Mali Idjos

Fox, sjecam se mojih istovjetnih pocetaka dana - jos jedan tmuran... i ona pitanja - hocu li ovako cio zivot?!
Bilo je perioda kad sam hvatala sebe da mi je postajalo sve svejedno - zivjecu kao neki pogon fabrike - odradicu svoje i to je to
Ali, SVE je to, hvala Bogu, proslo! Ali, to sam postigla uz pomoc ljekara. A, u Domu zdravlja rade psiholozi i za njih novac ne treba!
Zato, kao sto odvajas vrijeme za kontrole kod ginekologa, odvoji i za svoju dusu

Svako dojenje, njeni puni obrascici i pogledi, dozivljavam kao da joj uvijek nanovo dajem po malo svoje duse, da mi bude jaca! Uzviseno osjecanje!!! Uzvisen cin... Mirakul

I mi smo dosta potrosili na opremu, ali smo i naucili.
Iz naseg iskustva, oni prenosivi kreveci (Bertoni, koji kostaju oko 60 eura + dodatak za novorodjence), pokazali su nam se korisniji od ovog standardnog drvenog, koji je i vise nego duplo skuplji (drveni nam je u sobi, a ovaj drugi kod bake). Prenosivi kasnije moze da sluzi i kao ogradica za igranje, a ovaj drveni nije toliko visok, pa (barem ja) strahujem hoce li preskociti ogradu ako je duze ostavim samu u njemu.

Onda, nema potrebe da se kupuju skupe pumpice za grudi (npr. Aventova elektricna kosta oko 120 eura). Medelina elektricna, koja mi se super pokazala, kosta nepuno 50 eura, koliko kosta i Aventova obicna.

Za prva kolica nismo davali velike pare (platili smo ih oko 170 eura) i sluzila su nas kao sto su moju drugaricu posluzila ona od 900e (koje je na kraju prodala upola cijene jer su joj bila preteska). Istina, za kisobran kolica smo odrijesili kesu, ali nismo ni to morali.

Onda, mislim da ne treba bacati pare za one stocice za presvlacenje, nama je sluzio prvih mjeseci, a kasnije ga nismo koristili jer je beba pocela da igra pa nam nije bio bas bezbjedan.

Kadu za kupanje smo platili oko desetak eura i sluzi nas bolje od one koju smo dobili u sklopu stocica za presvlacenje (koji smo inace dobili na poklon).

Hranilica je spas!!! Ali opet, dobro sluzi i ona obicna iz Ikee, koja je deset puta jeftinija od ovih jacih brendova.

Za sad mi nista drugo ne pada na pamet.
A sve ovo napisah iz razloga sto sada znam da se moze proci jeftinije!
Da nisam u mogucnosti ista da kupim, kupala bih je u obicnom lavoru, hranila u krilu, presvlacila na krevetu, igrala bi se na cebetu (sto i sad najsladje radi)... I nista joj ne bi falilo!

Moja beba za 10 dana puni dva mjeseca. Da li je moguce da se u ovoj sedmici desava taj skok u razvoju? Znaci, otprilike sedma-osma nedjelja? Taman je nekoliko noci zaredjala da spava po 6-7 sati odjednom (a tokom dana je pravila pauze po 3,5, ponekad i do 4,5 sata izmedju podoja), a vec dvije noci i dana budi se na svaka tri sata da jede (nekad i ranije) i pojede, kad joj dajem iz flasice, i po 150-160 ml.

Al vas ja davim, ali sta cu. Lakse mi vas da pitam, nego "iskusne" zene iz okoline, koje me samo ubiju u pojam. Za sve problemcice do sada ja sam bila glavni krivac - po njima ili pijem previse vode, ili ne pijem dovoljno mlijeka, ili ne perem bradavice prije podoja pa beba ima grceve, ili sam sigurno pojela nesto sto nije trebalo pa je boli stomak... ili, ili, ili... a ja mrcenica ne znam kud udaram vise. Cak su mi i za anemiju rekli da mi je to od previse mlijeka i vitamina u trudnoci!!!

Necete zamjeriti sto se ubacujem sa svojim komentarom, ali voljela bih da dobro dodje maloj mazi, koja je blizu porodjaju...

