Ehinacea

Ehi
Nedostaješ....

Cao, bas vam dugo nisam pisala... Drago mi je da pokrecete ovako zanimljive teme. Tek sada kada je Sofija u skoli (drugi razred) vidim koliko je taj uzrast zahtevan i koliko se sve mora pratiti, nadgledati, pricati sa decom jer su izazovi zaista veliki. Sofija voli skolu, lepo se slaze sa drustvom, imali smo srece dobili smo odlicnu uciteljicu. Ona licno je jako odgovorna, cim dodje kuci radi domaci, iz svega zeli da ima pet i zaista radi da bi to i ostvarila. Ja joj uvek kazem da je bitno znanje, a ne ocena, da je ocena posledica njenog zalaganja. Ali naravno vec je krenulo takmicenje izmedju dece, gleda se za svaku ocenu ko je sta dobio...
Od septembra je krenula u muzicku skolu, tako da je sada tamo prvi razred. Zelela je jos prosle godine muzicku skolu, ja sam rekla da ne moze da krene u isto vreme u obe skole, i mislim da smo super ovako uradili, jer se vec uhodala sa obicnom skolom i taman je posla u muzicku. To je bila njena zelja, ja sam joj rekla moze ako polozi prijemni, jer to znaci da je talentovana, primili su je i za sada je bas zadovoljna. Kupili smo joj klavir, vezba svaki dan i to samoinicijativno. Cesto je gledam, tj, slusam kako svira i mislim se u sebi kako je to lep nacin da se provede vreme, a ne uz neki od ekrana. Nije nam lako da je vodimo, uz to jos igra i folklor, ali naravno za ispunjenje njenih snova tu smo kao roditelji bezrezervna podrska. 
E sad, osim stalnih zahteva iz skole u smislu domaceg koji ona manje vise uradi u boravku, ali opet mora da se ispegla i kod kuce sta jos treba, ide zapravo mnoooogo zahtevniji deo, a to je njeno ponasanje, odnosno snalazenje u svakodnevnim situacijama, decijim igrama, u odnosima sa uciteljicom, nastavnicima, itd. Samo ucenje je najmanje zahtevan deo da se tako izrazim. Prvo, dogovorile smo se da njoj ne treba mobilni telefon. Onda sam ja sama predlozila da joj isti uzmemo u samo jednoj situaciji, kada je sama u muzickoj skoli, posto ima pauzu izmedju casova pola sata ili 40 min, pa mi znaci da je pozovem, podsetim da ode na iduci cas, ili da joj se javim ako kasnim, itd. I tako smo joj kupili neki najjednostavniji telefon, pripejd, bez neta, samo za pozive i poruke i nosi ga samo u muzicku skolu. Moci ce da ga nosi i u skolu kada pocne da ide sama, sto nece biti skoro. Do tada joj ne treba. Ni tada ne planiram da ima internet. Sve sto joj treba u edukativne svrhe moze kod kuce sa racunara. Kaze mi da neke njenje drugarice kuckaju na viber-u, ja sam joj rekla da ima moj viber, pa neka kucka. Odustala je. :-) Mi u kuci nemamo tablet, ni taj ajped, tv se gleda ograniceno na dnevnom nivou. Kada ga ne gledaju, tv nam je ugasen. Nas dvoje ga palimo tek kada sva deca legnu.
Dalje, petkom se nose igracke u skolu. E to je pravi cirkus. Ide trka i takmicenje ko ce poneti bolju, zanimljiviju, pa ide prica ko je sta doneo, zelela bi ona isto, itd. Ja sam joj rekla da ne moze sve da ima i ne treba sve da ima i da se za nesto mozemo dogovoriti da joj se kupi. Ali uvek ce biti nesto sto ce opet neko doneti,a ona nece imati. Danas su to igracke, sutra ce biti patike, telefon i ko zna sta. Mora da nauci da savlada zelju da ima sve sto imaju deca iz razreda. Tu se ubih od price.
Prosli petak situacija-njih 5 drugarica skuplja u dvoristu lisce u kese za likovno. Jedna od njih predlaze da se malko gadjaju sa tim kesama. Umesto da se sklonila i procenila da to ne treba da radi pocinje "igru" sa njima, da bi neke od njenih drugarica pocele jako da udaraju njih ostale. Sofija kada je shvatila sta se desava izlazi iz igre i zali se uciteljici. E sad, bila je tu jos jedna devojcica koja je sa njima skupljala lisce i sklonila se na vreme, tj. razmisljala je i nije htela takav nacin igre. Uciteljica ih je kaznila tako sto su pisale sastav o tome sta se desilo i sta su naucile iz toga. Ja lepo kazem Sofiji da ako svi skacu kroz prozor da ne treba i ona da skace i da je lose procenila, da je igra prerasla u nesto drugo i vise nije igra. Uglavnom shvatila je i rekla mi je da ta jedna devojcica uvek predlaze takve stvari, a ja joj kazem da se malo skloni od nje i da razmisli da li da je prati u njenim predlozima. Tu stizemo do povodljivosti, na kojoj vidim ima puno da se radi...
I tako mogla bih jos da pisem, i ovako sam vas udavila... Ali eto da znate da svi prolazimo kroz slicne dileme. Sto se spavanja tice, neke roditelje smo vec dobro upoznali i pustila bih je...
 

