yoga_mama
Član-
Broj odgovora
8 -
Priključio/la se
-
Poslednja poseta
Aktivnosti člana/članice yoga_mama
-
yoga_mama je dodao/la post u temi Prednosti vežbanja u trudnoći
Zaboravih ovo: Mirjana Gnjatic (instruktorka joge a trudnce i mame i bebe) je izdala i svoj DVD sa vezbama yoge u trudnoci - to je ono sto sve buduce mame mogu sebi da priuste - ako u svom gradu vec nemaju nacin da vezbaju.
Nema ga u slobodnoj prodaji - oni ga sami distribuiraju: http://www.sidhasanayoga.com/trudnice-dvd.htm
Rado ga poklanjam svim trudnicama u svojoj okolini jer je odlican i praktican poklon
-
yoga_mama je dodao/la post u temi Prednosti vežbanja u trudnoći
Puno sam povracala u prvom trimestu i raspolozenje mi je bilo @#$%$#)(*(*.
Kad sam se smucila sama sebi, odlucila sam da svakodnevno setam i da pocnem da radim yogu za trudnice.
Pronasla sam fantastican yoga studio - Sidhasana yoga studio (http://www.sidhasanayoga.com/yoga-za-trudnice.htm) i sve se promenilo.
Mucnine su nestale uslaskom u cetvrti mesec, a ja sam postala yoga_mama
Izuzetno mi je prijalo da vezbam, bila sam razgibana, pokretljiva. Nisam oticala, niti sam imala bolova u ledjima i slicno. Nisam imala ni oscilacije raspolozenja - jer yoga ima moc i da vas smiri, da se osecate blagosloveno, uzivate u spokoju i tisini koja nastane u glavi - inace punoj nepotrebnih misli. Pomogla mi je da razmisljam pozitivno i ne potpadnem pod uticaj mnogih "krimi prica" i veoma losih iskustava zena sa porodjaja.
U devetom mesecu sam radila yogu svakodnevno (isla na casove kada ih je bilo i vezbala uz DVD kod kuce ostalim danima) - i radila je cak i na dan porodjaja
Instruktorka - Mirjana Gnjatic - je sjajna zena i odlicna instruktorka yoge. Ima dvoje dece - jedno je beba od oko 3 meseca.
Tamo sam i upoznala super zene, imala sta sa njima da razmenim, saznam - sa nekima se i dalje druzim.
Posle trudnoce sam isla kod nje na jogu za mame i bebe - sto je takodje nesto posebno i dragoceno. Tada je Mirjana koristila lutku da nam vodi cas, a sada vezba sa svojim sincicem
Porodjaj mi je odlicno prosao - bez epidurala, indukcije i slicno - zahvaljujuci ovim casovima i saznanjima koja sam stekla kroz druzenje sa Mirjanom.
Uzivajte u trudnoci!
-
yoga_mama je dodao/la post u temi Nosiljke za bebe
Linus, izvini sto tek sad odgovaram - nisam bas redovno pristuna na netu.
Cini mi se da su na sajtu napisale do 13kg.
Hug Bug nece puci - preko bebe je tri sloja materijala, i ona je dobro obezbedjena.
Pre je stvar u sledecem: materijal ima neki procenat likre i marama je rastegljiva (to je cini izuzetno udobnom). Sto je teza beba - vise se rastegne, pa moras vise da zategnes maramu i u nekom trenutku to vise ne moze da bude udobno.
Ja svoju malecku nosim i dalje - 13 meseci, 11 kg, i verujem da cemo se nositi jos 3-4 meseca. Puna kapa!
U svakom slucaju - od rodjenja do prohodavanja moze da se nosi!
-
yoga_mama je dodao/la post u temi Prirodni porođaj
Zelela sam da se porodim prirodno, i o tome sam puno citala.
Ime koje zelim da pomenem ovde je Ina May Gaskin, babica koja poradja iskljucivo prirodno (u prijatnom ambijentu, trudnica se oseca kao kod kuce, nema mesanja: niti vestackog podsticanja, niti ublazavanja bolova sintetisanim lekovima i slicno) neka njena predavanja se mogu naci na youtube-u. Njena knjiga "Guide to Natural Chilbirth" mi je sluzila kao inspiracija i dala mi samopouzdanje i veru u moc zenskog tela da radja, i u iskonska znanja kojim nasa tela i nase duse raspolazu.
Zelela sam da sto duze ostanem kod kuce, i u bolnicu odem samo da beba izadje na svet. Nazalost, kao prvorotka sam totalno promasila u proceni, i u porodiliste umesto u "photo finish" fazi - dosla sa jos uvek potpuno zatvorenim grlicem :-P
Dan je bio divan, prolecni, bila sam jedina u sali gde su inace smestene porodilje koje su pocele da se poradjaju. Tu sam boravila od 6 ujutru, do oko 16h.
