Putnica
Član-
Broj odgovora
3 -
Priključio/la se
-
Poslednja poseta
Aktivnosti člana/članice Putnica
-
Putnica je dodao/la post u temi Montesori metod i igracke iz domace radinosti
Vaspitanje i obrazovanje deteta jeste nauka, ne zato sto je to neko tako smislio da bi zaradio pare, vec zato sto je to, kao i mnogo drugih stvari, ozbiljna stvar. Razvoj deteta se odvija prema odredjenim zakonitostima koje su malo poznate a jos manje iskoriscene pa danas imamo ono sto se popularno zovu faze u razvoju dece, napade besa, osecanje zamora sa sopstvenim detetom, muke kod polaska u skolu sa decom bez radnih navika, pa nasilje po skolama i sve veci broj dece koja rano probaju cigare, alkohol i drogu kao direktan rezultat nepostojanja samopouzdanja ili sopstvene licnosti, dominaciju materijalnog nad duhovnim sto za rezultat ima stalno nezadovoljstvo dece a kasnije i odraslih i mnogo toga drugog.
Ako u Montesori sistemu dete od 1,5 godine postavlja samo sto, ide na nosu, zanima se didaktickim materijalima razvijajuci svoju inteligenciju (koja se inace, bas po Mensi razvija preko 50% do 4 godine, samo Mensa jos nije otkrila kako a Marija Montesori jeste i to pre 100 godina) i svakodnevno vezba socijalne odnose u grupi dece (zato i mora biti grupa dece, jer ne postoji drugi nacin da se dete socijalno razvije), ako dete od cetiri godine brine o svojoj okolini, ljubazno je prema mladjoj deci, u stanju je da razlikuje siroko i nisko i sedam nijansi jedne boje, da opere sudove, pocisti iza sebe, i nalazi odgovore na beskrajna pitanja o svetu oko sebe, ako dete od 6 godina sa lakocom i uzivanjem cita i pise, sabira i oduzima dvocifrene brojeve, zna kontinente, zivotne cikluse, istrazivacki posmatra svet oko sebe, rado pomaze i pokazuje drugoj deci i jos mnogo, mnogo toga, onda iza toga stoji nauka, mnogo edukacije, truda i rada.
-
Putnica je dodao/la post u temi Montesori metod i igracke iz domace radinosti
Upijajuci um Marije Montesori je odlicna knjiga, ima i raznih prevoda po sajtovima, malo treba potraziti. Na stranim sajtovima se mogu videti materijali za razne uzraste pa mozda mogu da se dobiju ideje za primenu kod kuce.
www.nienhuis.com
www.montessori-n-such.com
U Montesori pedagogiji se smatra da dete moze smisleno da crta kada poznaje i razlikuje boje, oblike, proporcije , kada ume da posmatra spoljni svet na precizan i detaljan nacin (sto uci preko materijala za edukaciju cula) i kada moze da drzi olovku (veoma zahtevna aktivnost koju dete vezba kroz zanimljive vezbe, postepeno se usavrsavajuci), kada poznaje i vezba sa razlicitim tehnikama i ima ideju sta da nacrta (a da to nije kopiranje necijeg crteza). Priprema za sve ove aktivnosti u idealnom slucaju, dakle kada dete ide u Montesori jasle od recimo 1,5 godine, traje do trece godine i vrsi se na postepen i sistematican nacin koji obezbedjuje uredjenost predstava u mozgu i formiranje originalnih ideja u likovnom izrazavanju.
Ne treba zaboraviti ni da se u grupi vrsnjaka u vrticu (najcesce drzavnim ali i privatnim gde se crtanje veoma forsira), ona deca koja jos ne znaju da crtaju ili nisu za to zainteresovana, veoma cesto izlozena podsmehu i zbog toga pate, iako su mozda u drugim, vaznijim stvarima bolja od vrsnjaka. Dakle, crtanje je fantasticna, inteligentna aktivnost, ali kao i za sve drugo trazi poznavanje tehnike, vezbanje i odredjenu zrelost deteta.
To sve naravno ne znaci da detetu treba zabraniti da crta, ali kao sto vec napisah postoje druge, vaznije aktivnosti, posebno do tri godine, a za crtanje ima dovoljno vremena. Sve u svoje vreme jedan je od vaznih principa u razvoju dece.
-
Putnica je dodao/la post u temi Montesori metod i igracke iz domace radinosti
Montesori pedagogija je veoma slozena pa je tesko upoznati je u celini, to zahteva godine. Tesko je i u par recenica opisati o cemu se radi, ali da pokusam.
Prvo, dete ima ogromne potencijale za razvoj, posebno u periodu od rodjenja do sest godina. Da bi se ti potencijali ostvarili, potrebno je da se dete razvija u skladu sa svojim tempom, dakle pristup je individualan, mora biti u odgovarajucoj sredini koja obuhvata odrasle i njihov odnos prema detetu sa jedne strane i postojanje odgovarajucih predmeta i aktivnosti sa druge strane. Dakle, tesko se primenjuje samo kod kuce i zahteva edukaciju roditelja au potpunosti se moze jedino primeniti u vrticu.
Drugo, osnovne oblasti u okviru kojih se detetu omogucava optimalan razvoj do trece godine su razvoj krupne i sitne motorike, govor, samostalnost, upoznavanje sveta putem cula (slobodno dodirivanje), a od trece do seste godine samostalnost, dalji razvoj govora i razvoj pisanog jezika, upoznavanje sa matematikom, prirodom i drustvom za sta je dete pridodno zainteresovano. Svaka aktivnost se radi sa konkretnim predmetom/ didaktickim materijalom napravljenim posebno u tu svrhu. Da bi se omogucio kompletan razvoj, dete mora svakodnevno boraviti u vrticu, dakle stalno imati mogucnost koriscenja, usavrsavanja i uvezbavanja.
