Kristina86

hello

Mi danas bili na adi, malo pre smo došli dete mi se prvi put kupalo van kade i raspametila se divno nam je bilo spavala je popodne bez sike, u kolicima, nije siku čak mi tražila kad je videla da druga beba sisa noću se ne budi, ponekad da pije vode i nastavi sama da spava tako da, možda se desi čudo i sama prestane, uz malu pomoć.. mada, čim se ovde pohvalim ja izbaksuziram, ali nisam mogla da izdržim

mi danas maltretirali dete da nam izigrava manekenku...evo rezultata

nema vracanja! prvo sveto pravilo na koje me je Nadja u kriticnim situacijama podsecala, a i vevericica!
ja sam doduse terala svoje sa dnevnom, a nocnu sam izbacila za sedam dana od trenutka kada sma mislila da je vreme da pocnem a to je 7 dana suva pelena...

pelene nisam stavljala ni u toku popodnevnog sna i desilo se da se mozda dva puta upiskila i to prvi put u snu i tu se prenula i pocela da place kao magarac, a drugi put jer je pokusala malo da se igra nakon sto se probudila i tu je bukvalno pisnula

nemoj da prenagljujes...dovoljno je da je preko dana skidas pelenu...pa kad krene da se nesto desava mozes i nocnu...

ja znam dete koje ima 4 godine i jos uvek nosi nocnu pelenu i to njenim roditeljima nije nista strasno, kazu da im dete pije uvece dosta mleka...

volim kad roditelji dodju u stadijum da ne prave mnogo buke oko tako nekih stvari

Uf, meni je ovo naporno ali sam 100x ovde napisala da ne odustajem. E, posto sam tu mantru primila k znanju odmah mi je lakse I nekako sam se navikla da mu ne stavljam pelenu, nego da idem da briskam, da mu nudim nosu, da potapam gace, I td. Juce je piskio bez preterivanja pa oko 14,15 puta. I sta cu, briskaj, peri I tako u krug. Preko dana mu ne stavljam pelenu kada ide da spava, samo musemu (hvala Veverici ) I juce se prvi put upiskio I to ga je cak I probudilo. Ja u souk jer njega ni top ne moze probudi kada cvrsto zaspi. Hoce nosu, al nije nesto azuran da piski u istu. Pokazuje mi gde se upiskio I tako. Suma sumarum, mislim da ima napretka jer on polako ali sigurno reaguje na odvikavanje. Nocnu pelenu mu I dalje stavljam. Koliko sam se u pocetku nervirala sada sam se privikla I totalno sam zen. A leto I dalje traje....

Sto rece Kris, ovo leto nam je prilika i jesam se smorila al ako smo krenuli moramo nastaviti. Nema veze sto se nocu upiski, nabavicu i te museme vece, mene muci sto ona nikako sama da trazi ni danju (da li to znaci da treba da je vratim u pelenu? ). Moram iskulirati a ona nek zapisava ja cu da cistim i nadam se da ce uskoro da joj klikne! Vi ste tu drago mi je da nisam sama

Kristina kad mu klikne,ima da batali pelene za par dana.Meni tako kažu ženice,da uglavnom detetu samo klikne.Ja evo čekam klik. Naravno,dok dođe taj klik trudim se koliko mogu.

Budi jaka, nemoj da brineš previše, bebice sve mnogo lakše podnesu nego roditelji i odrasli generalno. Zamisli da će za par nedelja sve biti gotovo i da ćete moći da živite neopterećeni svakodnevnim vežbama. Čak će joj i gips najmanje smetati na ovom uzrastu. Ono što je najvažnije, ona se ničega neće sećati, samo će steći još veće poverenje u tebe i bićete još više povezane nego pre.
Više puta sam bila sa svojom decom na bolničkom lečenju na Institutu i u Tiršovoj, ako imaš bilo kakvo pitanje - tu sam.
Ponesi joj omiljene igračkice, najteže će ti biti tamo da je zabaviš. Šaljem ti mnogo pozitivne energije i želim vam da što lakše prebrodite naredni period.

