Voljena

Kruela, čestitam od srca! Stigao mali bratić Predivan je !

Čestitke, Cvrky! Predivan je! 

Upadam ja:  nekoliko sati pred drugi porođaj, mislim da sam 10 puta išla u wc, dijareja . Pokušavam da se setim da li sam je imala i dan ranije, ali nisam baš najsigurnija. A pred sam porođaj me je baš baš iscistilo. 

lex, pa potrudite se sve do tog najplodnijeg dana. Spermatozoidi i tako mogu da prežive do 5 dana u tvom telu. Zato na posao pa probajte 

Vrednost treba da bude <5

Nemoj ga maltretirati bespotrebnim analizama, vrlo verovatno samo reaguje na tvoje promenjeno ponašanje. Piši u našoj grupi ako hoćeš, da ne zatrpavamo ovde! 

Pišem sad ciljano samo tebe da ohrabrim!  Tako sam ja bila kilava na početku prve trudnoće. Ne postoje dve iste. Što bi rekla moja babica, svaka sledeća je sve teža za izneti, ali zauzvrat ti je svaki sledeći porođaj lakši. Samo hrabro, sve to brzo prođe! 

Diiivne vesti!  Stiže konačno bati društvo Da sve bude kako treba i da uzivas u trudnoći! 

Ragdoll, mi vuclamo decu baš svuda i na svakakve udaljenosti (u Egiptu sam bila doduše poodavno, pre njih) . Što se stomačnih virusa tiče, pravila su ti skoro uvek ista -nema ruckanja van hotelskog kompleksa, za piće i pranje zuba isključivo flasirana voda, ako led nije pravljen od filtrirane vode, ne daješ da ti ga stavljaju u piće i to je otprilike to. Možeš dati detetu probiotik pre i za vreme odmora, ali iskreno ne znam da li ima razlike sa njim i bez njega...prošle godine sam im ga dala, ove ne i isto su bili ok. 

Probleme sam imala pre, iz sličnih razloga -promena sredine, nerazumevanje sa mužem , odbojnost prema ljudima i mestu, itd. Mene je trudnoća spasila. Na samom njenom početku sam shvatila da sad postoji neko mnogo važniji od mene ko od mene zavisi i o kome moram da brinem.

Pokušaj, ali pokušaj zaozbiljno. Na prvu naznaku naleta, samo skreni misli. Ne smeš se koncentrisati na nadolazeći napad (jer će te to još više uplašiti) nego PO SVAKU CENU, najjače što možeš, na misao o dragoj osobi. Funkcioniše. Meni je pomoglo svojevremeno. 

Moraćeš ozbiljnije da poradis na koncentraciji. Šta je ono što te u životu iskreno raduje? Koja svetla tačka? Možda neko malo dete u porodici, neko sećanje na naročito srećan trenutak, predmet koji voliš, bilo šta. Ključ je da u trenutku kad osetiš da kreće napad, na najodlučniji mogući način, grčevito se fokusiras na izabranu osobu/predmet/trenutak koji te ispunjava prijatnoscu. Vremenom ćeš uspeti da odbiješ napade.

Zone, balans je odlična stvar! Moj mladji ga je dobio za drugi rođendan i zaljubio se na prvi pogled. Na leto puni 4 i još uvek ga vozi. Znam da je namenjen deci do 4 godine, a od koliko tačno, ne bih znala, verovatno može da počne da se koristi kad je dete potpuno stabilno. Sjajna je stvar za vežbanje koordinacije i ravnoteže.
Jedina tvoja zabluda je da će na njemu mališa biti sporiji jer, posle prvih "opipavanja" terena, kreće prava trka. Itekako znaju da se zalete, na ravnom ili nizbrdici, pa da isprobavaju održavanje ravnoteže sa podignutim nogama. 
Moje sve preporuke ako imaš nameru da aktivno trckaras za njim dok ne postane profi na njemu
Tricikl je neka druga priča i zahteva koordinaciju malo neprirodnijih pokreta za dete pa se zato obično i vidi da dete prvo nauci da pritiska pedale na biciklu, a tek posle na triciklu. Lično uopšte nisam za njega.

Kupili smo mu rolere pre par nedelja, ali to nakon što je, ove zime, naučio da se održava i kreće u klizaljkama. Super mu ide, baš je srećan što ih je dobio. Inače voli i vozi sve živo, trotinet, bicikl, probao bi i skejt, ali mi je za to još uvek mali.

Uh, ovo je baš kompleksna tema o kojoj često diskutujem. Po struci spadam i u nastavno osoblje iako ne radim taj posao. Pritom imam i školsko  dete koje je još u vrtiću imalo drugare u programu inkluzije pa sam iz prve ruke videla koliko sve to (ne) funkcioniše. 
Živimo u jednoj od zemalja "zapada" gde je ideja o inkluziji upakovana u celofan izuzetno humane ideje po kojoj se deca normalnog razvoja navikavaju na suživot sa drugačijima od sebe, a deca sa posebnim potrebama osećaju se prihvaćeno. Istina je da su, nažalost bar ovde, bila u pitanju finansijska sredstva, da je izračunato da državu manje košta asistent-pratilac za decu sa poremećajem nego specijalna škola i da se na ovaj način našlo rešenje. U praksi to uglavnom ne izgleda nikako iako zavisi od stepena poremećaja. Kod mog sina je, npr, u grupu išao dečak sa teškim oblikom autizma. Naravno da to dete niko nije maltretirao (a tu je reč o kućnom vaspitanju, zar ne? ), pozivali smo svoju decu da se sa njim igraju, ali niko nije uspevao ni da interaguje sa njim jer, nažalost, pogotovo mala deca, ako osete da nešto nije u redu, sklonice se.( Oni stariji, ako su i nevaspitan pride, mogu da krenu sa maltretiranjem, kao što ti pričaš. ) Dete je ostajalo samo u svom svetu sa svojim asistentom. Da, to moram napomenuti  - ovde deca sa posebnim potrebama imaju svog asistenta defektologa i on sa njim radi u odeljenju. Ne padaju na teret redovne učiteljice jer je jasno da ona tako ne bi uspela da se bavi drugom decom.
E sad, kao i gomilu drugih zakona, pretpostavljam da je Srbija i ovaj jednostavno prepisala spolja. Kako to u praksi u našim školama izgleda, iskreno ne znam. Ideja je mogla biti koristan eksperiment, ali nisam za nju. Nije dobra pre svega za decu sa smetnjama jer ne mogu dobiti pažnju u meri i na način koji im je potreban, pritom itekako će osetiti da ne pripadaju toj sredini. Kao i dečak o kome ti pričaš nasuprot devojčice koja je u odgovarajućem ambijentu srećna i okružena razumevanjem. Nije dobra ni za ostalu decu i nastavnike ukoliko prisustvo  asistenta nije obavezno-  u tom slučaju , naravno da će predavač biti usmeren na drugu stranu. I podvlačim MILION puta da nikako ne mislim da bi decu sa smetnjama trebalo kriti ili sklanjati drugima s puta, ali mislim da im treba pružiti najadekvatnije uslove u kojima se iz njih može izvući maksimum, a da budu srećni kao i sva deca. Po mom i mišljenju dosta mojih prijatelja iz struke, te uslove im ovaj program ne može dati.
E sad, pitanja koja si postavila... Kao što rekoh, ovde je poenta bila ušteda u državnom budžetu,  šta im je poenta tu, valjda oni znaju... A za budućnost sve dece, brinu se samo njihovi roditelji i najbliži, ta priča je svuda ista.
 

Nemojte lupati glavu uzalud, ne postoji tih aspirator (a da je od onih pravih, efikasnih) Kako on meni lepo obavi posao, ne bih mu zamerila ni da je 3x bucniji 

Baš juče popodne L pokušava da natera tatu da se igraju. 
"Daj, pusti tatu samo 5 min. da odspava..."
"Ne, tata, ti si već spavao na poslu! "

