Evo i mog iskustva... U petak 20.07. sam bila na ctg-u u poliklinici u Zemunu i dr. mi je zakazao da u utorak 24.07. dođem u bolnicu sa sve stvarima, da mi opet urade ctg, uz i pregled i da vide da li da me ostave ili da čekamo da krene prirodno pošto sm desetak dana pre toga bila otvorena 2-3cm i imala blage kontrakcije. Međutim u ponedeljak uveče, oko 23.45h, nakon što sam ispratila drugaricu, pokupila veš sa žice i isti složila, istuširla se i sredila kupatilo meni pukne vodenjak.Samo što sam legla i počeo da me hvata onaj prvi san osetim kako mi mlaz tople tečnosti ističe između nogu. Sačekam nekoliko minuta, a ono još jedan. Ustanem, smotam čaršaf između nogu pa lagano do kupatila.Tamo pogledam bistra tečnost, umotam se u peškir pa legnem u dnevnu i budim mm koji je zadremao uz tv. Ja se smejem kao blesava, a on se sav pogubio, ne zna gde udara Lagano se spremimo i posle nekih sat vremena krenemo ka porodilištu. Ja usput opušteno ćaskam, pijem sokić, pevušim, čak sam i cigaru zapalila i zezam mm "Samo nam pljoska fali pa da bude kao u "Mi nismo Anđeli"" Sve u svemu oko 01.30h smo bili u bolnici i dok me je dr. pregledala na prijemu, pa odvela u porodilište, pa dok su mi uradili klizmu i izmerili prođe nekih sat vremena. Svo to vreme sam šetkala po hodniku i dopisivala se sa mm koji je kući "studirao" kako da uključi veš mašinu i opere posteljinu E, otprilike oko 02.30h me smestiše u salu i tu sam ležala još nekih sat vremena sa slabim kontrakcijama. E, onda se kontrakcije uozbiljiše i krenuše na 5 min. otprilike, pa na 3 min. i sve jače i jače. Ležim na onom stolu, stiskam ručke kad zaboli i dahćem kao lokomotiva...prođe pa gledam na sat i čekam sledeću. Disanje mnogo pomaže da se izdrži bol. Babica uđe s vremena na vreme, pogleda me, kaže koliko sam otvorena, hrabri me da dišem... I tako dok ja ležim, dišem i trpim bol ženica u boksu pored mene se porodi, a onog momenta kada je njena devojčica zaplakala i ja zaplakah na sav glas. To mi je tako dirljiv momenat bio da nisam mogla da se suzdržim Dolazi dr. pregleda me i pita zašto plačem i kaže "Majka čuvaj suze radosnice za svoje bebče koje će nam uskoro stići"...i uključi mi kiseonik da malo povratim snagu. I onda kada sam mislila da više ne mogu da izdržim bol, sve prestade i zaista se nađoh u čudu i zapitah "Šta sad?" i tu kreću naponi. Osećaj kao kada ti se kaki, ništa posebno bolno, telo se samo napinje i gura. Sve je to trajalo do posle smene dr., sestara i babica oko 7h. Onda sam sačekala da ljudi popiju kaficu i oko 8.30h dr. me pogleda, kaže da sam otvorena 9 i po cm i da slušam i radim kako mi on kaže. Prvi put nisam skontala kako da guram samo dole pa sam gurala kao da ću se na uši poroditi, ali već posle 3-4 uspešna napona i malo pritiskanja stomaka od strane dr. izleti moja mrvica. Sve u svemu to guranje nije bolno, osetila sam i kako su me secnuli ali nije me bolelo ili prosto nisam mislila o bolu u tom momentu čekajući da vidim svog dečaka. Sve misli su mi bile usmerene da sve prođe kako treba i da on bude dobro. I onda ona čuvena scena iz filmova kada ga onako modrog i sluzavog drže za noge da ga vidim pa ga spuštaju na moje grudi da ga poljubim. Neverovatan osećaj...zaista. Nakon 10-ak minuta uz napon i stiskanje stomaka od strane babice izađe i posteljica, a onda kreću da me ušivaju. Pošto sam mnogo ispucala i još su me secnuli ušivanje je trajalo oko sat vremena. Osetila sam svako povlačenje konca ali ništa što se uz stisnute zube ne može izdržati...doduše anestezija je počela popuštati pa sam ona poslednja 3-4 šava baš osetila, ali izdrži se. Sve u svemu od pucanja vodenjaka do porođaja prošlo je 9 sati, a u bolovima i naponima oko 5-6 sati. Najveći problem su mi prouzrokovali hemoroidi. Poiskakali su nenormalno, jedan na drugome, bukvalno i to me je bolelo da su mi suze išle svaki put kada bih krenula da ustanem sa kreveta, da prošetam do kupatila i vratim se opet na krevet. A pritom su u toj sobi gde sam ja bila oni visoki kreveti, podešeni za žene od 2m visine, a ne za nas malene sa hemoroidima. Sledeći dan mi je mm doneo paket ( paketi u KBC Zemun se ostavljaju na prijemu u porodilište u vremenu od 12 do 13h i od 17 do 18h...mada nisu pravili problem ni ako se donese van tog vremena) i faktum kremu ( po preporuci doktorke ) pa mi je već sledeći dan malo lakše bilo.
Veoma važna činjenica ( o kojoj ja nisam imala pojma ) je da je u Zemunskoj od pre nekoliko meseci uveden program Baby friendly za sve ( nema hoćeš-nećeš ) osim za žene porođene CR. Bebirona ti donesu nekoliko sati nakon porođaja i on je sa tobom svo vreme. Dođe sestra pokaže kako se dete previja, pogleda da li imaš mleka i ako je potrebno na 3 sata dolaze sa dohranom. Ne bi mi to teško palo ( uživala sam gledajući ga kako spava, jede i presvlačeći ga ) da mi guza nije pravila nenormalne bolove pri svakom pokretu
I ako je sve ok i sa mamom i sa bebom otpuštaju te posle 48h.
Zdravo DRAGE MOJE :wub:
Jaoooo Novi Bebac,Bas je lep forum sad
Mene nije bilo par dana,stalno smo kod moje mame,Pavletu tamo bas prija citav dan je u kolicima i vozikaju ga pa mi nocu odlicno spava...
Kako ste mi VI,Vidim jos nema novih bebica,jel da?Ciro draga jos si 2 u1
Ljubac za sve,necu da nabrajam da ne zaboravim nekog...Ali da znate da puno mislim na vas i nedostajete mi(nedostaje mi druzenje sa vama)Ali sta cu ne stizem...Uvek kad nadjem sl.vremena ja cu vam pisati :wub:
P.S.Napunili smo mesec dana,bili na prvu kontrolu i ugojili smo se 2kg sad imamo 5800 a porasli 5cm(59 smo sad )
Drage moje devojke potpisujem ono sto je Kiki87 rekla,spavajte kad god mozete,odmarajte,cuvajte se i stedite se jer vas drugi nece stedeti.O snalazenju kad dodje beba mislila sam da necu imati pojma sta i kako.Istog momenta kad su mi je doneli prihvatila je da siki i nije bilo neke nauke oko toga.Vec sad je ja sama i kupam.Verujte mi,najbolje umemo da prepoznamo sta je sa nasom bebom.
Uloga majke je zaista nesto posebno,neko bi sve na svetu dao da dobije tu ulogu,a mi koji smo je dobili treba da uzivamo u njoj svake sekunde.Shvatis da ti ne smeta nespavanje,podocnjaci,to sto ti je ostao stomak,strije,onda kad gledas svog andjela kako bezbrizno spava,shvatis da jedan maleni zivot zavisi od tebe i dobijes ogromnu snagu,volju.Ljubimo vas Nina i ja
Nemas pojma koliko mi je drago!!!Rekla sam ti i ja da sve to moze da se sredi operacijom,a tvoja dusica ce da izdrzi i oporavice se!I definitivno moramo jednom da se upoznamo,nase devojcice takodje.Hvala ti na svoj podrsci,nije nam lako ali uspecemo,moramo!Ja stalno saljem mojoj Uni "mozdanim talasima da mora da izdrzi jer ne moze drugacije i da mora da se oporavi...inace,neka fina doktorka se javila danas i rekla mm da je beba i dalje i inkubatoru,prima terapije,nema nekih promena i da danas ima 3050 grama.Ja odmah kez jer prekjuce je imala 3020 grama,sto znaci da vise nece da mrsavi (ja se nadam) vec da ce da pocne da dobija na tezini.I dozvolili su nam da dodjemo da je vidimo,pa posto mm radi,ici cu ja za Kg u ponedeljak... FutureMum mene nisu porodili na vreme,dugo su cekali pa je ispao pupcanik i beba je ostala bez kiseonika,bila je kriticno....izvini,ne mogu bas mnogo da objasnjavam,mnogo mi je tesko kad se secam i imam nocne more,tesko se borim sa svim tim...objasnicu ti nekom drugom prilikom.. Ljubim vas sve!!!
pozdrav za mamice! majibebac, citala sam skoro da se svi poremecaju kod beba uspjesnije lijece i prolaze nego kod starije djece i odraslih. nama kad su rekli da Andrei nije razvijeno srce,ja sam mislila da je kraj. buduci muz moje kume je isto to operisao kao beba, i evo ga sad kao od brda odvaljen,nit mu ista fali,sve moze da radi. onda cujem od majkine ujne da je njena majka(koja sad ima oko 80tak) 65 godina zivjela sam tom otvorenom pregradom na srcu, i tek je poslije toliko godina to operisala. ja juce kad sam isla u posjetu gledam moju Andreu kako spava na stomacicu, iako sam cula da to nikad nece moci jer ce pritiskati srce... imaj vjere, ides dan po dan, kako prolaze dani bice bolje. znam da ti se cini kao vjecnost, i da si umorna od svega vjerovatno, ali moras da budes jaka... i kad nase djevojcice budu izasle iz inkubatora i kad budu ojacale, moramo da se upoznamo pa da im pricamo kako smo se brinule,jednog dana kad sve to bude iza nas...
Ciro, kaficice,pasuljcice, i ostale mamike koje nam daju podrsku, ljubimo vas puno i hvala vam!
danas opet idem u posjetu oko 7,pa cu se vidjeti sa jednom sestrom koja tamo radi, a koja nam je komsinica, pa da vidim sta ima novo da nam kaze. juce je zvala tetka mm, ona inace radi u bolnici, pa su joj rekli da je bebana dobra, i da je pocela da jede bas i da se popravlja,cak su se iznenadili kako je brzo pocela da se popravlja...
Tila se sviđa post u temi od kaficica u Treći trimestar
natawyyy se sviđa post u temi od Tila u Prirodni porođaj