http://www.bebac.com/vesti/prica-bebe-harlou-krv-iz-pupcane-vrpce-u-akciji

Mi samo da vam pozelimo laku noc i mahnemo...i mi imamo psr zuba vise,ostavljamo pelene....:-*

mmmoj, moracu da je katapultiram

da, trazi, skinula sam joj i nocnu pelenu. nije joj vise vazno gde piski i kaki, obavljamo gde se zateknemo...kad hoce da piski kaze: mama, piki me, a kad hoce da kaki vice: ocu pikim gomno

razlika izmedju moje dece je po dve godine...2008.,2010.,2012.
i mi smo zadovoljni....lepo se slazu,ovi stariji zabavljaju ovu malu i vole se svi neizmerno....svako vece se ljube za laku noc i pokusavaju da nauce T.da ih ljubi....ona ih samo zabalavi....ali oni su srecni....

Ako budem imala drugo dete, i bude bilo zensko zvace se Irina

A nas bekac sad, ime mu znaci sledece:
blagostanje, dar, odredjeni dar, kralj, drzeci bogatsvo (bogatas), veliki, onaj koji je dostojan sebi samome - sve zavisi od dela sveta u kom se pominje ime

Nema, ali slobodno otvori. Ima nas i za tu temu.

ima li tema dojenje posle 2 godine?

Danas čorba - brokuli, punjene paprike sa sirom, roštilj, kupus salata, šopska salata, Saher tortica, a i knedle - samo sa kockicama čokolade

Napravila sam jednu i po meru knedli, ma fantazija ispadnu...

Ovo je priča o nesavršenim mamama. One savršene mogu slobodno da preskoče ovaj tekst i vrate se u reklamu za puding, merix, glade microspray i drugu kućnu hemiju.

Nesavršena mama nekad ne može da ustane ujutru iz kreveta jer je beba plakala cele noći zbog zuba, bolesti ili razloga koje naučnici još uvek nisu otkrili. Nesavršena mama se budi ukočena jer se predivni zlikovac ušunjao u ono što se nekad zvalo bračni krevet. Sem što se ušunjao raširio se po horizontali ostaviviši mami nekih 10cm prostora tako da joj pola zadnjice viri napolje.

Nesavršena mama će pustiti malo dete da sat vremena gleda tv (iako eksperti to ne preporučuju) a za tih sat vremena će spremiti ručak, oprati suđe, uključiti veš mašinu, sastavi dirižabl i slično.

Nesavršena mama jede kao gladni Etiopljanin stojećki bez suvišnog žvakanja. Nesavršena mama će se baciti na projektil od hrane jer je kašu lakše skidati sa kose i obrva nego sa zida.

Nesavršenoj mami puna puncata pelena pada ukakanom stranom na pod (I Marfijev zakon) a zatim joj se ugljeniše šerpa sa ručkom jer briše tu kaku sa poda. Nesavršena mama će izaći iz kuće i u centru grada shvatiti da na trenerici ima fleku od bljuvotine. Kad nesavršenu mamu pitaju”Šišala si se?” odgovće “Ne samo sam skinula rep i oprala kosu”.

Nesavršena mama će da razvuče usne u osmeh iza kod škrguću zubi kad njeno mezimče vrišti u gostima, vristi na goste, juriša po supermarketu obarajući skupe proizvode, i (prava stvar) kada vrišti i baca se na sred ulice. Slegnuće ramenima dok po njoj padaju pogledi prolaznika tipa “BOŽE, preduzmi nešto” (eh i ja sam nekad bila prolaznik).

Nesavršena mama čak i kad je uveče uspavala dete iz prve neće moći da zaspi jer će u glavi da joj se iznova i iznova ponavlja ” AJAJAJA JAJA AJAJAJA JAJA… RAZBOLE SE LISICA SUŠI SE KO GRANA….”

