Trmalja

Marina, ipak je ono staro vrijeme bilo bolje. Adminke su bile dio nas, caskale su sa nama, drzale red(ma kakav bio), upucivale na teme. Da, bilo je i toga da su i same pripadale odredjenim klanovima ali opet je bilo vise reda i postovanja prema clanicama nego sada. Sad nas pa i ne vide. Prije si morao nesto posteno zijaniti da bi bio iskljucen, sad je dovoljno da se pozalis ili odbrusis zelenasu. Onda je nekako sve bilo pristupacnije, sve smo bile tu za pomoc. Nove clanice su sve i jedna bile primijecene, pomagalo im se, prihvatale su se, a sad nekako svako ima samo oci za sebe.
Jest veliki problem administracija, ali i mi ignorisemo mnogo i nismo od tolike pomoci koliko se nekad bilo. Kao sto napisah pitanja na najposjecenijim temama bivaju izignorisana svakodnevno.

Nemam dece ali sam bila zrtva vrsnjackog nasilja od 6-te do 16-te godine. Variralo je od psihickog zlostavljanja (izolacija, podsmevanje, zvanje telefonom, poruke, kolektivnog nedolaska na rodjendan sto po izboru sto zbog zastrasivanja od strane grupice kolovodja) do fizickog zlostavljanja koje je islo od samara do sutiranja u stomak do dva davljenja. 

Moja majka je bila od onih koji zagovaraju 'skloni se' pristup. Moj otac je zagovarao 'brani se' pristup. Zajedno su me odgajali da budem 'drugar' i ne budem 'tuzibaba'. Zbog razlicitosti njihovog pristupa imala sam problema da nadjem svoj odgovor na nasilje a zbog 'budi drugar' - cesto nisu ni znali za neka maltretiranja. Najveci talas fizickog zlostavljanja nisam mogla da sakrijem. Pokusali su da problem rese sa skolom - bez uspeha, pristojnim razgovorom sa roditeljima kolovodja - bez uspeha (moje dete nikada ne bi, ma to su decja posla...)... Fizicko izivljavanje je prestalo tek kada sam kuci dosla sa plavim otiscima na vratu - otac je nasao oca decaka koji je te tragove napravio i bez uvijanja mu rekao da ce sve sto njegov sin uradi meni - on uraditi njemu, do detalja i bez izuzetka, makar zavrsio u zatvoru. Zahvaljujuci prostoj cinjenici da je moj otac visok i krupan bivsi sportista, ovaj pristup je upalio i od tada se zlostavljanje svelo 'samo' na psihicko. Da, imala sam ozbiljnih problema zbog toga (nesigurnosti, strahove, nepoverenje) ali sam uz podrsku porodice i par drugara koje sam stekla u gimnaziji pocela da se oporavljam. 

Zbog svega navedenog mislim da je izuzetno bitno da roditelji imaju zajednicki pristup kada je u pitanju odgovor na nasilje, takodje apsolutno smatram neophodnim da moja deca (ako ih bude) savladaju osnove borilackih vestina za potrebe odbrane. 

Film je onako, skarabudžen, možda bolje pročitati knjigu jer je u filmu dosta toga preskočeno a nije nevažno za priču, pa ko ima vremena... Ovo je bilo off topic  On topic, tema koju pokreće film/knjiga je potresna i škakljiva, a poruka je da se ponekad trud jednostavno ne isplati, pa i kad je gajenje deteta u pitanju. Neko to može da prihvati, neko ne može, i mi smo različiti te i na tu temu možemo imati različita uverenja...
Sad opet vezano za sistem. Poneka devijantna ponašanja sistem bi morao jasno da prepoznaje, i naravno da reaguje čak i preventivno.Sad kad sam to rekla, prva sledeća misao jeste da smo mi u Srbiji otprilike zilion svetlosnih godina daleko od toga. Zanimljivo je da je Strelčeva (Streličina  ) priča iz uređene zemlje i uređenog sistema. Hm hm hm. Pa, ako u jednoj pola milenijuma netaknutoj državi iz sistema progovaraju ljudi koji u isti sistem nemaju baš mnogo poverenja (a pri tom sve to iz iskustva), onda šta reći za Srbiju. Utoliko je cela ova tema teža.
Mada, Strelac, moram da priznam, meni je to što je psihološkinja tebi u poverenju rekla kako stvari zaista stoje opet mnogo bolja varijanta nego da je navukla masku predstavnika istog tog sistema u koji ni sama ne veruje pa te još i zavlačila i smarala koracima za koje unapred zna da ti neće značiti. Hajde realni da budemo - žena je lepo rekla maltene "slušaj, moja je dužnost da ti kažem koja je tvoja dužnost, a u realnosti stvari stoje tako i tako". Njoj se ne mili da sutra bude odgovorna za nešto do čega nije moralo doći, možda računa bolje da, lupam, jedan tata bude okarakterisan kao glasan i neprijatan nego da jedna malena devojčica ostane sa traumama za ceo život. Ja je potpuno razumem pa kako god da se to šta je rekla kosi sa fasadom koje se kao treb držati. 
Ili ja nisam dobro razumela?   

