paper_moon

Za sat
Sad se setih jos jednog bisera..
Pre neki dan stojimo na kasi,cekamo kasirku a nje ni u najavi.
Tek ce S da zakljuci:
"Nema prodavčice,znači sve je besplatno!"

S istraživač, ekolog
Od neki dan: 
V gleda crtaće, najavljuju nešto u 13h.
On začuđeno gleda naš sat na zidu.
Jao, pa mi nemamo 13 sati?! 
 Moraš kupiti novi sat! 

Poklonim danas S jedan stari sonijev fotoaparat.Na kraju listam fotografije sadrzaja smeca,svih mogucih kanti iz kraja.Pitam je Pa zar od svega,ti si morala fotografisati smece?
Onda odgovara: A otkud ti znas sta ja istrazujem

Poklonim danas S jedan stari sonijev fotoaparat.Na kraju listam fotografije sadrzaja smeca,svih mogucih kanti iz kraja.Pitam je Pa zar od svega,ti si morala fotografisati smece?
Onda odgovara: A otkud ti znas sta ja istrazujem

Poklonim danas S jedan stari sonijev fotoaparat.Na kraju listam fotografije sadrzaja smeca,svih mogucih kanti iz kraja.Pitam je Pa zar od svega,ti si morala fotografisati smece?
Onda odgovara: A otkud ti znas sta ja istrazujem

Poklonim danas S jedan stari sonijev fotoaparat.Na kraju listam fotografije sadrzaja smeca,svih mogucih kanti iz kraja.Pitam je Pa zar od svega,ti si morala fotografisati smece?
Onda odgovara: A otkud ti znas sta ja istrazujem

Sinoc na moru...
-Mama,jel komarci imaju pasose?
-Nemaju,otkud ti to?
-Pa kako su onda presli granicu i sad me ujedaju

Blesava slazem se sa zenama, upravo je zadatak uciteljice da pomogne deci koja se sporije prilagodjavaju, da izvuku maksimum iz svakog deteta, da svakome posvete paznju, da budu tu za njih da sto lakse prihvate prvi razred, skolu, domace zadatke, tako bi barem trebalo... Da im razviju ljubav prema skoli, knjigama, ucenju, radu... da ih uce da se lepo druze, da se lepo ponasaju... Kazne nisu resenje, zapravo moze kritika na racun nekog loseg ponasanja, ali sve to prilagodjeno njima i njihovim malim glavama, nikakvo zastrasivanje i stvaranje onda jos veceg problema... I ja mislim da je problem sto je ona takva i to njemu stvara jos veci otpor, verujem da bi ti razgovor sa dobrim pedagogom ili psihologom jako znacio, da dobijes neki konstruktivan savet... 

Blesava, ne može razgovor sa psihologom da mu škodi, ali bojim se da je vaš problem baš u odnosu sa učiteljicom. Njoj neko treba da objasni da se tako mala deca pre svega stimulišu i motivišu, a ne kažnjavaju za svaku glupost. Kazna je valjda za ozbiljne prestupe, a ne za iživljavanje koje će kod deteta samo stvoriti apsolutni otpor i traumu. Pritom je verovatno upoznata sa vašom traumatičnom situacijom u kući i MORA na taj faktor da misli dok opšti sa detetom. Ne znam, probaj da insistiras na razgovoru sa njom, postavi se i ti odlučno i ne daj joj da ti se toliko žali na tvoje dete. U krajnjem, za njegovo dobro, možete ga i prebaciti kod druge. Kako god, iz iskustva znam da, ako to tako traljavo krene, problem se mora seći u korenu, sam se neće rešiti. 

Slazem se sa Voljenom... Radim u skoli i znam da se mora imati mnogo, mnogo razumevanja i ljubavi za djake prvake ... Kazne, vrlo, vrlo retko, bas u ekstemnim slucajevima. I to one blage, vise kao opomena neka, vise razgovor i objašnjenja...
Gradivo i program su preteski za male glavice, ti se potrudi da mu to kod kuce kroz neku zabavu i igru provuces. Citajte decije casopise, umesto citanke, sabirajte kockice i autice... Hrabri ga i pricaj mu stalno da je on dobar i pametan. Nagradi ga za svaki pozitivan pomak... 
Znam mnogo dece koja se nisu bas najbolje snasla u početku, ali su vremenom i strpljenjem, dobrom saradnjom učitelja i roditelja jako napredovala. 
 