Ako ste se pronašle u nekoj situaciji čestitam, nesavršene ste. Kad svi legnu naspite čašu vina, dignite noge i nazdravite sebi. Prošao je još jedan SAVRŠEN dan.

Otkad sam saznala da sam trudna prvi put, volela sam svoju bebu, i kroz trudnocu nisam imala nikakve strahove kako cu se snaci itd. Trudnoca nije bila planirana ali je beba bila od pocetka i zeljena i voljena. Ja zapravo nisam bila spremna ni na sta ali nisam ni bila svesna svoje nesvesti Valjda zato sto nikad nisam slusala ruzne price novopecenih majki, buduci da ih u mojoj generaciji nije bilo, a oko mene su bile sve neke ekstra pozitivne mamice E onda kad se rodila, cim sam je videla, obuzela me je neka luda sreca i ljubav, uopste se tome nisam nadala, ali sam sigurna da ne mora kod svakog tako da ide. A zatim se redjaju sve moguce emocije pojacane do nemogucih granica, prva strepnja kad joj se CRP nije spustao, prva ludo-hrabra odluka da je izvedem iz porodilista na sopstvenu odgovornost, i prvi histericni plac kad mi je dr rekao da nisam normalna sto sam to uradila, da mi beba mozda vec ima sepsu zbog te moje odluke... I ludacka, neopisiva sreca kad se ispostavilo da je moj majcinski instinkt bio u pravu, i to sreca ne zbog toga sto sam ja bila u pravu, vec sto to znaci da mi je dete zdravo. To je ona cista sreca, neuprljana, sreca sva podredjena njoj, bebi, to nisam nikad ni prema kome drugom osetila. Tek posle su krenuli strahovi, pitanja, pogubljenost, divljanje hormona... Majka sve treba da zna, a majka cesto pojma nema sta je njenom detetu. A ono place i place i svi ocekuju da ga ti smiris, i ti bi verovatno i mnogo lakse u tome uspela da ti ne stizu kojekakvi saveti sa svih strana koji te samo zbunjuju... Tako... Beba onda odraste i ti shvatis da si joj uvek bila savrsena...

mislim da je moja "najdublja strepnja" , vise od toga kako cu tako krhko bice kupati i povijati, bila ustvari da li cu ja biti u stanju da se snadjem u ulozi majke. ja sam dete dobila s 35 godina, a jos sam se osecala potpuno nespremno za to. nekako neadekvatno. zeleli smo dete i to je bilo to, ali ja sam od testa, pa prvog pregleda i sve do rodjenja deteta konstantno se osecala kao da sam se upustila u nesto sto je skroz neprirodna uloga za mene. a radovala sam se svakom uz pregledu - secam se kako sam patila kad mi se oduzi vreme izmedju dva vidjenja s bebom na uz. prosto pomesana osecanja sam imala.
jao, u pocetku kad izadjem sa uz-a na ulicu, kod vuka mi je ginekoloskinja inace, stalno sam komenatrisala muzu da sam toliko zanesena, kao opijena, da ce me neko zveknuti kolima.
a kad se mali rodio, posto je porodjaj bio tezak i proveo je 6 dana u inkubatoru, ta briga i strah za njega su mi obelezili prve dane, a secam se da sam ga prvi put presvukla na onom pampers zelenom pultu u sobi u frontu i da sam bila sokirana koliko sam spretno to uradila i koliko opusteno, prirodno, samouvereno nekako - kao da to radim stoti put. za kupanje mi je prvih par dana bila patronazna, pa mama, a onda sam ja hrabro rekla mami (potpuno neplanirano) da cu da probam. opet sam bila vestija i spremnija nego sto sam mogla da pretpostavim. tako da, koliko god je ta strepnja neminovna, uvek treba da se setis da svakakv kreten zna da promeni pelenu i da okupa dete, pa tako i ja, pa i ti.
a osecaj ciste nepatvorene ljubavi je dolazio postupno, usput. i, ne znam kako, ali i dalje raste.

