Mejja

A: "Mama, daj mi kostim vile da obučem."
Ja: "U kesi je u plakaru, mnogo visoko, sačekaćemo tatu da dođe s posla da dohvati, on je visok."
par sati kasnije, mm došao
A: "Tata, daj mi kostim vile, mama je rekla da ona ne može da dohvati, ali ti si debeli pa možeš!"

Starija cerka videla njenu sliku kad se tek rodila i govori:" Mama, vidi kako sam bila ruzna!" 
Pre dva dana videla mi mokru kosu pa iz toga: " Mama, kosa ti je grozna, a grozna je i A kosa( mladja sestra njena), iz toga se javlja mladja cerkica " A kosa nije glozna ".
Starija veceras: "Mene je moja tetka vodila kod šišarke", misleći na frizerku, povezalo dete sa šiškama.

Starija cerka videla njenu sliku kad se tek rodila i govori:" Mama, vidi kako sam bila ruzna!" 
Pre dva dana videla mi mokru kosu pa iz toga: " Mama, kosa ti je grozna, a grozna je i A kosa( mladja sestra njena), iz toga se javlja mladja cerkica " A kosa nije glozna ".
Starija veceras: "Mene je moja tetka vodila kod šišarke", misleći na frizerku, povezalo dete sa šiškama.

Trci K. po kuci,udari se u krevet i vikne :"Izvini!"
Rekoh :"Sine,nema potrebe da mi se izvinjavas kada se udaris",a ona ce :"Izvinila sam se krevetu".

Andi, Hellen slazem se sa obe. Moj brat i ja smo totalno različite osobe, ličimo jedino fizički jedno na drugo ali karakteri nidje veze, te nismo nikad bili oni tipovi nerazdvojne braće i sestara koje inace jako volim videti. Ne secam se da bi nam roditelji ikad nesto drvili kako treba da budemo ovakvi ili onakvi ali su nam svojim primerima i super odnosima sa svojim sestrama i braćom pokazali kakav taj odnos treba biti, ja mislim da je to ključno. Da su tu jedni za druge bezuslovno kada treba, da mogu reci jedni drugima sve ali da nije nužno da jedni drugima govore sve. Inace porodicno mi nesto nismo od formalnosti, tipa da je nezamislivo da se u toliko i toliko vremena ne cujemo, i tako te stvari. Uopsteno sam opazila kod ljudi koji sa bracom I sestrama ne govore ili su u lošim odnosima, postoji porodična anamneza,da tako kazem tih pojava, tako je u 99% slučajeva koje znam. Dakle na odnos medjusobni svoje dece mnogo vise uticemo delima nego rečima.

Sto se teme tice, nije li najbolje da pitas svog lekara o toj nedoumici? Mislim svi znamo da sve zraci, ali koliko, to ne znamo sigurno. Pa zato lepo pitas docu i on ti da strucno misljenje.
Mama Mazo, to sto se preispitujes mislim da samo sebi otezavas dodatno. Jer nigde nema konkretne studije koja dokazuje da npr. UZ steti plodu. Moj doktor ginekolog je zaista nevidjeni strucnjak, pritom ima zvanja koja ja ne umem ni da izgovorim, ujedno mu i beskrajno verujem, mi je nekoliko puta objasnio da UZ ne steti. Radio mi je svakog meseca  redovno, po neki put i 2x, nikakvih problema nisam imala. Kao sto mi je rekao da mogu slobodno raditi rendgen i popravke zuba u trudnoci. Neke trudnoce na zalost budu okoncane bez nekog objasnjenja, uglavnom bude neka genetska greska ploda u pitanju. Nemoj da se jedes bez razloga.