Cao, bas vam dugo nisam pisala... Drago mi je da pokrecete ovako zanimljive teme. Tek sada kada je Sofija u skoli (drugi razred) vidim koliko je taj uzrast zahtevan i koliko se sve mora pratiti, nadgledati, pricati sa decom jer su izazovi zaista veliki. Sofija voli skolu, lepo se slaze sa drustvom, imali smo srece dobili smo odlicnu uciteljicu. Ona licno je jako odgovorna, cim dodje kuci radi domaci, iz svega zeli da ima pet i zaista radi da bi to i ostvarila. Ja joj uvek kazem da je bitno znanje, a ne ocena, da je ocena posledica njenog zalaganja. Ali naravno vec je krenulo takmicenje izmedju dece, gleda se za svaku ocenu ko je sta dobio...
Od septembra je krenula u muzicku skolu, tako da je sada tamo prvi razred. Zelela je jos prosle godine muzicku skolu, ja sam rekla da ne moze da krene u isto vreme u obe skole, i mislim da smo super ovako uradili, jer se vec uhodala sa obicnom skolom i taman je posla u muzicku. To je bila njena zelja, ja sam joj rekla moze ako polozi prijemni, jer to znaci da je talentovana, primili su je i za sada je bas zadovoljna. Kupili smo joj klavir, vezba svaki dan i to samoinicijativno. Cesto je gledam, tj, slusam kako svira i mislim se u sebi kako je to lep nacin da se provede vreme, a ne uz neki od ekrana. Nije nam lako da je vodimo, uz to jos igra i folklor, ali naravno za ispunjenje njenih snova tu smo kao roditelji bezrezervna podrska. 
E sad, osim stalnih zahteva iz skole u smislu domaceg koji ona manje vise uradi u boravku, ali opet mora da se ispegla i kod kuce sta jos treba, ide zapravo mnoooogo zahtevniji deo, a to je njeno ponasanje, odnosno snalazenje u svakodnevnim situacijama, decijim igrama, u odnosima sa uciteljicom, nastavnicima, itd. Samo ucenje je najmanje zahtevan deo da se tako izrazim. Prvo, dogovorile smo se da njoj ne treba mobilni telefon. Onda sam ja sama predlozila da joj isti uzmemo u samo jednoj situaciji, kada je sama u muzickoj skoli, posto ima pauzu izmedju casova pola sata ili 40 min, pa mi znaci da je pozovem, podsetim da ode na iduci cas, ili da joj se javim ako kasnim, itd. I tako smo joj kupili neki najjednostavniji telefon, pripejd, bez neta, samo za pozive i poruke i nosi ga samo u muzicku skolu. Moci ce da ga nosi i u skolu kada pocne da ide sama, sto nece biti skoro. Do tada joj ne treba. Ni tada ne planiram da ima internet. Sve sto joj treba u edukativne svrhe moze kod kuce sa racunara. Kaze mi da neke njenje drugarice kuckaju na viber-u, ja sam joj rekla da ima moj viber, pa neka kucka. Odustala je. :-) Mi u kuci nemamo tablet, ni taj ajped, tv se gleda ograniceno na dnevnom nivou. Kada ga ne gledaju, tv nam je ugasen. Nas dvoje ga palimo tek kada sva deca legnu.
Dalje, petkom se nose igracke u skolu. E to je pravi cirkus. Ide trka i takmicenje ko ce poneti bolju, zanimljiviju, pa ide prica ko je sta doneo, zelela bi ona isto, itd. Ja sam joj rekla da ne moze sve da ima i ne treba sve da ima i da se za nesto mozemo dogovoriti da joj se kupi. Ali uvek ce biti nesto sto ce opet neko doneti,a ona nece imati. Danas su to igracke, sutra ce biti patike, telefon i ko zna sta. Mora da nauci da savlada zelju da ima sve sto imaju deca iz razreda. Tu se ubih od price.
Prosli petak situacija-njih 5 drugarica skuplja u dvoristu lisce u kese za likovno. Jedna od njih predlaze da se malko gadjaju sa tim kesama. Umesto da se sklonila i procenila da to ne treba da radi pocinje "igru" sa njima, da bi neke od njenih drugarica pocele jako da udaraju njih ostale. Sofija kada je shvatila sta se desava izlazi iz igre i zali se uciteljici. E sad, bila je tu jos jedna devojcica koja je sa njima skupljala lisce i sklonila se na vreme, tj. razmisljala je i nije htela takav nacin igre. Uciteljica ih je kaznila tako sto su pisale sastav o tome sta se desilo i sta su naucile iz toga. Ja lepo kazem Sofiji da ako svi skacu kroz prozor da ne treba i ona da skace i da je lose procenila, da je igra prerasla u nesto drugo i vise nije igra. Uglavnom shvatila je i rekla mi je da ta jedna devojcica uvek predlaze takve stvari, a ja joj kazem da se malo skloni od nje i da razmisli da li da je prati u njenim predlozima. Tu stizemo do povodljivosti, na kojoj vidim ima puno da se radi...
I tako mogla bih jos da pisem, i ovako sam vas udavila... Ali eto da znate da svi prolazimo kroz slicne dileme. Sto se spavanja tice, neke roditelje smo vec dobro upoznali i pustila bih je...
 

