mama Bojana

Mene gin nijr ni pitala hocu li 4D, samo mi je ukljucila i pustila me da gledam bebu.. Bila sam u soku... Ruka, noga, kicma, lice... Kad sam videla lice, buljila sam ko da gledam neko svetsko cudo. Dala sam se na analizu bebinih crta, na koga ce da lici, hoce li biti mnog grozna kad je rodim... Zatim druga beba. Mogu reci da je druga lepsa (devojcica ). Hihihihi...
To je sve manje bitno - na color dopleru i 4D lekar mnogo jasnije vidi bebu, sve njene organe, prokrvljenost... Kvalitetnija je i jasnija slika pa su i njegovi/njeni nalazi precizniji. Njima je lakse sa novijim modelima UZ aparata. Mada, ko zna sta i kako da gleda i iskusan je, moze dobro da uoci sve sto je potrebno i sa klasicnim UZ aparatom. Ja se vise uzdam u strucnost i iskustvo lekara, nego u masine.

Hej nani, mi smo u priblizno isto periodu trudnoce. Meni grudi jesu velike, areole su ogromne i tamne ali nemam takve simptome kako ti. Citala sam o curenju kolostruma ali u trecem trimestru trudnoce. Probaj da izguglas nesto...

Inkluzija.
Mislim da krajnjosti nisu dobre. Ja kao student jesam bila sklona razmišljanju o podeli "normalnih" (uslovno rečeno, jer ko može definisati normalnu osbu) prema inteligenciji radi obezbeđivanja što optimalnije atmosfere za rad svakoj kategoriji. Svi znamo da se super inteligentna deca smaraju sa ostatkom razreda, nemaju sa kim da razmenjuju ideje, mišljenja... Zatim sam malo sazrela, pročiatala par antiutopija, između ostalih "Vrli novi svet" Oldosa Hakslija, pa sam korigovala svoje mišljenje,.. počela da razmišljam u pravcu stvarnja humanijeg društva, u kome su garantovan ljudska prava svokom pojedincu, kakav god on bio, u kome su pojedinci prihvaćei kao kompletne, celovite ličnosti, sa svim svojim potencijalima i osobenostima...
Elem, mislim da se kod nas inkluzija sprovodi na silu, da je pomalo karikatura u odnosu na ideju kojom je vođena, da prosvetari nisu pripremljeni kroz svoje formalno obrazovanje za rad sa decom kojoj Zakon garantuje redovno školovanje - hej! - pa imamo posbne specijaliste za mentalno retardirane, za slabovide, za gluve i nagluve, za decu safizičkim hednikepima, za decu sa autizmom... Koliko specijalnih pedagoga svaka škola treba da ima? Koliko asistenata? Ima li uslova da uz svako takvo dete bude i njegov roditelj? Zar nije cilj da roditelji te dece mogu se zaposle i obezbede malo bolji životni standard svom detetu?
Ne znam kako će se projekat završiti (mada slutim da će biti kao sa "usmerenim obrazovanjem" u davna vremena - super ideja, ali bez dobre pripreme ne može da se sprovede). Znam samo da će prve generacije dece koja zahvaljujući ZOSOVU i inkluziji mogu u redovne škole biti žrtve te plemenite ideje. Kristal je lepo primetila da deca znaju da budu surova prema drugačijima od sebe. Kakava je optšta kultura u Srbiji? Možemo li da računammo na roditelje ka saradnike u negovanju tolerancije i međusobnog uvažavanja? Uglavnom NE.
To se bre ide kroak po korak. Ako ne možemo da računamo na javno mnjenje, onda moramo da uvedemo sistemske promene (to je sad ovo sa inkluzijom). Ali ljudi moji, prvo pripremite decu tako što će inkluzija prvo biti spovodjena nekoliko godina po vrtićima... Uguravaju nam u društvo toleranciju na silu, Isto ko sa paradom ponosa.
Mislim da ta deca u redovnim pkolama neće dobiti optimalne uslove za razvoj.
Ovako... Mač sa dve oštrice.
Srecno nam svima. Nisam optimistična.

