Kristina86

Kada je izasla iz mene pocela sam da placem i pet puta sam pitala mog muza da li je sve uredu ( misleci na moje strahove dok je jos bila u stomaku, 10 prstiju i ostalo... Sta mi se sve motalo po glavi to samo ja znam)... On mi je na kraju rekao, ma uredu je zasto pitas toliko puta sve je uredu sa bebom.
Ja sam govorila kako je lepa, onako izdalekam onda su mi je doneli i podojila sam je. Kasnije kad su me odveli u sobu i nju sa mnom, ja se zapitah cije je ovo dete ovako crnomanjasto, ocekivala sam da ce biti kao ja kad sam bila mala okrugla i plave kose, ... A ona totalna suprotnost mojim ocekivanjima, i zamisljanjima pre porodjaja. I onda sam pokusavala da nadjem nesto od mog muza i od mene u njoj, ali nisam uspevala.
I onda sam govorila mojoj mami kako je smesna i ruzna (znam, znam ..nije lepo od mene)... I tako prvih dana ja sam je gledala tako smesnu,.... I nisam ni mogla da pretpostavim kako ce za 12 dana da se promeni, da joj se lice promeni i formira i sada mi je najsladja na svetu!
I dalje mi ne lici na nas,... Mada ponekad vidim nesto moje, vise mi lici na moju sestru kad je bila mala.

Sto se tice ostalog, samo proveravam dise li, nocu kako spava... Okrece li se, da se nije prevrnula na stomak, ... Milion strahova.... A valjda je sve to normalno, opusticu se kad malo ojaca i poraste jos koji mesec. A mozda ni tad...

Mi smo planirali bebu, i u trenutku kad smo je napravili - sve je bilo idealno. Onda se odjednom izdešavala gomila loših stvari - finansijka kriza, meni je umrla majka, tako da sam prvi deo trudnoće provela uglavnom u strahu da moj stres ne naškodi detetu. Međutim, s druge strane, to me je držalo da ne potonem, jer sam stvarno, stvarno, želela da budem majka. Kad se Aleksandar rodio, pošto su me porodili carskim rezom - nisam ga odmah videla, i to je glavni razlog što mi je strašno krivo što se nisam prirodno porodila. Doneli su mi ga čim sam se probudila iz anestezije, a prva osećanja su bila neverica i nalet ogromne, stvarno neopisive sreće. Naravno, iskukala sam se filmski, izljubila ga, i jedva čekala da ga ponovo donesu. Posle toga sam, svaki put kad se sestra pojavi sa njim na vratima, osećala takvu sreću, uzbuđenje, i neku pozitivnu tremu, i prosto nisam mogla da se načudim kako je to malecko biće stvarno sad moje. I strašno sam bila ponosna što se rodilo takvo divno detence, što je pretrpeo sve stresove i histerije sa mnom. Nisam unapred imala neke posebne strahove oko toga kako ću i šta ću sa njim, ali sam se zato za prvo kupanje opasno preznojila. Uhvatila me je bila strašna frka, ali nisam nikako htela da odustanem. :)Bila sam oko svega malo ukočena, plašljiva, ali je moj dragi uvek i za sve bio tu, mnogo više nego što ovo naše društvo smatra da bi muškarac trebalo da bude.
Kad smo stigli kući... pa, bilo mi je malo komplikovano, jer smo došli u punu kuću, gde svako ima neku svoju ideju oko toga šta i kako treba sa bebom. Grčevi su nas dosta zezali, ali mi se čini da su oko toga svi oko mene paničili, a da sam jedino ja pokušala da budem što smirenija, i da prihvatim to kao nešto normalno, što će proći. Znala sam odlično da im nekog posebnog leka nema, i da samo treba pomoći bebi da što lakše kroz njih prođe. Bez obzira na to - bilo je par potpuno bespotrebnih, paničnih poseta pedijatru. Imala sam faze premora, faze strašne tuge što nije sve onako kako smo planirali kad smo pravili bebu, što ne može baš sve kako ja mislim da bi trebalo... Ali, opet, i ta puna kuća je donela puno pomoći i olakšanja za mnoge stvari, na čemu sam ja stvarno zahvalna.
Iz ove perspektive, vidim da sam bila previše stegnuta, i da je trebalo da se postavim tako, pre svega prema sebi, a onda i ostalima - da budem malo odsečnija, žustrija, odlučnija. Čini mi se da je i ta moja nesigurnost i nemogućnost da se malo jasnije postavim prema drugima, rezultovala nervozom i kod mene, a i kod bebe, pa je bio plačljiviji nego što bi možda inače bio.
Naravno, sad je sve mnogo lakše, ja sam se opustila 300% u odnosu na početak, i sad već imam osećaj da sam ja ta koja je za svoje dete "glavna" (kao i njegov tata, naravno ).
U svakom slučaju, dosta toga sam naučila za sledeće dete, ili bar ja mislim da jesam, a videćemo kad i to dođe na red...