Nazalost, bojim se da je ovde "ispostuj preoceduru" i "sedi i cekaj" jedno te isto. Ovde je nasilje "deo odrastanja" i mnogi nastavnici ce vam tako i reci ako im se obratite. Mnogi su stava "neka deca rese sama", neka se socijalizuju, ne preterujmo... Hocu reci - ne znam za druge, ali ja poverenje u sistem nemam. Uopste. To ne znaci da ne bih isla po protokolu, vec da bih i na pokusaj sistema da stvari ne nazove pravim imenom i zataska ih - reagovala svim svojim silama da sama sprecim dalje nasilje nad svojim detetom. Pa u krajnjem slucaju, i direktno presrela dete i objasnila mu da ne sme da radi stvari koje radi. Sve ja vas razumem, i stvarno se sa svime slazem. Ovde govorim o situaciji da niko ne reaguje, ili da se i nakon reagovanja nasilje nastavi.

Sve je to u redu, Mama mazo. Ali ja ne mogu tuđe roditelje prevaspitavati i tuđoj deci šansu davati i pomagati im preko leđa svog deteta. Ako sam prijavila, ako se obratila roditeljima, ako se ustanovi da je uzrok nasilje u porodici, siromaštvo, loše društvo... Nisam ja ta koja treba da čeka da se greška ispravi niti je moje dete to koje treba da okreće drugi obraz za šamaranje da bi se neko izveo na pravi put. Nije niko i ničije dete. Već reagovati treba ODMAH. Meni je jezivo bilo kada sam čula roditelje onog sirotog Alekse kako pričaju da im je dete došlo s podlivima, pretučeno, a oni to pripisali delu odrastanja. O tome se radi. Nama je nasilje deo odrastanja, normalna faza. A ne treba da bude. 
Pritom, tvrdim da se bez saradnje roditelja (bar u Srbiji) ništa ne može promeniti ni rešiti. Nažalost, njihove male glavice su jako osetljive i sve što im se dešava utiče na njih i njihovo formiranje. Ne želim da isprobavam na svom detetu kakve će posledice ostaviti to što ga neko šutira svaki dan, vređa i maltretira. I kako će se ono osećati ako mu ja kažem - čekaj, strpi se, ili - reši sam. 

Zivimo u sistemu bez sistema.
Procitah komentare na vest, kao da oslusnem javno mjnenje-svi odreda su u fazonu 'uzeti bejzbolku i resiti stvar'.Ne mogu da kazem da ih krivim. Drzava kojoj placamo da nas zastiti izneveruje nas na svakom polju. Dovoljno je da znas pravog coveka, pa mozes nekaznjeno da gazis decu i starce po pesackom prelazu. Ili da detetu lomis kosti u vise navrata, dok ne odustane. Od zivota.
Definitivno nam je potrebna neka katarza.
Ne mogu i ne zelim da roditelje krivim. Ne bio im niko u kozi. Ne sumnjam da su pokusali sve sto su mislili da mogu i moraju, neko jednostavno ne ume da na nasilje odgovori nasiljem. Cekali su sistem, skolu, pedagoge, psihologe, policiju. Mnogi od nas bismo verovatno drugacije, al to mi poenta. Poenta je da mora da se menja sistem.
Pomerile su se mnoge granice. Dete sa 14g nije vise samo dete. Sa pet najkasnije mora da pravi razliku izmedju dobra i zla, sa 14 bi odavno trebao da zna sta je socijalno prihvatljivo, a sta ne, bez obzira na vaspitanje koje nosi od kuce ili ulicnu skolu ili neke licne frustracije. Ako ne znas da nije ok da nekome lomis kosti, da mu batinama napravis potres mozga, da ga terorises i maltretiras, onda ti i nisi za kolektiv. Na neko vreme hladjenje glave u odgovarajucoj instituciji, pa posle videti sta dalje. 
Moje dete ucim da vrati i verovatno cu ga forsirati da trenira neku od odbrambenih vestina. Ne sme nikad prvi i to cemo sankcionisati i otac mu i ja, ali mora da vrati. Do skora nisam tako mislila, odn.dok nisam videla kako se danas neka deca vaspitavaju-kao mali pit bulovi, to grize, otima, gazi, bije, a roditelji sa strane pod parolom 'to su samo deca' slezu ramenima. Mislim, ako dete od tri godine mlatne granom po glavi drugo dete da mu otme igracku, sta je to? Ciji je to propust? I sta ce taj raditi sa 15?
Za vreme koje dolazi su potrebni ti timovi socijalnih radnika, pedagoga, psihologa. Ali je potrebno i osuditi i kazniti, ako nista-za nauk drugima. Kad vec nema empatije, strah od kazne je podjednako ucinkovit.