Ma bice. Meni je to bila prva trudnoca pa sam bila poprilicno demoralisana i tuzna. Zatrudnela sam tacno 7 meseci posle kiretaze. Sad cekam dve bebe odjednom ( da se ispravi prva nepravda)
Imam prijateljicu koja je zatrudnela nepuna dva meseca posle spontanog i od svoje dr dobila opasno ribanje zbog toga, ali je ipak rodila zdravu bebu - samo se malo vise cuvala u trudnoci, ranije otvorila bolovanje i sl.
Ciklus ce ti se vratiti skroz na staro, samo telu treba malo vremena da se opet izbalansira. Cuvaj se jos neki mesec od trudnoce, cisto da se materica skroz oporavi.

Meni je posle spontanog (missed abortion) radjena kiretaza. Posle kiretaze sam imala krvarenje jedno 5-6 dana, ali sam uz antibiotike primala i nesto za suzbijanje krvarenja. Sledeca menstruacija je stigla posle 30-35 dana i bila je slabija nego inace. Nakon toga sve se ustalilo kao i obicno, tj. meca je stizala na 27-28 dana i bila je normalna.
Pozrav i drz se!

Seceru, za sest meseci!!! Jedva cekam da ih grlim, a tebe ljubim takvu pozitivnu i toplu. Sve je zasad u redu i mirna sam sve dok mi je muka, imam bubuljice i svrbe me grudi Nisu lose ni povremene glavobolje ili placljivost.

Milki, nemoj da gubis nadu. Ti imas 23 godine i mlada si. Ako je sve u redu sa tvojim jajnicima i matericom, posavetuj se sa ginekologom oko upotrebe nekih hormona.
I ne slusaj pesimisticne lekare. Tvoje telo moze da zatrudni i ti imas dokaz za to. Pronadji nekog dobrog ginekologa koji radi sa trudnocama visokog rozika. Ja znam za neke u Nisu i Beogradu. Sigurna sam da ih ima i u drugim gradovima. Za pocetak, moras da volis svoje telo i da razjasnis sebi da nisi ti kriva sto se to desilo. Ako postoji bilo kakav fizioloski razlog, dobar lekar ce ga pronaci.
Ne mogu da shvatim lekare koji se iscudjavaju kad devojka zatrudni!!! Oni bre ima da nas hrabre, a ne da nas demoralisu!
Glavu gore devojko!

Mame budite hrabre...
Imala sam spontani prošle godine u 14 punih nedelja trudnoće. Grom iz vedra neba! Toliko smo čekali taj četvrti mesec - kažu ljudi "Ptva tri su kritična - posle je sigurnije"- Dočekasmo ga i eto... Sećam se da je bila nedelja kad sam prokrvarila. Nije bilo obino krvarnje. Da li da odem kod lekara ili ne? Nisam imala mira pa smo mm i ja otišli do Hitne (nedelja je, ne rade ni privatne ambulante). Tamo me momentalno prebace u bolnicu. Dr me primi. Ja još ne paničim, nije obilno krvarenje... I dr je bila optimistična. Još je ivela mm fa i on vidi bebu. Ona počne da me gleda na UZ... Gleda, gleda, geda... Ćuti ćuti ćuti... I na kraju kaž: Ova beba spava... Ne pomera se... Ne kuca joj srce...
Nisam razumela šta priča. Bila sam u šoku. Plakala sam i plakala... Na glas. Bilo me briga što sam najavnom mestu. Rovala sam. Verovali ili ne, i sad plačem kad pričam o tome, a prošlo je 9 meseci. Ne pričam često o tome... Baš retko...
Kažu često se dešava... Čak kod 25-30% žena... Baš me briga za to! Mi nismo statistika! Naš gubitak i naš bol je lični i stvaran!
Posle toga sam sanjala imena za decu.. Pošto smo znali kako će se zvati ako bude devojčica, mučila su me imena za dečaka. Sanjala sam kako rešavam ukrštene reči o muških imena i tražim pravo.
Mama mi je bila ogromna podrška u prvim danima. Terala me kad idem po injekciju (antibiotik i nešto protiv krvarenja sam primala 7 dana) da se očešljam, našminkam, lepo obučem i dignem glavu. Ponekad me nerviral, pretpostavljam ciljano, da bi mi podigla borbenost.
... Onda se vratiš na posao pa te svi gledaju sa saosećanjem ili sažaljenjem, a to ti mnogo smeta. Više voliš da te niko ništa ne pita. Ima i onih koji zdravorazumski gledaju na sve. Kažu: glavu gore, bolje sad nego kasnije. Verovatno nešto nije bilo u redu sa plodom. To je prirodna selekcija. Hajde na posao...
...
Moj ginekolog je meni rekao posle spontanog: Ako ništa drugo Bojana, sad bar znamo da možeš da zatrudniš. Bio je u pravu - opet sam trudna i čekam blizance! Nisam baš spokojna ali sam beskrajno radosna.
Pisala sam o strahovima u novoj trudnoći i u temi blizanačka trudnoća...
Posle svega, stvarno nam ostaje da budemo jake. Bol se smiri, verujte. To nikako nije najveći gubitak koji žena može da doživi.
Nađite dobrog perinatologa i uradite potrebne analize. Obavezno se radi test koagulacije, hormoni štitne žlezde (meni se ispostavilo da su oni krivi), zatim nekakva antitela... Upoznajte svoje telo i rizike koji postoje.
BUDITE HRABRE. OPORAVITE SE LEPO PA NA POSAO.
Navijam za vas

