Iva

hej..i ja se pitam isto pitanje- kako da je naučim na nošu, kad ja nikad nisam tu!
moram da radim, vidjam je uveče od pola 6 do 9 kad je kupanje i mlekoo..i to je to. Osim vikendom, tad se družimo po ceo dan, toliko je poželim da je non stop nosim na rukama, inače beki ima 17 meseci.
Stavljam je na nošu, ali ona NEMA POJMA šta sve to znači...nekad piški u nošu, nekad ne, ali mislim da apsolutno ne razume šta hoću od nje..

Inače, isto ide u vrtić, ali oni tamo ne koriste noše dok ne predje u stariju grupu- od 3-godine! tako da ni od toga nema vajde..

Uopšte nemam ideju šta da radim i kako da pokušavam, osim da je prisiljavam da sedi svaki dan- i to uveče, kad se njoj igra, ili je nervozna..uh, baš je ovo teško!

hahhahaa, stvarno ludo! Ja sam imala sličan problem, nije mi bilo do sexa uopšte- katastrofa, plus sam radila, i mrtva umorna samo padnem u krevet... a pri tom sam se i osećala totalno ne-sexy sa tolikim stomakom- ko slonica..ma boze sačuvaj!
a sada sa bebo, stalno sam opet umorna..tako da seksaćemo se mi..ali za 10 ak godina..hahhaa

jaaaaaaao, kako je to divno!!! Predivna si imena izabrala, zaista! a druga mnogo bitnija stvar koju sam htela da ti kažem je- SVAKA ČAST za puno dečice! I ja bih jako želela da ih imam više- za sada samo jednu ćerkicu- NATAŠU!

btw. zar ne trebao nick da ti bude MNAA? hihihi, divota jedna

Lukice, ja sam imala sličan problem. Dojila sam bebu ukupno do 10-og meseca.ALI, već od trećeg, mleko je počelo da mi se smanjuje, pa sam dodavala dohranu, pa je bilo pola pola, naravno vremenom sve više veštačkog mleka(koje je bebana lepo prihvatila od 3meseca), Sve je tako išlo svojim tokom, ali kad je imala oko 5,5 meseci, ODJEDNOM, jednog petka(kao da je juče bilo, svega se sećam) dete je odbilo mleko! Kako god da napravim nije htela da ga pije(ni razblaženo ni sladje, ni gušće ni ređe!) ŠOK SVIH ŠOKOVA, obzirom da smo tad tek krenuli sa čvrstom hranom(aposlutno nije moglo da zameni mleko) a pri tom, mog mleka je bilo tek za jedan ceo obrok u 24 sata) Sve je trajalo skoro mesec dana, vodila sam je kod dr, probala svašta i na prevaru, jeli smo više kašice, sve dok nisam probala sa kravljim(izbegavala sam kravlje mleko,zbog alergija, kako kažu, ne bi trebalo pre godine da se daje)
Isto sam davala 2/3, a od 9-og čisto kravlje(najobičniju kravicu dugotrajnu 3.2). Jako smo se namučili u tom nekom periodu, mislim da im je mleko (koje bilo) ipak nezamenljivo, i kad imaju preko godine!
Jesi li probala da staviš malo šećera? Meni je dr rekla da u početku obavezno stavim pola kašičice na 100ml i naravno razblaženo s vodom, obzirom da je tako sličnije majčinom.
I još jedna stvar, najčudniji način, kako sam ustvari uspela da joj uvalim mleko(tipa 70ml kravljeg- i bila presrećna). Dala sam joj malkice čokolina i humanine žitice, ali gušće napravljeno, bilo je jako slatko, pa je ona "utripovala" od mleka da je voda, i onda je pilaaaaaaaa...(da si videla sreću na mom licu za tih jadnih 70ml-obzirom da je pila i po 180 pre toga)
ljubi bebicu i budi uporna, vole oni mleko, samo ne znaju :lol:

[

Sada, kako se ko odluči, to je njihovo..Svaka čast ženama koje odu na porođaj kao od šale i kažu da nije bilo strašno, volela bih da sam od tih ali više je nas koje hoće da im se olakša i HVALA DRAGOM BOGU što napokon i možemo to sebi da priuštimo!!!!!