P i ja ljeti obucem sorc i majicu na bretele koja normalno ima dekolte. Ali iskreno, kad vidim djevojcicu od 14 godina sa V izrezom koji jedva prekriva bradavice, tonom sminke i doguzom u bilo kom obliku, jos nabije push up brus, to mi je fuj, a danas je to cesta pojava.

sto se ove teme tice moram da kazem da toga kod nas ima u izobilju. Jednostavno kao sto neko rece. zene su slabo informisane, a muskarci imaju onaj balkanski sindrom "ja sam musko".
Takve osobe nisu nikakvi muskarci nego kukavice, a djeca koliko ispastaju niko ne zna.
Moja mama je bila 10 godina u braku sa covjekom koji ju je u 9 mjesecu trudnoce udario u stoma nogom, napravio joj osam fraktura lobanje, i stvari kojih se ja sjecam. Par puta je nasrnuo i na mene, jednom me izmlatio sa plasticnim crvenim kaisem i otvorio mi rane po nogama (tad sam imala 6 godina), babu i dedu poslao na intenzivnu...Koliko sam samo bila povrjedjena nekim njegovim postupcima, mali milon puta, i psihicki i fizicki. Sve dok jednog dana, '97 godine moja mama nije izvukla osigurac iz kasikare da bi istjerala mog caleta i njegovu ljubavnicu iz kuce, jer sam se ja po ko zna koji put gusila u suzama iza kuce. Sreca pa je deda znao sa bombama, vratio osigurac, i niko nije nastradao.
Posljedica svega toga na mene su strasne, toliko nepovjerenje kljuca u meni da je to strasno. Danas kad pogledam iza sebe, mene niko ne poznaje, svi znaju sta mi se desavalo u zivotu ali niko ne zna kako sam ja to podnosila. Nikako ne volim da pokazujem sta osjecam u datim momentima i jako malo placem, o nekim stvarima ne razgovaram sa mm da ne bih ne daj boze, zaplakala. Uvjek mi je aktiviran neki odbrambeni mehanizam, zbog kog se jako tesko sprijateljim sa nekim. Ima toga jos, ali posto od suza ne vidim tastaturu ne mogu da pisem.
Kristal, pomozi toj maloj koliko je u tvojoj moci vjeruj mi nista joj nazao neces uciniti. Mozda ce se javiti pubertetski revolt, zato sto si ti izigrala njeno povjerenje, mada ne vjerujem..

Halo, halo, bolnica!
Zena mi je trudnica,
ima dvoje dece,
uskoro ce trece,
halo, bejbi, to sam ja!

Mislim da je ova najprikladnija

Elem, da zakljucimo: odavno smo jako jako OT

Pa kaze nastavak...
Ima muza inzinjera,
on je visok ko bandera,
on je malo snazan,
pa se pravi vazan,
halo bejbi, to sam jaaaa...


Ja sam ovo pevala i naravno isla je tu i koreografija sto je Nadja spominje, posebno ako je bilo i publike

Ima raznih tih pesmica, ja se secam jedne:

Setala se Cici Mici
gore-dole po ulici,
oci su joj sive,
noge malo krive,
halo, bejbi, to sam ja!