Cao, bas vam dugo nisam pisala... Drago mi je da pokrecete ovako zanimljive teme. Tek sada kada je Sofija u skoli (drugi razred) vidim koliko je taj uzrast zahtevan i koliko se sve mora pratiti, nadgledati, pricati sa decom jer su izazovi zaista veliki. Sofija voli skolu, lepo se slaze sa drustvom, imali smo srece dobili smo odlicnu uciteljicu. Ona licno je jako odgovorna, cim dodje kuci radi domaci, iz svega zeli da ima pet i zaista radi da bi to i ostvarila. Ja joj uvek kazem da je bitno znanje, a ne ocena, da je ocena posledica njenog zalaganja. Ali naravno vec je krenulo takmicenje izmedju dece, gleda se za svaku ocenu ko je sta dobio...
Od septembra je krenula u muzicku skolu, tako da je sada tamo prvi razred. Zelela je jos prosle godine muzicku skolu, ja sam rekla da ne moze da krene u isto vreme u obe skole, i mislim da smo super ovako uradili, jer se vec uhodala sa obicnom skolom i taman je posla u muzicku. To je bila njena zelja, ja sam joj rekla moze ako polozi prijemni, jer to znaci da je talentovana, primili su je i za sada je bas zadovoljna. Kupili smo joj klavir, vezba svaki dan i to samoinicijativno. Cesto je gledam, tj, slusam kako svira i mislim se u sebi kako je to lep nacin da se provede vreme, a ne uz neki od ekrana. Nije nam lako da je vodimo, uz to jos igra i folklor, ali naravno za ispunjenje njenih snova tu smo kao roditelji bezrezervna podrska. 
E sad, osim stalnih zahteva iz skole u smislu domaceg koji ona manje vise uradi u boravku, ali opet mora da se ispegla i kod kuce sta jos treba, ide zapravo mnoooogo zahtevniji deo, a to je njeno ponasanje, odnosno snalazenje u svakodnevnim situacijama, decijim igrama, u odnosima sa uciteljicom, nastavnicima, itd. Samo ucenje je najmanje zahtevan deo da se tako izrazim. Prvo, dogovorile smo se da njoj ne treba mobilni telefon. Onda sam ja sama predlozila da joj isti uzmemo u samo jednoj situaciji, kada je sama u muzickoj skoli, posto ima pauzu izmedju casova pola sata ili 40 min, pa mi znaci da je pozovem, podsetim da ode na iduci cas, ili da joj se javim ako kasnim, itd. I tako smo joj kupili neki najjednostavniji telefon, pripejd, bez neta, samo za pozive i poruke i nosi ga samo u muzicku skolu. Moci ce da ga nosi i u skolu kada pocne da ide sama, sto nece biti skoro. Do tada joj ne treba. Ni tada ne planiram da ima internet. Sve sto joj treba u edukativne svrhe moze kod kuce sa racunara. Kaze mi da neke njenje drugarice kuckaju na viber-u, ja sam joj rekla da ima moj viber, pa neka kucka. Odustala je. :-) Mi u kuci nemamo tablet, ni taj ajped, tv se gleda ograniceno na dnevnom nivou. Kada ga ne gledaju, tv nam je ugasen. Nas dvoje ga palimo tek kada sva deca legnu.
Dalje, petkom se nose igracke u skolu. E to je pravi cirkus. Ide trka i takmicenje ko ce poneti bolju, zanimljiviju, pa ide prica ko je sta doneo, zelela bi ona isto, itd. Ja sam joj rekla da ne moze sve da ima i ne treba sve da ima i da se za nesto mozemo dogovoriti da joj se kupi. Ali uvek ce biti nesto sto ce opet neko doneti,a ona nece imati. Danas su to igracke, sutra ce biti patike, telefon i ko zna sta. Mora da nauci da savlada zelju da ima sve sto imaju deca iz razreda. Tu se ubih od price.
Prosli petak situacija-njih 5 drugarica skuplja u dvoristu lisce u kese za likovno. Jedna od njih predlaze da se malko gadjaju sa tim kesama. Umesto da se sklonila i procenila da to ne treba da radi pocinje "igru" sa njima, da bi neke od njenih drugarica pocele jako da udaraju njih ostale. Sofija kada je shvatila sta se desava izlazi iz igre i zali se uciteljici. E sad, bila je tu jos jedna devojcica koja je sa njima skupljala lisce i sklonila se na vreme, tj. razmisljala je i nije htela takav nacin igre. Uciteljica ih je kaznila tako sto su pisale sastav o tome sta se desilo i sta su naucile iz toga. Ja lepo kazem Sofiji da ako svi skacu kroz prozor da ne treba i ona da skace i da je lose procenila, da je igra prerasla u nesto drugo i vise nije igra. Uglavnom shvatila je i rekla mi je da ta jedna devojcica uvek predlaze takve stvari, a ja joj kazem da se malo skloni od nje i da razmisli da li da je prati u njenim predlozima. Tu stizemo do povodljivosti, na kojoj vidim ima puno da se radi...
I tako mogla bih jos da pisem, i ovako sam vas udavila... Ali eto da znate da svi prolazimo kroz slicne dileme. Sto se spavanja tice, neke roditelje smo vec dobro upoznali i pustila bih je...
 

