BgB

Tata na porodjaju? DA

Ja sam jedna od onih koja nije htela svog muza da "traumira" i ooo kako sam se zeznula. Ne mogu da zamislim da sam se poradjala bez njega. Bio mi je bas velika podrska!
Ucestvovao je aktivno sve vreme. Kad sam gurala on je bio sa jedne strane i drzao mi nogu, a med. sestra sa druge. Cak je presekao i pupcanu vrpcu, to nije planirao ali su ga nagovorili

Svakako da ne steti u toj meri, ali npr kada sam pitala u prosloj trudnoci moju doktorku zasto mi ne radi UZ svaki put kad dodjem, jer nekad je proslo i po dva meseca, nekad i vise, prakticno je bilo samo oko 4 UZ tokom citave trudnoce, ona je rekla da oni izbegavaju da rade UZ toliko cesto kod urednih trudnoca, da smatraju da toliko puta raditi UZ nije preporucljivo. Kada se radi cesce to je kod trudnoca koje moraju da se prate i rizicnije su. To je njeno objasnjenje, jer sam ja ovde citala da zene rade UZ i vise puta mesecno, pa cak idu i extra kod privatnika da dodatno vide bebu, bez nekog posebnog razloga. 
 
 

Mozes li da pojasnis ovo sto je sigurno, sigurno? O cemu se ovde radi? Zasto se ne pere kosa 40/10 dana? 
Sta se desava ako operes? Moram da se informisem, ne bih da operem kosu i posle saznam kakve sve opasnosti vrebaju. Sta cemo sa cesljanjem? Ne bih se ni cesljala, ako je opasnost bas toliko velika. 

Da je taj muz krenuo da bije zenu u autobusu, ne bi se cuo ni jedan jedini komentar! No, dojenje je skandal. Ovaj mladic je, umesto sto je sokiran izasao iz autobusa i usput obavestio novinare, mogao nesto i da kaze na licu mesta. 
 

haha Marijachi, sta znam lepo je da postoji mesto gde zena moze da sedne, ali ne ovako usko sa jednom foteljom. Idealno bi bilo da moze da presvuce bebu, da ne mora u wc-u gde svi prolaze i nije bas najcistije. 
Ja sam najlepsi deo za bebe i mame videla u Becu u Donau Zentrum (trzni centar) gde ima poseban ulaz u prostorije u kome stoje igracke za decu, posebne sobe u koje mama moze da udje i tu ima bukvalno sve, od vlaznih maramica, do jednokratnih papira za presvlacenje. Napravili su pravi kutak za decu sa svim propratnim rekvizitima i dojenje i presvlacenje bebe je prava pesma! 

Mozes li da pojasnis ovo sto je sigurno, sigurno? O cemu se ovde radi? Zasto se ne pere kosa 40/10 dana? 
Sta se desava ako operes? Moram da se informisem, ne bih da operem kosu i posle saznam kakve sve opasnosti vrebaju. Sta cemo sa cesljanjem? Ne bih se ni cesljala, ako je opasnost bas toliko velika. 

Marijachi, sta bi sa onom jelkom od prosle godine sto ste pravili od drveta? 
Ja bih tako zelela da imam ovo na zidu, ali ne znam da li ce mm imati vremena da napravi, drzala bih je citave godine ovako osvetljenu Moze da posluzi i kao lampa/osvetljenje u sobi. 

Ne zelim da Bgb napusti forum,meni je ona jedna od najdrazih clanova i bas sam tuzna. A nemam pojma zbog cega je bila banovana. Pratila sam spornu temu,ako je to ta na koju mislim,i zaista nisam primetila nista za ban. Mama mazo,ne znam ni zasto si ti banovana.
Ehi,meni je srce stalo dok sam citala tvoj dogadjaj od juce. Mogu da zamislim kako je tebi  bilo.

Marge, ti si osoba od koje sam ovde najviše naučila. Jako volim da čitam šta pišeš, pogotovo jer gledaš stvari iz perspektive koja meni ne padne iz prve na pamet, i uvek daš interesantne ideje za igru ili vaspitanje. Znam da imaš blog, ali nedostajaće mi zasigurno tvoj pogled na stvari u svakodnevnim situacijama. Krivo mi je što nisi bliže, sigurno bih te smarala da se družimo. Nadam se da ćemo se ipak jednom videti.
O Bgb je suvišno da pričam. Imam utisak da smo od prvog dana zajedno, prošle kroz trimestre, prve dane dojenja i  ostale začkoljice odrastanja. Nekad imam osećaj kao da Milu poznajem pošto od prvog dana raste sa mojim Vukašinom. A i prepoznajem neke sličnosti u karakteru... Britak um i jezik  Bgb ovde već sada fali. 
Nadam se ženske da ćemo se sretati još virtuelno ili uživo, volela bih da ispratim i vašu dečicu, nekako imam osećaj kao da smo drugari. (Iako nikada nisam pitala da li je ljubav uzvraćena)...

Andjelita, cestitam!   Stvarno iznenadjenje posle 5 meseci  Ne mogu sad sve da iscitavam. Srecna vam Nova godina, Bozic i ostali praznici. 
Mi smo ok, ovde je ledeno, moje dete nece da nosi ni sal ni rukavice, ni cizme, nista... Ide bosa po citav dan. Malo je reci da ludim, ali drzim se nekako.
 
VZ, vidim da si tamo pitala, bila sam opet banirana, ovaj put na sedam dana, zato me nije bilo, a zato me nece ni biti, postaje malo nadrealno ovo sve za moj ukus. 
 

Andjelita, cestitam!   Stvarno iznenadjenje posle 5 meseci  Ne mogu sad sve da iscitavam. Srecna vam Nova godina, Bozic i ostali praznici. 
Mi smo ok, ovde je ledeno, moje dete nece da nosi ni sal ni rukavice, ni cizme, nista... Ide bosa po citav dan. Malo je reci da ludim, ali drzim se nekako.
 
VZ, vidim da si tamo pitala, bila sam opet banirana, ovaj put na sedam dana, zato me nije bilo, a zato me nece ni biti, postaje malo nadrealno ovo sve za moj ukus. 
 

Ej Nini, jos uvek jedan prst otvorena, izgleda da ne mrda nigde, evo vec dve nedelje  Ne znam da li se plasim ili jedva cekam, ali blizi se svakako:)
Ingrid, na onoj temi "Zene, gde je?" odgovorih na post od Andi (koji su izbrisali i banirali me zbog toga citavih sedam dana). Evo, sad ocekujem opet ce, jer ne smes vise nista ovde ni da pises. Nema veze sto godinama ucestvujes svaki dan na forumu i doprinosis temama, neko me ocigledno uhvatio na zub, pa ajde da se ne maltretiraju, odoh ja sama. 

Andjelita, cestitam!   Stvarno iznenadjenje posle 5 meseci  Ne mogu sad sve da iscitavam. Srecna vam Nova godina, Bozic i ostali praznici. 
Mi smo ok, ovde je ledeno, moje dete nece da nosi ni sal ni rukavice, ni cizme, nista... Ide bosa po citav dan. Malo je reci da ludim, ali drzim se nekako.
 
VZ, vidim da si tamo pitala, bila sam opet banirana, ovaj put na sedam dana, zato me nije bilo, a zato me nece ni biti, postaje malo nadrealno ovo sve za moj ukus. 
 

treba da se ode kolektivno sa ovog foruma na neki drugi. otisla bih kad bi otisla i draga mi ekipa, nego znaju oni da se mi ovde ljubimo, pa medjusobno falimo i stalno vracamo. 
nisam ispratila sporne teme, ali miris "bebac" politike je sveprisutan i svaki dan razmijam o odlasku, a posto ne bih da se vracam ako odem, ne najavaljujem dok ne resim 100%. napravice ovaj bebac od nas odlucne i od reci osobe, necu se vise smatrati neodlucnom. sad vidim sustinu bivstvovanja ovde, razviti vrlinu i biti bolji covek. banujte me briga me, ionako me svrbe ledja.
cuj, banovali bgb... 
 

Ej Nini, jos uvek jedan prst otvorena, izgleda da ne mrda nigde, evo vec dve nedelje  Ne znam da li se plasim ili jedva cekam, ali blizi se svakako:)
Ingrid, na onoj temi "Zene, gde je?" odgovorih na post od Andi (koji su izbrisali i banirali me zbog toga citavih sedam dana). Evo, sad ocekujem opet ce, jer ne smes vise nista ovde ni da pises. Nema veze sto godinama ucestvujes svaki dan na forumu i doprinosis temama, neko me ocigledno uhvatio na zub, pa ajde da se ne maltretiraju, odoh ja sama. 

Ma daaaj! Bolji su kad ne rade nista, sad definitivno.

Andjelita, cestitam!   Stvarno iznenadjenje posle 5 meseci  Ne mogu sad sve da iscitavam. Srecna vam Nova godina, Bozic i ostali praznici. 
Mi smo ok, ovde je ledeno, moje dete nece da nosi ni sal ni rukavice, ni cizme, nista... Ide bosa po citav dan. Malo je reci da ludim, ali drzim se nekako.
 
VZ, vidim da si tamo pitala, bila sam opet banirana, ovaj put na sedam dana, zato me nije bilo, a zato me nece ni biti, postaje malo nadrealno ovo sve za moj ukus. 
 

Zlatni, a sta ti sad pokusavas na ovoj temi da dokazes? Izgubila sam se u ratovima, bombama, uranijumu, odlasku kod neprijatelja, prodaji vere za veceru. 
Sreca pa nece svi otici, na sta bi to licilo da svi zele da odu, prosto neki ljudi imaju potrebu za promenom sredine, drugi su indiferentni, treci opet imaju vrstu privrzenosti za svoj rodni dom i porodicu. Nije svako tip za odlazak, ali nije svako tip ni za ostanak. 
Evo imam primer mog tate koji je u jednom trenutku u mladosti sredio sve papire za Nemacku, dobio radnu vizu, spremio pasos i ponude mu radno mesto (na kome je ostao do penzije nekih 40-45 godina), i svaki Boziji put kada mu smeta sistem, gleda vesti, kada vidi politicare, svaki put kuka kako je nekad mogao da ode, a eto nije. Eee da sam onda otisao, gde mi je pamet bila, imao sam priliku, ovde nema zivota,... I tako covek provede svoj zivot u kukanju za necim za sta je imao izbor, ali je izabrao drugi put. E, to je vazno, ako imas izbor i ako ga napravis onda stani iza njega. Nemoj citav zivot da patis zato sto nesto nisi uradio. Moras u odredjenom trenutku svog zivota da stanes i razmislis i kazes: Ja stojim iza svoje odluke i necu dozvoliti da citav zivot zalim za izgubljenom prilikom, jer je odluka koju sam doneo SADA ona za koju smatram da je ispravna. Isto i oni koji odu, pa ih uhvati nostalgija, pa idealizuju svaku (cak i losu) stvar iz otadzbine i to je gadan zivot kada sedis na jednom mestu, a patis za drugim. 
 
Meni se mnogo dopada ovo dole napisano i nekako se tim vodim kada razmisljam o citavoj ovoj temi: 
 

 
 

Zlatni, a sta ti sad pokusavas na ovoj temi da dokazes? Izgubila sam se u ratovima, bombama, uranijumu, odlasku kod neprijatelja, prodaji vere za veceru. 
Sreca pa nece svi otici, na sta bi to licilo da svi zele da odu, prosto neki ljudi imaju potrebu za promenom sredine, drugi su indiferentni, treci opet imaju vrstu privrzenosti za svoj rodni dom i porodicu. Nije svako tip za odlazak, ali nije svako tip ni za ostanak. 
Evo imam primer mog tate koji je u jednom trenutku u mladosti sredio sve papire za Nemacku, dobio radnu vizu, spremio pasos i ponude mu radno mesto (na kome je ostao do penzije nekih 40-45 godina), i svaki Boziji put kada mu smeta sistem, gleda vesti, kada vidi politicare, svaki put kuka kako je nekad mogao da ode, a eto nije. Eee da sam onda otisao, gde mi je pamet bila, imao sam priliku, ovde nema zivota,... I tako covek provede svoj zivot u kukanju za necim za sta je imao izbor, ali je izabrao drugi put. E, to je vazno, ako imas izbor i ako ga napravis onda stani iza njega. Nemoj citav zivot da patis zato sto nesto nisi uradio. Moras u odredjenom trenutku svog zivota da stanes i razmislis i kazes: Ja stojim iza svoje odluke i necu dozvoliti da citav zivot zalim za izgubljenom prilikom, jer je odluka koju sam doneo SADA ona za koju smatram da je ispravna. Isto i oni koji odu, pa ih uhvati nostalgija, pa idealizuju svaku (cak i losu) stvar iz otadzbine i to je gadan zivot kada sedis na jednom mestu, a patis za drugim. 
 
Meni se mnogo dopada ovo dole napisano i nekako se tim vodim kada razmisljam o citavoj ovoj temi: 
 

 
 

Zlatni, a sta ti sad pokusavas na ovoj temi da dokazes? Izgubila sam se u ratovima, bombama, uranijumu, odlasku kod neprijatelja, prodaji vere za veceru. 
Sreca pa nece svi otici, na sta bi to licilo da svi zele da odu, prosto neki ljudi imaju potrebu za promenom sredine, drugi su indiferentni, treci opet imaju vrstu privrzenosti za svoj rodni dom i porodicu. Nije svako tip za odlazak, ali nije svako tip ni za ostanak. 
Evo imam primer mog tate koji je u jednom trenutku u mladosti sredio sve papire za Nemacku, dobio radnu vizu, spremio pasos i ponude mu radno mesto (na kome je ostao do penzije nekih 40-45 godina), i svaki Boziji put kada mu smeta sistem, gleda vesti, kada vidi politicare, svaki put kuka kako je nekad mogao da ode, a eto nije. Eee da sam onda otisao, gde mi je pamet bila, imao sam priliku, ovde nema zivota,... I tako covek provede svoj zivot u kukanju za necim za sta je imao izbor, ali je izabrao drugi put. E, to je vazno, ako imas izbor i ako ga napravis onda stani iza njega. Nemoj citav zivot da patis zato sto nesto nisi uradio. Moras u odredjenom trenutku svog zivota da stanes i razmislis i kazes: Ja stojim iza svoje odluke i necu dozvoliti da citav zivot zalim za izgubljenom prilikom, jer je odluka koju sam doneo SADA ona za koju smatram da je ispravna. Isto i oni koji odu, pa ih uhvati nostalgija, pa idealizuju svaku (cak i losu) stvar iz otadzbine i to je gadan zivot kada sedis na jednom mestu, a patis za drugim. 
 
Meni se mnogo dopada ovo dole napisano i nekako se tim vodim kada razmisljam o citavoj ovoj temi: 
 

 
 

Zlatni, a sta ti sad pokusavas na ovoj temi da dokazes? Izgubila sam se u ratovima, bombama, uranijumu, odlasku kod neprijatelja, prodaji vere za veceru. 
Sreca pa nece svi otici, na sta bi to licilo da svi zele da odu, prosto neki ljudi imaju potrebu za promenom sredine, drugi su indiferentni, treci opet imaju vrstu privrzenosti za svoj rodni dom i porodicu. Nije svako tip za odlazak, ali nije svako tip ni za ostanak. 
Evo imam primer mog tate koji je u jednom trenutku u mladosti sredio sve papire za Nemacku, dobio radnu vizu, spremio pasos i ponude mu radno mesto (na kome je ostao do penzije nekih 40-45 godina), i svaki Boziji put kada mu smeta sistem, gleda vesti, kada vidi politicare, svaki put kuka kako je nekad mogao da ode, a eto nije. Eee da sam onda otisao, gde mi je pamet bila, imao sam priliku, ovde nema zivota,... I tako covek provede svoj zivot u kukanju za necim za sta je imao izbor, ali je izabrao drugi put. E, to je vazno, ako imas izbor i ako ga napravis onda stani iza njega. Nemoj citav zivot da patis zato sto nesto nisi uradio. Moras u odredjenom trenutku svog zivota da stanes i razmislis i kazes: Ja stojim iza svoje odluke i necu dozvoliti da citav zivot zalim za izgubljenom prilikom, jer je odluka koju sam doneo SADA ona za koju smatram da je ispravna. Isto i oni koji odu, pa ih uhvati nostalgija, pa idealizuju svaku (cak i losu) stvar iz otadzbine i to je gadan zivot kada sedis na jednom mestu, a patis za drugim. 
 
Meni se mnogo dopada ovo dole napisano i nekako se tim vodim kada razmisljam o citavoj ovoj temi: 
 

 
 

