jasmineee@

Drage moje,
Ja sam se danas ukljucila na forum,iako vec dugo citam postove i mogu reci da su mi dosta pomogli ...

Stvar je sledeca:
Kao sto sam se vec predstavila na stranici za nove clanice,iz Beograda sam,imam(uskoro) 24 godine,zivim poslednjih 7 meseci u Rimu sa divnim muzem i jos divnijim sinom,koji ima skoro 11 meseci.

S obzirom da trudnoca nije bila planirana (saznala sam da sam trudna u 3. mesecu,jer sam imala lazne menstruacije),govora o prekidu naravno nije bilo i sada mi je drago da se tako desilo,jer,sa ovim pogledom na svet koji sada imam,znam da bi mi to bila najveca greska u zivotu.
Zbog svega toga,a i komplikacija u trudnoci od nekog 7. meseca,morala sam da stanem sa fakultetom,da bih ga sada nastavila ovde u Rimu.

Ovo sve pisem,jer je vazno za ono sto sledi (da ne mislite da namerno zelim da budem dosadna )

Tako da sam moju srecu morala da upisem u jaslice kada je imao 7 meseci i od tada redovno ide tamo,da bih ja (a i muz koji isto zavrsava studije,a i radi) mogli sto pre da stanemo na svoje noge i pruzimo nasem andjelu sve sto zasluzuje.

Od kada je krenuo u vrtic,tj jaslice,nosic mu je skoro uvek zapusen (sto prehlada,sto zubici),s vremena na vreme kasljuca,a imao je i temperaturu.
Nekada mi se cini da ne provodim dovoljno vremena sa njim,u strahu sam da li ce ili da li me on smatra majkom,da li ce me voleti i biti vezan za mene,kao sto su bebe za mame,itd, ... gomila strahova,griza savesti,nekada nocima ne spavam ....

Da napomenem,on je jedno nasmejano,veselo i predivno dete,ne radi nista sto bi moglo da me natera da pravim ovaj scenario u glavi,ali se plasim da jednog dana jednostavno nece hteti da dodje kod mene kada budem dosla po njega u vrtic,jer sam bila svedok takvih situacija i oduzela sam se od pomisli da se i meni to desi.

Mozda sam luda,ne znam,ali imala sam potrebu sve ovo da napisem,jer kome god iz okoline pokusam da poverim sve ovo,nailazim na smesak i reci tipa ne lupaj i tako to ....

Hvala vam svima ....