Yora

e baš te dugo nije bilo.
Daj nam neku novu fotku male Dore, da je vide tetke sa bebca
Ljubi je ova tetka

atina uzivaj! ja bih se sjutra opet udala kako mi je bilo super! samo zapamti jedno-samo osmijeh nekad nesto isplanirano ne podje kako treba ali nema potrebe za nervozom jer se sve sredi,i vjeruj mi poslije se svi smijete.sve se da rijestit. niko ne zeli da vidi namrgodjenu mladu,zato osmijeh na lice i uzivaj,to je tvoj dan.

kad se sjetim kad su mi donijeli tortu,ju...3 sprata,a od tezine gornja 2 prvi je bio em duplo tanji em se sav spljstio. fondan,paaaa,kao da sam ga ja stavljala nogama,rupe po torti kako je bilo vruce pa fondan popucao,ludilo. i ja je gledam i reko sto me briga,sad da pravim frku oko torte i cuda,isjekli smo je i pojeli kao da je bila torta iz snova i sad kad se pomene svadba,umiremo od smijeha torti

Joooj ljudi ovo vjenčanje se baš primaklo! Sjutra mi je djevojačko, sva sam pod tremom i nekim uzbuđenjem. Neka što mi je beba u stomaku, nego su joj se i leptirići pridružili! Huh!

Empi, procitah bas taj tekst juce slucajno, nalupetali se gluposti, kako ih nije sramota da to pisu, a mnoge zene ce da poveruju da je bas tako..
I najjace mi sto su za tu zenu od 52 sto je rodila bebu stavilu fotku neke manekenke od 25 kako kao doji dete, i kao eto, mozete i vi sa 50, samo se opustite...ma daaaaaj..ono je pisano za idiote..

caos drage moje.....stare i nove jao ja morala drugi prof otvoriti zaboravila sifru i mail hvala vam za rodjendanske cestitke....e sad ajd ko zna ko sad nek se javi??? hahhahhaha... sta se novo desavalo aj mi pisite u kratkim crtama...sve vas ljubi Dunja

Ja sam upravo jutros posle mesec punih dana dobila rezultate amniocentezeeee!!!!
Rezultati su uredu, sve je dobro sa bebom. Jeeee!!!!!
Bice to jedna mala devojcica.
Ko ume da oboji spisak, može da me boji u roze

Zdravo...evo da vam se javim iz maminog stomacica...meni je ovde lepo.Zdrava sam i napredna beba od 400 grama.Svi organi su na mestu i razvijeni,kosti i kicmica takodje.Imam sve prstice jer su mi ih brojali...mama se smejala,a tata je plakao(siroma,ponele ga emocije).Tata kaze da licim na malog elijena,a mama da sam joj mnogo lep i da ipak licim na tatu.Konstatovali su i da imam lep mali nosic i da sam radosna beba.Cika doktor im je pokazao krupan plan moje pise pa me je bilo sramota i krio sam se rukicama....eto,cisto da znate i vi.Mama je dobro,boli je glava,pa ce vam moje slicice nakaciti kasnije.Pozdrav iz stomaka od malog Vucka

Jedan lep citat
"Da nisam rodila dete,putovala bih,kuca bi mi bila cista,novcanik pun,ali bi mi srce bilo prazno..."

Da ce sve biti kao pre, nece. Da ce se kockice polako slagati, hoce. Da cete imati raznih faza, i vi i dete i brak i u odnosu sa bliznjima, hocete. Da cete izgledati kao pre trudnoce, tesko ali je moguce. Da ce vam to biti mogo bitno, nece. Da cete promeniti hiljadu postulata i nacela koja ste mislili da nikad necete - itekako hocete. Da ce vam povremeno svi zivi smetati, hoce. Da cete ponekad pozeleti da vam dete vise odspava preko dana ili da prestane da kmeci nocu jer vise ne mozete da izdrzite - hocete. I tako dalje i tako blize.
U sustini, sve ce se promeniti, ali na svaku negativnu promenu uocicete da imate makar pet predivnih stvari u vezi s vasim detetom koje mozete da navedete kao kontrarazlog zasto vam je zivot, u stvari, postao ili ostao divan.
Te promene idu spontano, vi se menjate zajedno s njima i dok je tako sve je ok. Ne valja kad nesto ide mimo vas, kad vam neko nesto namece, kad vam smeta, narusava privatnost, intimu, siri negativnu energiju i ne razume vas. To onda mora da se prekrati. Ali dok vi pratite i "zvacete" sve novine polako i zrelo, nista nije u sustini problem.
Eto tako, po mom misljenju, ide postporodjajno prilagodjavanje.