I ima tu jos strofa, i to se sve prati gestovima, naravno. To su sve devojcice pevale ali ja nikad nisam, bas sam bila asocijalno dete

Nije tema, ali moram da napisem, ovo mi je najdraza pesmica

KUPANjE - Jovan Jovanovic Zmaj

Ala je to divota
Kad se ko okupa!
- Sto se ne bi kupali,
Voda nije skupa!

Moramo se kupati,
Prljavstinu stresti ,
- Necistoca privlaci
Rdju i bolesti.

Zato je majka spremila
Vodu, - ali mlaku,
Zato je okupala
Svoga malog Laku.

A sad veli: - Cicu mi
Pustati ne smete,
Jer ce mislit da je sir,
Pojesce mi dete.

Kucovu je slobodno,
Nek se zaigrava,
On ce Laku cuvati
Kad legne da spava.

A stariji, Andreja,
On se vecem svukao,
Sto ga vec ne kupaju,
Cisto bi se tuko.

Cekaj, cekaj, Andreja,
Dok obrisu Laku,
Ti ces onda dobiti
Drugu vodu mlaku.

Laka ce se u kolevci
Topiti u slasti,
A sta bude snevao
Nece nikom kaz'ti.

I najdrzi deo "sto ga vec ne kupaju, cisto bi se tuko"

Ne znam za vrline, ali mana imam na izvoz. Hoce li neko da mu poklonim koju? Emotivac sm i placem za svaku sitnicu, imam konjske zivce i mogu da trpim k'o konj, ali kad puknem udaram gdje najvise boli. Tvrdoglava sam k'o mazga i moja mora da bude zadnja pa makar i "aha". Obozavam da trosim pare na sminku (ne sminkam se svaki dan, a sminke imam tonu) i cizme, od cega mm ludi. Ima toga jos, trebala sam da citiram post od My heart i da boldujem sta mi odgovara, a cega nema da dodam.

mislim da se ovde malo brkaju stvari. nije mamama naporna beba kao beba, već je njihovo zdravstveno stanje problematično.
nije isto dva sata posle porođaja i 7 dana posle istog.
a razlika je i što kod kuće imaš možda i nekog da ti pomogne i pridrži bebu, a i osećaš se prijatnije u svom domu.
dakle, nije beba vanzemaljac oko koga kad dođeš kući treba ti ne znam kakva pamet da bi naučio šta i kako. treba ti snaga i san.
i još jedna stvar. nije isto kad moja drugarica dođe potpuno otvorena i porodi se posle 20min i neke ženice koje se satima, da ne kažem danima muče sa bolovima, indukcijom i ranom od po i 20 šavova. naravno da će kukati imaju i zbog čega.

To nije samo kukanje,nismo sve iste.Ja razumem žene koje nisu u stanju nešto podneti,posebno prvorotke.Ne znam zašto osuđivati ženu koja u tim prvim danima zaista ne može sav teret poneti na plećima.Naravno da ćete se kući snaći iako niste učili toliko u porodilištu.Sve to legne na svoje.Šta ako je neko pre porođaja imao jako komplikovanu trudnoću?Šta ako neko ne može da brine tih prvih dana o bebi apsolutno kao druga žena?To nije toliki bauk.Ima žena koje izgube dosta krvi,namuče se npr od 12-to časovnog ili dužeg porođaja.Ceo život ćemo biti majke,ali ako nešto žena NIJE u stanju ne treba da se osjeća manjom od druge koja jeste.

Ne treba ni budućim majkama nabijati toliki pritisak za tih par dana poslije porođaja.Kažem,podržavam baby friendly ako su uslovi dobri,ali ako je bezuslovan,onda ne vidim poentu stavljati ga tamo gde uslova za to nema.

covece jel postoje neke godine u njihovom odrastanju da nije kriza??!!

