SanjaRuška

Ovo nisam znala. Meni je tunjevina uvek prva stavka na spisku za kupovinu

Mi smo s tom fazom skoro završili, a zvali smo je "Zamišljeni prijatelj"

Mi smo s tom fazom skoro završili, a zvali smo je "Zamišljeni prijatelj"

E, evo ukratko mog iskustva...

Vodenjak mi je pukao u subotu oko 23:30, u 37+5 nedelji. Oko 2h sam došla u porodilište, primili me, pripremili i u 5:30 uključili na indukciju, a od bolova ni traga ni glasa. I tako sam ja na onom krevetu čekala, čekala, čekala, da bi se prvi lagani bolovi pojavili negde oko 15h, a jaki su počeli oko 17h. Otvarala sam se jako sporo, od 05.30 ujutro do 17h sam se otvorila tek pola prsta (primljena otvorena 2 prsta). E dakle u 17h kreće ludilo. Odjednom oni najjači bolovi koji nema šanse da se predišu, otvaram se 7 cm do 19:15, u 20h me prebacuju u salu, a Tisa se rodila u 20.03. Dakle, ispala je bukvalno za minut i po Pitam babicu koliko me je sekla, kaže - pa ništa, super ste sarađivali

I tako odležah ja sa svojim piletom još dva sata u sali, spustili nas u sobu, i ja sam se bukvalno osećala kao da ništa nije bilo

Sad se kod kuće bakćemo sa švrćom, a tu sam baba i deda, pa smo uspeli na kafu da izađemo

Dakle - porođaj za poželeti

Ja sam radila dabl privatno, a rezultate nosila kod svog državnog ginekologa, koja mi je i vodila trudnoću. Žena mi je bez problema dala uput za genetičara u Dečijoj bolnici. Tamo su mi posle konsultacija dali uput za amnio koju sam takođe radila u Dečijoj koju zaista preporučujem. Pisala sam na temi Amniocenteza o tome ako se dobro sećam.

Iz mog iskustva mogu da kažem da su uslovi sasvim ljudski. Nas dve u sobi, sve čisto, spremačica čisti sobu svakog jutra. Bebe u ta dva dana koliko si tamo uglavnom sisaju i spavaju i to nije nikakav napor. Bar meni nije bio i mislim da bih poludela da nije bila sa mnom. Lekari dolaze ujutru u vizitu i to je sasvim dovoljno, ako je sve u redu. Stvarno ne bih volela da me smaraju pet puta dnevno pitajuću me kako sam. Ako nisam dobro, podrazumeva se da ću zvati. Sestre su na raspolaganju stalno i ako ih ne zoveš, obilaze na svaka dva tri sata. Ako ih zoveš, dolaze odmah.
Ja stvarno ne znam šta drugo žene očekuju.

Takođe se ne može slepo pratiti sve što piše u novinama S obzirom na to da su novine moja profesija, mogu da vam kažem da je ogroman broj, da tako kažem zdravstvenih tekstova, naručen. Lobi "običnih" vakcina i lobi "kupovnih" vakcina se stalno prepucavaju i samim tim na mesečnom nivou u novinama čitamo tekstove koji su jednom pro a drugi put kontra jednih ili drugih vakcina. U svakom slučaju, ja novinama ništa ne verujem jer znam kako se radi To je kao ona fora kad čoveku koji radi u proizvodnji pašteta ne padne na pamet da iste ikad pojede



Ne vidim razlog zašto ne bi rekli za Priorix. Njima ni iz džepa ni u džep. Logičnije bi mi bilo ga baš preporučuju, jer bi tada mogli da imaju dil sa određenim apotekama oko procenta od prodaje itd. kao što rade sa privatnim laboratorijama.



Ja se nikad ne bih usudila da detetu ubrizgam vakcinu koju sam sama donela. Ne bih spavala noćima ni pre ni posle misleći jesam li sve dobro uradila, da li sam je kontaminirala (iako je verovatno to nemoguće) itd.



Šta planiraš da uradiš sa drugim detetom? Da li ga nećeš vakcinisati uopšte ili ćeš kupovati vakcine? Ne mogu da provalim iz ove poslednje rečenice šta zapravo misliš

Takođe se ne može slepo pratiti sve što piše u novinama S obzirom na to da su novine moja profesija, mogu da vam kažem da je ogroman broj, da tako kažem zdravstvenih tekstova, naručen. Lobi "običnih" vakcina i lobi "kupovnih" vakcina se stalno prepucavaju i samim tim na mesečnom nivou u novinama čitamo tekstove koji su jednom pro a drugi put kontra jednih ili drugih vakcina. U svakom slučaju, ja novinama ništa ne verujem jer znam kako se radi To je kao ona fora kad čoveku koji radi u proizvodnji pašteta ne padne na pamet da iste ikad pojede



Ne vidim razlog zašto ne bi rekli za Priorix. Njima ni iz džepa ni u džep. Logičnije bi mi bilo ga baš preporučuju, jer bi tada mogli da imaju dil sa određenim apotekama oko procenta od prodaje itd. kao što rade sa privatnim laboratorijama.



Ja se nikad ne bih usudila da detetu ubrizgam vakcinu koju sam sama donela. Ne bih spavala noćima ni pre ni posle misleći jesam li sve dobro uradila, da li sam je kontaminirala (iako je verovatno to nemoguće) itd.



Šta planiraš da uradiš sa drugim detetom? Da li ga nećeš vakcinisati uopšte ili ćeš kupovati vakcine? Ne mogu da provalim iz ove poslednje rečenice šta zapravo misliš

Sa ovim se ne slažem. Možda u nekim slučajevima to i jeste tako, ali u globalu smatram da se deca koja nisu imala tu presiju "osamostaljivanja" u ranom detinjstvu, kasnije lakše odvajau od roditelja kada za to zaista dođe vreme. Ja sam bila mažena, pažena, jedinica i prvenica (i prvo dete i prvo unuče), svi su me njanjali, uspavljivali na rukama...i sa petnest godina sam počela da živim sama No, to sad nije tema pa da ne dužim.

Ne mislim da bilo ko greši, svako radi kako je naučen i kako smatra da je najbolje za njegovo dete. Meni ne smeta to što Tisa spava sa nama, ali mi ne bi smetalo ni da spava u krevecu da hoće. E pošto gospojica neće, ja je neću siliti nego će spavati sa nama dokle god bude htela, a mi ćemo se seksati na svim ostalim mestima. To je samo razlog više za kreativnost

O da! Nikada ne bih mogla da budem sa nekim sa kim mi seks nije odličan. A samim tim kad je odličan, i upražnjava se često

O da! Nikada ne bih mogla da budem sa nekim sa kim mi seks nije odličan. A samim tim kad je odličan, i upražnjava se često

Meni je potpuno sulud taj izgovor, kao ne možemo zbog bebe...pa ima toliko zanimljivijih mesta u kući...

O da! Nikada ne bih mogla da budem sa nekim sa kim mi seks nije odličan. A samim tim kad je odličan, i upražnjava se često

Pa,bas o tome ti i pricam.Bebe u boksu su sve samo ne srecne.

O da! Nikada ne bih mogla da budem sa nekim sa kim mi seks nije odličan. A samim tim kad je odličan, i upražnjava se često

Kuhinja je postala lepo mesto za sex....krevet zna da zaskripi

Meni je potpuno sulud taj izgovor, kao ne možemo zbog bebe...pa ima toliko zanimljivijih mesta u kući...

Meni je potpuno sulud taj izgovor, kao ne možemo zbog bebe...pa ima toliko zanimljivijih mesta u kući...

Ja generalno imam odbojnost prema svakome ko bi nešto da meri, bilo u kući, bilo u telu (osim ako nije lekar). Svako od njih ma koliko se trudio da ne izgleda tako, u nekom trenutku će pokušati da ti uvali neki ekstra mega giga super proizvod. Mm-a su saleteli na ulici, kao promocija nekog novog velnes centra, da dođe da mu izmere neke parametre bla bla bla. On iz zezancije otišao, ispalo je da mu je organizam katastrofa i da sve može rešiti određenim xxxx proizvodima. Inače, čovek je totalno fit za razliku od mene Neposredno posle toga smo oboje išli na generalku kod lekara, standardne godišnje provere i oboma nam je sve savršeno.
Meni su ti parametri koji pišu na papiru dobijem od lekara i iz laboratorije jedini relevantni.
Isto tako mi je jedino relevantno to kako se moja porodica i ja osećamo u stanu, a ne da li mi je neko izračunao da me zezaju podzemne vode i slično. E sad mišljenja sam da kako se neko oseća, zavisi od karaktera, međuljudskih odnosa, tolerancije, ljubavi etc
Nisam videla niti iskusila da postoji ili ne postoji, pa ne mogu ništa da tvrdim, kao što ne mogu da tvrdim da ne postoji bog, ali su to stvari o kojima ne razmišljam i koje ne utiču na moj život.

Kad mi se spava,nema tih čvorova koji će mi poremetiti san

Moja Tisa nikad nije htela krompir, tako je i dan danas Ne propušta ništa bitno, nemoj da se nerviraš.

Iz mog iskustva mogu da kažem da su uslovi sasvim ljudski. Nas dve u sobi, sve čisto, spremačica čisti sobu svakog jutra. Bebe u ta dva dana koliko si tamo uglavnom sisaju i spavaju i to nije nikakav napor. Bar meni nije bio i mislim da bih poludela da nije bila sa mnom. Lekari dolaze ujutru u vizitu i to je sasvim dovoljno, ako je sve u redu. Stvarno ne bih volela da me smaraju pet puta dnevno pitajuću me kako sam. Ako nisam dobro, podrazumeva se da ću zvati. Sestre su na raspolaganju stalno i ako ih ne zoveš, obilaze na svaka dva tri sata. Ako ih zoveš, dolaze odmah.
Ja stvarno ne znam šta drugo žene očekuju.

Kad je mojoj mami svekrva rekla da me pusti da plačem malo (moja mama je skakala na svaki moj kmek) jer će mi to pomoći da "razvijem pluća", mama joj je odgovorila da slobodno ona razvija svoja pluća koliko god hoće, a da nju ostavi na miru da "razmazi dete"

Muka mi je kad vidim ovakve naslove, muka mi je od naziva "Cry it out" i inih, najradije bih im poručila fu.k you all

Nunana sam, uspavljivana na rukama, spavala sa roditeljima (kad mi se htelo), i sve ostalo što potencijalno može da "razmazi" dete. Počela sam da živim sama 15 godina, počela da zarađujem sa 18, završila fakultet, udala se...znam da kuvam, perem, peglam...i nisam razmažena. A najbitnije mi je to što sam od svojih roditelje naučila kako se voli dete i kako se pravi normalna osoba od njega. Bez ikakvih stega, kazni, vojničke discipline itd.

Tisu mazim stalno, do prvog rođendana mi je bila u rukama a onda je sama odlučila da neće više. Sad zaspi tako što je stavim u krevet, mazim i ona zaspi dok pije mleko. Onda je prebacim u krevetac. Ako u toku noći zaplače, prebacimo je kod nas i tu najlepše spava.

Dakle, hoću da kažem da ne mislim da će se dete navići i razmaziti uspavljivanjem na rukama, spavanjem sa roditeljima...ako je to njena trenutna potreba, ja ću joj ispuniti jer je i meni lepo. Ma ništa lepše nego kad ujutru otvori oči i odmah se približi mom nosu ili obrazima i poljubi me i kaže mama

Sve će to proći, kao što je prošlo i nosanje po rukama koje mi sad pomalo i nedostaje

Kad je mojoj mami svekrva rekla da me pusti da plačem malo (moja mama je skakala na svaki moj kmek) jer će mi to pomoći da "razvijem pluća", mama joj je odgovorila da slobodno ona razvija svoja pluća koliko god hoće, a da nju ostavi na miru da "razmazi dete"

Muka mi je kad vidim ovakve naslove, muka mi je od naziva "Cry it out" i inih, najradije bih im poručila fu.k you all

Nunana sam, uspavljivana na rukama, spavala sa roditeljima (kad mi se htelo), i sve ostalo što potencijalno može da "razmazi" dete. Počela sam da živim sama 15 godina, počela da zarađujem sa 18, završila fakultet, udala se...znam da kuvam, perem, peglam...i nisam razmažena. A najbitnije mi je to što sam od svojih roditelje naučila kako se voli dete i kako se pravi normalna osoba od njega. Bez ikakvih stega, kazni, vojničke discipline itd.

Tisu mazim stalno, do prvog rođendana mi je bila u rukama a onda je sama odlučila da neće više. Sad zaspi tako što je stavim u krevet, mazim i ona zaspi dok pije mleko. Onda je prebacim u krevetac. Ako u toku noći zaplače, prebacimo je kod nas i tu najlepše spava.

Dakle, hoću da kažem da ne mislim da će se dete navići i razmaziti uspavljivanjem na rukama, spavanjem sa roditeljima...ako je to njena trenutna potreba, ja ću joj ispuniti jer je i meni lepo. Ma ništa lepše nego kad ujutru otvori oči i odmah se približi mom nosu ili obrazima i poljubi me i kaže mama

Sve će to proći, kao što je prošlo i nosanje po rukama koje mi sad pomalo i nedostaje

Iz mog iskustva mogu da kažem da su uslovi sasvim ljudski. Nas dve u sobi, sve čisto, spremačica čisti sobu svakog jutra. Bebe u ta dva dana koliko si tamo uglavnom sisaju i spavaju i to nije nikakav napor. Bar meni nije bio i mislim da bih poludela da nije bila sa mnom. Lekari dolaze ujutru u vizitu i to je sasvim dovoljno, ako je sve u redu. Stvarno ne bih volela da me smaraju pet puta dnevno pitajuću me kako sam. Ako nisam dobro, podrazumeva se da ću zvati. Sestre su na raspolaganju stalno i ako ih ne zoveš, obilaze na svaka dva tri sata. Ako ih zoveš, dolaze odmah.
Ja stvarno ne znam šta drugo žene očekuju.