Naxy

Prodje vikend, evo i mene
Veštice, čestitam na bebici.
Lexy, izdrži još malo. Koliko si kg dobila kad se tako osjećaš. Ja imam još dva mjeseca gegati, a već sam teška. Tješi me to da sam do sada dobila nekih 16 kg, valjda neću ići preko 20 do kraja trudnoće. Sa prvom trudnoćom sam se udebljala 25 kg, to mi je baš bilo previše.
Nini, SUPER NAPOKON SVI ZAJEDNO. Piši kako su sestrice reagovale na batu kad je dosao kući.
Žene, moram se pohvaliti. U toku prošle sedmice pripremila sam svu gardarobicu za bebu, oprala, ispeglala, sortirala.. 40 tetra pelena, 20 švedskih pelena, benkice, 40 bodića (vel. od 54 do 74), 15-tak gegica (u Srbiji zovete to zeke), haljinice, helankice, farmerice....sve do 3mjeseca. NIsta od toga nisam kupovala, nesto ostalo od moje djece, kuma prebacila od svojih klinaca. Zezamo se da nam je ovo 6-to djete i da mu ništa ne treba kupovati. Iznenadila sam se koliko je sve malo, kao da sam rodila prije 100 god.  Moram još napraviti spisak iz apoteke šta mi treba za bebu i mene i još bar dva grudnjaka za dojenje i polako se pakovati. Približilo se. 

E PA DRAGE MOJE IMATE JEDNO VELIKO MAHANJE OD NAS! CEKAMO TATU DA DODJE I DA NAS ODVEDE SA OVOG GROZNOG MESTA.
DRZITE SE I BUDITE JAKE, CEKA VAS PUNO ISKUSENJA A I NAJLEPSI ZADATAK NA SVETU!

Žene jeste žive 
Ja vala jedva, nisam nešto posebno radila za slavu ali me svaka kost boli. I imam osećaj kao da sam popušila 2 pakle cigara koliko su oko mene pušili. I večeras gosti.
 
Lexy, stvarno me čudi taj tvoj lekar, pogotovo što si i pričala da osećaš malaksalost. Po meni ako kreneš odmah sa nekim prirodnim stvarčicama što je TJ gore pomenula, možeš bar malo da poboljšaš. A u svakom slučaju nastavi i sa tim posle porođaja jer će ti trebati.
Ja planiram da napravim sok od cvekle, limuna, pomorandze i šargarepe pa da ga pijem posle porođaja. Trebaće snage.
Sutra idem na ctg, da vidim hoće li ova moja mala skoro

hvala na cestitkama!
judy prosla si super!!! I tvom dragom svaka cast, ja nzm kako bi moj reagovao.
ja imala mucnine, kao neki virus i spremim se da odem do dr opste prakse. Medjutim mm mi kaze da zvrcnem i mog dr koji vodi trudnocu koji mi je rekao da dodjem do njega pa uradi analize zbog bebe. Odvede me muz i vrati se kuci, imao neki posao, pa da ga pozovem da me pokupi.
sledecih sat i po: UZ kaze da je beba lepo okrenuta. Nema kontrakcija. 39.nedelja. Dr.me pregleda i kaze da sam otvorena 4/5. Krecu pripreme za porodjaj i babica mi napipa nesto dok je busila vodenjak. Zove dva dr, mog i jos jednog i skontaju da je beba krenula laktom! Hitan carski! Budim se kasnije u bolovima i sa milion propustenih poziva!
zovem mm. On mi kaze jel gotovo da dodje po mene, ja mu kazem da MI necemo jos kuci i da su posete tad i tad! On se pogubio.
inace mi ne daju bebu jer sam dosla sa tim virusom pa je mala u izolaciji ali kazu da se lepo adaptira. 3.300kg i 54cm, devojcica <3

ahahhahaha,ama nisam bosanka,mada bi i pod to mogla proći
meni leži blesaranje i prešaltavanje,kako se kojoj granici približim,krećem sa simultanim prijevodimai hvatam naglasak,moj susjed ludi kad na koridor idemo,jel granica na vidiku,on se za glavu hvata...
inače sam iz slavonije,rodom blizu bosni,udajom blizu srbiji tako da....nema da se ne razumijemo,jelte
a blesava jesam,priznajem krivicu,šta'š sa mnom....to ti je genetika,a bome i miraz,hehehhe
 
negoooo...kako sam ja sad sva velebitna i zadovoljna,tražila materijal za onu lisicu što maloj pod bor planiram šiti,i u sec handu nađem šal bijelo-narančasti.....ma kao naručeno,već pol posla gotovo,malo sam prekrojila i sutra dovršim,napunim....isss