Cao, bas vam dugo nisam pisala... Drago mi je da pokrecete ovako zanimljive teme. Tek sada kada je Sofija u skoli (drugi razred) vidim koliko je taj uzrast zahtevan i koliko se sve mora pratiti, nadgledati, pricati sa decom jer su izazovi zaista veliki. Sofija voli skolu, lepo se slaze sa drustvom, imali smo srece dobili smo odlicnu uciteljicu. Ona licno je jako odgovorna, cim dodje kuci radi domaci, iz svega zeli da ima pet i zaista radi da bi to i ostvarila. Ja joj uvek kazem da je bitno znanje, a ne ocena, da je ocena posledica njenog zalaganja. Ali naravno vec je krenulo takmicenje izmedju dece, gleda se za svaku ocenu ko je sta dobio...
Od septembra je krenula u muzicku skolu, tako da je sada tamo prvi razred. Zelela je jos prosle godine muzicku skolu, ja sam rekla da ne moze da krene u isto vreme u obe skole, i mislim da smo super ovako uradili, jer se vec uhodala sa obicnom skolom i taman je posla u muzicku. To je bila njena zelja, ja sam joj rekla moze ako polozi prijemni, jer to znaci da je talentovana, primili su je i za sada je bas zadovoljna. Kupili smo joj klavir, vezba svaki dan i to samoinicijativno. Cesto je gledam, tj, slusam kako svira i mislim se u sebi kako je to lep nacin da se provede vreme, a ne uz neki od ekrana. Nije nam lako da je vodimo, uz to jos igra i folklor, ali naravno za ispunjenje njenih snova tu smo kao roditelji bezrezervna podrska. 
E sad, osim stalnih zahteva iz skole u smislu domaceg koji ona manje vise uradi u boravku, ali opet mora da se ispegla i kod kuce sta jos treba, ide zapravo mnoooogo zahtevniji deo, a to je njeno ponasanje, odnosno snalazenje u svakodnevnim situacijama, decijim igrama, u odnosima sa uciteljicom, nastavnicima, itd. Samo ucenje je najmanje zahtevan deo da se tako izrazim. Prvo, dogovorile smo se da njoj ne treba mobilni telefon. Onda sam ja sama predlozila da joj isti uzmemo u samo jednoj situaciji, kada je sama u muzickoj skoli, posto ima pauzu izmedju casova pola sata ili 40 min, pa mi znaci da je pozovem, podsetim da ode na iduci cas, ili da joj se javim ako kasnim, itd. I tako smo joj kupili neki najjednostavniji telefon, pripejd, bez neta, samo za pozive i poruke i nosi ga samo u muzicku skolu. Moci ce da ga nosi i u skolu kada pocne da ide sama, sto nece biti skoro. Do tada joj ne treba. Ni tada ne planiram da ima internet. Sve sto joj treba u edukativne svrhe moze kod kuce sa racunara. Kaze mi da neke njenje drugarice kuckaju na viber-u, ja sam joj rekla da ima moj viber, pa neka kucka. Odustala je. :-) Mi u kuci nemamo tablet, ni taj ajped, tv se gleda ograniceno na dnevnom nivou. Kada ga ne gledaju, tv nam je ugasen. Nas dvoje ga palimo tek kada sva deca legnu.
Dalje, petkom se nose igracke u skolu. E to je pravi cirkus. Ide trka i takmicenje ko ce poneti bolju, zanimljiviju, pa ide prica ko je sta doneo, zelela bi ona isto, itd. Ja sam joj rekla da ne moze sve da ima i ne treba sve da ima i da se za nesto mozemo dogovoriti da joj se kupi. Ali uvek ce biti nesto sto ce opet neko doneti,a ona nece imati. Danas su to igracke, sutra ce biti patike, telefon i ko zna sta. Mora da nauci da savlada zelju da ima sve sto imaju deca iz razreda. Tu se ubih od price.
Prosli petak situacija-njih 5 drugarica skuplja u dvoristu lisce u kese za likovno. Jedna od njih predlaze da se malko gadjaju sa tim kesama. Umesto da se sklonila i procenila da to ne treba da radi pocinje "igru" sa njima, da bi neke od njenih drugarica pocele jako da udaraju njih ostale. Sofija kada je shvatila sta se desava izlazi iz igre i zali se uciteljici. E sad, bila je tu jos jedna devojcica koja je sa njima skupljala lisce i sklonila se na vreme, tj. razmisljala je i nije htela takav nacin igre. Uciteljica ih je kaznila tako sto su pisale sastav o tome sta se desilo i sta su naucile iz toga. Ja lepo kazem Sofiji da ako svi skacu kroz prozor da ne treba i ona da skace i da je lose procenila, da je igra prerasla u nesto drugo i vise nije igra. Uglavnom shvatila je i rekla mi je da ta jedna devojcica uvek predlaze takve stvari, a ja joj kazem da se malo skloni od nje i da razmisli da li da je prati u njenim predlozima. Tu stizemo do povodljivosti, na kojoj vidim ima puno da se radi...
I tako mogla bih jos da pisem, i ovako sam vas udavila... Ali eto da znate da svi prolazimo kroz slicne dileme. Sto se spavanja tice, neke roditelje smo vec dobro upoznali i pustila bih je...
 

Draga Ehi, bas je divno sto si pisala  To su oni izazovi koji dolaze sa odrastanjem dece...toliko vremena treba posvetiti svakom detetu ponaosob, svi traze vreme za sebe koje iskljucuje bracu i sestre. Divno sto je krenula u muzicku  Zahtevno je jako, vremenom sve vise-solfedjo, instrument, hor/orkestar ali zaista se vidi razlika. Ne ocekujemo da postanu prof. muzicari ali ovi benefiti prevazilaze ulaganja.