Mi smo na raspustu, do 22.januara. Prvo polugodje smo super zavrsili. Moja smizla voli da ide u skolu. Ostajala bi po cijeli dan u njojpa jedva ceka da nam nesto iskrsne da je ostavimo u produzeni boravak Ona je bas odgovorna, domace zadatke zavrsava odmah po dolasku iz skole...u skoli je mirna i lijepo se ponasa, Uciteljica ima samo rijeci hvale za nju. Jednom prilikom mi rece da je prava pametnica i da je lijepo vaspitana(ovo mi je posebno prijalo da cujem
Sto se tice domacih zadataka, uciteljica ih vrlo rijetko zadaje, uglavnom se sve na casu odradjuje. da podsjetim, kod nas je aktuelno devetogodisnje osnovno obrazovanje, pa ovaj prvi razred dodje vise kao predskolsko kod vas.
Ja nisam insistirala da A zna brojeve i slova, pri polasku u skolu, kontama da ce to da radi u skoli. U toku polugodja je znala da mi kaze kako neki drugar zna slova ili zna da cita, kao da joj je bilo malo krivo sto ona ne zna...al eto, i to polako savladava pa nas ovih dana ubi sa citanjem cak je pocela da se interesuje za latinicu, pa neka latinicna slova usvaja iz rijeci napisanih ispod odredjenih slika.
odoh sad...pisem posle...ukucani zovuuuuu

Kada se dete opire odlasku u školu ili pokazuje takva raspoloženja (od ljutnje do plakanja) , sasvim sigurno postoji nešto što ga u toj sredini uznemirava. Pokušaj izokola da izvuces od njega da li ga neki drugar spopada. Moje dete je, u predškolskom doduše, na takvog finjaka maltretirao dečak iz grupe da vaspitačice nikada ništa nisu primetile. Čim smo promenili školu, dete je počelo sasvim normalno da odlazi i da se ponaša u istoj. Što kaže Ehinacea, procackaj malo i šta ima da kaže o učiteljici. 

Ja sam teški protivnik domaćih zadataka. Meni je to dokaz neorganizovanosti školskog sistema da se posao obavi tamo gde treba- u školi. Zaista ništa pozitivno osim preopterecivanja dece ne vidim u njima. A tek što ga ovi u našoj školi preterase sa njima, to je druga priča. 
Ovde su pripremljeni na velika štampana slova već u predškolskom (kreću sa 5 godina) , a vidim da prave prvake (kreću sa 6) tretiraju kao matore. Ne znam šta bih rekla. Vidim da se deca ne žale pa im je ritam valjda ok.

Rekose da ove godine vracaju na osmogodisnje osnovno obrazovanje,navodno eksperiment propao.ha-ha.
 
Super za A sto se tako fino uklopila i zavolela skolu na samom  startu.

Moj stariji progutao dinar, oko 4 godine je imao... Igrao se madjionicara... Dodje do mene i kaze: Vidi, imao sam tri dinara u ruci, a sad samo 2 Pa gde ti je treci
Elem, tri dana se ceka, i prati, mi jesmo... I stvarno treci dan izbacio. 

Evo još jedan loš primjer.Kad sam otišla kod sestre od tetke na babine,njen muž izlazi iz druge sobe.Ja ga pitam pa zar ne spavate u istoj sobi,a on meni ljutito pa neću valjda da slušam bebu kako plače?Pa da se ne naspavam kako treba.
Ja sam se šlognula.Mm je mene spasio prvi mjesec dojenja.Prao je silikonsku bradavicu,prvih dana gledao da ne zaspim od iscrpljenosti dok dojim bebu.Nije mu upošte smetalo što beba plače.A radio je 2 posla.Tek tada sam videla kako ja dobrog muža imam.Ovde su očevi,tek kad dete napuni tamo 7 godina..Barem one koje ja znam..