Zahvaljujuci citanju, yogi na koju sam isla u trudnoci, svaku kontrakciju sam docekala maksimalno opustenog tela i uma. Bila sam svesna da je svakak kontrakcija - iako intenizvna - zapravo korak blize tome da vidim svoju bebu.
Puno sam setala, radila kukovim napred-nazad, i ponekad ukrug kada bi dosle kontrakcije jer mi je to ublazalo bolove koji su se prostirali u donjem delu ledja i nalikovali na menstrualne.
Hodanje mi je ublazavalo intenzitet kontrakcija, a verujem i pospesilo spustanje bebe nadole.
Imala sam srece da je babica koja je bila dezurna tog dana divna i prijatna zena.
Izmedju kontrakcija sam cak i spavala na boku.
Kada sam se otvorila oko 5 cm, pozvali smo mog muza koji je trealo da prisustvuje porodjaju i lakara i presla sam u sobu za porodjaj.
Moja zelja je bila sa mogu da se porodim cetvoronoske, ili stojeci - ii vec u polozaju koji mi bude bilo prijatno da zauzem.
Nazalost, to je kompromis koji moj lekar nije mogao ili zeleo da napravi.
Izasao mi je u susret da ne koristimo nikakva sredstva za indukciju, niti epiduralnu anesteziju - pa je utoliko moj porodjaj bio prirodan.
Na zalost, lezala sam na porodjajnom stolu na ledjima da i se lepo ocitavao CTG - sto je meni bilo neprijatno i bolno (jos od sedmog meseca sam spavala iskljucivo na boku jer mi je bilo tesko da disem ako lezim na ledjima usled tezine ploda). Pored toga, secnuli su me, tj. izvrsili epiziotomiju za koju kazu da je bila nuzna, i ti savovi su me neprijano zatezali do desetog dana nakon porodjaja.
Nezavisno od tih neprijatnosti na samom kraju, tokom kontrakcija sam vodila razgovore sa svojom bebom, i uzdala se u njenu mudrost da krene u pravom trenutku, okrenuta kako treba i da ide tempom kojim treba. Radila sam i tehnike vizuelizacije zamiljajuci kako se moje telo otvara kao cvet i da je u njemu boja beba u svetlosti.
Bila sam pozitivna i verovala u svoje telo.
Moj porodjaj je bio predivno duhovno i intenzivno fizicko iskustvo.
Zelim da se svaki naredni put porodim prirodno, i uzdam se da cu bolje proceniti dokle treba da ostanem kod kuce da uzivam u ambijentu topline i poverenja, i prepustim se prirodi.
Preporucujem trudnicama i mamama da procitaju ovaj tekt: "Istina o rađanju, Laura Shanley" ovde: www.hug-bug.com/prirodan_porodjaj.html
Ova zena je rodila cetvoro dece - sve sama i sve kod kuce. Pritom, svaki porodjaj je imao neku specificnost koja bi u bolnicama bila prepoznata kao komplikacija i ko zna kakvim bi intervencijama Laura bila podvrgnuta (naprimer, obmotana pupcana vrpca oko bebinog vrata, beba okrnuta nogicama na dole i slicno). Ipak, porodila se prirodnim putem i sve je proslo u najboljem redu. Apsolutno treba procitati! Ovaj tekst otvara vidike, i podstice znatizelju da se istrazuje dalje. Hvala dvema mamama, Natasi i Jeleni, sto su prevele ovaj tekst sa engleskog i ucinila ga dostupnim siroj publici!
-
yoga_mama je dodao/la post u temi Tata na porođaju
Moj muz je prisustvovao porodjaju u KBC Zvezdara, i prezadovoljni smo iskustvom!
Ja sam zelela da on bude tu, on je olako pristao (kako je sam posle priznao), ali je na kraju bio odusevljen.
Citala sam dosta o prirodnom porodjaju, i molila ga da i on procita par tekstova da bi znao kako da mi na najbolji nacin pruzi podrsku (streberka sam od malena :-P).
Naravno, nije stigao - niti ga je preterano zanimalo da to cita.
Nakraju, meni je puno znacilo njegovo prisustvo. Iako se nije "spremao" za to, prosto je radio stvari koje su mi izuzetno prijale: kvasio mi je celo i usne, masirao mi stopala, mazio me, grlio... slikao nas
Lekar i babica su bili u nekoj drugoj prostoriji i sa vremena na vreme bi svratili, ali moj dragi je bio tu pored mene.
Kada se malecka rodila, bio je pored nas da i nju pomazi, i ucestvuje u bozansvenim prvim trenucima nase bebe na ovom svetu.
