SuperStar

Bila sam kod novog doktora i odusevljena sam!Ni uporediti ga za ovim u dispanzeru...Beba mi je teska 1600 g i 43cm duga i rugala se non-stop...Prvi put sam je gledala tako stvarnu PRELEPOOOOOOOO!Jos sam pod utiskom <3

Bila sam kod novog doktora i odusevljena sam!Ni uporediti ga za ovim u dispanzeru...Beba mi je teska 1600 g i 43cm duga i rugala se non-stop...Prvi put sam je gledala tako stvarnu PRELEPOOOOOOOO!Jos sam pod utiskom <3

Ocigledno sve zavisi od osobe do osobe...Isto nam se hvata,plasile se ne plasile,moramo da se porodimo na neki nacin i sve to prodje.Ovde je sreca jer vredi svako mucenje,zamisli da nedaj boze moras na neku operaciju,ne dobijes nista,jos u najboljem slucaju ti izvade slepo crevo

Neeensi ne znam sta bih ti rekla,povodom tog tvog straha...ali kada ugledas bebicu i postanes svesna da je to malo bice sada pored tebe i da je ono centar tvog sveta i da zavisi samo od tebe i tvoje paznje i ljubavi,mislim da ces prebobati taj strah jer ces samo od tog trenutka misliti o bebici.To je moje misljenje.

Eh,izgleda da je teško reći šta kome treba .Ja sam za to da kupite osnovno,pa nije vam ni radnja ni apoteka toliko daleko da ne možete kupiti naknadno ako vam zatreba .

Što se ostalih stvari za bebu tiče,ja nisam nikad imala ni onu ležaljku,ni ogradicu,te igračke iznad kreveca (brzo je prešla u moj krevet ,eno je još u njemu),jednostavno svi imamo različite potrebe vi možete kasnije same oceniti koliko vam je nešto odista potrebno.Isto tako nisu sve bebe iste,pa možda nešto što prija drugoj bebi,vašoj neće odgovarati.

Citam i ne verujem,kao da sam ja pisala Konacno jos neko,da ne budem najludja na forumu Ja danas idem kod dr da vidim da li ce carski ili epi...Te inekcije me toliko brinu da to nije normalno i hrana,tj. gladovanje posle operacije (mozda i jesam najludja ovde ) Ne znam sta da ti kazem osim da imas podrsku u vidu osobe koja je jos gora

laguna.rs/n1715_knjiga_bebina_mala_biblioteka_-_larousse_laguna.html
Evo,nadjoh radosnicu o kojoj sam pricala

Radosnica je najbolja Larouse,nesto kao moja mala biblioteka,jedino se ona izdvaja,sve ostale su na isti kalup

Radosnica je najbolja Larouse,nesto kao moja mala biblioteka,jedino se ona izdvaja,sve ostale su na isti kalup

Veverice u svakoj kuci ima problema mozda i mnogo gorih nego u tvojoj.I to je sasvim normalno.Stvar je u tome da neko moze biti iznad toga,iscupati se i ziveti svoj zivot,dok neki celog zivota ostaju zaglavljeni u blatu.

Pa zato što na svekrvu misliš 24/7 ,a primetila sam da ti mnogi oko tebe smetaju ....nema da se ljutiš...iskreno ti kažem...potpuno si opterećena...da se bitno izgubilo zbog nebitnog ,razumeš...to je neko moje viđenje....

A inace mleko za telo ce ti trebati da je mazes posle svakog kupanja da joj se koza ne bi susila,moja mladja cerka je imala suvu kozu pa sam morala da je mazem svako vece posle kupanja,ne znaci da ce i tvoja to imati ali mozes je mazati nece da skodi. A sto se tice kupke kazu da u prvim danima ne bi trebalo da se koriste kupke jer su bebe ciste,samo obicna voda,mada ja sam uvek dodavala kap kupke cisto da ne bude samo obicna voda.

Znaci sta da kupim za start tj za sam pocetak pre rodjenja bebe da bude spremno?

Evo ja cu da napisem pa ako moze ispravka ako nisam u pravu:

Krevetac i dusek, bar jedna posteljina (mozda dobijem od nekog ostatak)
Sapun za kupanje bebe, pavloviceva (ili se to dobija u porodilistu)
Svedske pelene 15 kom
Tetra pelene 30 kom
Jednokratne pelene
4 benkice
2 zeke 2 strample
Kapica jedna
Rukavice jedne
Carapice 3
Sapun za bebu
Ono sve za pupak (povidon jod, hidrogen, komprese, zavoji)
Kada za kupanje i postolje (imam mnogo problematicnu kicmu)
Jedno adaptirano mleko za svaki slucaj i flasica

Jel to dovoljno za pocetak?

p.s. e jesam zemunac kad recenicu krecem sa 'znaci'

Sto se ja danas nesto lepo osecam i bas sam srecna. Da ne bude da samo kukam tu po forumu, da kazem nekada i kada sam super :-)
Ne znam sta mi je, cekam jos leptirici oko mene da pocnu da lete pa da imam kompletan dozivaljaj (da mi nije mm nesto podvalio u kafu....)