Ja sam u obe trudnoce imala SVAKI MJESEC obavezan UZ, plus vaginalni pregled. Pritom je moj doktor bar 20 minuta svaki put sve pratio na UZ. Obje trudnoce bile su sasvim uredne i rodila sam potpuno zdravu djecu.
U trudnoci izmedju ove dvije, koja nije uspjela, otisla sam na prvi pregled tek krajem osme nedelje i dr je na prvom UZ ustanovio da srce skoro da ne kuca i da je plod nekrotican i nevitalan. Tu sam trudnocu morala prekinuti...
Tako da je Tangerine u pravu, ne "kumuje" gubljenju trudnoce UZ, uglavnom je plod genetski od starta bio nedovoljno vitalan.

Vala,svaka cast! 
 
 
V je dva dana pre termina,3680 I 49cm.

Sin, prvo dijete, rodjen 11 dana prije termina, tezak 3550g, dugacak 57cm.
Cerka, drugo dijete, logicno, rodjena 7 dana poslije termina, teska 3530g, 56cm dugacka.

8 dana pre termina, 54cm i 3450gr,iz bolnice izasli sa 3350  Prva kontrola dodali 1050gr Sa dva meseca 6050gr i 62cm

3 dana pre termina, 49cm 2.600g. Izašli iz bolnice sa 2.500  Sa 2 meseca već duplirali težinu, sa 3 meseca imamo nešto više od 6kg. 

Decak rodjen dva meseca ranije, u 31. nedelji, dva dana pre ulaska u 8. mesec
Visina 41cm
Tezina 1460 grama
Danas, na prvoj kontroli nakon izlaska iz bolnice: 45cm, 2760 grama

Jao
meni su divne porodice sa puno dece
i ja bih tako, ali da ne moram da rađam, da im menjam pelene i da im kuvam  hhahaha... odoh sa teme, ali divno mi je kada u sopstvenoj kući imaš ne sestri ili brata, već čitavu ekipu
ali... matora sam, nemam hrabrosti, bla bla bla
 
Ja bih volela da su nas roditelji naučili da budemo bliskije, u smisli da smo veće prijateljice... mada je tome doprinela i vrv velika razlika u godinama....
 
a to mala je, ona je mlađa, ona je straija... pa jbg, ja koliko god se trudim da to izbegnem ne mogu... jer Saro, nemoj da je vučeš tako, ona je mala ne ume još lepo da hoda, na primer...
 
nekako mi je najvažnije da budu bliske i da se uvek vole, jer mi se želudac prevrće od braće i sestara koji ne govore, sude se zbog zemlje i tako dalje, a toga je koliko hoćete među ovim starijim generacijama... da li su oni samo takva genracija ili to dolazi sa godinama ne znam, ali ja ne mogu da zamislim da se sa sestrom otuđim na takav način
 
 

Ja jos nisam cula za malu decu u porodici a da se ne svadjaju, gurkaju, otimaju igracke... sve to podvodim pod "normalno" za taj uzrast, kao deo odrastanja. E vala i mi smo se mlatile kao klinke. Pa se sad volimo i obozavamo, i one su mi, pored moje dece, sve na svetu! 
Daniela, pa kazu ljudi iz iskustva da kada je manja razlika medju decom da je to bolje za njih jer ce biti slicnijeg uzrasta i interesovanja i imace pravog saborca za druzenje. S druge strane, sto je razlika manja to je teze roditelju u najranijem uzrastu, mislim na period kada imas bebu u kuci. Samo zamisli da sada imas blizance ili trojke. A na kraju, sve je to individualno...  Nekom je lakse/bolje ovako, nekom onako