Na poslednjem casu u skoli za trudnice vjezbali smo disanje, pa evo nekoliko preporuka:
Kad ti krenu kontrakcije, preporucuje se da dises tako sto ces na nos duboko udahnuti, polako, a izdisaces, takodje polako, kroz zube izgovarajuci CCCCCCC ili SSSSSSS ili, ako ti to ne prija, samo sa blago otvorenim ustima. Ne preporucuje se, kazu, da otvaramo usta (kao da zijevamo) jer nam se tako suse i usta i grlo, pa nas i to dodatno smori.
Znaci, to je kad su kontrakcije. Kad nastupi pauza, preporucuje se da se opustimo tako sto cemo leci na ledja sa dlanovima ispruzenim ka gore (uz tijelo). Onda da zatvorimo oci i da krenemo sa relaksacijom (koja meni na casu bas i ne uspijeva, ali odvuce mi paznju barem to sto u sebi ponavljam sledece - prvo opustam prste na nogama, pa opustam stopala, pa listove, pa dio iznad koljena, pa butine... sve do lica. Sve vrijeme zamisljas kako opustas sve misice, po redosledu). Prije i posle te relaksacije udahnemo dva-tri puta ono na SSSSSS ili CCCCC

E, kada krenu jace kontrakcije, tada ce nam, kazu , babica savjetovati dahcanje. To je opet disanje na CCCCC ili SSSSS, ali krace i brze. Zamislimo kao da vazduh pustamo samo do grla...

Sve te tehnike dovode kiseonik do materice, kojim se ona opusta, pa manje boli, kazu

E kada krenu naponi, znaci, kada nam ONI kazu da guramo - zauzmemo polozaj, kao u polulezecem polozaju, rukama se drzimo za nesto (ja se nadam da ce biti nekih drski da ne bih cupala sestre za kosu), napunimo pluca vazduhom (dubokim uzdahom), zatvorimo oci i sagnemo glavu, da nam se brada oslanja na grudni kos (tako se savjetuje jer bi u drugom polozaju glave, davali napon u oci ili lice, a ovako vazduhom potiskujemo dijafragmu, koja se spusta, a samim tim gura i pomaze nasim bebama da lakse i brze izadju).

Izmedju napona, treba disati normalno.

To bi bilo ukratko... Uglavnom, i ja cu se truditi da kada, Boze zdravlja, odem u porodiliste, iskljucim sluh za dreku oko sebe i koncentrisem se na sebe i svog bepca.

Svima zelim lake i brze porodjaje... A ti, mala mazo, javljaj sve... I ja vjerujem u Tebe!!!

Ne znam ni sama kako sam uspela da ih kuliram ali mi ide od ruke. Samoj sebi sam dan organizovala, imam obaveza nekih stalno, pa sam sad vise okupirana njima nego strahom. A ti si vec usla u 9 mesec, izlazi i razgledaj stvari za bebicu malu, zamisljaj nju kako ce ti promijeniti zivot sigurno na bolje, svako razmisljanje o buducoj bebici dace ti smiraj, pa ga iskoristi.

Ti simptomi su, dobrim dijelom, isti - onaj osjecaj kao da si odvojena od tijela... ili neki cudan osjecaj u ocima, usima... Kao da si u magli.
Onda pomislis da je panika krenula i automatski aktiviras strah - onda pritisak naglo skoci, pa srce pobudali... pa onda mislis da ces se onesvijestiti ili, jednostavno, skrenuti
A to je, zapravo, samo pritisak!
Kad to osjetis, samo stavi malo soli na jezik i popij casu vode, malo pokvasis zglobove i odmah prodje.

Ti simptomi su, dobrim dijelom, isti - onaj osjecaj kao da si odvojena od tijela... ili neki cudan osjecaj u ocima, usima... Kao da si u magli.
Onda pomislis da je panika krenula i automatski aktiviras strah - onda pritisak naglo skoci, pa srce pobudali... pa onda mislis da ces se onesvijestiti ili, jednostavno, skrenuti
A to je, zapravo, samo pritisak!
Kad to osjetis, samo stavi malo soli na jezik i popij casu vode, malo pokvasis zglobove i odmah prodje.

Jano, ti si jednostavno divna!

Albatros, je li ti bolje? Samo miruj, bice sve dobro!

Nikako ne mogu da shvatim sta je lepo u prici devojcica sa sibicama. Dete je umrlo od zime na kraju. Sta je tu lepo?
Ne kazem da dete treba da zivi u staklenom zvonu, ali ne vidim ni zasto bih mu servirala tragedije koje je neko napisao eto da imaju ljudi sta da citaju. Ima lepih basni, pricica sa srecnim krajem. Sta fali tome? Ako bude i malo na mene i sam ce ih izbegavati kad bude stariji. Vec sam jednom pisala na drugoj temi da imam pamcenje kao slon, tako da se secam poprilicnog broja i prica i bajki koje sam procitala ili cula i verujte da je mene iako sam bila dete to veoma potresalo.
Secam se kad mi je tata (pamcenje od njega nasledjeno ) izrecitovao pesmu o kerusi i to bas kad se lutalica ostenila kod nas u dvoristu. Prejecala celu noc. Tuznija pesma za mene ne postoji. Mozda sam preosetljiva, sta znam...