Evo mene posle dugo vremena, citam vas stalno ali nikako da kuckam.. 
Ivanaica-srecna slava (tvojima)  eto, da tako otvorimo dan-i naravno svima koji slave.. Ne znam da li ti rece nesto za izbocinu ili neko drugi-sad ce to da krene tako stalno.. Izvitopere nam stomak samo tako.. Mene to zna nekad da zaboli i da predje u kontrakciju, ali kad ne predje-bude mi bas divno, nekako mi je opipljiva u tom trenutku, kao da mi se pokazuje gde je.. Joj cudna je ova trudnoca, kakve se sve stvari povezuju i sta sve u svojoj glavi mi razvijemo.. Kad se tako mrda ja mislim da ona trazi da je mazim (preko stomaka naravno) i da mi nesto prica, kad dragi ljubi stomak i nesto joj sapuce pa se ona bas tad mrdne ja verujem da to njih dvoje tako istinski komuniciraju-da nije slucajnost nego stvarno.. I tako.. Bas je to sve lepo.. :))
Sta je ovo-sve decaci, na sve strane.. :))
Mina super za doktora, samo mi nije jasno sto si krvarila..?  Je l' to sada poslo, je l' danas nema krvi..? Kako bolovi..? Je l' vodi neka od vas trudnocu u Visegradskoj..?

Što reče Svejedno na caskalistu, danas više nigde nije bezbedno. Treba malo vremena da se slegnu stvari i proceni kakav će novi svetski poredak biti(mada ja za tu procenu niti imam znanja niti kefala).
Jedino što me drži ovde je taj B neodlučni momenat. Naravno i ljubav prema sestri i roditeljima, strah od njihove dolazeće starosti i nemoći(al i to se da rešiti). Ne mislim da će ovde biti bolje, sve je uruseno i potrebna je promena sistema, a sistem(već sam dosadna sa tom rečenicom) smo mi. Treba promeniti način razmišljanja čitavim generacijama koje su emotivno i na svaki drugi zamislivi način osakacene. Došli smo do tačke kad je normalno poći od pretpostavke da se sve može novcem kupiti, da je normalno da se ljudski život otaljava, na bedu i sirotinju se oguglalo, deca se leče sms-ovima. Najveći problem je beznadje, ljudi su postali hodajuce, sive ljušture praznog pogleda. Ponekad se osećam(ne znam da li sam ovaj opis negde iznad pročitala, vrlo verovatno da) kao ekspres lonac koji nema onu pištaljku na vrhu. I da tačno je-i da sam savršeno materijalno obezbedjenja, ne bih mogla biti srećna tu gde su ljudi toliko umorni, besni i apatični.
Želim bolje za svoju decu. Želim bolje i za sebe, da se razumemo.  

Uglavnom pominjete finansijski momenat..
A meni u prvom planu ide to sto se ne osecam ovdje bas bezbjedno..Uopste se ne osecam bezbjedno,i mislim da je to jedan od osnovnih razloga zasto bih otisla.Onda sledi naravno i sve ostalo...
 

daska u glavi

E bas to sam htela da pitam, da ste kojim slucajem finansijski ok, da li biste i onda razmisljale da odete, posto vidim da je vecini na prvom mestu  finansijski razlog..

Jedna prica su pare, svakako da me nervira sto su moje kolege u inostranstvu placene i pet puta vise. Druga prica je da recimo teoretski mm i ja ovde ekstra zaradjujemo, opet bi mi smetalo sto vidim da ljudi oko mene koji su pristojni i posteni i vredni spajaju kraj sa krajem i opet bi mi smetao poremecen sistem vrednosti. Ne bih mogla da uzivam, a da se ljudi oko mene muce. A svakako da se ljudi boje odlaska, svi se boje nepoznatog i postavljaju sebi hiljadu pitanja, posebno sa decom, kako ce njima biti, nije isto vise ne brinem samo o sebi vec i o njima i njihovim osecanjima.