Drage,

Ja sam se udala 1.6. i naravno ko i svi mladenci kad dodju kući umorni, kao nećemo mi ništa da radimo..medjuutiiim, svadba je bila divna, mi smo bili presrećni, što se čitava organizacija napokon završila- pa smo se i opustili.Trebala sam da dobijem 7.6.(tako je nekako padalo, pošto mi je m. tačna skoro u sat), kad ono ništa. Mislim da se zato kaže "izostanak menstruacije", jer imate sve simptome kao da ćete dobiti, ali "nje" nema i nema! Tako da se posle tačno devet meseci rodila moja devojkara, sve je to čudo prirode!
Čim mi je dva dana kasnilo, uradila sam test i imala šta da vidim, a onda krv, ginekolog i tako redom.. pa na bračno putovanje u prvom mesecu hihihih, ludilo!
pozdrav veeeliki trudnicama i svima koje to žele da budu!

hahahha mladost-ludost i to što kažeš, slatko sam se nasmejala palici..i kriketu!!! svaka čast - svakako!

Draga, očigledno nisi imala baš dobrog anesteziologa!Jesi li se dogovaral sa njim/njom pre porodjaja? Ja nisam imala nikave, ali BAŠ nikakve glavobolje..a da ne podižem ruke ili neka ošamućenost...NI GOVORA!
Žao mi je zbog tvog lošeg iskustva, ali nema svako takve probleme, šta više, mislim da si jedna od redjih slučajeva. Pretpostavljam da si dobila prevelike doze anestezije- što naravno nije baš dobro? Milism, da ti daju epid. na 15 min?!? To zaista nisam još čula, a mnogo sam se raspitivala pre porodjaja...
Nadam se da će ti drugi put(ako planiraš) biti mnooogoo bolje!
pozdravčić!

moj drugar ulazi u apoteku(tata prvi put, 3 dan)
"Jel imate čipkaste gaćice?"
Apotekarka:
drugar : "pa znate ono kad se žena porodi..one gaće..


p.s. mrežaste gaćice- ludilo

teta iz crvenke kod mene stigla pet meseci posle porodjaja.
Bilo je jako obilno i sad je, tj. mnooogoo više nego pre trudnoće. Idem krajem marta na komplet pregled, da vidimo šta li je..ako to uopšte ima neke veze.

Mislim da dobijanje prve menstr. zavisi od hormona i sve je različito od žene do žene.Neko kaže da ako dojite, kasnije ćete dobiti, ali to zaista nema pravila jer znam dva slučaja potpuno oprečna tome..tako da kad stigne stigla je! kontracepcija od prvog dana po meni,treba da se koristi!

e, ljudi, što kažete, da sam znala kako će biti posle- gola bih išla pre hahaha

Ja sam se u trudnoći ugojila 13,5 kg, a PAZILA SAM, BOŽE KAKO SAM PAZILA, merila sam se bukvalno svaki dan! Išla kod nutricioniste, privatno i državno! Pisala dnevnik ishrane(što toplo preporučujem) šta jedem u periodu od 10 dana. Nije toliko teško, ako ste prvi put trudni.Sve mi je to teško palo-em ne pušim, em ne smem da jedem šta volim, ma stres, ali opet bolje je to, verujte nego "kasnije ću, kad se porodim"..