Cao, bas vam dugo nisam pisala... Drago mi je da pokrecete ovako zanimljive teme. Tek sada kada je Sofija u skoli (drugi razred) vidim koliko je taj uzrast zahtevan i koliko se sve mora pratiti, nadgledati, pricati sa decom jer su izazovi zaista veliki. Sofija voli skolu, lepo se slaze sa drustvom, imali smo srece dobili smo odlicnu uciteljicu. Ona licno je jako odgovorna, cim dodje kuci radi domaci, iz svega zeli da ima pet i zaista radi da bi to i ostvarila. Ja joj uvek kazem da je bitno znanje, a ne ocena, da je ocena posledica njenog zalaganja. Ali naravno vec je krenulo takmicenje izmedju dece, gleda se za svaku ocenu ko je sta dobio...
Od septembra je krenula u muzicku skolu, tako da je sada tamo prvi razred. Zelela je jos prosle godine muzicku skolu, ja sam rekla da ne moze da krene u isto vreme u obe skole, i mislim da smo super ovako uradili, jer se vec uhodala sa obicnom skolom i taman je posla u muzicku. To je bila njena zelja, ja sam joj rekla moze ako polozi prijemni, jer to znaci da je talentovana, primili su je i za sada je bas zadovoljna. Kupili smo joj klavir, vezba svaki dan i to samoinicijativno. Cesto je gledam, tj, slusam kako svira i mislim se u sebi kako je to lep nacin da se provede vreme, a ne uz neki od ekrana. Nije nam lako da je vodimo, uz to jos igra i folklor, ali naravno za ispunjenje njenih snova tu smo kao roditelji bezrezervna podrska. 
E sad, osim stalnih zahteva iz skole u smislu domaceg koji ona manje vise uradi u boravku, ali opet mora da se ispegla i kod kuce sta jos treba, ide zapravo mnoooogo zahtevniji deo, a to je njeno ponasanje, odnosno snalazenje u svakodnevnim situacijama, decijim igrama, u odnosima sa uciteljicom, nastavnicima, itd. Samo ucenje je najmanje zahtevan deo da se tako izrazim. Prvo, dogovorile smo se da njoj ne treba mobilni telefon. Onda sam ja sama predlozila da joj isti uzmemo u samo jednoj situaciji, kada je sama u muzickoj skoli, posto ima pauzu izmedju casova pola sata ili 40 min, pa mi znaci da je pozovem, podsetim da ode na iduci cas, ili da joj se javim ako kasnim, itd. I tako smo joj kupili neki najjednostavniji telefon, pripejd, bez neta, samo za pozive i poruke i nosi ga samo u muzicku skolu. Moci ce da ga nosi i u skolu kada pocne da ide sama, sto nece biti skoro. Do tada joj ne treba. Ni tada ne planiram da ima internet. Sve sto joj treba u edukativne svrhe moze kod kuce sa racunara. Kaze mi da neke njenje drugarice kuckaju na viber-u, ja sam joj rekla da ima moj viber, pa neka kucka. Odustala je. :-) Mi u kuci nemamo tablet, ni taj ajped, tv se gleda ograniceno na dnevnom nivou. Kada ga ne gledaju, tv nam je ugasen. Nas dvoje ga palimo tek kada sva deca legnu.
Dalje, petkom se nose igracke u skolu. E to je pravi cirkus. Ide trka i takmicenje ko ce poneti bolju, zanimljiviju, pa ide prica ko je sta doneo, zelela bi ona isto, itd. Ja sam joj rekla da ne moze sve da ima i ne treba sve da ima i da se za nesto mozemo dogovoriti da joj se kupi. Ali uvek ce biti nesto sto ce opet neko doneti,a ona nece imati. Danas su to igracke, sutra ce biti patike, telefon i ko zna sta. Mora da nauci da savlada zelju da ima sve sto imaju deca iz razreda. Tu se ubih od price.
Prosli petak situacija-njih 5 drugarica skuplja u dvoristu lisce u kese za likovno. Jedna od njih predlaze da se malko gadjaju sa tim kesama. Umesto da se sklonila i procenila da to ne treba da radi pocinje "igru" sa njima, da bi neke od njenih drugarica pocele jako da udaraju njih ostale. Sofija kada je shvatila sta se desava izlazi iz igre i zali se uciteljici. E sad, bila je tu jos jedna devojcica koja je sa njima skupljala lisce i sklonila se na vreme, tj. razmisljala je i nije htela takav nacin igre. Uciteljica ih je kaznila tako sto su pisale sastav o tome sta se desilo i sta su naucile iz toga. Ja lepo kazem Sofiji da ako svi skacu kroz prozor da ne treba i ona da skace i da je lose procenila, da je igra prerasla u nesto drugo i vise nije igra. Uglavnom shvatila je i rekla mi je da ta jedna devojcica uvek predlaze takve stvari, a ja joj kazem da se malo skloni od nje i da razmisli da li da je prati u njenim predlozima. Tu stizemo do povodljivosti, na kojoj vidim ima puno da se radi...
I tako mogla bih jos da pisem, i ovako sam vas udavila... Ali eto da znate da svi prolazimo kroz slicne dileme. Sto se spavanja tice, neke roditelje smo vec dobro upoznali i pustila bih je...
 

Meni nedostaju sve stare clanice i malo vise aktivnog pisanja na razlicite teme  Prop'o forum skroz, da nema trudnica mogli bi slobodno da ga ugase  

Nira, nasi su vrsnjaci i imaju slicna zanimanja  Ako te ne mrzi pisi mi u inbox gde cete tacno na Sardiniji. Dobro bi mi dosla preporuka. Mi smo planirali Egipat, ali se jos dvoumim bas zbog tog prirodnog hlada. Jos nismo uplatili jer smo imali brdo stvari koje smo resavali brzinski. Dobila sam posao u inostranstvu, tako da se za par meseci selimo, pa se moramo uklopiti sa posetama ambasadi, jurenjem papira itd. Obavili smo i brzinsko vencanje, pa sam sad i ja zvanicno gospodja sa burmom  

Atina cestitam, bas lepo.. Ja se uvek obradujem kad cujem da je  neko zatrudneo. Cak po malo, krišom i zavidim toj osobi 
Nira navijamo da se i ti uskoro prikljucis klubu! Kako je drugar? Temperatura?
Moja maca je super, bas je divna i dobra devojcica. Super je spretna, trci, penje se... Neki dan mama na igralištu u šoku sto sam je pustila samu niz tobogan. U negativnom soku Ja naravno ispratim svaki korak od pocetka do kraja, al jok ona sva zabezeknuta kako mi to pada na pamet uopste.
Tačkice ja bih ga odvela na pregled kod dr verovatno nije nista, al ja ne bih bila mirna dok dr ne potvrdi da je ok. 
U je pod antibiotikom trenutno, cim ozdravi skroz dobice suplemente gvozdja. Malo je anemicna. Hranom to bas ne ide,tako da cemo dobiti sirup., a oni su bas gadni i tesko se podnose. Videcemo. 
Porasla ova deca,osamostalila se pa nije vise ni zanimljivo pisati na forumu