Voljena, da li znas kakav posao bi mogla da nadjes? Mislim u okviru prava. Da li si se raspitivala?
Mm ima zavrsen pravni, nije polozio pravosudni jos uvek i mene bas interesuje sta mu se priznaje tamo preko i da li mu se priznaje bilo sta.
Zao mi je sto moramo da razmisljamo o inostranstvu, ali ovde `leba nema. Jako bi mi bilo tesko zbog porodice, prvenstveno zbog moje mame, ali ovo vec postaje strasno.

A sta to znaci "tamo se puno radi"? Pa naravno da se radi, da bi zaradio moras i da radis. Ja sam i u Srbiji crkavala od posla, odlazila po danu, vracala se po mraku. Kad je frka na kraju meseca pa mora sve da se zavrsi, pa ti kazu ajde da svi zrtvujemo jednu subotu i odradimo sve na vreme. Pitaju te kao da si ti tu da cinis usluge firmi. Da napomenem, radi se o jakoj stranoj kompaniji. Mislis da ti neko plati prekovremeno? Jeste kompanija strana, ali je mentalitet nazalost nas.
Ovde ostanes sat vremena duze, molim lepo zna se satnica, cak je i visa od regularnog radnog vremena, jer radis ekstra. Nema moljakanja, dodjite da prinesemo zrtvu jadnoj kapitalistickoj kompaniji koja zaradjuje milijarde. Radis i placen si i cao.  

I da, problema sa prilagodjavanjem nisam imala ni u jednoj od tri drzave koje sam u zadnje tri godine promenila. Meni se podrazumeva da ako negde zivim da cu govoriti jezik te države, sve drugo mi je apsolutno neshvatljivo, prvenstveno zbog sebe same ne bih mogla biti negde i furati uporno svoj jezik. Moje dete naravno govori i srpski ali ja sam ga kod kuce učila i učim ga. Prijatelja imam odsvakle sto bi rekli, jer prijatelje biram po tome je li mi osoba legne ili ne, nemam nikakvih predrasuda i predubedjenja ovaj narod i mentalitet je ovakav ili onakav, iskustava sa neprihvaćanjem nisam imala, svi su uvek bili ljubazni i predusretljivi, ako neko nije hteo da se druži to sam bila ja  ( vratiti se na deo o tome lezi li mi neko ili ne). Zivot svagde ima prednosti i mane svakako, odvagas sta preovladava i odlučiš. 
 

Slicne nedoumice sam imala i sama, mislim da ih ima manje vise svako. Razgovarala sam o tome sa svojim roditeljima i rekli su mi ovako: naravno da mi volimo da si nam blizu i da te vidjamo češće, ali jos vise volimo da imas neku perspektivu u svom okruženju i da si tretirana kao covek s jedne strane, s druge da ideš za svojom porodicom i decom i gledaš i njihovo dobro, ne samo svoje. Naravno da mi moji nedostaju, čuj da ne, ali otkada sam dobila dete prosto nemam ni vremena za razmišljanje kako mi je  i navikla sam se nekako. Da, ne zivim za odmor u Bosni, zivim za odmor uopsteno 

O da, otisla bih sutra, bez da se okrenem! Razlozi? Nemogucnost zaposlenja, privatnici i njihovo izrabljivanje i to naravno za "dž", familija i moja i mm, od koje nemam mira i u sve se mijesa. Manje vidis, manje znas, manje brines i nerviras se kad si daleko od svojih. Nema nenadanih posjeta bas kad si mislio da dremnes, i tako dalje. U svemu tome, patila bih jedino za majkom.