Da citala sam upravo danas, ali nisam iskljuciva i ubjedjena i ne pokusavam da glumim doktora nauka. Vi ste se dohvatili Vejkfilda ko pjan plota, ne kazem da covjek grijesi, ali ima i drugih naucnika. A i sa istrazivanja koja su radjena od strane njega obuhvataju UK. Radili su i drugi naucnici sa njim iz drugih zemalja, ali nisam iskopala njihova imena. U Srbiji ne postoji istrazivanje na tu temu i sve se svodi na to sta je koja mama rekla, a kad udjes na ovu temu mozes samo da se istraumiras i da ti dijete ne primi ni jednu vakcinu. Isto tako to dijete nosi rizik da oboli od neke od tih bolesti i da umre, kao sto postoji mogucnost da oboli od autizma.
I samo da znate da bacate pare na priorix jer eto bas je Vejkfild i jos jedan naucnik dosao do otkrica da to nema veze i da ce tek da se rade istrazivanja o tome sta uzrokuje autizam i sumnjaju da se radi o bioinzinjeringu. Trenutno samo sumnjaju, mozda su i poceli istrazivanja, ali ih nisu zavrsili.

Samo da nisu one cackalice tj bilo koja , kad uzmes dva dima od onih debelih uz par gutljaja jake kafe odmah se wc skoljka obraduje

mark tven je rekao "nista lakse nego ostaviti cigarete - ja sam ih ostavljao hiljadu puta".

E ovako sto se tice pusenja u trudnoci nikog ne osudjujem, ali mislim da zdrava ishrana itekako pomaze pri neutralisanju otrova. Ja sam pusila 2 kutije, jet da su mile najblaze koje se mogu naci, ali su ipak bile dvije kutije, ali sam zato jela po 2-3 kg nektarina, jabuka i sljiva dnevno. Posteljica mi je bila u redu, to mi je dr rekla i beba je dobila 10 na rodjenju.
Nije da ja sad kazem da se treba pusiti, ja da sam mogla, prestala bih, ali ne mogu, kao narkos sam, u trudnoci samo sto ih nisam zvakala. Molila sam boga da mi se zgade, da ne pusim, pokusala i da smanjim, ali nisam mogla. I dan danas, ja cu radije zapaliti nego jesti. Svjesna sam ja i posljedica i materijalnih i zdravstvenih pogotovo, ali jednostavno ne mogu.
Ja se divim svakome ko moze da ih ostavi i da je nikad ne zapali.

A na kraju krajeva zene drage, onaj ko bi vam prigovorio sto vam je gospodZa malo sira nakon sto je vase telo proslo kroz tolike promene i donelo na svet novi zivot, i nije mi neki prekrasan muz, bar ja to tako gledam Svako iole normalan zna da se sa dolaskom deteta menja sve i nije vise isto nista, gospodZa je tu najmanji problem Mislim menja se u pozitivnom smislu naravno, ali ne moze i ne treba biti isto kao pre, trebali bi da se volite samo vise Tako da uzivajte i ne opterecujte se tim stvarima

Mm je ovih dana premoren jer je dva dana spojio i neke noćne i dnevne smene, a kada tako izmoren zaspi i ja ga budim da pređe iz dnevne u spavaću sobu priča svakojake gluposti. Uglavnom Luka nam je juče čitavo popodne kmezio, plakao i vrištao, spavao po 5 minuta na rukama tako da smo sinoć posle kupanja (kad je konačno mirno zaspao) oboje bili kao da nas je voz pregazio. Elem, dok sam se ja tuširala mm je zaspao u dnevnoj i ja stanem pored njega i drmusam ga za rame govoreći da pređe u spavaću sobu, a on zgrabi moju ruku ( u nekom položaju za ljuljanje bebe, otprilike ) sa obe svoje i viče "Ne da tata, ne da tata sina svoga..." i ljuljuška moju ruku dok ja vrištim od smeha. Naravno, probudila sam ga u tom momentu i on me gleda bledo kao da sam sa kruške pala nemajući pojma čemu se smejem, a meni suze pošle od smeha... :D

Ja sam još pod utiskom komentara mm...Prošlu noć nosa on Luku po kući da podrigne i nešto mu priča, a ja već tonem u san i čujem rečenicu " Jao, sine, pa ja kad sam te pravio nisam imao pojma da ćeš biti ovako sladak i da ću poludeti za tobom...". Istog momenta sam se razbudila i počela da se smejem kao ludak...

Nama dok je Jakov bio još mali, ...pošto nas je terorisao sa nespavanjem, mukica, zbog zubića... ...nakon kupanja mm je poneo zajedno sa prljavim stvarčicama i onu dasku za presvlačenje! I pokušao da je stavi u korpu za prljav veš!

tek kad nije htela da uđe, on se opasuljio šta je uradio!

E vala bas...