@Jedangram moja M je imala taj virus pre jedno mesec dana,  3 dana temperature i posle toga osip. 
Btw jutros se probudim i uradim test i opa iskocise 2 crte. Jos sam u stanju shoka 

Evo mene 
Uh sta da kazem. Uklapa se a ne uklapa se, ne vidi se da ima problem a opet odskace. Ne znam hoce li to biti lose ili dobro, naredne godine krece u predskolsko pa cemo videti. 
U sustini tvrdoglav, odlicno pamti, ima zivaca da istera svoje pa sam zbog toga srecna, a ovo ostalo sta mi je to mi je- ako se uklopi ok, ako se ne uklopi furace svoj put i sta ja sad da radim.
Dvojezican je, dobila sam ribanje od defektologa (pisala sam vec) jer je progovorio na engleskom. Iskreno meni to ne smeta, on sada engleski tecno govori, srpski i dalje malo ima problem sa nekim recima. Defektologa vise ne posecujem, ne slazem se sa njom, ja sam na svoje dete ponosna sto je progovorilo tek sa 3 godine a sad sa 4.5 bez ikakve skole i pomoci govori dva jezika. Tako da defektolog dovidjenja! Smatram da je kad vec ima talenat ovako bolje i za razvoj mozga. Tacno je da je to zbog crtaca, tako je poceo da uci i za to me bas briga sta struka kaze.
Moje je bilo da od njega napravim decaka kome razvojni problemi nece praviti problem u samostalnosti i funkcionisanju, a ako ga svet prihvati ok, ako ga ne prihvati ko jbe svet da izvinete. Pricam o ovome jer su deca surova cim je neko malo razlicit a to nema nikakve veze sa razvojnim problemima. 
Imam srece sto on ne mari mnogo za zajebavanja. Vidi kakvi su mu zubi, pa pokazu prstom. Njega to ne potresa uopste, ima cirkularni karijes, dvojke i kecevi gore su crni ko ugalj, ima samo jednu kljovu, keca-taj je malo duzi pa izgleda kao polu vampir. Ja sam mu objasnila zasto je to tako i do kada ce to biti tako i vidim da se ne obazire na zajebancije. Eto to mi se dopada, sto gleda svoja posla i sto se ne przi na provokacije. Cudan je, ne znam ni ja sama, nije kao dete, ozbiljniji je, ne mogu ni da procenim. Ja sam to prosla kroz nize razrede osnovne skole, bila sam ista kao moj sin-ali zatvorena i nesigurna dok je on otvoren i veoma siguran u sebe, prosla sam tesko vrsnjacko nasilje i pribojavam se situacija ali mislim da bi bolje odgovorio od mene na takve situacije. 
Pisem sve ovo jer vidim da se tesko uklapa...da ne ulazi u kalup...
O blaci se kako on zeli, ne da nam da ga sisamo, kosa do pola ledja, a ja ipak ne zelim na to da uticem. Isto tako sto se druzenja tice ne mesam mu se, ako hoce u park vodim ga, ako ne onda idemo u setnju. Sa decom u parku se druzi koliko on zeli, vidim da ne stvara nikakve prisnije odnose, niti prisnije odnose neko stvara sa njim, ako je klinac srecan i ja sam...mislim da tu ne vredi mnogo mog mesanja. 
Moje je sad da mu objasnim da treba da ga boli uvo za bilo kakve provokacije (imas dugu kosu, imas trule zube itd), da ga naucim da radi ono sto voli i zeli  bez obzira na to dal su na tu stranu svi Turci krenuli a ne i mali Mujo (sto se ne osiss, sto nosis sesir, sto ovo sto ono, tako niko ne radi sto ti radis).
Iskreno mislim da ce problema biti kad bude krenuo u grupu, ali ja da mu menjam prirodu, da mu lomim volju, da ga teram da se prilagodi samo radi prilagodjavanja i "sta ce selo reci" ne pada mi na pamet pa sta mi bog da...
Eto tako...u prevodu razvojne probleme sm orazbucali, ostala je odredjena specificnost (senzorika koja ce ostati deo njega kroz ceo zivot i jos nesto sto ne znam kako da nazovem a sumnjam da to ima neku sifru) 
dakle razvojne razbucasmo a sad mi je zadatak da objasnim detetu da se ne potresa mnogo oko ostatka sveta da ne juri da se uklopi u masu, da voli sebe takav kakav je, da ne juri tudji standard (da, bitno je od malena objasniti a ne kao meni sto niko nije objasnio na vreme pa se i  sada kao matora kobila trudim da se izvinjavam za sve nespecificno ili drugacije  u sebi) ...i tako...eto...nemam ni ja vise pojma. Vise bih volela da nije ovako al to smo sto smo i to je sto je
Vise je ovaj post tu jer ja brinem, jer mogu da naslutim sta ce mozda biti, a ne zato sto nas neko dira...
 

Jao Iri, kakva je divotica 
Nira, bas ste mi juce pali na pamet i pitala sam se sta se desava sa tom glupom, dosadnom temperaturom. Nadam se da ce se i to resiti uskoro.
Kod nas nista novo - napolje, napolje u napolje. Samo sto otvori oci, eto je nosi cipele i pokazuje vrata. Nira, n zaviruje u oluke, a L cak i u auspuhe 

Sefika med  
I mi sikimo, u biti kad mu je ceif. Danas sam slusala predavanja na tu temu i zasto ga ne odbijam, velik je on  e pa nece da je  Rostiljali danas u prirodi i zene se zgrozile kad su ga vidjele da siki  nemaju pametniji briga do moje 