Moja prva "beba" sad ima osam godina. Nema lepse nagrade nego kad odem u skolu i kad mi uciteljica kaze da je to jedno lepo vasitano dete po kome se vidi da su mu roditelji u potpunosti posveceni i da se dosta rada ulozilo u nju. E to nema cenu, jer smo samo tu volimo je i odgovaramo na hiljadu i jedno pitanje koje nam postavlja.
Nije uvek lako i lepo biti majka.Pocev od ogromnog straha od odgovornosti na pocetku i nesigurnosti da li sve radimo kako treba, pa posle idu razne decije bolesti koje ti uteraju strah u kosti i zbog kojih tek ne spavas nocima (ja zbog decije astme koju je imala kao mala nisam ko covek spavala dobre tri godine).
Ali to malo bice koje ti raste pred ocima i svakim danom te iznenadi sa necim novim i lepim ti je najveca nagrada i u jednom trenutku shvatis da je to ona najveca ljubav naspram koje su sve druge ljubavi smesne i da je to ono sto ti je falilo celog zivota da bi bila kompletna osoba.

Prvi put kada su mi je stavili na grudi,zaplakala sam i zahvalila Bogu sto je moja devojcica dobro(imala je obmotan pupcanik 2 puta).Odneli su je,a onda su pocele misli na koga lici,kako je medena,kako ce da siki,kako cu je presvlaciti,kupati...).Dosle smo u sobu,pocele smo sa dojenjem,kao da to radimo odavno...I presvlacenje nam je islo od ruke.Svaki strah,nedoumica da nesto necu znati je nestao kada sam je prvi put ljuljuskala da zaspi.Celu noc nisam spavala,samo sam je gledala,razmisljala,pevusila joj...Mm je za 4 dana boravka u bolnici dobio preko 50 mms poruka
Zaljubila sam se na prvi pogled u svoju bebu,ta ljubav raste iz dana u dan.
Ne bih menjala grceve,zubice,osmeh moje bebe,ukakane pelene... ni za kakav provod,alkohol,Exit-e,Beer fest-ove.Vise mi se svidjaju ne prospavane noci zbog mog andjela nego zbog neke svirke...

Ovo je priča o nesavršenim mamama. One savršene mogu slobodno da preskoče ovaj tekst i vrate se u reklamu za puding, merix, glade microspray i drugu kućnu hemiju.

Nesavršena mama nekad ne može da ustane ujutru iz kreveta jer je beba plakala cele noći zbog zuba, bolesti ili razloga koje naučnici još uvek nisu otkrili. Nesavršena mama se budi ukočena jer se predivni zlikovac ušunjao u ono što se nekad zvalo bračni krevet. Sem što se ušunjao raširio se po horizontali ostaviviši mami nekih 10cm prostora tako da joj pola zadnjice viri napolje.

Nesavršena mama će pustiti malo dete da sat vremena gleda tv (iako eksperti to ne preporučuju) a za tih sat vremena će spremiti ručak, oprati suđe, uključiti veš mašinu, sastavi dirižabl i slično.

Nesavršena mama jede kao gladni Etiopljanin stojećki bez suvišnog žvakanja. Nesavršena mama će se baciti na projektil od hrane jer je kašu lakše skidati sa kose i obrva nego sa zida.

Nesavršenoj mami puna puncata pelena pada ukakanom stranom na pod (I Marfijev zakon) a zatim joj se ugljeniše šerpa sa ručkom jer briše tu kaku sa poda. Nesavršena mama će izaći iz kuće i u centru grada shvatiti da na trenerici ima fleku od bljuvotine. Kad nesavršenu mamu pitaju”Šišala si se?” odgovće “Ne samo sam skinula rep i oprala kosu”.

Nesavršena mama će da razvuče usne u osmeh iza kod škrguću zubi kad njeno mezimče vrišti u gostima, vristi na goste, juriša po supermarketu obarajući skupe proizvode, i (prava stvar) kada vrišti i baca se na sred ulice. Slegnuće ramenima dok po njoj padaju pogledi prolaznika tipa “BOŽE, preduzmi nešto” (eh i ja sam nekad bila prolaznik).

