Fox

Voljena hvala, nadam se da je zaista tako tj da me ne tesis  Ja sve mislim da sam dosadna kao proliv i zato ni ne zapocinjem blog, uvek sam u fazonu, kao i ovde, ko bi slusao kuknjavu 

Pa eto, sta znam, razmisljam da pokrenem neki blog, cisto da zapisujem kroz sta psiholoski prolazi roditelj kroz ove izazove...vise kao dnevnik. Ne da dajem savete kako treba raditi sa detetom-jer ja nisam strucnjak..ja samo znam kako trebam sa mojim i to ne uvek. Ali faze koje jedan roditelj prolazi, od svakodnevnih problema do onih vecih i ozbiljnijih, su cesto izjedajuce...One su procesi u koji su roditelji uvuceni a da to ni ne osete. Od uzbudjenja i ushicenja, preko osecaja depresije, nelagode, do nerazumevanja okoline i podozrenja od strane iste.Od anksioznosti i osecaja depresije pa velikog ponosa i egzaltiranosti sa druge strane sto guras iako si nekoliko koraka iza ostalih.
Onda postoji ono nesto na sta se naviknes, dakle trpljenje. A nakon toga vidis kako je ljudima koji nemaju ovakvu situaciju lako, pa pocnes da se zamisljas u toj lakoj situaciji...sto je zapravo i zamka. Pa kazes sebi da ima i gore i to mnogo gore. Ne smes da planiras, ne smes da imas strogo odredjen cilj, sto po pitanju svakodnevnice, sto po pitanju ozbiljnijih planova. 
"Predobar-nedobar, preposten-neposten" i ono da ponekad istina jutra nije ista kao istina veceri pa ne znas ni dal smes da se obradujes...
Pateticno 

nemoj da pomislis da sam pomislila da mi to govoris
Samo sam cinicna prema sebi i dogadjajima oko sebe...
Opet se vracam na Jungovu Mari Luiz koja je rekla da je bolje reagovati kako ti je na dusi, nego kako mislis da je prikladno. (u granicama normale)
Pa pustim i glas, pa se proderem, pa psujem, zapalim, odvalim muziku i pustim sve da ide u majcinu jedno popodne...Za jedno popodne ili tri...nece svet da nam stane.
Prija mi da pisem...kazu da isceljenje krece tek onda kada vidimo da nas je neko zaista saslusao. 

Sve smo pokusali! Sve, sve, sve. Sta god da mi kazes-ja sam to vec probala! Jedino da odem na put na par dana sama, sto finansijski sad ne mogu da izguram...Jedino da me nema nekoliko dana. Prelazi u patologiju i izuzetno mi smeta. 
Nije mogao muz, bio je bolestan 2.5 meseca. Jeste bio kod kuce-ali opet nije mogao toliko da pomogne da napravimo vece skokove, obzirom da je morao strogo da miruje.
Ne, ne mogu da zamislim da cu ikada vise dojiti. Od mene je dosta, pa nek bude sebicno-eto nek bude. Ima i gorih majki.
Sad idem u lagunu da se lecim time sto cu da se castim knjigom, da opet budemo malo pokretni cirkus na ulicama 
A kad su mi ovakvi dani, ja pustim Weaping Meadow-jeste tuzna ali mi prija...onda se nasminkam, naparfemisem, udahnem duboko i povedem ovog mog Djavola u pohod...

Postoji jos nesto sto me jako nervira. Mislim da cu na forumu biti zena sa najduzim stazem sto se dojenja tice. (jednog deteta u kontinuitetu). Stresem se od nervoze i kad mi pipne sisu, a kamo li nesto drugo. Verovatno da necu drugo dete ni dojiti, eto, toliko mi se smucilo i ogadilo.

hvala vam puno zene drage 
znam da meni treba odmor, valjda me neka panika uhvatila...Evo sad kad je zima, a on kasno ustaje ja ne znam sta sa njim da radim poslepodne i gde da ga vodim...
Lepo se on igra sam sa  sobom kod kuce ali to nije dovoljno niti je normalno da dete bude u kuci ceo dan. Igraonice sve oko mene su zauzete vec danima i ne znam sta da radim sa njim. Sad se spremam da ga vodim u novi merkator, voli tamo da cunja. Nikako mi se ne ide, znam da ce mi osuriti novcanik jer tamo ima dexy co, igraonica je i tamo zauzeta danas i sutra obzirom da je vikend a i ostale su uglavnom zauzete u ono vreme kad mi mozemo da idemo...
Jedino da ga vodim u novi merkator  pa da se tamo vozi onim stepenicama gore dole jer to voli i to ga smiruje, ali opet se bojim scena na javnom mestu jer sam preumorna od toga.
Onda me grize savest kad recimo odustanem da ga vodim zbog scena, a svesna sam da nemam dovoljno zivaca da adekvatno reagujem. 
Nisam pametna zaista...Ne druzim se ni sa kim gde mogu da ga odvedem da se igra sa decom, zao mi ga je sto nema ni jednog drugara i sad u parkicima i nema nikoga...
Razne radionice i recimo organizovana druzenja za decu jos uvek ne dolaze u obzir osim ako mi nisu u okolini. Letos smo bili u tc USce, bio je dan dece. Nije bezao, ali jednostavno je uprkos svemu bilo katastrofa. 
Umorna sam od toga da ga svuda gledaju kao debila, ispod oka i kao da mu nesto fali. On se ponasa relativno ok u grupi ali pri nezadovoljstvu ispusta zvuke poput rezanja ili gruntanja - ne umem da objasnim lepo i onda ga zagledaju i deca i odrasli...

