sam smatrala odličnim lekarima su napustila domove zdravlja i otišla da rade privatno. Zatvorili su nam orl u domu zdravlja. Na hitnoj su nas jednom ostavili da čekamo skoro sat vremena (iako nikog pre nas nije bilo), jer je doktorka popunjavala neku papirologiju - dete je imalo alergijsku reakciju. O školstvu da ne pričam - smatram da se sistemski i vrtoglavom brzinom raspada. Otišla bih zato što mi je dosta da me neko pravi budalom i potkrada. Dosta mi je namrgođenih lica, imena pojedinih političara, razgovora o politici, nervoze. Muka mi je kad dođe vreme da razmišljam o letovanju, a o letovanju u septembru moram da razmišljam u decembru jer jedino tako mogu da priuštim da uopšte negde otputujem. Otišla bih jer ne želim da biram da li ću detetu imati da kupim voće ili da mu uplatim školicu sporta ili jezika. Otišla bih jer nemam nikakvu nadu da će ovde mom detetu biti bolje, a da grcam ovde da bih mu plaćala školovanje negde van zemlje - radije ću prelomiti i otići sad, s njim, pa omogućiti kakav-takav život sebi i sada i u starosti. 

    Imam, međutim, mnogo nedoumica i strahova. Treba skupiti novac za odlazak, to za nas nije mala cifra. Sa mojom strukom tamo ne bih mogla da radim ništa osim da budem profesor u srpskoj školi, što bih, iskreno, izbegla. Pokušala bih da se bavim freelance pisanjem, a mm bi, pretpostavljam, do tada izdržavao celu porodiu sam. Bojim se toga što bih, htela-ne htela, moje dete postalo mali Nemac/Holanđanin/Amerikanac, a ja bih ostala Srpkinja. To mi možda najteže i pada. Što bih morala da se u odnosu prema detetu postavim tako da prihvatam i podržavam sve novo i "njegovo", što bi za mene bilo strano i nepoznato (počev od socijalizacije, preko kulture, do svega ostalog). Moje dete bi mene vodilo, a ne ja njega, jer bi kao mlađi brže usvajao, učio, bolje znao jer bi išao u tamošnje vrtiće, škole... Bojim se kako bih se snašla u toj ulozi. Bojim se što bi me jezička barijera i te kulturološke razlike sigurno jedno vreme kočile i sputavale. Bojim se da "tamo", ma koliko dobra bila, neću biti "jedna od njih". Bojim se, ukoliko bih izabrala da budem domaćica i freelancer, da bih se osećala neispunjeno i nezadovoljno kada deca odrastu i krenu svojim putem. Ostavljanje svega što sam ovde postigla u profesionalnom smislu - a postigla sam mnogo - veliki je korak. 

    I - moj najveći strah - da bih tamo imala iste brige i probleme kao ovde.

    pricalica, Nanny, bikica85 i 21 ostalih volite ovo

  8. Objavljeno

    @Tangerine, u kojoj meri se ova metoda razlikuje od Motesorija, možeš li da napraviš neko poređenje, nakon uvida u ntc? Negde si pisala da nisi obožavalac Montesorija, pa me zanimaju prednosti i mane iz tvog ugla, pošto se meni čini da je suštinski odnos prema detetu vrlo sličan. 

  12. Objavljeno

    Ja kupim nekad D kinesku igračku. 

    Ima dosta kvalitetnih igračaka, ali tako neke drndavce (traktore, loptice, autiće) kupim kod Kineza. U kraju nemam gde da mu kupujem igračku, a nekad bih ga obradovala pa ga odvedem da izabere šta želi. On ne lomi igračke i sve su nam žive i čitave. Naletela sam par puta u fensi prodavnicama na iste ali iste igračke po pet puta skuplje (prosečna igračka koju kupujem je oko 150 dinara kod čajniza). 

  13. Objavljeno

    Čitam danas neki tekst, gde se, izmeđ ostalog, kaže: iskoristite vožnju s detetom gradskim prevozom da odsečno pošaljete poruku detetu da se nikad ne razgovara sa strancima. Dakle, praktično preporučuje kada neka znatiželjna baba ili simpatični čika počnu da dobacuju u našem pravcu i krenu d aćaskaju da prekrate vreme, da ja kažem - znate, mi ga učimo d ane razgovara sa strancima i okrenem se na drugu stranu. Meni to zvuči nevaspitano i surovo, a s druge strane, što reče Mala, kako razdvojiti, kako objasniti detetu s kim sme da priča a s kim ne?

    paper_moon, Kate Kapetanica i pricalica volite ovo

  15. Objavljeno

    Odavno znam za ovog čiku i njegova predavanja. Primenjujemo uglavnom principe koje on tu navodi, a planiram i da kupim one dve njegove knjižice uskoro, pa da vidim koje principe tu zagovara, mada otprilike imam uvid. Mislim da je super to što radi, i mislim da je napravio revoluciju u posmatranju dece i odnosu prema deci i njihovom razvoju. 

    pricalica, Mirka90, Moja pesmica i 2 ostalih volite ovo

  17. Objavljeno

    Helen, mi smo Duciju kupili McKinley za 3500, mislim da je to sasvim ok cena u odnosu na ono što sam gledala, a kvalitetom smo prezadovoljni (jedino što bih volela da su malo dublje). Kakve su te u Deichmanu, koliko koštaju?