Lepa tema. Trenutno nemam vremena, a svasta bih napisala.
Evo za pocetak, nas je 3 sestre, i mnoge stvari iz nasih odnosa bih volela da imaju i moja deca, a opet, za neke cu se maksimalno potruditi da se ne dese, da naucim na greskama mojih roditelja i da to ne ponovim.
Ukratko:
1. "pusti, mladja je" - ne nikako. Zapravo, uhvatim sebe da sada to cesto kazem starijem detetu, ali zelim da se potrudim da to "mlada je" ne bude razlog za ustupke prema mladjem detetu
2. "starije dete treba da cuva mladje", opet nikako. Ja sam patila zato sto uvek imam "prilepak", cak i kad su u nekoj ekipi iskljucivo moji vrsnjaci roditelji su insistrirali da vodim i sestru, i onda sam morala da je "pazim" i da vagam kako se uklopila u ekipu koja nije njena, i nisam mogla da se opustim do kraja, imala sam tu vrstu odgovornosti nad glavom. Sa druge strane, ona se previse vezala za mene, pa je moj odlazak na studije u drugi grad bio prava (i realna) trauma za nju. Jedina prednost iz ovog stava roditelja je to sto je ona kao mladja sa mnom i mojom ekipom prosla mnoge (zanimljive) stvari i desavanja ranije u odnosu na svoje drustvo, pa je eto to njoj recimo bio benefit. Ali sve ukupno kad se pogleda, ovaj stav roditelja je los.
3. "sestra/brat je tvoj najbolji prijatelj" - da. Ovo bih volela da moja deca usvoje.
4. poredjenje "ona je bolja/losija u ovome/onome" ne nikako. Mada, ovo ni moji roditelji nisu radili. Valjda necu ni ja.
5. poredjenje "ona fantasticno crta, a on igra sah velemajsorski itd." - da. Ono gde se isticu, tj pohvaljuju individualne sposobnosti jednog od dece treba ciniti. Ako su sva deca dobra u istoj stvari, pohvaliti ih sve. Ako je samo jedno, pohvaliti to jedno za to konkretno, (bez da se ovom drugom nabija na nos da ono nije tako dobro u toj stvari). Dakle, negovati afinitete, talente i sklonosti vezane za to dete koje ih ima, potpuno nevezano za to kakvo je drugo dete. (prosto mi je glupo i neverovatno da se npr talentovano dete ne hvali da se ne bi drugo dete osecalo ugrozeno, zarad mira u kuci)
itd.. pisem jos drugom prilikom

Daniela, kod nas je 18 meseci razlika.
Sad je mozda za nijansu bolje, imamo zlatne momente, ali ne slazu se. Ne mislim da je razlika vazna toliko. Mislim da je kljucna osoba starijeg deteta, za ove pocetke bar.

Hm...odnos izmedju dece. Da vam pravo kazem, ja sam prestrasena kako ce to sve da izgleda. Ja sam jedinica, muz mi je jedinac i jako se bojim kako cemo nas dvoje vaspitavati bracu kada sami nemamo nikakvog iskustva u tom pogledu. Bas zato sto sam celoga zivota sama, zaklela sam se da moje dete nece biti. Tako sam iprkos mnogim komplikacijama i teskocama, odlucila da izmesem drugu trudnocu kako znam i umem. I nadam se da cu uspeti da im prenesem kolika je sreca u zivotu imati nekog svog. Opet,dusa me boli kada pogledam neku bracu i sestre koji se svadjaju, ne govore i ponasaju se kao najveci neprijatelji. Ne znam da li roditelji tome doprinose i kako to spreciti. 

Ne mogu da izbrišem ovog smajlija opet 
Nego, sviđa mi se ovaj džemper. Jel ga video neko uživo? 
http://m.hm.com/rs/product/36310?article=36310-B#fullscreen

dobro smo malo ko pijane koke ali dobro

Pre neku noc usunja mi se S na pola noci u krevet. Ja je ujutru pitam: Pa dobro, sto si dosla, da li si nesto ruzno sanjala, jesi li se uplasila neceg? A ona ce meni: Pa ne mama nije to, nego, znas, u tvom krevetu noc brze prolazi...

Pametna deca,to na mame najvjerovatnije 
Probudio se O jutros i ko iz topa meni : gdje si maco,sta radis,kako je?onda smjesak i poljubac.Pogadajte?Ucio ga tata,ima neki klip na jutjub majmun koji govori ovo i on to prvo mami jutros rekao  maca no sta 

Nije bog zna kako smesno, ali zanimljivo pitanje na koje nemam odgovor
Setamo malo Sara i ja i ide neki deda, klasican penzoski stav, ruke iza ledja drzi - pita Sara onako glasno - mama, zasto je ovaj deka sakrio ruke? Pocela sam da se smejem..rekoh ne znam, lakse mu tako da hoda..

Lepa tema. Mislim da roditelji mogu bas zeznuti odnose medju decom, isto koliko mogu i da ih povezu. Ovo prvo je mislim mnogo lakse. Svedok sam odrastanja uz reci "pusti ga on je mali"  i rekla sam sebi da svojoj deci necu to raditi. Tako da maksimalno izbegavam uporedjivati ih u bilo kom smislu, posebno naglas. Ali samo sam covek na zalost, pa mi se omane ponekad, bas ko sto Maza rece u jelu npr. reci "vidi kako E moze bez pogovora a ti starija ne mozes".
Isto mi je najvaznija stvar da jedna drugu/trecu podrzavaju i vole bez obzira na sve. Da ne budu ljubomorne i da se one same medjusobno ne uporedjuju.
Mislim da nema mnogo veze kad je koje dete rodjeno, sem kad roditelji potenciraju to. Ti si stariji moras paziti mladjeg, i te bla, bla price. Ne svidja mi se to, jer sam uvek morala da vucem brata balavca za sobom  Mislim da zato i nemamo neki blizi odnos. Trudim se da njima takve stvari ne govorim, jedino u ekstremnim situacijama(npr. kazem njima dvema da pripaze L dok snesem ves u podrum, celih 20 sek.), a onda njima porastu usi jer su kao velike i mogu paziti na svoju sestru

I ja isto to pokusavam, da jedna drugoj budu oslonac i do sada osjetim da idem pravim putem, mada bude tu i neka krivina, najvise prilikom jela, jer mladja pojede skoro vise od starije bez ikakvih molbi, kvocanja, tjeranja i uglavnom jede svu hranu i bas bude tesko ne izgovoriti onu "vidi kako seka".
Mislim da roditelji igraju veliku ulogu u tom odnosu jer mi smo ti koji ih ucimo da se paze, uvazavaju itd. Ona djeca koje roditelji nisu ucili prisnoscu lakse se razidju kad odrastu i svako od njih krene nekim svojim putem, u tom smislu da se ne posjecuju toliko cesto i nemaju neki "redovni kontakt", na uvazavaju se, itd, a to onda bude jos gore nakon sto roditelji umru(barem sam ja takvog misljenja). Sto se tice prvog, drugog, srednjeg djeteta, i to je isto do roditelja. Mogu napraviti da razlike nema, kao i da se zna ko je stariji, ko porodicna maza, a ko "dijete za vratima".

Vidim da ova tema ne postoji, a cini mi se da je veoma zanimljiva za sve roditelje koji imaju (i planiraju da imaju) vise dece. U kojoj meri roditelji uticu na odnos izmedju svoje dece? Kako vi vaspitavate (planirate da vaspitate) vasu decu na ovu temu? Kako su vasi roditelji uticali na vas i vas odnos sa bracom i sestrama? Da li poredite decu? Da li to radite pred njima ili u sebi? Da li verujete u to da na deo nase licnosti utice i to koji smo se po redu rodili (prvo, drugo, srednje dete itd)?
Evo ja cu odmah da kazem da mi je jedna od vaznijih stvari da ih naucim da jedna drugu podrzavaju, da budu jedna drugoj oslonac, u pravom smislu te reci. Da nema ljubomore, da se raduju uspehu one druge.  Mnogo mi je vazno  da ne bude favorizovanja jednog deteta u odnosu na drugo u bilo kom domenu, kolikogod da su razlicite. Volela bih da sa godinama razviju pravu sestrinsku ljubav, trudicu se da im pomognem na tom putu, isto kao sto se nadam da kada budu vece da im se necu mesati kada ne treba, vec da cu umeti da se sklonim i pustim ih da same ucvrscuju svoj odnos.