Dea*

Moj mali bratanac se vodi kao dete ometeno u razvoju.Prilikom rodjenja je ostao bez kiseonika i jedva su ga spasili.Do toga ne bi ni doslo da su moju snaju odmah porodili na carski kao sto je i bilo dogovoreno.Mucili su je 25 sati,babice su govorile: vidi kolika si ti,ima na prirodno da rodis.Na kraju su jedva i nju i bebu spasili.Uglavnom,dete je u pocetku bilo dobro,ali kako je rastao primetili smo da ne reaguje na osobe oko sebe.Ponekad se nasmeje i to je bilo sve.Prvo su mislili da je jednostavno mirna beba,ali kad ni do druge godine nije propricao onda su se moj brat i snaja zabrinuli.Pre toga su ga vodili na neka ispitivanja jer je prilikom rodjenja imao hematom u glavi koji se na kraju povukao i mislili su eto to je to,sada ce sve biti u redu.Kada je napunio 3 godine vodili su ga u Beograd na razna ispitivanja,zatim u neku kliniku gde su bila deca ometena u razvoju i tamo je bio 2 nedelje i imao je vezbe za govor.Poboljsalo se stanje nakon toga,poceo je da prica pomalo.Mi smo kuci sa njim svaki dan radili,uopste nije bilo lako.Desavalo se da on nece da vezba,place,vristi, i mi smo sa njim plakali,ali terali smo ga da vezba,da ponavlja reci za nama.krenuo je u vrtic sa 4 godine,svaki dan kod psihologa,logopeda,svaki mesec u Bg kod psihologa i logopeda.Deca su u pocetku bila okrutna prema njemu,ali ubrzo su ga svi zavoleli.Vaspitacica im je objasnila kakav on ima problem i prihvatili su ga.Sada je drugi razred osn.skole,krenuo je godinu dana kasnije.Psihologica je zadovoljna sa njim koliko je napredovao,uciteljica isto tako.Malo mu je pisanje problem,ali kazu to ce se se poboljsati vremenom.Brblja 100 na sat,stalno prica,ponekad pobrka padeze,ali mi ga stalno ispravljamo kad god nesto pogresi.Deca su ga zezala u skoli,rugala mu se,i sada ga ponekad neko dirne,gurne,podmetne nogu da padne samo zato sto je on drugaciji.Ali sva sreca pa on to ne prima toliko k srcu.Kada dodje kuci i pozali se da ga je neko dirao ja mu kazem: pa vrati mu,nemo trpeti...on kaze: pa kako da ga udarim,on je moj drug! Sta da kazem,on je jedno divno dete i mi ga svi obozavamo.

Imam dve starije sestre i brata. Najstarija sestra je od mene starija 14,5 god.Ona ima dve kcerke, jedna 19,druga 15 godina.Prelepe devojke,super se slazemo,ja sam im tetka/najbolja drugarica.I sa sestrom i zetom se odlicno slazem.Ona mi je kao druga mama.Brat i sestra blizanci, stariji od mene 7,5 godina. Imaju svoje porodice.Sestra ima kcerkicu od 9 god i sina od 6.Obozavam tu decu.Mala je preslikana ja.Sa sestrom i zetom se dobro slazem,ali ona ima ponekad neke svoje bubice pa voli da se posvadja sa svima,ali navikli smo na nju.To joj je izduvni ventil.Zet mi je legenda.Super covek,ponekad mu u sali kazem: tebi teba orden dati,treba moju seku trpeti. Brat ima 3 sina.9god,6god i najmladji ima mesec dana. Sa bratom je posebna prica.Dok mu zena nije zatrudnela sa ovim trecim detetom nismo skoro ni pricali, a do prosle godine smo ziveli zajedno.Ne znam zasto.Njegovoj zeni sam oduvek smetala samo sto to nije javno pokazivala, ali pre 3 godine je uspela da nas posvadja.Prosle godine kada sam izgubila bebu,zvao me je dok sam lezala u bolnici plakao kao malo dete i izvinjavao mi se kao da je on jadan nesto kriv.Kada sam se vratila kuci opet je sve bilo po starom,ignorisanje,prebacivanje.Sada smo njegova zena i ja kao dobre,cim je zatrudnela pocela je da prica sa mnom,a ja sta cu...zbog tih decaka sto ih volim sve cu istrpeti.Njihov najstariji sin koji ima 9 god se vodi kao dete ometeno u razvoju.Jako sam vezana za njega.Ide u skolu, ali po posebnom programu.Obozavam ga i zivot bi dala za njega.Ovaj mladji je mali zvrk,a najmladji je sada svima najzanimljiviji,logicno.
Kakvi su takvi su, sve ih volim, sa manama i vrlinama.Oni su moja porodica.