Trece, razvoj inteligencije se smatra osnovom ljudskog razvoja u celini. Zato sto je inteligentno bice, dete od malena ima potrebu za usavrsavanjem pokreta ruke, sto mu sa danasnjim zveckama i plasticnim igrackama nije omoguceno, a za sta u Montesori jaslama postoje posebni didakticki materijali; za ranim razvojem govora, sto mu je tepanjem i crtanim filmovima otezano (racuna se pre svega govor upucen direktno bebi, koga ona ima koristi), za sta postoji poseban nacin, uvek vezan za odredjen predmet; za samostalnoscu, za sta se najcesce smatra premalenim, dok u Montesori jaslama deca od 1,5 godine sama postavljaju sto koristeci pravo posudje i pribor za jelo, deca od 2 godine sama sipaju vodu iz staklene case, deca u vrticima sama brinu o prostoriji, sama se oblace, vracaju predmete na mesto itd, a nacin na koji se dolazi do ovog podrazumeva prave predmete, mnogo strpljenja i pokazivanja i pustanje deteta da uvezbava, bez kritikovanja i pozurivanja); za aktivnim upoznavanjem sveta pomocu cula i samostalnim otkrivanjem sveta (na primer osnovne boje dete upoznaje preko obojenih plocica a zatim se pusta da otkrije da je nebo plavo, cvet crven a majica zuta) umesto da mu se sve servira gotovo, kao suva informacija; ima potrebu da ovlada citanjem i pisanjem kao sredstvom ljudske komunikacije i osnovama matematike sto mu je omoguceno na zanimljiv nacin i opet prema njegovim kapacitetima.
Cetvrto, u Montesori sistemu dete je aktivno, ono odlucuje sa cim ce raditi, sa kim ce raditi, gde ce raditi, koliko dugo (ponavljanje je kljuc uspeha), jer svaka aktivnost koju izabere ima smisao i svrhu, nasuprot klasicnom sistemu obrazovanja u kome odrasli bira sta ce se raditi, bez obzira na interesovanje dece i u kome je on aktivan dok deca pasivno slusaju ili ucestvuju u aktivnostima neprimerenim njihovom uzrastu (deca do tri godine koja saraju papir obojenim prstima na primer). Zato sto svaki dan donosi samostalno mnostvo odluka i zato sto se bavi smislenim aktivnostima prilagodjenim njegovom uzrastu godinama, dete postepeno razvija koncentraciju, paznju, radne navike, samopouzdanje i zadovoljstvo sobom, iz cega se onda razvija i dobar odnos sa drugima. Ovome doprinosi i mesovita grupa, u kojoj starija deca pomzau mladjoj i daju im primer a mladja pomazu starijoj da razvijaju saosecanje, da pomazu i podsticu, bolje nego sto bi ikada moglo da se ovim socijalnim vestinama ovlada na neki drugi nacin.
Pravilnom primenom Montesori pedagogije, sto zahteva godine proucavanja, postovanje deteta, strpljenje i postojanje vere u dete, dete moze razviti osobine koje mu ne znace samo u skoli vec i u zivotu. One faze o kojima se danas cesto govori, bes, agresija, strahovi, navodna razmazenost i drugi poremecaji u ponasanju, ne pojavljuju se. Dete je zadovoljno, stalno u poslu i to jeste rad, ne igra, ali rad za dete od zivotne vaznosti, to je rad na izgradnji sebe. Mi odrasli volimo ili ne volimo da radimo, ali dete mora, na to ga tera njegova priroda, kako bi postalo najbolji predstavnik svoje vrste i ako to ne radi ne samo da je besno i nesrecno, vec nije spremno ni za zivot (o tome svedoce deca sa govornim manama, losi rezultati na Piza testu, pravljenje bauka od matematike, deca bez strpljenja, lepog ponasanja itd).
Kod nas naravno, i ne samo kod nas, ima raznih vrtica koji se izdaju za Montesori i ljudi koji nijednu strucnu knjigu iz te oblasti nisu procitali, bez cega je nemoguce raditi pravilno. Kao neki vodic roditeljima, Montesori vrtic ne moze biti onaj u kome se Montesori nacin rada primenjuje po izboru roditelja ili sat ili dva u toku dana, niti onaj koji nema bar osnovne Montesori materijale (koji kostaju ali su neophodni u radu), niti onaj koji nema pravo posudje, case, pribor za jelo, metle, cetke i krpe, niti onaj u kome nema linije u obliku elipse na podu, niti onaj koji je presaren i sa plasticnim igrackama, niti onaj u kome se gledaju crtani filmovi, ni onaj u kome deca ne postavljaju sama sto i samostalno jedu. Da bi bio efikasan, Montesori metod se primenjuje kao jedina obrazovno vaspitna opcija u vrticu, mora imati drvene didakticke materijale, odredjen broj, ne previse; nikada se nece videti odrasli kako sedi detetu nad glavom, vec deca samostalno idu svojim poslom; grupne aktivnosti ne lice na uobicajene u vrticima; deca slobodno razgovaraju, rade po zelji zajedno. Idealna grupa je do tridesetoro dece (zbog sticanja bogatih socijalnih iskustava) sa dvoje odraslih. Odrasli posmatraju, beleze, prate svako dete, ali ne u svakom trenutku, jer je jedan pogled na dete posle izvesnog vremena dovoljan da se odredi da li je sve u redu ili ne.
Montesori obuhvata i osnovnu i srednju skolu, podjednako specificnu po nacinu rada, ali o tome nekom drugom prilikom.