Nesavršena mama čak i kad je uveče uspavala dete iz prve neće moći da zaspi jer će u glavi da joj se iznova i iznova ponavlja ” AJAJAJA JAJA AJAJAJA JAJA… RAZBOLE SE LISICA SUŠI SE KO GRANA….”

Ako ste se pronašle u nekoj situaciji čestitam, nesavršene ste. Kad svi legnu naspite čašu vina, dignite noge i nazdravite sebi. Prošao je još jedan SAVRŠEN dan.

Jao, moja dva dečaka, su dve različite priče...
U prvoj trudnoći sam bila toliko blesava, da sam pričala sa bebom stalno, objašnjavala mu šta radim, i pravila velike planove za budućnost
Čim sam ga ugledala, ludo sam se zaljubila. Čak i onako sirast, smežuran i namučen od dugog porođaja, on je toliko ličao na mene, da je to bilo gotovo nestvarno...
Samo da dođem kući, mislila sam, sve ću ja lako, pa sve žene to rade...
A kada smo doneli kući naše voljeno čedo, nastao je haos... od ljubavi se ne živi. Nismo umeli ni da ga presvučemo, ni nahranimo, a kamoli okupamo. Niti je ko umeo da nam pokaže. Pa onda zovi babicu, plač, frka, panika...

A druga trudnoća, rizična, donela je sasvim drugačija osećanja. Nisam smela ni da se radujem unapred ni da maštam. Strepnja je potisnula sve drugo. Kada sam ga ugledala, samo sam osetila ogromno olakšanje da je sve u redu. Ljubav je došla u narednim danima, polako, nežno i sigurno. A snašla sam naravno odlično, poučena predhodnim iskustvom...

I danas ih volim pojednako i nemerljivo, kao što reče jedna od vas.

Izvinjavam se ako sam unosila neke delimične postove, komp me zeza

Otkad sam saznala da sam trudna prvi put, volela sam svoju bebu, i kroz trudnocu nisam imala nikakve strahove kako cu se snaci itd. Trudnoca nije bila planirana ali je beba bila od pocetka i zeljena i voljena. Ja zapravo nisam bila spremna ni na sta ali nisam ni bila svesna svoje nesvesti Valjda zato sto nikad nisam slusala ruzne price novopecenih majki, buduci da ih u mojoj generaciji nije bilo, a oko mene su bile sve neke ekstra pozitivne mamice E onda kad se rodila, cim sam je videla, obuzela me je neka luda sreca i ljubav, uopste se tome nisam nadala, ali sam sigurna da ne mora kod svakog tako da ide. A zatim se redjaju sve moguce emocije pojacane do nemogucih granica, prva strepnja kad joj se CRP nije spustao, prva ludo-hrabra odluka da je izvedem iz porodilista na sopstvenu odgovornost, i prvi histericni plac kad mi je dr rekao da nisam normalna sto sam to uradila, da mi beba mozda vec ima sepsu zbog te moje odluke... I ludacka, neopisiva sreca kad se ispostavilo da je moj majcinski instinkt bio u pravu, i to sreca ne zbog toga sto sam ja bila u pravu, vec sto to znaci da mi je dete zdravo. To je ona cista sreca, neuprljana, sreca sva podredjena njoj, bebi, to nisam nikad ni prema kome drugom osetila. Tek posle su krenuli strahovi, pitanja, pogubljenost, divljanje hormona... Majka sve treba da zna, a majka cesto pojma nema sta je njenom detetu. A ono place i place i svi ocekuju da ga ti smiris, i ti bi verovatno i mnogo lakse u tome uspela da ti ne stizu kojekakvi saveti sa svih strana koji te samo zbunjuju... Tako... Beba onda odraste i ti shvatis da si joj uvek bila savrsena...