Nije do tebe, to su normalne faze. A ja sam uvek u fazonu da detetu trebaju druga deca, tako da mislim da vrtic moze samo da pomogne.

Albatros,ja sam za sve te godine pila malo lekova,borila se sama kao vuk,sto mi nije bilo pametno.Nakon samo 4 meseca rivotrila,sto sam pila tek pre 4 godine,napadi su prestali,sada i kad osetim nesto tome slicno,nikada nisu kao pre.Sve svoje panike i strahove sam spakovala u vrat i svu ledjnu muslulaturu a toga vec ne umem da se oslobodim.Aerobik,joga,setnja,masaze,akupunkture,fizijatrijski tretmani,neko bi rekao savrsen zivot u ovom momentu...nista ne pomaze.To znaci da su napadi ostali u meni,da sam ih suzbila.Pusti ih,kad se desavaju prozivi ih iako znam da je to nesto sto onaj ko ih nije doziveo ne moze ni da zamisli,kada krene ne bori se protiv njega,jer znas da neces umreti i da je to samo senzacija.Mene su svakodnevni bolovi (a nemam specijalnu nikakvu dijagnozu na kicmi) iscrpeli,iako to samo moja dusa zna.Ponekada se pitam kako mogu da budem tako savrsena glumica,i pre drugima i pred sobom.Dakle,moj savet-jednog dana napadi ce izgubiti snagu i prestati.Tvoj mozak ce shvatiti da ne treba u prazno da se buni:).Sada,ako postoje,prihvati ih,to je sada deo tebe.NE BORI SE PROTIV NJIH JER SE TAKO BORIS PROTIV SEBE.Ne pitaj se zasto ti se to desava,zasto bas tebi.Nisi jedina.To se desava senzitivnim i suptilnim dusama,debelokoscima nikada.
Imam i ja puno strahova,protiv njih se boim.Recimo,kod dr uvek pri merenju pritiska naguram do 140 sa 90.Sada u trudnoci,strah je dosao do izrazaja.A onda,uzmem digitalni kod kuce ikrenem.Cim sam ga uzimala,srce krene ludacki da bije.Izmerim i sama visok.Krenu moje panicne misli.Odem u kupatilo,umijem se,kazem glasno nije ti nista budalo.Vratim se,merim po 100 puta.I znas kad sam izmerila normalan-kad sam tiho izgovarala za vreme merenja ne bojim se glupog merenja pritiska.Sada ga merim svaki dan,i uvek je nizak:).Probaj da radis ono cega se bojis,i tiho,da niko ne cuje,govori sebi da se ne bojis.Probaj.Strah gubi snagu.
p.s Odoh da vadim krv,vise se ne bojim:)

Cesto cete doci u iskusenje da pomislite za sebe kako ste losa majka, ali u tim trenucim setite se da je losa samo ona majka koja zapostavlja ili zlostavlja svoje dete! I ako vec na izmaku snaga posadite decu pred tv da biste otisle da se istusirate ili telefonirate sa mamom da se izduvate, to nije zapostavljanje vec prezivljavanje

Prvo pitanje na koje sam naletjela je da li postoji neko ko je patio od anks. a da je sada ok. Evo me!
Da se ne ponavljam, najbolji lijek je - lijek... Antidepresivi i sedativi. A uporedo sa tim, mijenjanje navika - ranije budjenje, fizicka aktivnost... dan pun zadataka!!!

I manite se slivacica strava Pogresno razlivene hemije u nasim glavama nece regulisati nijedna od tih baba, sektasa... Jos da vam oni dodaju i neki OKP i ljepota

Nego, ako vam nije smor, pisite koji su vam najveci stresovi u zivotu bili (ne morate detalje, samo po rijec), da li ste zadovoljne vasim izgledom, da li ste zadovoljne brakovima... Imate li ljubav porodice? Sta bi vas obradovalo ovih dana? Cega se plasite (strahovi vezani za paniku)? Kojih misli vas je sramota?