Mm i ja već neko vreme razmišljamo o odlasku. Napisaću razloge za i protiv iz moje perspektive, neke od njih sam već spominjala na ćaskanju (što te je, pretpostavljam, i motivisalo da pokreneš ovu temu, između ostalog). 
Otišla bih zato što se ovde ne ceni dovoljno ni moje zvanje ni moje znanje. Zato što sam kao neko ko je budući doktor nauka - za državu samo honorarac. Zato što mi je plata bedna i zato što mi je dosta da se od 20. do 1. u mesecu grčim i presabiram. Zato što, iako za bolje ne znam, nisam uspela da za skoro 30 godina prihvatim ovaj standard kao normalan. Otišla bih zato što nemam poverenje u zdravstvo - tri doktora koja sam smatrala odličnim lekarima su napustila domove zdravlja i otišla da rade privatno. Zatvorili su nam orl u domu zdravlja. Na hitnoj su nas jednom ostavili da čekamo skoro sat vremena (iako nikog pre nas nije bilo), jer je doktorka popunjavala neku papirologiju - dete je imalo alergijsku reakciju. O školstvu da ne pričam - smatram da se sistemski i vrtoglavom brzinom raspada. Otišla bih zato što mi je dosta da me neko pravi budalom i potkrada. Dosta mi je namrgođenih lica, imena pojedinih političara, razgovora o politici, nervoze. Muka mi je kad dođe vreme da razmišljam o letovanju, a o letovanju u septembru moram da razmišljam u decembru jer jedino tako mogu da priuštim da uopšte negde otputujem. Otišla bih jer ne želim da biram da li ću detetu imati da kupim voće ili da mu uplatim školicu sporta ili jezika. Otišla bih jer nemam nikakvu nadu da će ovde mom detetu biti bolje, a da grcam ovde da bih mu plaćala školovanje negde van zemlje - radije ću prelomiti i otići sad, s njim, pa omogućiti kakav-takav život sebi i sada i u starosti. 
Imam, međutim, mnogo nedoumica i strahova. Treba skupiti novac za odlazak, to za nas nije mala cifra. Sa mojom strukom tamo ne bih mogla da radim ništa osim da budem profesor u srpskoj školi, što bih, iskreno, izbegla. Pokušala bih da se bavim freelance pisanjem, a mm bi, pretpostavljam, do tada izdržavao celu porodiu sam. Bojim se toga što bih, htela-ne htela, moje dete postalo mali Nemac/Holanđanin/Amerikanac, a ja bih ostala Srpkinja. To mi možda najteže i pada. Što bih morala da se u odnosu prema detetu postavim tako da prihvatam i podržavam sve novo i "njegovo", što bi za mene bilo strano i nepoznato (počev od socijalizacije, preko kulture, do svega ostalog). Moje dete bi mene vodilo, a ne ja njega, jer bi kao mlađi brže usvajao, učio, bolje znao jer bi išao u tamošnje vrtiće, škole... Bojim se kako bih se snašla u toj ulozi. Bojim se što bi me jezička barijera i te kulturološke razlike sigurno jedno vreme kočile i sputavale. Bojim se da "tamo", ma koliko dobra bila, neću biti "jedna od njih". Bojim se, ukoliko bih izabrala da budem domaćica i freelancer, da bih se osećala neispunjeno i nezadovoljno kada deca odrastu i krenu svojim putem. Ostavljanje svega što sam ovde postigla u profesionalnom smislu - a postigla sam mnogo - veliki je korak. 
I - moj najveći strah - da bih tamo imala iste brige i probleme kao ovde.

Zdravo drage moje i oprostite što se ne javljam sa izveštajem.  Nisam verovala da će biti ovako haotično. Ali da krenem od početka.
9. decembra kada sam vam se javila da idem u bolnicu, stigla i primljena u 15h. Kontrakcije sve češće ali kada me pregledali nekoliko puta u naredih 5-6 sati nisam bila otvorena uopšte a kontrakcije sve jače I jače.
U neko doba otvorena jedan pa 3 pa 4 i onda u 23h u porođajnu salu sa mojim dragim i babicom kroz bolove i kontrakcije do porođaja u 01:14   Na pocetku sam udahnula malo gasa ali posle nisam mogla da stignem da mislim ni o čemu nego o narednom naletu kontrakcija. Malo su secnuli jer sam htela da puknem dok je glavica bila vec na pomolu ali nikako da prođe.   Svo vreme mi je pomagao moj dragi dok sam ga stezala za ruku i gurao zajdno samnom.... zlatan je bio za medalju i ne znam kako bi prošla bez njega tada a i sada kada mi sprema klopu, donosi ujutru u krevet i kuva čajeve i kafe....   
Da se vratim na trenutak kada su mi Luku stavili direktno na grudi. Medenjak je sklupcan bio sat vremena na  mojim grudima, tata nas slikao ne bas representative a onda presekao pupčanu vrpcu 5 min. nakon porođaja. Luka se rodio sa 3.5 kg i 53cm dužine i sa crnom kosicom.
U bolnici smo bili 4 dana pa kuci došli na dan kada nam je bio orginalno  predviđen termin za porođaj
Babice su zlatne,  po ceo dan i celu noc obilaze.  Kada ti nesto treba, pritisneš dugme i one odmah dodju sa osmehom, to im je posao. I nemaju "štipačice sisa" kao po našim bolnicama  
Tako već ima nedelju dana,  tačnije 8 dana kako smo se rodili i kako ga dojim iako me zeza leva bradavica, boli dok dojim jer kao da ima zube kada stisne svojommalom vilicom. Kupila sam silikonske bradavice ali mi je još gore. Tako da nastavljam direktno i istrpim onaj jači početni bol  pa posle ide ok.
Doktorka juče na kontroli rekla da je sve u redu i da beba napreduje dobro. Pisala bih vam više ali već je vreme  za naš maraton hranjenja i nespavanja  ali sve to vredi.  Pravi je čovečuljak i lepota mamina. Pozdrav od Luke i mene i čestitke za Nini i Vesticu i mame koje su se porodile. One koje strepe kako će proći ....biće sve u redu  