Blesava, ne može razgovor sa psihologom da mu škodi, ali bojim se da je vaš problem baš u odnosu sa učiteljicom. Njoj neko treba da objasni da se tako mala deca pre svega stimulišu i motivišu, a ne kažnjavaju za svaku glupost. Kazna je valjda za ozbiljne prestupe, a ne za iživljavanje koje će kod deteta samo stvoriti apsolutni otpor i traumu. Pritom je verovatno upoznata sa vašom traumatičnom situacijom u kući i MORA na taj faktor da misli dok opšti sa detetom. Ne znam, probaj da insistiras na razgovoru sa njom, postavi se i ti odlučno i ne daj joj da ti se toliko žali na tvoje dete. U krajnjem, za njegovo dobro, možete ga i prebaciti kod druge. Kako god, iz iskustva znam da, ako to tako traljavo krene, problem se mora seći u korenu, sam se neće rešiti. 

Ja sam teški protivnik domaćih zadataka. Meni je to dokaz neorganizovanosti školskog sistema da se posao obavi tamo gde treba- u školi. Zaista ništa pozitivno osim preopterecivanja dece ne vidim u njima. A tek što ga ovi u našoj školi preterase sa njima, to je druga priča. 
Ovde su pripremljeni na velika štampana slova već u predškolskom (kreću sa 5 godina) , a vidim da prave prvake (kreću sa 6) tretiraju kao matore. Ne znam šta bih rekla. Vidim da se deca ne žale pa im je ritam valjda ok.

A sad malo o nama Upravo smo počeli drugo polugodište, prvo je prošlo iznenađujuće dobro. Dečko i dalje rado odlazi i vraća se zadovoljan. Meni je najvažnije što su dobili vrlo razumnu i nežnu učiteljicu koja očigledno ume da održi pozitivnu atmosferu. Radi se možda čak i previše, nekada zaista preteranu sa količinom domaćeg, iskreno nisam mislila da će toliko zaozbiljno uzeti prvake. Na pisanju i čitanju se insistiralo od prvog dana, već od oktobra/novembra su najnormalnije pisali rečenice velikim, malim i pisanim slovima. Patimo se sa domaćim iz jezika jer mu je prepisivanje dosadno. Matematiku već mnogo više voli. Sve u svemu, leti ovo vreme sve brže i brže!  Kako su nam drugari? 

Kada se dete opire odlasku u školu ili pokazuje takva raspoloženja (od ljutnje do plakanja) , sasvim sigurno postoji nešto što ga u toj sredini uznemirava. Pokušaj izokola da izvuces od njega da li ga neki drugar spopada. Moje dete je, u predškolskom doduše, na takvog finjaka maltretirao dečak iz grupe da vaspitačice nikada ništa nisu primetile. Čim smo promenili školu, dete je počelo sasvim normalno da odlazi i da se ponaša u istoj. Što kaže Ehinacea, procackaj malo i šta ima da kaže o učiteljici. 

Ne postoji tu nikakav čarobni recept. Možda je dete takvo, možda je trenutno u takvoj fazi. Trudi se da mu ogranicis mleko i polako će početi da prihvata i drugu hranu.

 Kako ko bi čitao, vidiš da smo ovde k'o zapete puške  Šalu na stranu, sve ti to stvarno lepo izlazes. Ne bih ja to zvala soljenjem pameti, prosto iznosis svoje lično iskustvo. Ko hoće, može da isprati priču, ko može, pokušaće ponešto i da primeni. Svi smo mi različiti, ali niko ne zna kada može dobro da mu dođe tuđe iskustvo, što parcijalno što u celini.

Fox, uživaj u rezultatima SVOG neverovatnog rada! Ti se nisi predala ni onda kad bi većina samo sela i ridala, iščupala si dete iz haosa, kapa dole uz naklon! Podržavam tvoj stav oko tabela i lekara, ti mališu najbolje znaš i osećaš, a posle svega uradjenog, mogla bi i ti njih ponečemu naučiti. Svu sreću vam od sveg srca želim! 
I da, nastavi da pišeš (sad već na nekim "svakodnevnijim" temama), zaista je milina čitati tvoje postove

Imaš testove koji su dovoljno osetljivi da pokažu + i pre kašnjenja. Nakon kašnjenja svakako možeš bilo koji da uradiš. Sačekaj prvi jutarnji urin i u akciju. Srećno