Trudna sam! Cekam blizance
U septembru 2009 sam imala spontani u 14. nedelji, tacnije missed abortion. Bila sam neutesna. Sanjala sam nocima kako resavam ukrstene reci od decjih imena...
Prodje sve. Smiris se. Ponekad se setis i rastuzis...
A onda, jednog lepog dana, shvatis da si opet trudna. Opet se radujes i blazena si i blistas... Ja licno, blistam od masne koze i bubuljica (upropasti me progesteron...).
Iako mi je prva trudnoca bila sa tuznim krajem, nisam obeshrabrena. Oprezna sam, ali sam nekako mnogo stabilnija nego tad, ne glumim super heroja koji nece da bude razmazena trudnica... Naprotiv - hocu da budem razmazena trudnica. Brinem o udobnosti, o zdravoj i redovnoj ishrani, ne radim teske poslove, citam. Osecam se zenstveno i lepo... Optimisticna sam... Moje drugarice kazu da mi se sa ovom blizanackom trudnocom sudbina izvinjava za prethodni gubitak...
Zelim samo da ohrabrim sve one koje su imale nesrecu da dozive spontani. Budite jake i hrabre. Ne bojte se nove trudnoce. Ako niste 100% sigurni u svog ginekologa - promenite ga/je. Potrazite nekog perinatologa-akusera koji ce vam odrediti koje testove i analize da uradite. Ponekad su uzroci spontanog banalne stvari - npr. prebrza koagulacija usporava dotok krvi do embriona jer su kod njega krvi sudovi toliko sicusni da krv koja je sklona brzom zgusnjavanju ne moze da prodje i lepo nahrani plod. Znate li kako se to resava? Smesno lako: u periodu pripreme za trudnocu pije se aspirin - jedna tableta dnevno... Meni su analizama (po uputu moje ginekologice i koja je izvrstan perinatolog) utvrdili hipotireozu, a manjak tiroksina izaziva spontani.
I tako... Sad sam opet trudna
Istrazite moguce rizike i bacite se na posao! IDEMO DALJE...

Ja sam se odmah zaljubila u njega. Na prvi pogled (do tada nisam verovala u te gluposti). Prvi put u zivotu. Prethodni momci su morali da me obradjuju i tope pa ako popustim... Nije mi padalo na pamet da sa bilo kim od njih zasnivam porodicu. Stvarno nikad nisam izgubila glavu.
Imala sam 28 godina sto nije malo za prvo zaljubljivanje.
Odlepila sam skroz i jos uvek sam odlepljena.
Kad sam mu cula glas mislila sam da mi se direktno Bog sa neba obratio. Dubok glas.
A kad smo se prvi put poljubili... To mi se u zivotu nije desilo: klecnula su mi kolena.
Glupo mi je da nabrajam sve divne detalje u vezi sa nasim upoznavanjem i zabavljanjem - udavicu. Mogu samo da kazem da nam ljubav i dalje traje. Sad sam u 31. godini.
Cak i da jednog dana kola krenu nizbrdo, imacu caroliju u secanju.

To je najbitnije - da radjamo zdravu decu... Pozdrav!

Svake godine 12 000 000 (dvanaest miliona) zena i dece postaje zrtva trgovine ljudima (zvanicna procena UN)

Nije to proslost, Nani.

Balkan je tranzitna zona i veliki izvor regrutkinja (ZBOG SIROMASTVA). Njih makroi i njihovi saradnici (zene, muskarci, sve jedno) prebacuju u zemlje zapadne Evrepo zbog bolje zarade...