Bila sam na ctgu sve je bilo sada dobro u utorak opet idem :-) 
Vestice cestitam:-* 

E cao zene, ja vas citam ali sve na brzinu. Sva sam nesto uzrujana. Valjda dolaze praznici a i slava. Kolaci, salate, pokloni. Moram polako da kupujem stvarcice za novog clana, pa sam izgleda od svega toga prsla. Daj ovo, daj ono. . . Idem danas da vidim pumpicu.  Inace danas sam usla u 32 nedelju. Brzo ovo sve proslo. Naravno sa vama je bas lepo.
TJ, koliki ti je hgb? Kod nas ne rade nalaz Fe pa me zanima jel ti ista pomoglo oko hgb. Koliko si pila Tothemu? Ja je vec pijem 10 dana i verujte mi muka mi je. Kad treba da popijem vitamin c ja grcam. Jedva progutam. A treba da pijem do sledeceg vadjenja kks, 14.01. Inace svaka cast za bebice. Prelepo je citati tako lepe vesti.
Nini sad ces kuci jos malo. Mora da nedostajes decici kuci kao i oni tebi. Ne mogu da zamislim kako ti je. Izdrzi jos malo. Joj citam te za dojenje ali bi volela da bude i meni tako lep osecaj. Jos sam pod traumom od proslog puta. Jedna bradavica mi je blago izbacena a druga ravna. Valjda cemo uspeti u dojenju.
Vestice da ste zivi i zdravi. Puno srece. Brz oporavak.
Izvestaji ostalih molim.

Nini kako je bebac? Kad ćete kući?
Lexy javi kako je bilo na ctg-u 
Puslice čekamo i tebe 
 
Evo TJ pokloniću ti ja puder i maskaru kupila novo a baš me mrzi da se šminkam. 
Meni je mm smešan, kad se ne našminkam on pita što nisam (jer sam bleda) a kad se našminkam - što sam se našminkala. Pa ne možeš im ugoditi, mada se i ne trudim, radim kako ja hoću.

Vestice, cestitam od srca!  Nadam se da je sve u redu i da uzivas sa bebicom.  Zelim ti brz oporavak i s' nestrpljenjem cekamo izvestaj. 
Joj, Veko i ja sam se malo rastuzila kada mi je rekla da moram da nastavim sa dijetom, ali izdrzacu sve zbog njih dve.  A i ostalo je jos malo do kraja. Jos malo i eto mene kod vas u caskalistu.  A sto se tice tih silikonskih bradavica, nadam se da mi i small velicina nece biti velika. 
Drangulicu, sto se tice kontrakcija, moja doktorka bi te u takvoj situaciji zavezala za krevet (vidis da sam i ja bila vezana vise od 3 nedelje).  Ali se i isplatilo to silno lezanje. Kontrakcije ti razmeksavaju grlic i mozes, ne daj Boze, da krenes da se otvaras. Kada si vec dogurala dovde, nemoj se igrati vec lezi i odmaraj. Da lezis samo 2 dana bez prestanka kontrakcije bi ti nestale. Ne zelim da ti pametujem vec ti samo govorim iz iskustva, jer sam i ja zbog tih bolnih i nepravilnih kontrakcija zavrsila u krevetu. Lezi, uzivaj i naredjuj dok mozes. 
Naxy, samo polako. Jos malo i gotovooo. 