Aj' nek se javi jos neko da ne smaram samo ja:) Sama sam sebi dosadna sa ovim dugackim postovima. I skolstvo, sve zavisi ako ces na neki lokalni koledz ili na najbolje univerzitete... od 10 do preko sto hiljada sigurno. I ovo sto ja pisem se ne odnosi na celu USA, toliko se razlikuje da prosto ne mozes da pravis neko uporedjivanje. Evo npr ovde su takse za kuce previsoke dok su na nekom drugom mestu deset puta manje. Sve zavisi od lokacije. 
Kuce nisu jeftine, obicno se iz grada sele u predgradja kada deca stasaju za skolu jer su gradske skole prilicno lose. Privatne su preskupe, samo vrtic kosta 16-20 hiljada dolara godisnje. U predgradju su skole super, tu ne moras decu da saljes u privatnu ukoliko izaberes neki dobar kraj za zivot. Pola miliona $ je prilicno malo da nadjes neku pristojnu kucu, ajde da kazemo da bi preko 700k bilo dovoljno. Npr kuca od pola miliona, za nju bi godisnja taxa bila preko $12000, za istu tu kucu npr na Floridi, taksa bi bila oko 2 000. Takse svake godine rastu, tako da iz tog zacranog kruga ne mozes da izadjes. Ako i isplatis kredit uvek ces imati mesecno da dajes preko $1000 samo na taksu. Visina takse zavisi od grada u kom si, sta se u tom gradu od institucija nalazi. Najveci deo ide na skole, pa ukoliko ima policijska ili vatrogasna stanica, sportski centir, bazeni, biblioteke.. sve to povecava cenu takse. 
Da zakljucim, Amerika nije za ljude koji zele da uzivaju u socijalnim beneficijama, ona je (to je neko moje misljenje) za ljude koji zele da rade i od svog rada stvore nesto i mogucnosti za to su im neogranicene. Nema nekih beneficija koje bi dobio u Evropi, sem eto sto na kraju godine kada obracunavas taksu gleda se koliko ima clanova domacinstva, pa se dogodi da dobijes i neke pare nazad ako si uplacivao vise nego sto je potrebno. 
Npr mm radi bas mnogo, ali nije to zbog toga sto je ovde, on je jednostavno takav. On je toliko radio i u Srbiji, nije covek koji ce sedeti ispred tv-a i uzivati u filmovima i serijama (kao njegova zena ) Dakle, za osobu koja "voli" da radi je ok, za nekoga ko ima ideju, smisla za biznis, za to su mogucnosti zaista neogranicene.
Za lagodniji zivot, ja bih uvek izabrala Evropu. Eto, na prvom mestu Austriju. 

Bila sam juce na pregledu, otvorena jedan prst, sad sam se bas uprpila  
Rece mi doktorka da ne brinem, da imam dobro telo za radjanje:D Pita me da li imam kontrakcije, ali ja uopste ne osetim ni one lazne, ne znam da li ne mogu da ih prepoznam ili ih uopste nemam. Osecate li ih vi?
Gde je Lexy? Ona rece da su joj rekli da izdrzi do nedelje. 
 

Isabella, kako one izgledaju? Ja znam za prave, njih ne mogu da promasim, ali te lazne ne znam da prepoznam. Osecam samo jak pritisak dole, rekla mi je da je i krenula glavicom pa je pritisak od toga. 
Sad sam 37+2 
Mada, ne uzdam se u to, zbog neredovnog ciklusa, valjda su mi dobro odredili nedelju. 17-tog januara mi je termin. 

Zlatni, a sta ti sad pokusavas na ovoj temi da dokazes? Izgubila sam se u ratovima, bombama, uranijumu, odlasku kod neprijatelja, prodaji vere za veceru. 
Sreca pa nece svi otici, na sta bi to licilo da svi zele da odu, prosto neki ljudi imaju potrebu za promenom sredine, drugi su indiferentni, treci opet imaju vrstu privrzenosti za svoj rodni dom i porodicu. Nije svako tip za odlazak, ali nije svako tip ni za ostanak. 
Evo imam primer mog tate koji je u jednom trenutku u mladosti sredio sve papire za Nemacku, dobio radnu vizu, spremio pasos i ponude mu radno mesto (na kome je ostao do penzije nekih 40-45 godina), i svaki Boziji put kada mu smeta sistem, gleda vesti, kada vidi politicare, svaki put kuka kako je nekad mogao da ode, a eto nije. Eee da sam onda otisao, gde mi je pamet bila, imao sam priliku, ovde nema zivota,... I tako covek provede svoj zivot u kukanju za necim za sta je imao izbor, ali je izabrao drugi put. E, to je vazno, ako imas izbor i ako ga napravis onda stani iza njega. Nemoj citav zivot da patis zato sto nesto nisi uradio. Moras u odredjenom trenutku svog zivota da stanes i razmislis i kazes: Ja stojim iza svoje odluke i necu dozvoliti da citav zivot zalim za izgubljenom prilikom, jer je odluka koju sam doneo SADA ona za koju smatram da je ispravna. Isto i oni koji odu, pa ih uhvati nostalgija, pa idealizuju svaku (cak i losu) stvar iz otadzbine i to je gadan zivot kada sedis na jednom mestu, a patis za drugim. 
 
Meni se mnogo dopada ovo dole napisano i nekako se tim vodim kada razmisljam o citavoj ovoj temi: