staki

Drage mame evo i ja da vam prepricam moja iskustva iz Betanije.
Ja sam se u Betaniji porodila 5 puta.Prvi pu sa 19god rodila sam cerkicu.Sva sreca svi porodjaji su prosli jako dobro za mene bez ijednog sava i secenja.Ali ta neljubaznost uzas.Posle prvog porodjaja i lezanja na krevetu tri sata sam se ukocila ni da mrdnem.Dolazi sestra da me voze u sobu ja ne mogu ni da se pomerim.Izvice ti se ona nama ja vremena ceo dan ustaj da predjem na onaj pokretni krevet.Jos mi izvadili iz ruke braunilu krv siklja ja drzim vatu a ledja bole uzas jedva sam se prebacila a one stoje i gledaju.Drugi i treci put ajde da se kaze da su prosli bez problema ali cetvrti i peti nezaboravni.Cetvrti put porodim se sa cerkicom samo sto sam usla u deveti mesec.Odem u Betaniju rano ujutru pravo na sto.Porodjaj prodje opet glat ali odnese bebca nisam je ni videla.Skinu me nesto brzo dole mada je bila velika guzva.Dolazi sestra po stvari za bebe i meni kaze da ih nespremam jer beba nece biti pored mene.Ja pitam sto ona kaze da ce doci lekar da mi objasni.Prolazi dan jedna vizita nista druga vizita nista ja vec u panici sta se desava a svi prebacuju sve sa jednih na druge kad ih nesto pitate.Skoro je proslo 24 sata a ja nista jos nisam saznala.U toku noci dolazi setra koja je bila dezurna,za nju da kazem da je divna i ja je pitam a ona se iznenadi kako to da me niko nije odveo da mi je pokaze.Odvede me ona na poluintezivu i tad sam prvi put videla najmanju bebu na svetu od 2450gr.Objasni mi o cemu se radi i tu se ja smirim malo.Sutradan dolaze i prebacuju me na poluintezivu.Donosili su je da je vidim i to je to.Kad ce ti uvece sestra koja je radila pita me gde mi je beba sto ne sisa .Ja joj kazem da dolazi samo na mazenje a ona se sablazni i kaze naopako [pa to dete je trebalo od prvog dana da se donosi na sisanje na svaka tri sata.A to niko nije radio.Donese je ona meni odmah i cim je Stasi pocela da siki pocela je napredovati pa nas posle par dana puste.E sad peto.Dobijem bolove kuci i naravno opet stignem u Betaniju.Stojim ispred prijemnog dahcem umirem od bolova a oni se unutra raspravljaju sa zenom koja uopste nema bolove da li ce da je prime ili ne.Prime me i pravo na sto.U sali oko mene bodu me vezuju i pita me sestra da li sam alergicne na nesto.Ja joj kazem da na lekove nisam ali da sam alergicna na dezinfekciono sredstvo jer sam i sama zdravstveni rednik i da zbog toga ne mogu da radim u struci.A ona ce ti pa i mi smo ovde alergicne na sve i svasta pa radimo.Ko da je ja teram da to radi a ne da je ona sama izabrala.Takvi komentari mi uopste nisu jasni niti su na mestu.Porodjaj prodje i spuste me sa bebcom dole.Sutradan posle pedijatrijske vizite i nalaza odnose mi bebu na intezivnu negu kazu ima neku infekciju.Opet ista prica niko nista ne govori nista ne znam.Tek nakon 24 sata kazu da ce dolaziti samo na mazenje jer prima terapiju.Tako je i bilo dolazio par puta na sva tri sata kad odjednom nema ga.Ja vijam sestru po bolnici da pitam pa sta je sad sto ga nisu doneli i na jedvite jade mo kaze da ima temperaturu.Onda pocinju dolaziti sa raznim pricama od vizite do vizite svako prica drugu pricu.Glava mi puna nista mi nije jasno.Tek posle 5 dana je poceo da dolazi na sikenje i konacno smo izasli posle devet dana.A da prica bude gora zeni pored mene su tek posle 10 dana rekli da beba ima slomljenu kljucnu kost.Uzas sve u svemu.
Posto sam i sama zdrvstveni radnik nista mi nije jasno.To je lep posao ali treba da ga volite.Jeste tesko i jeste da nam nije situacija u zdravstvu najsjajnija ali svi mi smo skole zavrsavali i znali sta nas ceka.Ako nam to ne pase taj posao ne treba ni da radimo,a ne da se na pacijentima izivljavamo pogotovu na malim pacijentima.Volela bi da se pocnu stvari manjati ali to je tesko.Neka vas ova prica ne obeshrabi jeste da je tesko takve stvari prolaziti ali kad ih covek pogleda nista nije vise vazno.
Pozdrav svim mamama i buducim mamama.