Radi, ali nisam prezadovoljna, moram da menjam. Nema ko da ga cuva. Sve po starom, nasilji zivce i guraj

Zdravo svima, da mahnem...
i da se pozalim da me jako grize savest ali malo sam posustala. Valjda sam izgubila snagu ili sam se umorila...Nemam poslednjih dana energiju da se strpljivo bavim problemima iiskreno samo ga pustim da napravi haos po kuci a ja zapalim cigaretu i uzmem kafu...Jako mi nedostaje taj osecaj da malo zasednem sama sa sobom...Evo i upravo sada, umesto da izadjem sa njim ja sedim i pijuckala bih kafu i citala knjigu. U regresiji je i nista mi se ne da, nista mi se ne radi i nigde ne ide jer nemam dovoljno energije da adekvatno odgovorim na meltdown i tantrume...
Valjda ce bolje uskoro...

Da li dok se pije caj od zalfije dete sme da sisa ili uopste ne sme? 

Zasto ne daju kadu ako pukne vodenjak?

Ummu hvala puno na ovome sto si zapisala. Vezbe kao sto vidim idu kroz igru. Slicno i mi radimo
Ja radim ovako...Recimo prospem saku pirinca ili kikirikija po celoj dnevnoj sobi.  Donesem usisivac (u fazi kada ga usisivac zanima) i skinem produzetak i ostavim mu samo ono crevo okruglo i onda on svako zrnce skuplja po celom stanu. To je za motoriku. Takodje sam mu kupila assemble toys (ne znam da prevedem). To su igracke uz koje se dobija srafciger i kljuc i koje on mora da rastavi i sastavi (to inace voli da radi i na vecini autica su tockovi pocupani, koji naravno ne mogu da se vrate pa krece nervoza). To je takodje za finu motoriku ali i za koncentraciju tj da se fokusira na jednu radnju (on ima sa fokusom problem i zato mi je to vazno) 
Njega ne zanima da sedi da redja makarone ili slagalice. Zato sa tim ne mogu da radim. Moram da idem kroz ono sto ga zanima.
Onda sakrivam automobilcice po kuci male i velike. Trazimo ih zajedno pa pitam "Gde je auto?! Aaa evo ga mali auto, a ovo je veliki auto. Ovaj je mali, a ovaj veliki. Veliki je braon boje. Mali je roze. Rooo-zee-roze! Braa-on- braon! Tako je naucio odnos veliko-malo, boje i lakse mu je kad mu rastavim reci na slogove pa izgovorim celu rec.
Voli zombije i cudovista pa se toga igramo tako sto se vucemo po podu kao zmije...u sustini radim ono sto mu prija, voli skrivalice pa te skrivalice koristim da ga malo pokrenem.
Sto se tice igara sa tapsanjem rukama, ja ne mogu da ga uhvatim kad ja hocu, vec mu pustim pesmicu neku pa uz pesmu igramo tako sto se vrtimo u krug oko okruglog tepiha i gledala sam neke snimke i onda recimo skocimo pa tapsemo rukama, pa ruke ispred tela pa skok, ruke gore pa skok pa cucnemo. U sustini improvizujem. 
Svakog dana skacemo po bracnom krevetu. Taj deo najvise ne volim jer sam lenja buba  Za skakanje i vrtenje u krug sam slusala i citala da je dobro. 
Nista ja ne iniciram, tj vidim sta bi on hteo i to izvadim iz rukava. 
Sto se tice pene i brasna to ne mogu za sada, ne zanima ga uopste. 
Ima svoju omiljenu igracku. On se zove Tedi i onda Tedi i ja njega ucimo kako Tedi pije mleko, tedi ruca, i ovo sto ti kazes Tedi sedi u kutiji, iza kutije, ispred kutije, Tedi je na kutiji...(ne sa kutijom nego sa nekim drugim stvarima)...
U sustini k roz sve aktivnosti u toku dana se trudim da ga nesto naucim, nikad ne sednem i kazem sebi "e sad cemo da radimo i da vezbamo"...
On brka rodove za sad, al ok, bice to dobro...
Ja bih mogla da sednem i da napisem nesto o anksioznosti roditelja koji imaju ovakav problem...kanim se vec danima...
Ovo je jedna od igracaka koja mu je poboljsala paznju

Zaboravih da napisem da ja mislim da su vezbe u sustini igra, ali smatram da vezba ne treba da bude da se dete posadi i na silu radi nesto. Vezba mora da ide kroz onaj kanal za koji je dete zainteresovano i kroz onu aktivnost koja ga interesuje. (Ako voli traktor sa traktorima, ako voli autice sa auticima, ako voli slagalice onda sa slagalicama itd)
Svaka igracka i svaki predmet, svaka aktivnost koju voli moze da postane vezba. Ima dosta snimaka na jutjubu vezano za to i to bi u principu trebalo da se primeni kroz ono sto je detetu blisko. 
Ne radim tipicne logopedske vezbe i smislu da ga stavim na stolicu i da mu delim reci na slogove. Krecem sa recima koje opisuju predmete koje on voli i dokle ga zanima. Kad prestane da ga zanima pustim neku pesmu (uglavnom je to Lasa tumbai od Verke Serducke :D) pa se malo klatimo i skacemo po kuci uz tapsanje koje je Ummu opisivala, pa se vrtimo u krug i na kraju ide smirivanje tj opustanje.
:)