    Hellen voli ovo

  20. Objavljeno

    Hvala, Ljubo. Baš mi prija što sam se konačno pokrenula. Inače, do prve trudnoće sam i ja par godina bila redovna u Kočoviću, obožavam ih. Mada sam ja išla na energične, jače treninge - body combat i body pump, a njihov step mi je ubedljivo najbolji i najzahtevniji i najzanimljiviji trening na kom sam ikad bila (a bilo ih je). 

    Kako tebi ide nova ishrana? Jesu li ti ostala samo dva prstića da s njima kuckaš, ostalo se istopilo? :)

  21. Objavljeno

    Kad si već kod fitnesa, Ljubo, da te pitam (a i ostale žene, ako imaju konkretnu info). Mi radimo na bebi, a krenuli smo sa trčanjem rekreativno, i mm i ja. Nisu to neke razdaljine i neke brzine, ali opet, pošto se dugo nismo bavili nikakvim sportom, nama je i ovo zahtevniji trening. Da li treba da se brinem što trčim u slučaju da zatrudnim, kakve rizike to nosi (s obzirom da nisam dugo trčala, naglašavam - pretpostavljam da kod sportista to i nema veze). 

  22. Objavljeno

    Ivushka, hvala! Ovo je sjajno! Oduševljena sam vašim autićem, mislim da će biti pun pogodak! 

    Odoh sad da klikćem po sajtu, baš sam uzbudžena. Ubiće me muž, samo naručujem. :ph34r:

    Ivushka voli ovo

  23. Objavljeno

    Nazalost, bojim se da je ovde "ispostuj preoceduru" i "sedi i cekaj" jedno te isto. Ovde je nasilje "deo odrastanja" i mnogi nastavnici ce vam tako i reci ako im se obratite. Mnogi su stava "neka deca rese sama", neka se socijalizuju, ne preterujmo... Hocu reci - ne znam za druge, ali ja poverenje u sistem nemam. Uopste. To ne znaci da ne bih isla po protokolu, vec da bih i na pokusaj sistema da stvari ne nazove pravim imenom i zataska ih - reagovala svim svojim silama da sama sprecim dalje nasilje nad svojim detetom. Pa u krajnjem slucaju, i direktno presrela dete i objasnila mu da ne sme da radi stvari koje radi. Sve ja vas razumem, i stvarno se sa svime slazem. Ovde govorim o situaciji da niko ne reaguje, ili da se i nakon reagovanja nasilje nastavi.

    Trmalja i andisam volite ovo

  24. Objavljeno

    Sve je to u redu, Mama mazo. Ali ja ne mogu tuđe roditelje prevaspitavati i tuđoj deci šansu davati i pomagati im preko leđa svog deteta. Ako sam prijavila, ako se obratila roditeljima, ako se ustanovi da je uzrok nasilje u porodici, siromaštvo, loše društvo... Nisam ja ta koja treba da čeka da se greška ispravi niti je moje dete to koje treba da okreće drugi obraz za šamaranje da bi se neko izveo na pravi put. Nije niko i ničije dete. Već reagovati treba ODMAH. Meni je jezivo bilo kada sam čula roditelje onog sirotog Alekse kako pričaju da im je dete došlo s podlivima, pretučeno, a oni to pripisali delu odrastanja. O tome se radi. Nama je nasilje deo odrastanja, normalna faza. A ne treba da bude. 

    Pritom, tvrdim da se bez saradnje roditelja (bar u Srbiji) ništa ne može promeniti ni rešiti. Nažalost, njihove male glavice su jako osetljive i sve što im se dešava utiče na njih i njihovo formiranje. Ne želim da isprobavam na svom detetu kakve će posledice ostaviti to što ga neko šutira svaki dan, vređa i maltretira. I kako će se ono osećati ako mu ja kažem - čekaj, strpi se, ili - reši sam. 

    Brezica, BgB, In-Greed i 6 ostalih volite ovo

  25. Objavljeno

    Ma šta bre ne treba da se obračunavaju stariji s decom? 

    Prvo ću da se obratim kome treba da se obratim - nadležnima. A ako to ne deluje, ne da ću da ga presretnem i prestravim nego mu neće pasti na pamet da priđe mom detetu u krugu od tri svetlosne godine. Čuj molim te. Tvoj muž je postupio onako kako bih i ja postupila. Ko će da zaštiti tvoje i moje dete, ako ne ti i ja? Gde će naći sigurnost, ako ne u porodici? Na nama je da učinimo sve da ih zaštitimo i boli me uvo šta će neki tamo psiholog o tome da misli, iskreno. Hoće on da mu leči traume kasnije? 

    Ranije sam mislila - ne bih radila tuđoj deci ono što ne bih volela da neko mom detetu radi. Ali ja bih kao roditelj odreagovala da meni neko dođe i požali se da D nekog maltretira. I tu bi se priča završila. Ako se ja obratim (kao žrtva) školi, pedagogu, psihologu, roditeljima... A reakcije i pomaka nema. Šta je sledeće? Ako bih bila prinuđena da lično pomognem svom detetu, to bih uradila. 

    Dete može i treba samo da rešava koflikte koji su civilizovani i normalni. Ne treba ga pustiti da se "čeliči" i uči da je život surov na primeru nekih budala koje je fizički i psihički ugrožavaju. Treba je zaštititi. 

    Ummu, andisam, paper_moon i 9 ostalih volite ovo