Jezivo je to. Ako ste u mogucnosti da nadjete odgledajte film Trgovina ljudima (prikazuje nacine regrutovanja novih prostitutki, glumi Mira Sorvino).

Opet preporucujem i dokumentarac Balkan Market. Film je radjen u Srbiji i opisuje desavanja kod nas. Intervjuisane bivse i sadasnje prostitutke, neki "bivsi" makroi (da cujete kako se oni izrazavaju o tim zenama, kao da su stoka a ne jadnice), policajci, inspektori... Prikazani su i oblici uvodjenja u posao. Boga mi,, ono je bilo potresno.

Mi smo prvu bebu pravili 13 meseci. I nazalost smo je izgubili u 15. nnedelji trudnoce. POsle samo 7 meseci napravili smo dve odjednom.
Hocu reci, take your time

volim kad je zena negovana

ne volim kad ljudi ne brinu o zubima pa se kvare i smrdi im iz usta

Mame budite hrabre...
Imala sam spontani prošle godine u 14 punih nedelja trudnoće. Grom iz vedra neba! Toliko smo čekali taj četvrti mesec - kažu ljudi "Ptva tri su kritična - posle je sigurnije"- Dočekasmo ga i eto... Sećam se da je bila nedelja kad sam prokrvarila. Nije bilo obino krvarnje. Da li da odem kod lekara ili ne? Nisam imala mira pa smo mm i ja otišli do Hitne (nedelja je, ne rade ni privatne ambulante). Tamo me momentalno prebace u bolnicu. Dr me primi. Ja još ne paničim, nije obilno krvarenje... I dr je bila optimistična. Još je ivela mm fa i on vidi bebu. Ona počne da me gleda na UZ... Gleda, gleda, geda... Ćuti ćuti ćuti... I na kraju kaž: Ova beba spava... Ne pomera se... Ne kuca joj srce...
Nisam razumela šta priča. Bila sam u šoku. Plakala sam i plakala... Na glas. Bilo me briga što sam najavnom mestu. Rovala sam. Verovali ili ne, i sad plačem kad pričam o tome, a prošlo je 9 meseci. Ne pričam često o tome... Baš retko...
Kažu često se dešava... Čak kod 25-30% žena... Baš me briga za to! Mi nismo statistika! Naš gubitak i naš bol je lični i stvaran!
Posle toga sam sanjala imena za decu.. Pošto smo znali kako će se zvati ako bude devojčica, mučila su me imena za dečaka. Sanjala sam kako rešavam ukrštene reči o muških imena i tražim pravo.
Mama mi je bila ogromna podrška u prvim danima. Terala me kad idem po injekciju (antibiotik i nešto protiv krvarenja sam primala 7 dana) da se očešljam, našminkam, lepo obučem i dignem glavu. Ponekad me nerviral, pretpostavljam ciljano, da bi mi podigla borbenost.
... Onda se vratiš na posao pa te svi gledaju sa saosećanjem ili sažaljenjem, a to ti mnogo smeta. Više voliš da te niko ništa ne pita. Ima i onih koji zdravorazumski gledaju na sve. Kažu: glavu gore, bolje sad nego kasnije. Verovatno nešto nije bilo u redu sa plodom. To je prirodna selekcija. Hajde na posao...
...
Moj ginekolog je meni rekao posle spontanog: Ako ništa drugo Bojana, sad bar znamo da možeš da zatrudniš. Bio je u pravu - opet sam trudna i čekam blizance! Nisam baš spokojna ali sam beskrajno radosna.
Pisala sam o strahovima u novoj trudnoći i u temi blizanačka trudnoća...
Posle svega, stvarno nam ostaje da budemo jake. Bol se smiri, verujte. To nikako nije najveći gubitak koji žena može da doživi.
Nađite dobrog perinatologa i uradite potrebne analize. Obavezno se radi test koagulacije, hormoni štitne žlezde (meni se ispostavilo da su oni krivi), zatim nekakva antitela... Upoznajte svoje telo i rizike koji postoje.
BUDITE HRABRE. OPORAVITE SE LEPO PA NA POSAO.
Navijam za vas

super... ja sam bas iščekivala trudnocu... osetila sam je jos pre termina za mecu... nekako sam znala... a nisam od onih sto su disciplinovane zene - koliko puta sam zaboravila da upisem datume menstruacije u kalendar... po mojim klanedarima iaspada da ima mecu 3-5 puta godisnje...