Pozdravcic, drugari! Malo da se javimo, cujemo kako ste... Mi ok... Prosle nedelje smo jedan dan ustali, temp 39.6... Otisli kod dr, kaze malo crveno grlo.. I antibiotik... Mnogo je tesko odluciti sta sa antibiotikom... Mislim da malo crveno grlo ne zahteva panklav... Ali, uvek me strah te njegove stalne temperature i da se nesto  ne pogorsa ako odbijemo antib... Naravno, tri dana retka stolica po 5/6 puta dnevno, od panklava... na kraju, ispalo je da smo se patili sa posledicama antibiotika, a ne sa temp...
Konacno smo stigli i kod imunologa... Radile nalaze, rtg srca i pluca, jos sutra orl i onda kod nje ponovo da vidi sta dalje. Temperatura i dalje isto stanje... Rtg srca i pluca ok... Laboratorija rekla bih isto ok, ima par parametara vrednosti nisu u okviru referentnih, ali su odstupanja manja od 1... Sve mislim to je ok...
N i dalje se ne smiruje... Non stop bi bio napolju, sve mora da pipne, u svaku rupu da pogleda, pa cak i u oluke...  I dalje nista ne prica.. Ovih dana pokusava sam da obuje cipelice...
Sta ima kod vas? 
Pozdravcic za sve...

Pavlence se šeta po sobi dok vadim zimsku garderobu i omalele stvari iz njihovih ormara i ponavlja "Hoćem, nećem..." u nedogled. I posle dva sata tek shvatim da je on hteo da odluči šta da nosi a šta da sklonim. Duša 

Snow, mi smo imali samo visoku T, cini mi se i 4 dana da je trajala.
U avgustu krecemo u vrtic  napokon dobio mjesto  moja bebana 

Evo jedan biser- Pitam ga danas pred kisu sta misli sta kuca Luna radi kad padne kisa- kaze tusira se.
Sta spremate ovih dana za klopu deci, ponestaje mi ideja?
 

Mi jos nismo dobili mmr... Zbog ovetemperature ko zna kad cemo...
Za dva dana N je dobio tri zubica, dve dvojke gore i jednu dole...Sad ima osam...
Temperatura svaki dan 37.6... A tako smo se nadali da ce proci kad izbiju gornje dvojke, bas dugo im je trebalo...
Sto se tice batina, nisam navikla na njih... Nas mama i tata nikad nisu tukli... Ali, iskreno,vise puta sam pozelela da me istuku, strasniji mi je bio onaj tatin pogled kad pogresim...  Kod nas se uvek sve resavalo pricom, tako cu se i ja truidti da radim... Svakako, mislim da nece biti smak sveta ako neko dete bude malo udareno po guzi... Ali, samari, udaranje po glavi, prut i sl, to ne volim...
Mi cemo sutra sa nasim decakom na Fruskogorski maraton... Jedva cekamo... On obozava da seta, sigurno ce mu se svideti... 

Znam i ja da sva deca nisu ista, ali zaista mislim da batine nisu resenje... Ideja da neko ko je veci i jaci svoju slabost da resi problem prenosi na dete tako sto ga udara mi nije ok. Pritom istrazivanja pokazuju da kod dece naseg uzrasta nakon batina dete ce u tipa 90% slucajeva ponovo da proba da uradi to isto...
U ovom uzrastu sinku postavljam granicu sa ne ne, tacno zna sta to znaci, uporan je, gleda me u oci i tera po svom, kada je nesto opasno fizicki ga sklonim, on place, da ne kazem urla, ja ga zagrlim i ljubim da ga utesim i tako u krug... Takon sam i sa cerama, za sada je ispalo dobro. 
Leni i ja sam slicna kao ti, zaista pruzam beskonacno ljubavi i razumevanja, a opet pravila i granice su jasne, stroga sam, ali sve se resava kroz pricu i objasnjavanja. Sa druge strane zaista im je pruzeno sve sto im spram uzrasta treba, od zajednicki provedenog vremena svakodnevno kroz igru, citanje i razne druge stvari, preko vodjenja napolje, svih mogucih rodjendana, aktivnosti koje zele i slicno... Nadam se da je to put ka jednom dobrom i pravom odnosu za ceo zivot...
Za batine navodim primer moje sestre, ona je bila jako nemirna kao dete i tukli su je. Mene nisu jer sam "bila dobra". Sestri cini mi se da ceo zivot fali samopouzdanja za neke stvari, mislim da je to vaspitanje bas lose uticalo na nju. Mislim ona je danas super sa roditeljima, ako pricamo o odnosu, ali isto tako verujem da bi za neke stvari bila drugacija da su imali drugi pristup u vaspitanju... 
 

Snow kod nas je revakcina za MMR pred polazak u skolu...

Znam i ja da sva deca nisu ista, ali zaista mislim da batine nisu resenje... Ideja da neko ko je veci i jaci svoju slabost da resi problem prenosi na dete tako sto ga udara mi nije ok. Pritom istrazivanja pokazuju da kod dece naseg uzrasta nakon batina dete ce u tipa 90% slucajeva ponovo da proba da uradi to isto...
U ovom uzrastu sinku postavljam granicu sa ne ne, tacno zna sta to znaci, uporan je, gleda me u oci i tera po svom, kada je nesto opasno fizicki ga sklonim, on place, da ne kazem urla, ja ga zagrlim i ljubim da ga utesim i tako u krug... Takon sam i sa cerama, za sada je ispalo dobro. 
Leni i ja sam slicna kao ti, zaista pruzam beskonacno ljubavi i razumevanja, a opet pravila i granice su jasne, stroga sam, ali sve se resava kroz pricu i objasnjavanja. Sa druge strane zaista im je pruzeno sve sto im spram uzrasta treba, od zajednicki provedenog vremena svakodnevno kroz igru, citanje i razne druge stvari, preko vodjenja napolje, svih mogucih rodjendana, aktivnosti koje zele i slicno... Nadam se da je to put ka jednom dobrom i pravom odnosu za ceo zivot...
Za batine navodim primer moje sestre, ona je bila jako nemirna kao dete i tukli su je. Mene nisu jer sam "bila dobra". Sestri cini mi se da ceo zivot fali samopouzdanja za neke stvari, mislim da je to vaspitanje bas lose uticalo na nju. Mislim ona je danas super sa roditeljima, ako pricamo o odnosu, ali isto tako verujem da bi za neke stvari bila drugacija da su imali drugi pristup u vaspitanju... 
 

Znam i ja da sva deca nisu ista, ali zaista mislim da batine nisu resenje... Ideja da neko ko je veci i jaci svoju slabost da resi problem prenosi na dete tako sto ga udara mi nije ok. Pritom istrazivanja pokazuju da kod dece naseg uzrasta nakon batina dete ce u tipa 90% slucajeva ponovo da proba da uradi to isto...
U ovom uzrastu sinku postavljam granicu sa ne ne, tacno zna sta to znaci, uporan je, gleda me u oci i tera po svom, kada je nesto opasno fizicki ga sklonim, on place, da ne kazem urla, ja ga zagrlim i ljubim da ga utesim i tako u krug... Takon sam i sa cerama, za sada je ispalo dobro. 
Leni i ja sam slicna kao ti, zaista pruzam beskonacno ljubavi i razumevanja, a opet pravila i granice su jasne, stroga sam, ali sve se resava kroz pricu i objasnjavanja. Sa druge strane zaista im je pruzeno sve sto im spram uzrasta treba, od zajednicki provedenog vremena svakodnevno kroz igru, citanje i razne druge stvari, preko vodjenja napolje, svih mogucih rodjendana, aktivnosti koje zele i slicno... Nadam se da je to put ka jednom dobrom i pravom odnosu za ceo zivot...
Za batine navodim primer moje sestre, ona je bila jako nemirna kao dete i tukli su je. Mene nisu jer sam "bila dobra". Sestri cini mi se da ceo zivot fali samopouzdanja za neke stvari, mislim da je to vaspitanje bas lose uticalo na nju. Mislim ona je danas super sa roditeljima, ako pricamo o odnosu, ali isto tako verujem da bi za neke stvari bila drugacija da su imali drugi pristup u vaspitanju... 
 

Znam i ja da sva deca nisu ista, ali zaista mislim da batine nisu resenje... Ideja da neko ko je veci i jaci svoju slabost da resi problem prenosi na dete tako sto ga udara mi nije ok. Pritom istrazivanja pokazuju da kod dece naseg uzrasta nakon batina dete ce u tipa 90% slucajeva ponovo da proba da uradi to isto...
U ovom uzrastu sinku postavljam granicu sa ne ne, tacno zna sta to znaci, uporan je, gleda me u oci i tera po svom, kada je nesto opasno fizicki ga sklonim, on place, da ne kazem urla, ja ga zagrlim i ljubim da ga utesim i tako u krug... Takon sam i sa cerama, za sada je ispalo dobro. 
Leni i ja sam slicna kao ti, zaista pruzam beskonacno ljubavi i razumevanja, a opet pravila i granice su jasne, stroga sam, ali sve se resava kroz pricu i objasnjavanja. Sa druge strane zaista im je pruzeno sve sto im spram uzrasta treba, od zajednicki provedenog vremena svakodnevno kroz igru, citanje i razne druge stvari, preko vodjenja napolje, svih mogucih rodjendana, aktivnosti koje zele i slicno... Nadam se da je to put ka jednom dobrom i pravom odnosu za ceo zivot...
Za batine navodim primer moje sestre, ona je bila jako nemirna kao dete i tukli su je. Mene nisu jer sam "bila dobra". Sestri cini mi se da ceo zivot fali samopouzdanja za neke stvari, mislim da je to vaspitanje bas lose uticalo na nju. Mislim ona je danas super sa roditeljima, ako pricamo o odnosu, ali isto tako verujem da bi za neke stvari bila drugacija da su imali drugi pristup u vaspitanju... 
 

Znam i ja da sva deca nisu ista, ali zaista mislim da batine nisu resenje... Ideja da neko ko je veci i jaci svoju slabost da resi problem prenosi na dete tako sto ga udara mi nije ok. Pritom istrazivanja pokazuju da kod dece naseg uzrasta nakon batina dete ce u tipa 90% slucajeva ponovo da proba da uradi to isto...
U ovom uzrastu sinku postavljam granicu sa ne ne, tacno zna sta to znaci, uporan je, gleda me u oci i tera po svom, kada je nesto opasno fizicki ga sklonim, on place, da ne kazem urla, ja ga zagrlim i ljubim da ga utesim i tako u krug... Takon sam i sa cerama, za sada je ispalo dobro. 
Leni i ja sam slicna kao ti, zaista pruzam beskonacno ljubavi i razumevanja, a opet pravila i granice su jasne, stroga sam, ali sve se resava kroz pricu i objasnjavanja. Sa druge strane zaista im je pruzeno sve sto im spram uzrasta treba, od zajednicki provedenog vremena svakodnevno kroz igru, citanje i razne druge stvari, preko vodjenja napolje, svih mogucih rodjendana, aktivnosti koje zele i slicno... Nadam se da je to put ka jednom dobrom i pravom odnosu za ceo zivot...
Za batine navodim primer moje sestre, ona je bila jako nemirna kao dete i tukli su je. Mene nisu jer sam "bila dobra". Sestri cini mi se da ceo zivot fali samopouzdanja za neke stvari, mislim da je to vaspitanje bas lose uticalo na nju. Mislim ona je danas super sa roditeljima, ako pricamo o odnosu, ali isto tako verujem da bi za neke stvari bila drugacija da su imali drugi pristup u vaspitanju...