Ma ne da je normalno, nego ono Ja sam jedva čekala na kraju trudnoće, ne zbog bebe, već zato što mi je više bilo muka od trudnoće, gorušice, otečenosti, pitanja raznih... Posle sam se ubijala u pojam jer su me svi zagledali koliko sam se ugojila, da li sam skinula kilažu, da li nosim stare farmerke, da li mi je otpala kosa, zubi požuteli, misliiiim.... Svi su puni priča nekih kompinica i drugarica koje su posle dva meseca opet bile super zgodne, baš su fensy mame itd, a mene je iskreno mrzelo i da se češljam, pa sam se tako bedačila kako sam grozna, debela, zapuštena.. i tek posle vidiš da su u stvari svi takvi samo se neko eto nakinđuri kad ide napolje, neko je prosto takve građe i genetike da je odmah opet mršav itd...

Pa saveti u vezi bebe, nemoj da je navikavaš na ruke, na tišinu dok spava, na ovo na ono, daj joj da jede ono, nemoj ono itd... sa time se i danas borim

sve u svemu, neke faze moramo.svi proći, ipak je to šok i ogromna promena čak i za one koji bebu planiraju i čekaju neko vreme...

Ja se prvo bebi i trudnoći nisam nadala, nisam želela da se to tad desi već malo kasnije, imala sam druge planove... čitava trudnoća mi je bila kao u snu, bebe sam postala svesna tek kad se počela da se mrda onako jako i intenzivno i bila sam preplašena i očajna, u smislu zarobiću se, kraj, biću u pelenama i kaki, debela sa strijama i život će proći pored mene.. još sam se i preselila u drugi kraj grada, tj. van grada, svi su mi daleko itd., da ne dužim dugooo mi je trebalo da se adaptiram na ulogu majke i 'supruge'... čak sam kroz neke faze i depresije i ovde na forumu prolazila...

Kad se beba rodila bila mi je slatka : ) toliko me je sve bolelo, bila sam umorna, iscrpljena.. beba mi je bila lepa, znala sam da je moja, da treba da je volim i tako sam se i ponašal, i ako se.nisam uvek osećala tako... mm je.bio na putu u Kanadi kad sam došla iz porodilišta, kod mene je bila moja sestra, sutradan mama i naravno neizbežna sveki... Sećam se da je ona spavala u kolima do kuče, unela sam je sa.nosiljkom i spustila na krevet u sobi i otišla brzo da jedem i da se istuširam jer mi je to mnogo trebalo i sve vreme sam mislila o tome šta da radim kad se probudi ali nekako je sve ispalo ok, ona se probudila, ja je presvukla dala joj da siki i na moje oduševljenje ona je opet zaspala i tako je bilo danima, ona je samo sisala i spavala : ) ja spavala sa njom po ceo dan i to je to.. priroda je nekako to lepo uredila, beba nije.nimalo zahtevna tih prvih mesec dana, meni je tek posle bila naporna, kad onako mala bude.budna i treba kao nešto da je zabavim a ona nema pojma gde je šuplja

Što se tiče ljubavi ona definitivno raste iz dana u dan, i mislim da ne postoji mama koja se ponekad ne zapita da li je dovoljno voli, možda bi trebalo još malo više da je voli meninje sad npr nezamislivo to da će uskoro doći još jedan bebac i da ću i njega isto voleti... nekako mi deluje nemoguće da se u čoveku može stvoriti tolika količina ljubavi

A mama sam i bolja nego što sam mislila da ću biti kako nisam bila spremna i pripremljena za bebu, mislila sam da ću biti histerična, sebična i ljubomorna keva, međutim sada ne bih ni jedan izlazak i pijančenje ni usputni sex menjala ma ni za 10 minuta ovoga što imam Dođe mi ponekad, kao i svima da mi se skupi, da poludim u pelenama, temperaturi, kmečanju i ostalom, ali kad me zagrli i kaže mi 'Sava mamina duša' ja sve zaboravim... sigurno da mi ponekad nedostaje ćaskanje i tračarenje sa drugaricama, ludo letovanje sa društvom, Guča od 3 dana, Exit i kampovanje, ali i to je normalno. Ne pretvaramo se u neke super RoboMame kad dobijemo bebu, potrebe nam manje više ostanu iste, ali su prioriteti malo drugačiji