Ja se prvo bebi i trudnoći nisam nadala, nisam želela da se to tad desi već malo kasnije, imala sam druge planove... čitava trudnoća mi je bila kao u snu, bebe sam postala svesna tek kad se počela da se mrda onako jako i intenzivno i bila sam preplašena i očajna, u smislu zarobiću se, kraj, biću u pelenama i kaki, debela sa strijama i život će proći pored mene.. još sam se i preselila u drugi kraj grada, tj. van grada, svi su mi daleko itd., da ne dužim dugooo mi je trebalo da se adaptiram na ulogu majke i 'supruge'... čak sam kroz neke faze i depresije i ovde na forumu prolazila...

Kad se beba rodila bila mi je slatka : ) toliko me je sve bolelo, bila sam umorna, iscrpljena.. beba mi je bila lepa, znala sam da je moja, da treba da je volim i tako sam se i ponašal, i ako se.nisam uvek osećala tako... mm je.bio na putu u Kanadi kad sam došla iz porodilišta, kod mene je bila moja sestra, sutradan mama i naravno neizbežna sveki... Sećam se da je ona spavala u kolima do kuče, unela sam je sa.nosiljkom i spustila na krevet u sobi i otišla brzo da jedem i da se istuširam jer mi je to mnogo trebalo i sve vreme sam mislila o tome šta da radim kad se probudi ali nekako je sve ispalo ok, ona se probudila, ja je presvukla dala joj da siki i na moje oduševljenje ona je opet zaspala i tako je bilo danima, ona je samo sisala i spavala : ) ja spavala sa njom po ceo dan i to je to.. priroda je nekako to lepo uredila, beba nije.nimalo zahtevna tih prvih mesec dana, meni je tek posle bila naporna, kad onako mala bude.budna i treba kao nešto da je zabavim a ona nema pojma gde je šuplja

Što se tiče ljubavi ona definitivno raste iz dana u dan, i mislim da ne postoji mama koja se ponekad ne zapita da li je dovoljno voli, možda bi trebalo još malo više da je voli meninje sad npr nezamislivo to da će uskoro doći još jedan bebac i da ću i njega isto voleti... nekako mi deluje nemoguće da se u čoveku može stvoriti tolika količina ljubavi

A mama sam i bolja nego što sam mislila da ću biti kako nisam bila spremna i pripremljena za bebu, mislila sam da ću biti histerična, sebična i ljubomorna keva, međutim sada ne bih ni jedan izlazak i pijančenje ni usputni sex menjala ma ni za 10 minuta ovoga što imam Dođe mi ponekad, kao i svima da mi se skupi, da poludim u pelenama, temperaturi, kmečanju i ostalom, ali kad me zagrli i kaže mi 'Sava mamina duša' ja sve zaboravim... sigurno da mi ponekad nedostaje ćaskanje i tračarenje sa drugaricama, ludo letovanje sa društvom, Guča od 3 dana, Exit i kampovanje, ali i to je normalno. Ne pretvaramo se u neke super RoboMame kad dobijemo bebu, potrebe nam manje više ostanu iste, ali su prioriteti malo drugačiji

Super teme, trebace vam da citate kad se porodite
Ja sam se topila od ljubavi za mojom bebom u porodilistu. Bila je zaista ljubav na prvi pogled. U porodilistu sam razmisljala kad pogledam slucajno neku drugu bebu kako je moja beba naajlepsa, sve mi nekako bilo zao roditelja tih drugih beba, sto oni nemaju bebu kao ja Sad kad gledam slike prvih dana, nije ni cudo sto se porodilje ne smatraju uracunljivima neko vreme
E ali kad smo stigli kuci, pa pocele obaveze, budjenje za hranjenje, pa problemi sa sisanjem, zatezanje rane i ludacki bol, onda nisam imala ama bas nikakva osecanja, Tad mi se cinilo da ga svi vole vise od mene. Ali kad su krenuli prvi grcevi, onda sam videla da ipak nisam bez duse. Kad vidis da neko tako malen ima problema i nesto ga boli, a ti si totalno nemocan, e onda shvatis koliko ti je to malo bice bitno i koliko ga volis. I zaista ljubav koja svaki dan je sve veca.