Bozanstveno, divno, neprocenjivo zajednicko iskustvo!
Planiramo jos dvoje dece i svaki put cemo biti zajedno da ih docekamo
Ono sto je uslov porodilista KBC Zvezdara jeste da otac moze da priustvuje samo "finishu", tj. kada se trudnica dovoljno otvori da moze da predje u salu za porodjaj. Ja sam dotle bila vec oko 10 sati sama. Bila sam spremna na to, i nije mi toliko tesko palo.
Sa druge strane, nekim zenama znaci da njihov partner bude prisutan sve vreme. Od prijatelja koji su prosli to iskustvo nedavno sam cula da je u Visegradskoj dozvoljeno da buduci otac sve vreme bude uz porodilju.
-
yoga_mama je dodao/la post u temi Nosiljke za bebe
Ja sam svoju bebu nosila u sling marami (www.sling-marama.com) od kada je imala tri nedelje, i bila sam presrecna. Cak sam kupila dve da imam sta da nosim ako mi je druga na pranju. Volela sam da smo slobodne da setamo gde god zelimo. Isle smo u duge setnje. Moram da priznam da su me posle 2 sata nosenja bebe u slingu boleli rame i vrat, jer se nosi na jednom ramenu - asimetricno.
Meni to ne bi toliko smetalo - dokle god je moja bebana zadovoljna. Nazalost, ona je pocela da se buni u slingu sa nepuna tri meseca. Zasto - ne znam. Mozda joj je bilo vruce, mozda neudobno...
Srecom, pronasle smo Hug Bug maramu (www.hug-bug.com) koju proizvode dve mame iz Beograda (vrlo interesantna prica o tome kako su pocele svoj "baby business" ), koja je obema bila udobnija: nosila sam bebu u njoj od njena cetiri meseca i jos uvek je nosim kada hoce (sada ima 11kg, 13 meseci i uveliko hoda). Vrlo lako se namesta, postoji vise polozaja da se smesti beba od novorodjenceta, pa na dalje. Nogice i bebin vrat su podrzani, i beba moze da spava u njoj. Hug Bug marama je simetricno rasporedjena na oba ramena, pa me ramena, vrat i ledja ne bole cak ni kada idemo u "maratonske" setnje (bila mi je spas kada sam sa bebanom isla na pijacu, jer je mm radio danonocno). Moja cerka u njoj i siki i spava jos uvek.
Hug Bug i veoma lepo izgleda - pored svega boje su predivne.
Sigurno cu nositi i svoju sledecu bebu u njoj, i radujem se sto cu je nositi od rodjenja! Sada mi deluje skroz cudno da sam svoju prvu bebu iznela iz porodilista u plasticnoj nosiljci... i zanima me da vidim kako ce delovati na grceve - jer sam citala da mogu da se ublaze nosenjem u marami.
Inace, na ovom sajtu ima i sjajnih tekstova (i autenticnih slika!) o vezbanju u trudnoci, o prirodnom porodjaju i prirodnom roditeljstvu. Preporucujem od srca!
-
yoga_mama je dodao/la post u temi Nosenje bebe na rukama
Ko li izmisli recenicu "nemoj da ih naviknes na ruke"?!
Slazem se: bile su nam u stomaku devet meseci, i zasto bi - kada ih rodimo odjednom trebalo da ih udaljavamo od sebe?
I njihova, i nasa instinktivna potreba je da smo ususkani zajedno i bliski.
U pocetku me mucila ta cuvena recenica i imala sam dileme kao i mnoge druge mame.
Ucinilo bi mi se ponekad sa moja beba previse trazi da je nosim, i onda bi se ubrzo pokazalo da za to ima valjani razlog: gladna je, ili se ukakila, zubici izbijaju, ima povisenu temperaturu, ili je neki virus muci i tera je da povraca. Nisu nasi andjeli razmazeni, vec samo ukazuju na svoje potrebe onako kako to umeju.
Kad sam konacno prelomila da se ponasam kako osecam, i prestala da se mucim grizom savesti zbog svih tih pravila koja postoje oko nas o podizanju dece - nosila sam je intenzivno, davala joj da siki kad god je htela... nisam se nimalo ustezala.