Super teme, trebace vam da citate kad se porodite
Ja sam se topila od ljubavi za mojom bebom u porodilistu. Bila je zaista ljubav na prvi pogled. U porodilistu sam razmisljala kad pogledam slucajno neku drugu bebu kako je moja beba naajlepsa, sve mi nekako bilo zao roditelja tih drugih beba, sto oni nemaju bebu kao ja Sad kad gledam slike prvih dana, nije ni cudo sto se porodilje ne smatraju uracunljivima neko vreme
E ali kad smo stigli kuci, pa pocele obaveze, budjenje za hranjenje, pa problemi sa sisanjem, zatezanje rane i ludacki bol, onda nisam imala ama bas nikakva osecanja, Tad mi se cinilo da ga svi vole vise od mene. Ali kad su krenuli prvi grcevi, onda sam videla da ipak nisam bez duse. Kad vidis da neko tako malen ima problema i nesto ga boli, a ti si totalno nemocan, e onda shvatis koliko ti je to malo bice bitno i koliko ga volis. I zaista ljubav koja svaki dan je sve veca.

Neko je lepo rekao "Imati dete znači kako ni u jednom delu tog puta jednostavno ne možeš zamisliti da ga je moguće voleti više nego što ga već voliš, jer se sav topiš od ljubavi, voliš koliko uopšte ljudsko biće može voleti, a onda zapravo shvatiš – da voliš ga još i više."

Jeee lepa tema

Nisam na prvi pogled, jer sam bila nadrogirana epiduralom i kad su mi je stavili na grudi odmah nakon porodjaja samo sam je gledala u cudu, kao - sta je sad ovo? Kao u snu nekom...a kad su mi je doneli sutra ujutru u sobu, tada sam se zaljubila odmah..ali jacina tih emocija nije nista od jacine sadasnjih, znaci to ti se samo povecava iz dana u dan..pogotovo kad prestane da bude pasivna beba i kad pocne da te mazi, da ti uzvraca i td..no, da ne duzim sada, to vec nije novorodjence

Ja sam bila uplasena da li cu umeti da se snadjem, i kako cu da drzim to malo krhko stvorenje, pa sam zvala mamu da mi dodje da mi pomogne..i rekla samo joj da ce ostati 3 nedelje bar. Medjutim, nakon 4-5 dana, mama je vec postala visak To je i sama uvidela i otisla..nema sta ko da pomaze, sve mozete tm i ti, barem je to moje misljenje.
Mi smo bas uzivali da budemo sami, on uzeo godisnji tada i eto

Bolja sam mama nego sto sam se nadala da cu biti, nekako mi prirodno doslo sve..mislila sam da cu biti smotanija Nisam nista izgubila (osim vremena za izlaske ili mogucnosti da pijem alkohol ili vecu kolicinu slobodnog vremena - ali to je nekako smesno u poredjenju sa onim sta dobijes), a to sto dobijes se ne moze objasniti unapred, videces i sama
Najlepsi period zivota mi je ovo..

ljubi, moju su snaju oko nedelju dana pred termin, ostavili u bolnici da isprate stanje, samo zbog povisenog pritiska, nije imala glavobolje ni krvarenje iz nosa i sl.
verujem da je sve ok, ali ipak budi na oprezu, visok pritisak moze da se pojavi iznenada, na samom kraju trudnoce i ne sme se olako shvatiti.

Ja sam svesna da moja stalno preteruje..
A ja samo ponekad

Šalu na stranu, ali toliko mi je postala iritantna da ne mogu ni tih 5 minuta što se vidimo da je istrpim. Znam da preterujem ali njeno ponašanje je izazvalo takvu reakciju kod mene.
Pogotovo što me je par puta tako podjebavala i to onako na sitno, otkako mi je umrla mama, da i ono malo toleratnosti što je bilo u meni prema njoj je svojim ponašanjem ubila u meni.
Svesna sam svog ponašanja ali to je jače od mene.
Ma možda ona i nije loša. Ali za neku drugu snajku ali ne za mene.
Znam da mi se duša odmori vikendom jer se niti vidimo niti se čujemo.
Volim vikende

To je suština svega,kad neko svojim ponašanjem dovede drugu stranu nultog praga tolerancije,i nema povratka.

pa ne stvarno, toliko mi je postala iritantna da me nerviraju neke gluposti totalne.. posle kad razmislim, skontam da preterujem.. tako da kapiram šta žene pričaju, to sam htela u stvari da kažem, ali sam se pogubila

Moli se clanica Ljuba da ne smara sa roditeljskim temama,Cekalica je sreila dvoriste i sve vidi :lol: :lol: