Milkyway

JAnicaRI

To svakako,al kao sto je rekla Tony, to, kao sredstvo kontracepcije je strasno. Cula sam od dosta njih: "pf, sta ima veze, ako zatrudnis, odes abortiras i gotovo." Apsurdno. Zato, po meni treba da se pita i neki psiholog ili sl., da odredi dali je to stvarno neophodno... Neznam... Sta je po vama veci greh, abortrati ili roditi pa odbaciti?

Hvala ti puno... Hvala vam svima. Nemate pojma koliko mi znaci sva ova podrska, samo to sto zman da je neko procitao moje postove sa razumevanjem mi znaci...

Ocigledno nisam... Ivana, nisi jedina...

Ja sam nesto pokusvavala, pa da vidim jesam li skontala...

Mogu samo da dodam da sada imam jos vecu zelju da postanem mama...

Moja sestra ima srece sto je njen muz prisustvovao porodjaju, pa sad on, umesto nje prepricava njen porodjaj. Secam se bas kad se moj muz sastao sa njenim, on je poceo o vojsci a zet je samo rekao:" Ma sacekaj da ja tebi kazem kroz sta je Dragana prosla dok mi je radjala sina..." Ja sam stala i zinula... Napokon muskarac koji ceda prizna da je porodjaj mnogo "gori"!!!

Ja licno mislim da pelene, flasice, kolica, igracke i sl. treba ona da kupi, njen muz, roditelji i tako neki, a drugarice treba da budu te koje ce je uciniti opustenom, srecnom, koje ce joj pomoci da se oseti lepom, a nista u tome ne pomaze kao jedan ful tretman kod kozmeticara... Ili bilo koji drugi vid relaksacije... Nesto sto ce joj dati snage da nestavi da se bori sa svakodnevnicom...

Ja ne osudjujem zene ni u kakvom pogledu, pa necu ni u ovom. Kad postanem sudija, mozda i hocu, al mi nije jasno, sta moze zenu da natera na tako nesto. Mislim da sve sto se hoce, moze se,al to je moje misljenje. Evo primer moje svekrve, imala je 6 spontana, izgubila je 7- moro dece (jednom su bili blizanci). Obicno je gubila decu u 5-tom mesecu, al je blizance izgubila u 7-mom. Posle toliko spontanih opet ostane trudna i prvi dan 6-mog meseca dobije bolove. Otisla je u bolnicu, primala i jutru i veceri po inekciju, napuko joj vodenjak i 60 dana, koliko je i bila u bolnici, joj je curila plodova voda. U 8-mom mesecu se porodi i rodi mog devera. Bio je u inkubatoru 15 dana, koza mu je bila kao skuvana od nedostatka plodove vode. Uspeo je da se izvuce... Posle 2 godine je rodila mog muza. Kada ga je nosila, prvi put je otisla na pregled kod ginekologa kada je osetila bolove. Uvece se porodila. Nakon godinu dana opet ostane trudna, i moj svekar, tako ona kaze, je poceo da je napada u njenom 5-tom mesecu kako dete nije njegovo, kako on hoce da ga se ona otarasi, i ona to i uradi u 6-tom mesecu trudnoce. Nije mi jasno, kako zena, koja tolike spontane dobi, koja i sad kada prica o tome, nije joj svejedno, kako je ona mogla da primi inekciju kroz pupak i ubije sopstveno dete... Znam kakva sam, znam kako sam se osecala kad sam ostala bez moje srecice, i ubedjena sam u to da nema te osobe, nema tog coveka koji bi me naterao da ostavim dete, a kamoli da ga ubijem... Odgledala sam snimak, i ako je ova prica istinita, ona je moj idol... Zamislite kako bi ste se vi osecali da znate da ste neuspeli abortus... Da je neko hteo da vas se otarosi prenego sto vas je upoznao... Naravno, opet ponavljam ja nikog ne osudjujem. Moja najbolja drugarica (iz odeljenja) je imala abortus u srednjoj skoli i toliko je bilo sramota da sam ja za to saznala tek 2 godine posto je to uradila... Nije imala uslove da ga gaji, nije se osecala spremnom za to i nije zelela da ga rodi pa da ga se otarosi, vec je, cim je saznala da je trudna otisla i ocistila se... Ona sa tugom i zaljenjem pricao o tome, ne zatosto je abortirala, jer zna da nije moglo drugacije da se zavrsi, vec zato sto je ostala trudna tad.

Da znam, al' kazem da bih volela da se to nikad vise nikom ne desi, jer je prirodno da zena ostane trudna i rodi dete.

ok,hvala, moracu jos koji put da procitam da bih skontala, al hvala.

Ruskinja, hvala ti na razumevanju. Nadam se da ce tako ostati (da se nece niko,pa ni ti, iz tvoje blizine) susresti sa ovakvom realnoscu. Sta vise, volela bih da se ova tema zatvori, iz razloga sto nikom vise nije potrebna jer nema ko da je nastavi. Bojana, hvala ti jos jednom, videcu sa muzem kad, sta i kako.

Hvala vam na podrsci. Bojana, da li bi mogla da mi kazes kako se zovu ti doktori? Jesu li privatnici ili ne i koliko kosta, ako jesu, pregled kod njih?

Jos bih da dodam na Bojaninu pricu da sam ja znala da nesto nije ok u 2-gom mesecu,to su mi rekli u domu zdravlja, 7 oktobra 2006. Muz mi je otisao u vojsku 1 septembra, a ja sam saznala da sam trudna 4-tog. Secam se koliko je srecan bio kad sam mu javila... Posle mesec dana, kada su me obavestili da nesto nije kako bi trebalo da bude, nisam htela to da prihvatim i prestala sam da idem u dom zdravlja vec sam se vratila kod svog starog, privatnog ginekologa... Davao mi je inekcije za jacanje ploda, pratio stanje i na kraju posavetovao da idem u dom, da me ociste, dok nisam dobila sepsu... U medju vremenu sam obavestila muza. Nisam mogla da shvatim kako to da ono sto ti postaje glavni izvor snage, ono sto postaje razlog zasto zivis, kako to moze da postane tako opasno da treba da ga se otarasis? Sacekala sam vikend, otisla sa muzem na pregled i preko vaginalne sonde smo sve videli, ruke, noge, glavu, telo... Sklupcalo se onako, malo, sicusno, nezasticeno i ja i moj muz smo sa suzama u ocima gledali u njega dok nam je doktor objasnjavao kako je on vec sada pretnja po moje zdravlje i kako treba sto pre da se podvrgnem zahvatu... Moj muz se sutradan vratio u kasarnu, a ja sam otisla na kiretazu... Niko, secam se kao da je juce bilo, niko me nije nazvao da vidi kako sam, trebali mi nesto ili neko, sa kim bih pricala iz razloga sto nisu znali sta da kazu ili kako navodno ne zele da smetaju... Pokusala sam da pricam sa muzem o tome, al nemogu, cim pocnem da pricam, zaplacem se i odsece mi se jezik... Jednostavno nemogu...

Moje iskustvo je sledece: Imala sam 17 god. kad sam prvi put spavala sa mojim sadasnjim muzem. Nijednom nismo koristili zastitu. 2 godine kasnije sam ostala trudna uprkos svim ocekivanjima lekara (u mladosti sam imala ceste upale, cistu, mikrocisticne jajnike i i sad imam neredovan ciklus). Posle 3 meseca trudnoce sam dozivela spontani. Svi su mi doktori rekli da im nije jasno ni kako sam ostala u drugom stanju. Po proracunima ginekologa ja sam sa mesec dana zakasnjenja zatrudnela. (mesec dana posle ovulacije normalne zene). Radjena mi je laparoskopija, sve je ok, isla sam i na skener, sve je ok. Cak vise nemam ni mikrocisticene jajnike, cistu su mi pre prve trudnoce inekcijama uklonili. Sve je ok, al ipak nije... Nista od tad... Vec sam pocela da gubim nadu... Sve sam, osim vestacke oplodnje, probala... I nista... Sada imam 23 godine i cuvam sestrino dete...

I ja sam imala isti problem,u 3-cem mesecu su mi rekli da je beba premala za taj uzrast,i da joj srce ne radi... desilo se sta se desilo...

Cao. Mene bi konkretno zanimal kako teku pripreme za VTO? Koliko to doprilike kosta i sl. Ja imam 23 god(od septembra), al sa muzem imam nezasticene odnose od svoje 17-te. Ostala sam trudna 2006-te, uprkos recima ginekologa da ja nemogu da ostanem trudna prirodnim putem. Ta se trudnoca nazalost zavrsila spontanim u 3-cem mesecu. Od tada nista. Ni tu trudnocu ni jedan od lekara kod kojih sam bila ne ume da objasni. Bilo kako bilo, meni u kartonu i dalje stoji dijagnoza sterilitet 1 stepena, pa smo moj muz i ja pricali o VTO, pa cisto da znam kako da se pripremim (fizicki, psihicki i materijalno). Hvala vam puno...