Keka

Ja sam imala posleporođajnu depresiju. Bilo je grozno. Non stop sam plakala, nekontrolisano. Moja predstava o novorođenčetu je bila skroz pogrešna, uopšte se nisam snalazila. Usput nije bilo dovoljno mleka, pa sam se i tu osećala skroz bespomoćno, da sam loša majka... katastrofa.

Prošlo je samo od sebe nekih mesec dana nakon porođaja. E, onda me je strefila neka nesanica, 7 noći i dana nisam spavala! Bila je ona gasna kriza pa sam se ja opteretila kako ćemo ako ne bude grejanja i struje.

Sve u svemu, užas kroz koji sam prošla ne bih nikom poželela.

Inače, primetila sam da žene nerado govore o depresiji, u mojoj okolini samo sam ja patila od toga, sve druge su bile bogom dane da budu majke!

Joj, nama su grčevi trajali puna 4 meseca.

Nisu bili jaki, ali uporni.

Prvo su se javljali u 3h popodne i oko 22h, a posle su počeli i u 3h ujutro, to mi je bilo baš grozno.

Najviše nam je pomogao bebi termofor, probali smo sve čajeve i sirupe, kapi... Od espumisana je vrištao jadničak.

Da, pomoglo nam je i adaptirano mleko Novalac AC, jer smo od početka na adaptiranom, ali od njega je beban imao zatvor, pa smo onda koristili Novalac IT, odlučili smo se za redovnu stolicu, a grčeve smo nekako preživeli!