 Alekseja, draga, ja sam pisala da imam kontrole na 6 nedelja. U prosloj T mi nije smetalo jer mi je bila skolska T,kao tebi-hvala Bogu, ali mi je sad bzvz jer mi je teza i malo komplikovanija T. ALi ok, jos malo, nemam toliko puno bas do porodjaja (hehhe, to se ja tesim :-D ). Na sledeci pregled cu ici 23.12. nakon tacno 6 nedelja.
Ivalok, drago mi je sto je malisi bolje!!! LJubac za vas!
Ninimimididi, mislimo na vas,i ljubimo! Bice bebac ok, ne brini!
Lexy, drzi se, bice sve ok, jos malo pa ces i ti drzati svoju bebicu u rukama! :-*
Puslice, zelimo ti svu srecu, da ti porodjaj prodje sto bezbolnije i da uzivas sa svojim bebcem u narucju!
TJ, super mila, sutra ces videti svoje dusice kako napreduju! Blago tebi, ja moram da cekam jos nedelju dana, a ubija me ovo nestrpljenje :-). Eh, i ja idem sutra kod endokrinologa na kontrolu, radila sam juce hormone, pa mi se nesto povecao STSH, a i FT3 nije u granicama. Bas me zanima da li je to sto se priblizavam kraju T polako ili je opet stitna nesto pobrljavila :-/....
Mene inace nesto bolucka stomak, cesto osecam neke bzvz bolove u donjem delu stomaka, kao da cu svakog casa dobiti. Bebac mi se okrece cesto i udara kao niko, a kao i da opet imam kontrakcije s vremena na vreme :-(. Da li se to i  nekoj od vas desavalo? Sad sam 8 mesec,pocetak, a znam da to dolazi tek u devetom....

mahanje sa intenzivne. Sinoc se putem cr porodila. Pisem detalje cim budem mogla

Pozdrav zenice moje drage.
Evo i ja napokon da se dokopam kreveta i kompa :-D
Danas sam isla na kontrolu kod endokrinologa i mog ginekologa, usput i do porodicnog...hehehe,bas sam imala putesesvije po lekarima. Sto se tice hormona stitne, kaze dr da je to normalno jer je vec velika beba i trudnoca . Povecala mi je terapiju i zakazala opet za mesec dana kontrolu sa nalazima.
Nisam mogla da cekam sledecu nedelju da idem kod doce da vidi bebca, jer me u poslednje vreme sve cesce boli stomak.Sinoc me bas bas boleo. kaze doca da je bebac super, bas lepo napreduje. Tezak je cak 2064 gr :-D. A to sto me boli stomak, to je zbog toga sto su mi skraceni ligamenti sa strane pa se sad jako rastezu. I odatle taj bol. Bebac je okrenut glavicom na dole, ali nije u kanalu ,sto je dobro. Grlic mi je ok, kaze da sam samo malo otvorena, pola prsta. I kako mi je rekao, da vec za par nedelja kod mene opet moze krenuti porodjaj. Heh,vec mi je dao uputnicu za bolnicu, kao i da odradim vec posle 10.januara analize potrebne za carski. Tad ulazim u 36 nedelju,pa moram da idem cim prikupim nalaze i izvestaj interniste u bolnicu na dogovor. Rekao mi je da se ne sekiram cak i ako tad krene porodjaj, sta god da osetim cudno ili bolno, ili da mi pukne vodenjak, da odmah idem u bolnicu. Heh, s njim vise nemam nista do tromesecne kontrole nakon porodjaja :-D.
Dao mi je da sledece tri nedelje opet uzimam utrogestan, rekao da sto vise mirujem, da ne smem vise da se vozim autom, da skacem, da trcim, jurim, naglo ustajem ili dizem tesko (heh, kao da ja to mogu sve :-D )...I da moram da pazim, da se cuvam, pogotovo zbog prvog carskog, jer se sad stomak najvise rasteze i materica, pa postoji sansa da mi pukne rez na samoj materici :-(... hmhm, nije mi bas bilo svejedno kad sam to cula, iako sam vec znala za to, citala sam o tome vec...
Tako da drage moje, ja definitivno ovog vikenda polako pocinjem sa pripremama :-D...
Odoh da peglam stvari muzicu za posao sad i da proverim Lakija (mnogo se otkriva  nocu, nemirno spava, a i meni ne da mira, svaki cas me zivka da dodjem kod njega u sobicu i to samo da me pita da li ga volim, da me zagrli i ljubi i da mi kaze kako se on puno brine za mene i Cvrleta :-(. Dusa mala, mnoooooooooooogo je osecajan <3 , valjda i on oseca da sam blizu i zna da necu biti s njim par dana kad odem u porodiliste)...