Neko je lepo rekao "Imati dete znači kako ni u jednom delu tog puta jednostavno ne možeš zamisliti da ga je moguće voleti više nego što ga već voliš, jer se sav topiš od ljubavi, voliš koliko uopšte ljudsko biće može voleti, a onda zapravo shvatiš – da voliš ga još i više."

Jeee lepa tema

Nisam na prvi pogled, jer sam bila nadrogirana epiduralom i kad su mi je stavili na grudi odmah nakon porodjaja samo sam je gledala u cudu, kao - sta je sad ovo? Kao u snu nekom...a kad su mi je doneli sutra ujutru u sobu, tada sam se zaljubila odmah..ali jacina tih emocija nije nista od jacine sadasnjih, znaci to ti se samo povecava iz dana u dan..pogotovo kad prestane da bude pasivna beba i kad pocne da te mazi, da ti uzvraca i td..no, da ne duzim sada, to vec nije novorodjence

Ja sam bila uplasena da li cu umeti da se snadjem, i kako cu da drzim to malo krhko stvorenje, pa sam zvala mamu da mi dodje da mi pomogne..i rekla samo joj da ce ostati 3 nedelje bar. Medjutim, nakon 4-5 dana, mama je vec postala visak To je i sama uvidela i otisla..nema sta ko da pomaze, sve mozete tm i ti, barem je to moje misljenje.
Mi smo bas uzivali da budemo sami, on uzeo godisnji tada i eto

Bolja sam mama nego sto sam se nadala da cu biti, nekako mi prirodno doslo sve..mislila sam da cu biti smotanija Nisam nista izgubila (osim vremena za izlaske ili mogucnosti da pijem alkohol ili vecu kolicinu slobodnog vremena - ali to je nekako smesno u poredjenju sa onim sta dobijes), a to sto dobijes se ne moze objasniti unapred, videces i sama
Najlepsi period zivota mi je ovo..

Prvi put kada su mi je stavili na grudi,zaplakala sam i zahvalila Bogu sto je moja devojcica dobro(imala je obmotan pupcanik 2 puta).Odneli su je,a onda su pocele misli na koga lici,kako je medena,kako ce da siki,kako cu je presvlaciti,kupati...).Dosle smo u sobu,pocele smo sa dojenjem,kao da to radimo odavno...I presvlacenje nam je islo od ruke.Svaki strah,nedoumica da nesto necu znati je nestao kada sam je prvi put ljuljuskala da zaspi.Celu noc nisam spavala,samo sam je gledala,razmisljala,pevusila joj...Mm je za 4 dana boravka u bolnici dobio preko 50 mms poruka
Zaljubila sam se na prvi pogled u svoju bebu,ta ljubav raste iz dana u dan.
Ne bih menjala grceve,zubice,osmeh moje bebe,ukakane pelene... ni za kakav provod,alkohol,Exit-e,Beer fest-ove.Vise mi se svidjaju ne prospavane noci zbog mog andjela nego zbog neke svirke...

Ja sam se stvarno osecala nekako blazeno kad sam se porodila. Kao da sam osetila neko veliko olaksanje pomesano sa srecom, ne znam ni sama kako to da opisem. Snasla sam se milion puta bolje nego sto sam ikada i mislila da cu. U porodilistu sam bila nedelju dana i tu sam naucila da ga presvucem, stavim na siku, nekako sam se oslobodila, nije me bilo strah da ga uzmem, mazim, nosim (mada kad sam ga prvi put presvlacila lepo sam mu se izvinula i rekla da mama to prvi put radi i da nema pojma sta ce i kako). Toliko brzo prodje taj period da mi se sad cini da sam ga ovolikog rodila . Valjda sve te emocije, ludilo, frka, trka i vreme prodje, a ne znam kad pre...