Ja sam trudnoću startovala sa 63, najviše sam se ugojila u sedmom i osmom, beba je bila 3150gr. a ja kući došla sa 71,5- isto sam bila BAŠ razoračaran, misleći ma otići će više..
Medjutim, posle mesec dana(prilično sam pazila šta jedem) spala sam na 67, znači 5 više u odnosu na start. Posle godinu dana, tj. sada imam 3 više, osciliram poprilično, ali tih par kg, NIKAKO i NIKAKO da skinem, osim dok sam išla na aerobik, krenula sam da izgledam MNOGO bolje i da se bolje osećam. Kako sam počela da radim i beba da se i dalje budi noću, preumorna sam za treninge, tako da se opet gojim... ma prppast jedna
Ali vežbajte ljudi, to će vam dati motivaciju i da manje jedete. Nema jela posle treninga, samo mleko ili par keksića i ima da spada, STO POSTO! ko istraje, naravno

Znam da ove postove čitaju buduće mame i to one koje će se prvi put poradjati i znam da im je dragoceno svako iskustvo i svaka priča, da bi se manje plašile. I zaista ne treba da se plaše, jer svaki taj bol ne traje večno! Posle porodjaja, dan po dan i stići će oporavak!
Ja sam takodje imala veliku ranu od epiziotomije i sve dok nisam otišla u dom zdravlja da skinem konce, JAKO sam se mučila, sve misleći(kako su mi u porodilištu i rekli) da će sami otpasti. Medjutim, savet svima koje su dosta ušivane, idite već 8-9 dan da vam skinu konce, biće vam mnogo lakše!
Ja sam isto plakala dan i noć i kad me vide i kad ne vide, odmah sledeći dan po porodjaju, sam imala UŽASNE bolove od rane, ali samo od rane(da sam se bolje napinjala, bolje bih i prošla, ali nisam) posle 2 dana, pila sam i neke lekove ..dražeje, 3x2 za brže zarastanje rana i to mi je pomoglo. Zaboravila sam kako se zovu, ali treba poneti i brufen i druge lekove za svaki slučaj, jer u Zvezdari ih npr. nemaju, pa morate zvati svoje da vam donose i čekati posetu...i sve tako.
Stavlja sam i jod i rivanol i kantarion i sve što može...ali NIŠTA nije pomoglo, kako "hladjenje" Lepo sam još u porodilištu hladila i ranu i grudi(bradavice koje su gorele zbog dojenja) i tako polugola išla po sobi(na šta su se sestre zgranjavale) što mene naravno nije tangiralo uopšte! Tako sam se hladila do 15 dana, a onda otišla u d.z. da skinu konce i progledala!

Moja dobra drugarica se tamo porodila, kaze da je uglavnom ok, ali ona se poradjala 7.2. prošle godine, tj. samo par dana nakon što je porodilište zvanično počelo da radi, pa dr. ni sestre nisu bili uhodani, pretpostavljam da je sad dosta bolje. Znam da imaju divne roze bade-mantile i papučice, peškiriće, sve je novo i čisto! Narandzaste krevetiće za bebe u bebi frendli, sve je jako lepo =što se tiče estetike. Ona je bila prezadovoljna i sa sestrama, koje su NON-STOP bile uz nju i za vreme porodjaja i posle, pomagale, čak i previše, kaže ona(nije tip koji voli da priča previše ) Išla je regularno, prirodni porodjaj, bez veze.eto, to sam čula
poz.
ps. takodje moja sestra od tetke je htela tamo da se porodi i tamo vodila celu trudnoći, ali kad je došla na porodjaj, bukvalno pred kraj porodjaja(kod nje je baš brzo sve išlo) oni su je vratili i poslali u višegradsku, jer nije bilo mesta- što je zaista OGROMAN STRES kad ti krene porodjaj..

i ja se slažem sa tim da prisustvovanje očeva jako zbližava! i sa mamom i sa bebom, mada još uvek ima puno puno tatica koji se plaše i misle da je bauk, pa onda i doktori, koji se uglavnom nerviraju kada su tu i budući očevi, mada ne razumem zašto. Ok, mozda nekom i pozli, ali mislim da je to redje slučaj nego da su tu kao podrška.
Moj dragi je sve vreme gledao na ctg, jer sam ja imala epidural, pa nisam znala kad su tačno kontrakcije, nisam ni napone nešto osećala, pa sam mu rekla da gleda na ctg i priča doktorki..
eh, kakva sreća i radost na njegovom licu, kad je beki došla na svet i kmeknula..hihihih, sad se naježim kad se setim- samo velika glava i malo nešto nogica ..hahahha A već sutradan je bila prava beba, a ne vanzemaljac!

hehehe, tako i treba! podrška tatici tammy!

Zdravo svima

Ja sam se porodila u Zvezdari, od panike, jurila sam vezu kad je porodjaj već počeo. Bilo je ok Bolnica jeste stara, ali relativno čista, i svi su uigrani,što je nije bio slučaj za moju drugaricu koja se porodila u dragiši mišović-novoj, sredjenoj i čistoj, a dr. ne zna kako da uključi ultrazvuk, ni ctg.. ali dobro, što kažu, nije ni ona ostala neporodjena.

U Zvezdari je bebi frendli program ok, ženice su po dve ili tri u sobi(ja sam bila u dvokrevetnoj) iako sam razmišljala o apartmanu, ipak sa ove tačke gledišta ne bih ga preporučila, jer upravo ta neka "cimreka" može MNOGO da znači u prvim danima budućim mama! Tako da bih svima preporučila da idu regularno u bebi frendli.
Što se tiče medicinskih sestara, ima ih dve vrste, pediijatrijska i ginekološka, što znači jedna za bebu, jedna za vas i one se medjusobno ne podnose i ne trpe i odmah vam na početku kazu koja je koja "vrsta" i pedijatrijska sestra vam neće pomoći ako imate ginekološki problem.
Pedijatrijske sestre su prilično stručne, jedna medju njima starija, fina i ćutljiva, ne znam joj ime, ali sve će vam pokazati i objasniti, ali morate TRAŽITI, nemojte biti stidljive, misliće da vam pomoć i ne treba. Ostale su ok, ali problem su noći, tad uglavnom spavaju, pa ne žele da ih uznemiravate
Problem u Zvezdari jesu ginekološke sestre, koje ni na sto molbi i kuknjava neće hteti da vam zamene krvavu posteljinu, na koju inače i bebu stavljate dok dojite. To je bar moje iskustvo od februara prošle godine. Takodje nemaju dovoljno tetra pelena, ni benkica.
Drage, porodjaj će biti i proći! Uvek to imajte na umu. Samo pozitivno razmišljajte i gde god da se porodite bićete kratko. Izdržite! Jer čim dođete kući kreće sasvim druga priča i akcija akcija i akcija oko bekija!
imam i sličice iz bolnice, slikala sam sobu i postolje za presvlačenje beba, i porodjajnu salu..jer muz mi je bio na porodjaju, a ja sa epidrualom- tako da je bilo baš veselo. postaviću ih od kuće, nemam ih kod sebe

dada, hvala na podršci!

I ja ne bih žurila zbog, mene već zbog nje i tih pelena, jer je ima jako osetljivu kožu i od rodjenja do puna tri meseca je imala ojed. Ojed joj je počeo sedmi dan po izlasku iz porodilišta, i tad smo prekinuli sa pameprsom i prali i peglali po ceo dan, zato ni sada ne korisitmo vlažne maramice, i zato jedva čekam da krene na nošu i nosi gaćice da ne brinem!
Hvala još jednom i poz za dečicu!

Zdravo svima

I ja se slažem za ovaj forum- bilo je već vreme!!!Hvala bebcu!
Inače moja beba je krenula u vrtić baš tog dana kada je napunila godinu- 11.2.2010. I danas je tačno mesec dana kako je tamo. Apslutno nije bilo moguće da krene ni dan ranije, iako sam ja kumila i molila, jer sam već 15.2.počela da radim!
Što se dokumentacije tiče, za sam upis i potpisivanje ugovora nije trebalo previše papira, ali posle mesec dana, tj. skoro su tražili GOMILU dokumenata zbog "zahteva za regresiranje troškova boravka deteta u pred. ustanovi" U medjuvremenu smo pribavili dosta dok. ostala je još prijava o prebivalištu, u Ljermontovoj, za šta će mi trebati ceo dan, samo da odem i da se vratim..pa to još čeka.
Inače stvarno je suludo od ove države da se porodiljsko otvara mesec dana pre porodjaja tako da svi moraju početi raditi kada beba ima 11 meseci. Mislim da bi tu priču trebalo pokrenuti i da se porodiljsko otvori onda kada se žena i porodi, a ne pre, što i sama reč PRODILJSKO kaže!
Beba se navikla, mada ujutru plače kad je ostavljamo, naravno. Buni me to što im je hrana POTPUNO ista kao i za odraslu decu(Moja sestričina od 5 godina, jede isto što i moja beba od 13meseci). Drugo, jedu za stočićem, na malim stolicama(moje dete još nije prohodalo- potpuno je nestabilna)i treće spavaju u krevetićima kao i za veliku decu- drvo sa strane, dušek, sve neogradjeno..prepala sam se kad sam videla.
Primetila sam modrice na nogicama(sigurno je bar pet puta pala sa tih stolica)a juče se desilo i da je dečak ugrizao- do krvi i to na dva mesta. A vaspitačica se pravda da je sve trajalo 5 sekundi(Kako dva ugrzia do krvi u pet sekundi) LUDIM I ŠIZIM..ne znam kako da se postavim. Dete NEMA ko da čuva, oboje radimo, a u vrtić smo je upisali preko veze, naravno. Ostaje mi samo da dam otkaz i sedim kući da je čuvam

Sanjice, samo da pojasnim kako "radi" epidural. Nijedan dr. anesteziolog neće ti dati epidural dok nisi bar 4 prsta otvorena i naravno prvo se daje probna- jako mala doza(koja je kod mene tako LEPO delovala, da su bolovi odmah prestali). Čim dr. vidi da nemaš nikakvu reakciju, sledi redovna doza(Ubod je samo jednom, kod prve -probne doze, kada provuku neko crevce, od ledja do vrata i onda tu daju druge doze, nema više mučenja). U zavisnosti od anesteziologa, i razgovora u toku samog porodjaja, dodaje ti se još anestezije u zavisnosti koliko te boli. Meni je dr. dala anesteziju dva puta, pokrilo je i ušivanje i još sat posle toga, tako da sam tek ujutru počela da osećam bolove(koje bi i inače osećala, od samog porodjaja, zaista nema veze sa anestezijom).
Što se tiče "oduzimanja" nogu, nije to baš toliko da ne osećaš ništa, a naravno dr. ti stalno pipka prste na nogama da proveri temperaturu, tj. da li se nisu previše utoplili i važno je naravno da možeš da mrdaš prstima, a ne da ti trnu- meni bar nisu!
U trenutku porodjaja, razmišljaćeš samo o tome da se sve lepo završi, i da beksi dodje na svet, sve ostalo te neće brinuti!
pozdravčić i tri put ura za anesteziju od mene!

samo da javim, da moja beba, tj. devojčica ima 13 meseci i još uvek nije prespavala noć, ali BUKVALNO ni jednom!
ludim, šizim, mršavim, pa se gojim, ne ličim ni našta, ni sam ni za posao, ni za nju spremna, večito umorna! Sada je malo kasno za sistem-pusti je da isplače, jer ona onda plače najmanje 3 sata i nema izgleda da će zaspati.
Tako da mame malenih beba do 6 meseci, učite decu da spavaju, radite sve što možete, jer ovo je LUDILO!
poz.

Moja beba ima 13 meseci, i pokušavala sam da je stavim na nošu još kad je imala 9-10 m ali tada je bilo toplo i ona je sedela neko vreme i kao nešto radila, imitrala me kad stenjem- kao ona kaki i ja kakim , ali naravno nije imala POJMA sta se dešava. A onda je zahladnelo(kod nas u kući baš i nije za skidanje ). Ja bih htela da počnem sad da je stavljam,mada je još uvek hladno(poludećemo od ove duge zime), ali imam problem, jer ona se jako često budi noću, a ujutru oko 4-5 već je budna kao da je dan i naravno SVE obavi čim otvori okice, pa ja i ne stignem da je stavim na nošu.Tako da kad je uzmem, pelena je puna i prepuna(i kaki i piški baš puno tokom noći)

Pred spavanje ima večeru oko 7-8 (kačamak ili mesnu, u zavisnosti koliko je jela tokom dana) i onda kupanje i sredjivanje(sto traje i oko sat) i onda mleko za uspavljivanje, obično popije oko 150ml i to je to.
Imate li savet - da li da promenim nešto u večeri i mleku pred spavanje? Kako da uopšte počnem da je učim šta znači kakiti(ona samo ujutru kaki, ponekad i popodne, ali to se desi TAKVOM brzinom- jednom zastenje i sve je već gotovo, pa ja nemam predstavu dok ne zasmrducka ? Ili da je stavljam više puta na dan, pa kad uspe uspe? Inače ja radim ceo dan, ženica je uzima iz vrtića u 3, pa mogu njoj da kazem da je stavlja, ali koliko puta?
Savetujte!
Pozdrav i hvala unapred

"ad sam se probudila imala sam nenormalne glavobolje i jake bolove u kicmi, nisam mogla da mrdnem desetak dana i mislila sam da nikad necu da se oporavim, ali to su moguce posledice epidurala. "

Drage, ovo što je napisala drugarica pasuljce - mislim da je pogrešna procena, odnosno, da to nisu sve posledice epidurala! Naravno, pretpostavljam da je tu puno kriv i sam anesteziolog, ali oporavak od epiduralne anestezije, po mom iskustvu, moze trajati nekoliko sati, do jednog dana. Sve ostalo su bolovi od samog porodjaja, bar kod mene.
Ja sam se porodila u Zvezdari, epiduralnom anestezijom, koju sam primila tek kad sam bila na pola puta, otprilike- znači 4-5 prstiju otvorena. Do primanja anestezije, imala sam užasne bolove, čiji se intenzitet povećavao, tako da čim sam ugledala lice anesteziologa- Vladanke, koja mi je i najviše pomogla u samom činu porodjaja, oduševila sam se. Sve posle toga, tj. od trenutka primanja anestezije- je jedna DIVNA DIVNA priča o rodjenju moje devojčice! EPIDURAL = BEZBOLNI PORODJAJ! Prema tome, uz dobro anesteziologa(po preporuci) svaka žena može uživati u porodjaju, a ne da se traumira i da ne želi više dece!
Jedino što mi je bilo teško vezano za epidural, je sam čin davanja epidurala, kada morate biti POTPUNO MIRNI, u sedećem ili ležećem(ali jako nezgodnom) položaju, za trudnicu u 40-oj nedelji. Ja sam naravno izdržala da se ne mrdnem, ali uz TOLIKE bolove i kapljanja znoja sa lica, taj minut mi je trajao kao sat!
U svakom slučaju, najtoplije preporučujem epid., žene, nemojte se mučiti ako ne morate (ili ne želite)!
Pozdrav svima i puno puno sreće!

Pozdrav trunicama, koje vežbaju i ne vežbaju iz raznoraznih razloga

Ja sam se porodila prošle godine u februaru, celu trudnoću nisam vežbala, jer takođe nisam smela a pre toga sam godinama aktivno trenirala, aerobik i pilates, i do 5 puta nedeljno, pa mi je svo to ne kretanje u trudnoći jako teško palo!
Savet svim trudnicama, koje ne smeju vežbati(a naši bazeni uopšte nisu sigurni) krećite se koliko možete, idite peške, iako je polako bolje i to nego ništa! Zaista je potrebna kondicija pri porodjaju, a i nervozu ćete lakše izbaciti!
Naravno slušajte i lekare, ako je savet da se miruje- nema zezanja, mislim da ne treba vežbati na svoju ruku... beki je ipak najvažnija stvar na svetu!
ljubac i podrška za sve "trude"