Cokavac,eto vidis kakvih sve doktora ima..I to su mi neki doktori a nemaju veze s vezom.. Strasno..
Samo vi radite vezbice i budite uporne i sve ce biti ok..Bez nerviranja..I javi u ponedeljak sta su vam rekli..

Anonymous,nemam vise lajkova,super su pesme...

Pa ovako...S obzirom da sam se ja porodila mesec dana ranije i to hitnim carskim..svoju bebu nisam videla 5 dana,tj.kada sam ja izasla iz porodilista,samo sam otisla do decijeg da ga vidim i otisla kuci,a on je ostao tamo jer je bio u inkubatoru..A dosli smo po njega nakon 3 dana..
Dok sam bila u porodilistu,bila sam totalno sama,on nije bio pored mene,niti sam mogla da ga podojim,a mleko je curelo na sve strane..Gledam sve majke su sa svojom decicom jedino ja sama..Tako da sam u jednom trenutku bila tako tuzna,a u drugom jako srecna,sto je on meni ziv i zdrav i da cu ga videti i zagrliti..
Taj dan kad smo dosli po njega,ne mogu da opisem taj osecaj,pitala sam se da li je to moj sinci,uzela sam ga u narucije i zagrlila ..Bila sam tako srecna,kao nikad..nisam ga ispustala..
Inace ti prvi dani su mi bili malo teski,jer nisam znala,kako sta,ipak prvo dete,jel?Pa je tu bilo i plakanja,i nerviranja sto nije mogao da uhvati sisu,jer je bio mali i slab,.Ali kako su dani prolazili,sve je bilo ok..opustila sam se kao da nisam mama prvi put..
I tako jos bi svasta po nesto pisala,ali to je dovoljno...

Pa ovako...S obzirom da sam se ja porodila mesec dana ranije i to hitnim carskim..svoju bebu nisam videla 5 dana,tj.kada sam ja izasla iz porodilista,samo sam otisla do decijeg da ga vidim i otisla kuci,a on je ostao tamo jer je bio u inkubatoru..A dosli smo po njega nakon 3 dana..
Dok sam bila u porodilistu,bila sam totalno sama,on nije bio pored mene,niti sam mogla da ga podojim,a mleko je curelo na sve strane..Gledam sve majke su sa svojom decicom jedino ja sama..Tako da sam u jednom trenutku bila tako tuzna,a u drugom jako srecna,sto je on meni ziv i zdrav i da cu ga videti i zagrliti..
Taj dan kad smo dosli po njega,ne mogu da opisem taj osecaj,pitala sam se da li je to moj sinci,uzela sam ga u narucije i zagrlila ..Bila sam tako srecna,kao nikad..nisam ga ispustala..
Inace ti prvi dani su mi bili malo teski,jer nisam znala,kako sta,ipak prvo dete,jel?Pa je tu bilo i plakanja,i nerviranja sto nije mogao da uhvati sisu,jer je bio mali i slab,.Ali kako su dani prolazili,sve je bilo ok..opustila sam se kao da nisam mama prvi put..
I tako jos bi svasta po nesto pisala,ali to je dovoljno...