Koja ce sledace da me preskoci na spisku???? m? m? m?

Sestro po strahu, evo i mene da ti se pridružim....

Ja imam jednu divnu hipi haljinu od indijskog platna koja mi je toliko udobna i prijatna da bih samo nju nosila. Jedini je problem što u njoj ne izgledam trudna nego gojazna. Otprilike kao Esma Redžepova ili Mori Kante ili Wes. Čak mi je i muž nevoljno priznao da mi nikako ne stoji, a on mi uvek laska. I sad tu divnu haljinu ne mogu da nosim na posao gde bi mi bilo najprijatnije u njoj jer izgledam kao hodajući džak. Ili bure.

Minna0705,ni ja nemam sta da nosim,samo jednu suknjicu i jedne salvare,jedino me one ne udebljavaju,a gore sam fit I ne znam da li se vise plasim porodjaja ili onog posle...Znam da sve to prodje ali...brr

I ja ne znam sta cu sa sobom,kad god negde treba da idemo,ja se nerviram jer nemam sta da obucem, majci imam,ali donjih delova nitsaaa...Samo treneke nosim..

Dobro jutro drage trudnice! Konacno sam spavala barem do 6h :-)
Mene beba isto suta nisko, a kada udari u besiku to je bas neprijatan i po malo bolan osecaj. Juce je pogotovo bio aktivan.

Konacno smo gotovi sa preuredjenjem stana, i stigla je moja garnitura.
Izvolite na kaficu/sok/pivo-ko sta voli! Evo nocas smo prvi put spavali na njoj i bas je udoban dusek. Bila sam malo sumnjicava ali je dusek jos udobniji od onog koji smo imali na bracnom krevetu. Kada pomislim koliko nas je kostala, i ne sme da bude neudobna.

Sledeca "misija" mi je kupovina veceg stana, ali nije nista hitno. Vec me je sinoc mm pitao sta sam novo smislila da radim i da li nesto kupujem i hocu li barem malo oduvati i leskariti jedan dan. Rekla sam mu nisam nista smislila ali kada vec pita a i na godisnjem je, mogli bi da idemo da uzmemo jastucnice i zavesu za deciju sobu,a tepih mozemo i kasnije :-):-):-)
Jao i nalepnice sam zaboravila :-)

Pa ovako...S obzirom da sam se ja porodila mesec dana ranije i to hitnim carskim..svoju bebu nisam videla 5 dana,tj.kada sam ja izasla iz porodilista,samo sam otisla do decijeg da ga vidim i otisla kuci,a on je ostao tamo jer je bio u inkubatoru..A dosli smo po njega nakon 3 dana..
Dok sam bila u porodilistu,bila sam totalno sama,on nije bio pored mene,niti sam mogla da ga podojim,a mleko je curelo na sve strane..Gledam sve majke su sa svojom decicom jedino ja sama..Tako da sam u jednom trenutku bila tako tuzna,a u drugom jako srecna,sto je on meni ziv i zdrav i da cu ga videti i zagrliti..
Taj dan kad smo dosli po njega,ne mogu da opisem taj osecaj,pitala sam se da li je to moj sinci,uzela sam ga u narucije i zagrlila ..Bila sam tako srecna,kao nikad..nisam ga ispustala..
Inace ti prvi dani su mi bili malo teski,jer nisam znala,kako sta,ipak prvo dete,jel?Pa je tu bilo i plakanja,i nerviranja sto nije mogao da uhvati sisu,jer je bio mali i slab,.Ali kako su dani prolazili,sve je bilo ok..opustila sam se kao da nisam mama prvi put..
I tako jos bi svasta po nesto pisala,ali to je dovoljno...

Ja sam se stvarno osecala nekako blazeno kad sam se porodila. Kao da sam osetila neko veliko olaksanje pomesano sa srecom, ne znam ni sama kako to da opisem. Snasla sam se milion puta bolje nego sto sam ikada i mislila da cu. U porodilistu sam bila nedelju dana i tu sam naucila da ga presvucem, stavim na siku, nekako sam se oslobodila, nije me bilo strah da ga uzmem, mazim, nosim (mada kad sam ga prvi put presvlacila lepo sam mu se izvinula i rekla da mama to prvi put radi i da nema pojma sta ce i kako). Toliko brzo prodje taj period da mi se sad cini da sam ga ovolikog rodila . Valjda sve te emocije, ludilo, frka, trka i vreme prodje, a ne znam kad pre...