Sjajno mi se pokazala Hug Bug marama za nosenje beba (verujem da je fantasticna, korisna i prakticna stvar i zelim svima da je od srca preporucim. Napisacu link, pa ako je to protivno pravilima foruma, molim administratora/-ku da ga izbrise: www.hug-bug.com). U njoj sam nosila bebu od kada je imala 4 meseca tokom svake setnje (sada hoda i idalje se ponekad nosimo kada se umori ili je pospana). Namestim Hug Bug za minut, smestim malecku u nju, ako treba da je izvadim da je presvucem, ili smestim u auto - Hug Bug ostaje na meni. Njoj je super: udobno, toplo, mirise na mamu , svi prolaznici su nas sa odobravaljem gledali i osmehivali joj se (zamislite kako bi vam zivot izgledao kada bi vam se svi prolaznici osmehivali!), meni je super jer je ona zadovoljna, a i ruke su mi slobodne da popijem kafu, mazim je, ili nosim nesto u rukama. Kolica su nam samo zauzimala prostor u ionako malom i prenatrpanom stanu . Dakle, bila mi je na grudima neprestano. Odatle je gledala svet ko sebe, tu je sikila i spavala.
Sada ima 13 meseci, i hoda vec dva meseca. Sve se manje nosimo - jer ona tako hoce. Prosto, to nosenje je doprinelo tome da se napoji ljubavlju i sigurnoscu, da zaokruzi jednu fazu u svom odrastanju i da krene dalje u istrazivanje samostalo i kada ona zeli!
Sada kada hoda, cak me ne drzi ni za ruku. Samo kada naidje na prepreku koju ne moze sama da premosti - podigne rucicu cime nas poziva u pomoc, pa dalje nastavlja sama.
Iskreno verujem da joj je intenzivno nosenje dalo samopouzdanje.
Kada vam je beba kod srca, oseca vas miris, cuje disanje i glas i ucestvuje u vasem zivotu - ona dobija maksimum. Gleda svet kao sto ga vi gledate, a ne lezeci iz kolica koja su u visini kolena, i odakle vidi samo nebo i granje drveca. Sve je drugacije kada nosimo bebe, i sve u prilog njihovog zdravlja i zadovoljstva!
-
yoga_mama je dodao/la post u temi Da li vam je neprijatno da dojite na javnom mestu?
Secam se prve setnje kada mi se malecka probudila , a ja tek bila kupila svoj omiljeni sladoled... Kako je zakmecala - gladna - tako sam (sa zaljenjem) zafrljacila sladisku u obliznji zbunj , i tutanj kuci!
Sledeci put kada mi je bila gladna napolju sam se smestila na mesto koje nije prometno i probala da je dojim. Snebivala sam se, krila grudi, imala sam sling maramu na sebi i trudila sa da je podojim i da se nista ne vidi. Jos je duva neki jak vetar, pa sam je cas svlacila, cas oblacila, stavljala joj kapu, a kapica joj se popne na vrh glave jer je mala... Sve sam to poprilicno nespretno cinila - ona se drala jer je bila gladna, a ja se isfrustrirala totalno! Bila sam u panici da li radim stvari kako treba, zatecena time sto je ona gladna a mi daleko od kuce da se skroz opustim i prepustim... sve u svemu - fijasko!
Posto sam zelela da prevazidjem svoju seprtljanciju, stid, i da ne budem rob kuce i "rasporeda casova" kada ce beba da mi siki, istrazivala sam malo po netu.
Tako sam pogledala neki snimak na youtube, gde jedna mama na engleskom prica o dojenju u javnosti. U glavi mi se urezalo sledece: "to je najprorodnija stvar na svetu. Mi odrasli jedemo gde stignemo, zasto to ne bi moglo i nasa beba da radi?!?", kao i sledece: "ako se vi ne budete stideli, i budete potpuno opustena mama koja doji svoje dete - isto tako se i ljudi oko vas nece neugodno osecati i prilazice tome kao da je sasvim prirodna stvar".
Ovaj komentar mi je zaista puno znacio: ako se ja stidim, krijem grudi, pokrivam se, izvijam se - i drugi ce oko mene da se stide, sklanjaju pogled i slicno. Ako sam ja opustena - oni ce ili gledati sa odobravanjem, ili ce se "skandalizovati" - za sta me zaista nije briga. Dojim svoju bebu i gledam sa uzivanjem kako ona uziva!
Danas, kada moja cera ima preko godinu dana, svakodnevno siki napolju. Prosto joj dajem da siki kada god to ona zeli. Prestala sam odavno da osecam grizu savesti (npr. koliko cesto siki, koliko dugo siki, da li je prestara da siki, da li je uredu to ciniti u javnosti...). Dojenje je fenomenalna stvar i za bebu i za mamu, i za njihovu bliskost!
Moram da pomenem i fenomenalnu "Hug Bug maramu za nosenje beba" (ne znam kakva su pravila foruma, da li smem da postavim link - lako se nadje na google-u) koja omogucava da se beba diskretno doji, kao i da dojite bebu dok se krecete, a da su vam ruke slobodne - ako, naprimer imate starije dete kojim treba da se bavite, ili idete iz nabavke pa nosite neke kese i slicno. Moja malecka veoma cesto zaspi u njoj. Preporucujem svim mamama da nabave po jednu!