Pa ovako...S obzirom da sam se ja porodila mesec dana ranije i to hitnim carskim..svoju bebu nisam videla 5 dana,tj.kada sam ja izasla iz porodilista,samo sam otisla do decijeg da ga vidim i otisla kuci,a on je ostao tamo jer je bio u inkubatoru..A dosli smo po njega nakon 3 dana..
Dok sam bila u porodilistu,bila sam totalno sama,on nije bio pored mene,niti sam mogla da ga podojim,a mleko je curelo na sve strane..Gledam sve majke su sa svojom decicom jedino ja sama..Tako da sam u jednom trenutku bila tako tuzna,a u drugom jako srecna,sto je on meni ziv i zdrav i da cu ga videti i zagrliti..
Taj dan kad smo dosli po njega,ne mogu da opisem taj osecaj,pitala sam se da li je to moj sinci,uzela sam ga u narucije i zagrlila ..Bila sam tako srecna,kao nikad..nisam ga ispustala..
Inace ti prvi dani su mi bili malo teski,jer nisam znala,kako sta,ipak prvo dete,jel?Pa je tu bilo i plakanja,i nerviranja sto nije mogao da uhvati sisu,jer je bio mali i slab,.Ali kako su dani prolazili,sve je bilo ok..opustila sam se kao da nisam mama prvi put..
I tako jos bi svasta po nesto pisala,ali to je dovoljno...

http://www.svet.rs/planeta/najveca-beba-u-nemackoj-jaslin-teska-6-kilograma-rodena-prirodnim-putem

Pa ovako...S obzirom da sam se ja porodila mesec dana ranije i to hitnim carskim..svoju bebu nisam videla 5 dana,tj.kada sam ja izasla iz porodilista,samo sam otisla do decijeg da ga vidim i otisla kuci,a on je ostao tamo jer je bio u inkubatoru..A dosli smo po njega nakon 3 dana..
Dok sam bila u porodilistu,bila sam totalno sama,on nije bio pored mene,niti sam mogla da ga podojim,a mleko je curelo na sve strane..Gledam sve majke su sa svojom decicom jedino ja sama..Tako da sam u jednom trenutku bila tako tuzna,a u drugom jako srecna,sto je on meni ziv i zdrav i da cu ga videti i zagrliti..
Taj dan kad smo dosli po njega,ne mogu da opisem taj osecaj,pitala sam se da li je to moj sinci,uzela sam ga u narucije i zagrlila ..Bila sam tako srecna,kao nikad..nisam ga ispustala..
Inace ti prvi dani su mi bili malo teski,jer nisam znala,kako sta,ipak prvo dete,jel?Pa je tu bilo i plakanja,i nerviranja sto nije mogao da uhvati sisu,jer je bio mali i slab,.Ali kako su dani prolazili,sve je bilo ok..opustila sam se kao da nisam mama prvi put..
I tako jos bi svasta po nesto pisala,ali to je dovoljno...

Pa ovako...S obzirom da sam se ja porodila mesec dana ranije i to hitnim carskim..svoju bebu nisam videla 5 dana,tj.kada sam ja izasla iz porodilista,samo sam otisla do decijeg da ga vidim i otisla kuci,a on je ostao tamo jer je bio u inkubatoru..A dosli smo po njega nakon 3 dana..
Dok sam bila u porodilistu,bila sam totalno sama,on nije bio pored mene,niti sam mogla da ga podojim,a mleko je curelo na sve strane..Gledam sve majke su sa svojom decicom jedino ja sama..Tako da sam u jednom trenutku bila tako tuzna,a u drugom jako srecna,sto je on meni ziv i zdrav i da cu ga videti i zagrliti..
Taj dan kad smo dosli po njega,ne mogu da opisem taj osecaj,pitala sam se da li je to moj sinci,uzela sam ga u narucije i zagrlila ..Bila sam tako srecna,kao nikad..nisam ga ispustala..
Inace ti prvi dani su mi bili malo teski,jer nisam znala,kako sta,ipak prvo dete,jel?Pa je tu bilo i plakanja,i nerviranja sto nije mogao da uhvati sisu,jer je bio mali i slab,.Ali kako su dani prolazili,sve je bilo ok..opustila sam se kao da nisam mama prvi put..
I tako jos bi svasta po nesto pisala,ali to je dovoljno...