Kada je izasla iz mene pocela sam da placem i pet puta sam pitala mog muza da li je sve uredu ( misleci na moje strahove dok je jos bila u stomaku, 10 prstiju i ostalo... Sta mi se sve motalo po glavi to samo ja znam)... On mi je na kraju rekao, ma uredu je zasto pitas toliko puta sve je uredu sa bebom.
Ja sam govorila kako je lepa, onako izdalekam onda su mi je doneli i podojila sam je. Kasnije kad su me odveli u sobu i nju sa mnom, ja se zapitah cije je ovo dete ovako crnomanjasto, ocekivala sam da ce biti kao ja kad sam bila mala okrugla i plave kose, ... A ona totalna suprotnost mojim ocekivanjima, i zamisljanjima pre porodjaja. I onda sam pokusavala da nadjem nesto od mog muza i od mene u njoj, ali nisam uspevala.
I onda sam govorila mojoj mami kako je smesna i ruzna (znam, znam ..nije lepo od mene)... I tako prvih dana ja sam je gledala tako smesnu,.... I nisam ni mogla da pretpostavim kako ce za 12 dana da se promeni, da joj se lice promeni i formira i sada mi je najsladja na svetu!
I dalje mi ne lici na nas,... Mada ponekad vidim nesto moje, vise mi lici na moju sestru kad je bila mala.

Sto se tice ostalog, samo proveravam dise li, nocu kako spava... Okrece li se, da se nije prevrnula na stomak, ... Milion strahova.... A valjda je sve to normalno, opusticu se kad malo ojaca i poraste jos koji mesec. A mozda ni tad...

Mi smo planirali bebu, i u trenutku kad smo je napravili - sve je bilo idealno. Onda se odjednom izdešavala gomila loših stvari - finansijka kriza, meni je umrla majka, tako da sam prvi deo trudnoće provela uglavnom u strahu da moj stres ne naškodi detetu. Međutim, s druge strane, to me je držalo da ne potonem, jer sam stvarno, stvarno, želela da budem majka. Kad se Aleksandar rodio, pošto su me porodili carskim rezom - nisam ga odmah videla, i to je glavni razlog što mi je strašno krivo što se nisam prirodno porodila. Doneli su mi ga čim sam se probudila iz anestezije, a prva osećanja su bila neverica i nalet ogromne, stvarno neopisive sreće. Naravno, iskukala sam se filmski, izljubila ga, i jedva čekala da ga ponovo donesu. Posle toga sam, svaki put kad se sestra pojavi sa njim na vratima, osećala takvu sreću, uzbuđenje, i neku pozitivnu tremu, i prosto nisam mogla da se načudim kako je to malecko biće stvarno sad moje. I strašno sam bila ponosna što se rodilo takvo divno detence, što je pretrpeo sve stresove i histerije sa mnom. Nisam unapred imala neke posebne strahove oko toga kako ću i šta ću sa njim, ali sam se zato za prvo kupanje opasno preznojila. Uhvatila me je bila strašna frka, ali nisam nikako htela da odustanem. :)Bila sam oko svega malo ukočena, plašljiva, ali je moj dragi uvek i za sve bio tu, mnogo više nego što ovo naše društvo smatra da bi muškarac trebalo da bude.
Kad smo stigli kući... pa, bilo mi je malo komplikovano, jer smo došli u punu kuću, gde svako ima neku svoju ideju oko toga šta i kako treba sa bebom. Grčevi su nas dosta zezali, ali mi se čini da su oko toga svi oko mene paničili, a da sam jedino ja pokušala da budem što smirenija, i da prihvatim to kao nešto normalno, što će proći. Znala sam odlično da im nekog posebnog leka nema, i da samo treba pomoći bebi da što lakše kroz njih prođe. Bez obzira na to - bilo je par potpuno bespotrebnih, paničnih poseta pedijatru. Imala sam faze premora, faze strašne tuge što nije sve onako kako smo planirali kad smo pravili bebu, što ne može baš sve kako ja mislim da bi trebalo... Ali, opet, i ta puna kuća je donela puno pomoći i olakšanja za mnoge stvari, na čemu sam ja stvarno zahvalna.
Iz ove perspektive, vidim da sam bila previše stegnuta, i da je trebalo da se postavim tako, pre svega prema sebi, a onda i ostalima - da budem malo odsečnija, žustrija, odlučnija. Čini mi se da je i ta moja nesigurnost i nemogućnost da se malo jasnije postavim prema drugima, rezultovala nervozom i kod mene, a i kod bebe, pa je bio plačljiviji nego što bi možda inače bio.
Naravno, sad je sve mnogo lakše, ja sam se opustila 300% u odnosu na početak, i sad već imam osećaj da sam ja ta koja je za svoje dete "glavna" (kao i njegov tata, naravno ).
U svakom slučaju, dosta toga sam naučila za sledeće dete, ili bar ja mislim da jesam, a videćemo kad i to dođe na red...

Ko ima vise maste od tebe? Pas mi se zvao Munja