Dobro se slažu.Posebno kad mm dođe s posla,ona mu čuje glas i alarmira.Uživa kad je ljulja u svom naručju,a tata se sav istopi.A zna se , njegova je jutarnja pelena dok se mama ne istušira,i zajedno je kupamo jer oboje uživamo u tome.On kaže ja tebi ne pomažem,to je i moje dete,moja obaveza i uživam u tome.A u početku mi je dosta pomagao oko grudi,mogu reći da mi je muž spasio laktaciju.

A: Mama, šta znači sedam puta četiri?
Ja: To je 28.  Na primer, dva puta četiri je kao da imaš dve kutije sa po četiri loptice. Koliko ukupno loptica imaš?
A: Deset.
Ja: ?!?!
A: Aaaa, kutije se ne računaju... onda osam...
i tako mi pred spavanje, kad on meni pročita priču, učimo matematiku

Upadoh samo da pohvalim uzinu u PG skolama, mojima se svidja, taman je po njihovoj meri  

Hvala vam svima, Voljena ti si mi dala slagvort na pitanje od broccoli, ja se prosto pitam, pa ko bi to citao  Ehi hvala!
Cak i ovde kada pisem, nekako se pitam, pa sta sad, samo napisem izvestaj i to je to, nekako sam u fazonu sta sad da smaram narod 
volela bih da pocnem da pisem, ali nemam ni dovoljno vremena a ni dovoljno volje u smislu da su moje metode mozda nekonvencionalne, da sam donosila nekada prilicno cudne odluke, da sam se vodila vise intuicijom nego savetima lekara zbog cega sam i otpisala vise od 80% saveta i zbog cega nemam saradnju ni sa jednim strucnim licem (osim pregled kod njegovog doktora jednom u par meseci kad dobije termin),  nezaposlena sam i ceo dan sam sa detetom (i nemam nameru da se zaposlim dok sve ne isteram na cistac sa njim) a mnoge majke koje imaju problem moraju i da rade i onda nekako mislim da bi bilo nezahvalno da majka koja se samo bavi detetom soli pamet majkama koje trce na sve strane (daleko od toga da ne trcim na sve strane, ja brinem o celoj kuci, o celoj nabavci, o sredjivanju, o majci u osmoj deceniji, o imovinsko pravnim i svim problemima koji iskrsnu i apsolutno je sve na meni i stub sam ne samo klincu vec i majci i muzu)...sta znam, trebam valjda sve to da srocim u glavi i da taj blog vise izgleda kao moja prica umesto kao deljenje saveta

Zdravo svima  Imala sam potrebu da nekako zaokruzim pricu i napisem epilog
Sve je sjajno, zadovoljna sam celokupnim napredkom, sve ide napred, klinac i ja ( i svi clanovi porodice) divno saradjujemo. Konacno je doslo vreme da se sve mozemo dogovoriti, da mozemo lepo da prosetamo, da uradimo svasta zajedno. U sustini to je to, ima tu jos finesa, da se govor unapredi, da poradimo na nekim burnim reakcijama (nista drugacije nego kod druge dece)...
Senzornih problema ima: pranje kose i spavanje, izbirljivost vezano za ishranu-ali nista sto nam remeti redovan zivot osim sto mu je kosa konstantno prljava pa se dovijam na sve nacine da mu je operem, al dobro, ne mre se od toga  
Smatram nas pravim srecnicima, od deteta sa kojim se nije moglo nista, sada se moze skoro sve! Danas smo lepo prosetali i zavrsila sam par obaveza sa njim iako je bio ljut sto sam ga probudila (ovo je bila naucna fantastika do skoro probuditi ga kad mu se ne budi)...
Mrzela sam svoj zivot, mislila sam da nikada nece biti normalno, bila sam do zadnjih granica iscrpljena, porodicni odnosi su bili poremeceni.
Ponekad i dalje moram da se ustinem da bih poverovala da je ovo moja realnost
Ne ide u vrtic, ne ide kod logopeda i ne ide kod defektologa i do daljnjeg ce ostati tako, ne zanima me koliko sporo napreduje sa govorom, ne zanima me koliko se uklapa ili ne uklapa u tablice i dijagnoze i stavove lekara, nista me to ne interesuje-vidim da je funkcionalan, empatican, socijalizovan, sreo i to je za sada najvaznije
aj pa uzdravlje 

