siveluke

Slatki i hranljivi plodovi sadrže prirodne šećere i vitamine, a gotovo svi delovi ove biljke imaju mnoga lekovita svojstva


Stablo duda, nekada simbol starinskih dvorišta i vojvođanskih salaša, danas se na našim ulicama, pogotovo gradskim, sve ređe može videti. U svakom slučaju, ako naiđete na dud, bilo beli ili crni, nemojte ga zaobići. Pojedite ga svežeg, naberite za sirup ili pekmez. Od njega se može napraviti i vino, ali i vrlo cenjena rakija dudovača.

Crni i beli dud

Dudinje su slatke i hranljive, sadrže prirodne šećere i vitamine, a gotovo svi delovi ove biljke imaju mnoga lekovita svojstva. Sadrže prirodne šećere (najviše glukozu), vodu, limunsku i jabučnu kiselinu, pektine, sluzi, tanin, smole i vitamine C i B2. Od minerala najviše ima gvožđa, kalcijuma i mangana. Beli dud je slađi jer ima više šećera, a manje organskih kiselina. Ljudi znaju za njegova lekovita svojstva od davnina. Od osušenih lisnih pupoljaka prave se čajevi protiv gojaznosti i oboljenja srca i krvnih sudova. Kora drveta preporučuje se protiv visokog krvnog pritiska i zatvora, a prašak od nje služi za posipanje rana jer pospešuje zarastanje.

Šta sve leči

Zrele dudinje regulišu varenje i čiste organizam, a njihov svež sok podstiče mokrenje, znojenje kod visoke temperature, olakšava iskašljavanje i služi za ispiranje kod upale grla. Poslednja naučna istraživanja potvrdila su da slatki plodovi poboljšavaju vid, regulišu apetit, a pomažu i kod hroničnog gastritisa i hepatitisa. Blagotvorne su u lečenju anemije, regulacije metabolizma i sniženja holesterola. Ubrzavaju oporavak organizma posle dugih i teških bolesti, preporučuju se ženama posle porođaja, a koriste se i kao preventiva za mnoga kancerogena oboljenja. U Kini je kora duda sastojak biljnih smeša za lečenje šećerne bolesti. U zapadnoj Evropi i na Balkanu u iste svrhe koriste osušeno dudovo lišće koje se ponegde kao prašak posipa po hrani, dok se u Japanu iz cvetova duda izrađuje kozmetička krema za odstranjivanje pega i drugih nečistoća na koži.


Za bolji vid i krvnu sliku


- Dudinje poboljšavaju imunitet, a svi oni koji pate od manjka tečnosti u organizmu treba da dnevno unose jednu šaku dudinja s vodom.
- Korisne su za sve one koji tokom dana mnogo naprežu oči, a redovna konzumacija jača čulo vida.
- Zahvaljujući hranljivim mineralima i vitaminima, dudinje pomažu u lečenju mnogih hroničnih bolesti.
- Redovnom upotrebom, dudinje pojačavaju apetit i poboljšavaju ceo digestivni trakt.
- Redovnom upotrebom soka od dudinje možete izlečiti bolesti kao što su anemija, vrtoglavica, bledilo, insomnija i jako lupanje srca.
- Osobe sa sedom kosom mogu da pronađu spas u ovom čudotovornom plodu. Sok od dudinje direktno se nanosi na kosu i povoljno utiče na rast i jačanje dlake, ali sprečava sede.
- Dudinje pomažu i kod hipertenzije, jačaju jetru i bubrege.
- Konzumiranje soka od dudinja posle operacija veoma je korisno jer garantuje brži i bezbolniji oporavak.
- Pijenje soka posle porođaja može veoma pozitivno da utiče na ženino zdravlje.
- Dudinje snižavaju holesterol, ali i šećer u krvi i potpomažu izbacivanje tečnosti.


Čaj od suvog dudovog lišća

Osim dudinja, leti se ubiru i listovi, koji se mogu i osušiti na provetrenom i zasenjenom mestu. Koriste se i kao dodatak varivima ili pripremljeni kao čaj, pomažu u lečenju šećerne bolesti.
Za čaj je potrebno 100 grama svežeg ili suvog lišća, koje se stavi u manji lonac i prelije litrom proključale vode. Zatim poklopite i ostavite da odstoji desetak sati. Procedite i pijete više puta dnevno kao zamenu za vodu.

Preuzeto iz magazina Still, a oni ko zna od koga

Evo sta kazu: Dobri stari pasulj je najzdravije mahunasto povrce. Zahvaljujuci kombinaciji vlakana i folne kiseline, stiti od mozdanog udara, oboljenja srca i debelog creva. Folna kiselina je veoma vazna i za prevenciju defekata kod novorodjencadi, pa se preporucuje trudnicama. Toliko je koristan, da ga lekari preporucuju cak i dijabeticarima. Lagano se vari, regulise nestabilan nivo insulina i odrzava nisku koncentraciju secera. Siromasan je mastima ali zato sadrzi prilicnu kolicinu cinka, koji je veoma vazan za imunoloski sistem. U vreme gripa i viroza, imunoloski sistem se moze popraviti dovoljnim unosom ovog minerala (Zn), koga u samo100g pasulja ima 2,8mg. Preporucuje se dnevna doza izmedju 12mg i 15mg. Pasulj takodje sadrzi kalijum, kalcijum, magnezijum i gvozdje. Neki ga ne konzumiraju dovoljno zbog nadimanja. To se moze izbeci, ako tokom kuvanja, u prvu vodu ubacite dva lista zalfije. Nije na odmet ako i u drugu vodu dodate malo nane i bosiljka.