Da ce sve biti kao pre, nece. Da ce se kockice polako slagati, hoce. Da cete imati raznih faza, i vi i dete i brak i u odnosu sa bliznjima, hocete. Da cete izgledati kao pre trudnoce, tesko ali je moguce. Da ce vam to biti mogo bitno, nece. Da cete promeniti hiljadu postulata i nacela koja ste mislili da nikad necete - itekako hocete. Da ce vam povremeno svi zivi smetati, hoce. Da cete ponekad pozeleti da vam dete vise odspava preko dana ili da prestane da kmeci nocu jer vise ne mozete da izdrzite - hocete. I tako dalje i tako blize.
U sustini, sve ce se promeniti, ali na svaku negativnu promenu uocicete da imate makar pet predivnih stvari u vezi s vasim detetom koje mozete da navedete kao kontrarazlog zasto vam je zivot, u stvari, postao ili ostao divan.
Te promene idu spontano, vi se menjate zajedno s njima i dok je tako sve je ok. Ne valja kad nesto ide mimo vas, kad vam neko nesto namece, kad vam smeta, narusava privatnost, intimu, siri negativnu energiju i ne razume vas. To onda mora da se prekrati. Ali dok vi pratite i "zvacete" sve novine polako i zrelo, nista nije u sustini problem.
Eto tako, po mom misljenju, ide postporodjajno prilagodjavanje.

Zaboravih da vam kažem, pravila sam one Ivančicine knedle sa šlivama!

Preporučujem

Okupljanje povodom Svetske nedelje dojenja organizuje i grupa Moja podrska dojenju(Tereza Kis MIljkovic) 05.08.2013. u 17h,mesto Tasmajdanski park
https://www.facebook.com/events/437998066314696/

Drage devojke, pozivam vas na manifestaciju povodom Svetske nedelje dojenja koja se odrzava i kod nas I to na dve lokacije: u Novom Sadu 02.08. na Strandu I na Zemunskom keju 03.08. u 18h.

Svidja mi se i jedan i drugi predlog. ali zbog nedostatka vremena, danas ću ovaj Kristinin predlog, a Cicanin ću sigurno probati, i to isto u zemljanoj posudi, verovatno za vikend.

Comsi evo jedan predlog http://skuvajme.com/2012/03/25/dinstana-junetina-sa-sampinjonima/

Miva,pa srecan rodjendan..

Miva super ,cuti i to je dobro za pocetak..polako..

Moram da dodam da je Vaskrsija upravu,ja non stop A pricam da piski,piski..pa mu pricam..i on bas nece..
Evo jutros da se pohvalimo,mada nije bas hvaljenje al ajde,to je samo danas,tako da necu mnogo da se radujem..Ustali smo,i krenuli ka kupatilu,tu sam ga stavila na wc solju,i nista mu nisam pricala,ja krenula da se umivam,perem zube,i nisam obracala paznju na njega..i odjednom je krenuo da piski, i gleda on,gde to ide,i kad je zavrsio ja mu kazem bravo,piskili smo..Skinula ga sa solje...tako da cemo videti danas u toku dana sta ce biti..
A da,da dodam da smo spavali nocu bez pelene,bio je suv...

Miva super ,cuti i to je dobro za pocetak..polako..