Drage devojke,
Imam 34 godine i nalazim se u 20.nedelji trudnoce.Punih 14 godina patim od najpre napada panike(par godina)pa u nastavku od anksioznosti i psihosomatske svakodnevne ukocenosti i bolova u ledjima,vratu,misicima.Nemojte da vas uplase ovolike godine,covek se na sve navikne,nazalost,a to i jeste najveci problem.Ne secam se vise kako je ziveti bez tih sranja.Da me vidite,rekli biste da lazem.U najvecim mukama uspesno zavrsila faks,zaposlila se,imala burnu dugogod.vezu,sada udata za najdivnijeg coveka na svetu sa kojim cekam bebu.Danak naucenog jadnog mozga koji radi 300 na sat placam jos uvek.Naucila da zivim sa tim jadnim ubrzanjem,ali moji misici se bune kao i moje raspolozenje.Mogla bih knjigu da napisem.Nemojte,ponavljam,da vas uplasi sve ovo.Ja sam jedna nasmejana,komunikativna,pred svetom vedra osoba,lepog izgleda.Sa svakodnevnim mukama ali uvek i dozivotno borac,sa nadom i verom da cu jednog dana shvatiti da sebe treba voleti sta god da se desi,makar i uzasni napadi panike u ranoj mladosti.Ono sto znam ali ne mogu da osetim jeste da morate sve oprostiti sebi,sve slabosti,sve mane,realne ili umisljene,sve strahove,oprostite sebi i volite sebe.p.s.pitajte sve sto vas zanima,tu sam da pomognem.

Pa nemas manicnu depresiju pobogu, lude li zene, mislim na tu sto ti je rekla.

Anksiozna si kao i 80% Srbije Koji crni psiholog. Samo bez brige

I ja sam htela nesto slicno ovom sto je vaskrsija napisala da savetujem. Saveta ce biti svakojakih, neretko i oprecnih, i najbolje sto mama moze da uradi je da se osloni na svoj unutrasnji osecaj, meni se bar dosad pokazao kao nepogresiv. Primer: kako god da obucete dete, uvek ce se naci neko da vam prebaci kako je predebelo/pretanko obuceno. Moja dva deteta su sasvim razlicita po tom pitanju, i jedno uvek moram da razgolicujem jer ne podnosi kad joj je vruce-i naravno nikad joj nista ne bude sto je lagano obucena-, dok mi je druga zimogrozljiva i moram dobro da je natruntam kad izlazim. Znaci, moram da slusam svoju decu i svoj osecaj i da jednoj obucem bundicu a drugoj lagani duksic iako ce se mnogi zbog toga krstiti. Savete treba saslusati, ali ni to ne morate ako vas opterecuju, dok drugi pricaju, vi u sebi pevajte "tra-la-la" ili jos bolje "Ala j' lep ovaj svet!"

nemojte zanemariti majcinski instinkt, uvek verujte malo vise sebi nego drugima, ali ne budite ni slepe kod tudjih saveta

Moj savet bi bio da ne pomisle da nemaju mleka kad beba place nakon i u toku podoja!
Takodje,da ne budu opterecene vagom i gramima,merenjima i uporedjivanjem dece.
Da se ne osecaju lose jer njihovo dete nesto ne ume/ne moze/ne pojede,a neko drugo tog uzrasta to uradi. Sve dodje na svoje!

Kada se zanesete nervirajuci se zbog svakodnevnih problema, nekih nebitnih ljudi, posla...bilo cega sto vam se u tom trenutku cini vaznim setite se sta je zapravo najvaznije, da su nam deca zdrava i srecna. Ja vrlo cesto to uzimam zdravo za gotovo a onda kad npr.dobije temperaturu ili je muce zubi ili bilo sta cak i bazazlene stvari pomislim...Boze samo da bude dobro, nista mi vise ne treba u zivotu. I tada shvatim koliko se zapravo cesto uzaludno trosim na neke nebitne stvari/ljude. Ovom savetu cu se i sama cesto vracati jer nista pametno i revolucionarno nisam rekla, to svi znamo ali nazalost cesto i zaboravljamo pa nije na odmet podsetiti se .
Inace, super je tema, svaka cast!

Naucila sam da sve dodje na svoje, ako je dete zdravo i pravo. Da nema potrebe uporedjivati ga s drugom decom, da ce jednog dana sve jesti, pricace, hodace.

Koliko sam videla ovakve teme nema. Zamisao je da se samo pisu nasa iskustva koja mozda mogu pomoci buducim mamama i mladim mamama. Znaci ovde se ne traze saveti jer uglavnom postoje teme i na kraju cesto zna da ispadne da niko nije ni trazio savet, nego samo se pisu sopstvena iskustva. Tako da bih sve zamolila da se ne nadovezuju na tudje postove da bi ih opovrgnuli.

Setite se sta ste same naucile, a znacilo bi vam da vam je neko skrenuo paznju na to.

Primer:

Moj savet je bebu kupati i uspavljivati uvek u isto vreme, mislim da se njoj tako stvara osecaj sigurnosti. Nama je to koristilo

Hvala moja mna!
Ma isto i ja mislim. Te cemo definitivno.

Brzinski možeš sebi da napraviš lepu bogatu salatu ujutru, sad već ima svega, staviš u plastičnu posudu, začiniš maslinovim uljem i poneseš krišku dve integralnog hleba.

Hvala princeze!