Mogu samo da dodam - i moj sin je kasnije progovorio a najveći napredak je bio izmedju 4 i 5 god, kao sto rece Broc.... naravno, logoped se podrazumeva

Bravo Fox, sjajne vesti, cestitam vam od srca !!!
Evo i mi da se javimo sa lepim vestima.
Upravo smo napunili 4 godine, a neposredno pre toga smo bili na pregledu kod defektologa/logopeda, psihologa i fizijatra.
Divna vest je da smo svugde bili uredni sem kod expresivnog govora koji jos malo kasni, ali su sad svi bili vise za to da vise nije u pitanju F83, nego "samo" Dysalia, o kojoj, priznacu, ne znam mnogo, ali sam po njihovoj reakciji videla da je to korak nabolje.
Malo sam guglala, ali bi mi znacilo ako neko od roditelja ima iskustvo sa tom dijagnozom i prevazilazenjem izazova vezanih za istu!
Pozdrav od nas!!!
 
 

Zdravo svima
Nisam dugo pisala jer sam cekala da obavimo zakazani pregled i da vidim sta ce nam doktor reci.
Moj malac ima pamcenje slona i zbog toga se, naravno, cim smo stigli, uznemirio. Srecom, osobljr je divno, a ja generalno ni u dz ni kod specijaliste nikada nisam imala neprijatnosti zbog nerqzumevanja itd...
Napredovao je, ali govor i dalje nije razgovetan u potpunosti. Dvojezican je i ne uskracujem mu potrebu da govori na dva jezika ali je ni ne forsiram. Uvodjenje nove hrane i dalje ide teze, san dobar kako je nekada bilo. Skocio je dosta sto se razvoja tice, skinuo pelene preko noci itd... I sve smo to doktoru rekli.
Imali smo jedan lep i iskren razgovor. Rekao nam je ovako...(parafraziram)...on drugima delyje normalno. Verovatno se borite sa pritiskom okoline, sa savetima, pricom da je razmazen itd. Nije. Vase dete ima problem koliko god da deluje drugima da je sve ok. Vas sin ima poremecaje koji pripadaju autisticnom spektru (prvi put spomenuto za 2 godine koliko idemo tamo i sa pravom tek sad spomenuto, i ja znam da to jesu poremecaji iz spektra ali mislim da su oni obazrivi pri takvim izjavama i da je zato tek sada receno). Ja sam zadovoljan kako se vi ophodite prema njemu, nista ne menjajte. Ne pritiskajte, ne gurajte, prilagodjavajte i dalje. Jer svako guranje ce stvoriti veliki otpor a to nam sada ne treba. Pokusajte sa vrticem ali ne insistirajte. Ako bude burne reakcije onda probajte sa igraonicama, parkovima itd. Vezbajte kao i do sada.
Za sada se ne zna uzrok svega. Jedna od dijagnoza je f88 sto znaci da je uzrok neodredjen i da zapravo ne mogu da ga jasno svrstaju u odredjenu kategoriju. Cini mi se da ce kada bude stariji doci na red ispitivanja (verovatno eeg, magnetna, deciji neurolog), pa da prosto odredimo ima li cega u pozadini nase situacije.
Svi komplet smo zadovoljni. Nama tj meni i muzu je najvaznije da je nase dete funkcionalno. Uprkos svim problemima on je socijalno inteligentan, ima (na mamu hvala bogu) jezik do patosa, ima kreativnu igru. Odlicno se zanima i drvenim i lego kockama, mozemo da porazgovaramo, a kad krene meltdown strpljenje i ne pritiskati. (Imali smo jedan ozbiljniji pre 3 nedelje)...
I tako Ja ponovo licim na onu staru, opet sam ona fox od pre deteta, dakle odmorna, sveza, ima zivota u meni i zelje za zivotom i raznim aktivnostima. Cak cesto kazu "da se pomerim da devojka prodje" a ne zena Hocu reci, vise uzivam, sretnija sam, bolje smo svi komplet...

Ja baš ništa ne čuvam..ni obuću,odeću,igračke,djelove tjela (pupčana vrpca,kosa u vosku sa krštenja)..Baš ništa..Nekako sam tip kome takve stvari apsolutno ništa ne znače,niti mi imaju sentimentalnu vrednost..