Moram da dodam da je Vaskrsija upravu,ja non stop A pricam da piski,piski..pa mu pricam..i on bas nece..
Evo jutros da se pohvalimo,mada nije bas hvaljenje al ajde,to je samo danas,tako da necu mnogo da se radujem..Ustali smo,i krenuli ka kupatilu,tu sam ga stavila na wc solju,i nista mu nisam pricala,ja krenula da se umivam,perem zube,i nisam obracala paznju na njega..i odjednom je krenuo da piski, i gleda on,gde to ide,i kad je zavrsio ja mu kazem bravo,piskili smo..Skinula ga sa solje...tako da cemo videti danas u toku dana sta ce biti..
A da,da dodam da smo spavali nocu bez pelene,bio je suv...

Miva super ,cuti i to je dobro za pocetak..polako..

Moram da dodam da je Vaskrsija upravu,ja non stop A pricam da piski,piski..pa mu pricam..i on bas nece..
Evo jutros da se pohvalimo,mada nije bas hvaljenje al ajde,to je samo danas,tako da necu mnogo da se radujem..Ustali smo,i krenuli ka kupatilu,tu sam ga stavila na wc solju,i nista mu nisam pricala,ja krenula da se umivam,perem zube,i nisam obracala paznju na njega..i odjednom je krenuo da piski, i gleda on,gde to ide,i kad je zavrsio ja mu kazem bravo,piskili smo..Skinula ga sa solje...tako da cemo videti danas u toku dana sta ce biti..
A da,da dodam da smo spavali nocu bez pelene,bio je suv...

Comsi evo jedan predlog http://skuvajme.com/2012/03/25/dinstana-junetina-sa-sampinjonima/

Miva,pa srecan rodjendan..

Miva super ,cuti i to je dobro za pocetak..polako..

Moram da dodam da je Vaskrsija upravu,ja non stop A pricam da piski,piski..pa mu pricam..i on bas nece..
Evo jutros da se pohvalimo,mada nije bas hvaljenje al ajde,to je samo danas,tako da necu mnogo da se radujem..Ustali smo,i krenuli ka kupatilu,tu sam ga stavila na wc solju,i nista mu nisam pricala,ja krenula da se umivam,perem zube,i nisam obracala paznju na njega..i odjednom je krenuo da piski, i gleda on,gde to ide,i kad je zavrsio ja mu kazem bravo,piskili smo..Skinula ga sa solje...tako da cemo videti danas u toku dana sta ce biti..
A da,da dodam da smo spavali nocu bez pelene,bio je suv...

Ajde da ija napisem koju. S obzirom da radim, nemam previse vremena da se posvetim ovom "problemu" a Vuk u vrticu nece ni da pogleda nosu, nece ni kod kuce samo hoce dok je obucen. Nosa nam stoji u dnevnoj sobi, ja ga s vremena na vreme teram da sedne na nju i da se napinje da "kaka" pa mu nekada to bude zanimljivo i smeje se. Vodim ga sa sobom u wc i govorim mu da tako i on treba pa aplaudiram sebi kada zavrsim

tako je on pre neki dan SAM trazio da sedne na nosu i da "kaka". Napinjao se, kakio i aplaudirao i ja sam aplaudirala

mislim da se to desilo spontano, vec juce je kakio u pelenama, ali to je super za pocetak bitno da "kapira" sta i kako i gde.

Posto smo bili juce u goste,poslali su nam malo prebranca,ribe.A za desert pita sa jabukama,visnjama,i kokosom..Tako da i danas sam oslobodjena kuvanja..
A za sutra cu da vidim..

beli rozen ovako ja pravim
500g slaga
4 pudinga sa ukusom slatke pavlake
1l mleka
300g bele cokolade
i pakovanje korica za rozen
1 margarin
u 1l mleka skuvam 4 pudinga sa ukusom slatke pavlake.u drugu posudu umutim 500g slaga (mutim ga sa kiselom ili sa obicnom vodom).kada se skuva puding ostavim ga da se malo prohladi i onda u to stavim 300 g cokolade i malo manje od celog margarina.kada se to ohladi stavljam

kora+fil+slag+kora+fil+slag i sve dok ne potorisite korice