Zemunci

Ne gubi mleko na kvalitetu. Jedino može biti kontaminirano psihoaktivnim supstancama, ukoliko dojilja puši ili pije alkohol, konzumira narkotike, ili zbog nekog zravstvenog stanja pije lekove koji mogu naškoditi bebi kroz mleko (ali ovo je retkost). Dokaz da mleko ne gubi na kvalitetu ni nakon par godina aktivne laktacije je taj da Banka mleka na Institutu za neonatologiju uzima mleko i majki donora koje imaju već velike sisavce. Naravno nakon 6 meseci starosti (u proseku), beba ima potrebu i za drugim namirnicama. Ali to ne znači da je mleko postalo nekvalitetno ili da nije potrebno i dalje, i to baš majčino, jer je ono neprocenjivo kao imunoaktivna supstanca radi što boljeg formiranja imuniteta kod deteta. Ali na žalost... Majkama se često na početku dojenja novorođenčeta plasira (iz raznoraznih pogrešnih razloga) primedba kako im mleko ''nije kvalitetno''. Ne postoji nekvalitetno majčino mleko, ukoliko je majka zdrava i normalno se hrani, pod čim podrazumevam da si ničim ne truje.

Posle prvog porođaja sam šalom vezivala stomak, i sve se vratilo na svoje mesto tako da su kasnije svi mislili da mi je sin mlađi brat, a ne sin, hahahaha! A sada sam već u porodilištu vezivala ponovo šal, a po izlasku sam kupila chicco steznik za porodilje, onaj kao široki pojas, bez gaćica, i odličan mi je bio. Nisam ga dugo nosila, 15ak dana samo. Meni je lakše kada nešto utegnem posle porođaja dok se materica ne skupi, jer imam neki ružan osećaj otromboljenosti uz senzacije slične onima kada se vozite nekim brzim liftom gore-dole, a to mi je neprijatno.

Žao mi je što odgovor stiže kasno, ali ako tebi Marina sada ne bude koristio, biće valjan za nekog drugog, nadam se...

Ovde zapravo postoje dva problema.

Prvi se tiče lenjosti bebe koju su prihranjivali u porodilištu i procene da li je dovoljno hrane unosila sisajući po izlasku iz porodilišta.

Drugi problem je tzv. štrajk dojenja, (već sam spominjala ovaj termin, a sada je dobra prilika i da ga opširnije objasnim).

U prvom slučaju konstatacija da nije unosila dovoljno hrane jer se brzo umarala najverovatnije nije ispravna. Tek rođene bebe nemju kondiciju i treba ih pustiti da je steknu, odnosno dojiti ih na svaki njihov zahtev, makar to na samom početku bilo 3 minuta sisanja, pa 15 minuta spavanja, pa opet koji minut sisanja, pa 60 minuta spavanja... (Sve kombinacije ritma sisanja i spavanja su dozvoljene i normalne!) Jedini pokazatelj da beba nije unela dovoljno mleka sisanjem su, na dnevnoj osnovi broj mokrih pelena (optimalno je 5-6), a na sedmičnoj prirast u težini deteta (optimalno je oko 120g-240g). Ako su po ovim parametrima rezultati zadovoljavajući, onda ne treba strahovati. Treba samo biti smiren i dosledan u dojenju.

Drugi problem koji sam izdvojila, najverovatnije je nastao kao posledica prvog. Odnosno, verujem da je majka bila uporna u nastojanjima da doji, ali moguće je da je nehotično dovela svoju bebu u nepovoljnu situaciju pri tome. Ako je bebi na silu pokušavala dati da sisa u položaju koji joj je (bebi) bio neudaban ili ako je bebi majčin stisak rukom bio prejak i neprijatan, očekivana reakcija je da beba počne negodovati u toj situaciji, a da dojku poveže sa svojom fizičkom nelagodom i počne se buniti kad joj se prinese svaki sledeći put. Izaći iz ove situacije je zapravo jednostavno. Potrebno je promeniti okruženje koje je pratilo dojenje do tada, a najvažnije je promeniti položaje dojenja i naravno biti potpuno smiren i staložen.

... Ali štrajk dojenja se može dogoditi i radi niza drugih mogućih uzroka, a ovde sam spram pitanja navela moguć uzrok za konkretnu situaciju. Već sam jednom napisala da se može desiti da je bebi neprijatan naš miris ispod pazuha, bilo da se nismo okupale, bilo da jesmo, ali smo se onda namirisale jakim parfemom ili dezodoransom. Beba tada ne beži od dojke, nego od tog njoj užasavajućeg mirisa! Takođe, kada bebama izbijaju zubići, moguć je da krenu u štrajk, a dešava se i kada im je nosić zapušen... Ono što treba da uradimo, koji god uzrok štrajka bio jeste da otklonimo taj uzrok, a naravno da ga prvo prepoznamo! Najgora stvar je da prestanemo da dojimo. Treba uvek da imamo na umu da smo mi roditelj, da mi donosimo važne odluke, a ne mala beba. Svaka pobuna bebi služi da nam skrene pažnju na nešto. Ona ne zna da govori, pa se služim ostalim sredstvima, a nekad je to odbijanje dojke. Ovo ne znači da ona zaista odbija dojku ili ne želi da sisa, već nam samo pokušava pokazati da je nešto muči, jer ne zna kako bi drugačije. Nagon sisanja kod bebe tiče se njenog preživljavanja i ona ne može tek tako voljno da odluči kako uopšte više ne želi dojku! Na nama je da otkrijemo pravi problem i otklonimo ga.

Jeste, individualno je. Svaka beba ima svoj tempo bioritma, kojim se njen probavni sistem prilagođava samostalnom varenju. Obično grčevi, ukoliko ih ima, počnu da jenjavaju, i prestanu oko trećeg meseca po rođenju. Ipak, postoje pravila u ishrani dojilje, kojih ako se pridržavamo, možemo bebi ublažiti ove tegobe. Ne treba da jedemo bilo šta nadima nas, a poželjno je konzumirati komorač, npr. čaj od komorača.

Što se količine mleka tiče, slučajnost je ako vam ''nadođe'', a nešto ste pre toga pili ili jeli specifično. Postoje namirnice koje mogu uticati na smanjenje ili povećanje količine mleka, ali tek neznatno u odnosu na to koliko ukupnu količinu diktiraju hormoni i naravno ZAKON PONUDE I POTRAŽNJE. Dakle, mleko se stvara i ističe iz dojki, isključivo posredstvom hormona koji se luče u organizmu majke, a nakon početne hormonalne inicijacije laktacije, sve je dalje prepušteno zakonu ponude i potražnje (tj. koliko mleka izađe iz dojki, toliko se ponovo stvara, sa malim kusurom od nekih 20% posto mleka koje bi mogli nazvati rezervom, što znači da i u naizgled praznim dojkama ima još mleka...), i nema direktne veze sa ishranom dojilje, osim što je neophodan unos dovoljne količine tečnosti, (čaša obične vode pri svakom podoju je dovoljna, ali možete piti sve što volite, osim alkohola, jake kafe ili jakih čajeva, a takođe gazirne sokove, guaranu i sl. trebate preskočiti).

Ishrana dojilje treba da bude izbalansirana i raznovrsna, pre svega radi njenog zdravlja. Kada bi kvalitet ishrane majke bio presudan za količinu i kvalitet mleka, onda ni jedna sirota romkinja ne bi dojila, a pogledajte ih, - doje sve do jedne! Doje, - nema se para za flašice i AD mleko!

Dok smo u samom činu dojenja, najbliskije smo s bebom. Bebe osete promene u našem emotivnom stanju, ukoliko mi to svojim ponašanjem iskazujemo, i dok nam nisu na grudima, a kamoli dok jesu! Ako smo nervozne ili ljute, možda počnemo to da iskazujemo vikanjem ili naglim pokretima? Ukoliko to radimo dok dojimo, mogu se dogoditi dve stvari. Prvo, povišen adrenalin u našem organizmu uticaće na to da mleko bude blokirano u grudima i prestane da ističe napolje, pa će samim tim beba biti uznemirena. A druga stvar je, da će beba promene u tonu našeg glasa i u pokretima našeg tela osetiti kao lično uznemirenje i najverovatnije se onespokojiti, uplašiti i početi da plače. Tada je moguće da nas beba čak i ugrize za bradavicu (ili stisne desnima, ako još nema zubiće), a to veoma boli, pa ćemo i na to reagovati, možda čak vriskom! Sve ovo veoma negativno utiče na samo dojenje, i to ne samo i isključivo u tom trenutku kada se dešava, nego se može odraziti i na kasnije podoje, jer ako beba bude u velikoj meri poremećena pri jednom podoju, postoji mogućnost da narednih puta počne da odbija dojku, sećajući se predhodnog neprijatnog iskustva vezanog za dojenje. Ovo sve se može desiti, ali i ne mora. Ipak, bolje je sprečiti, nego lečiti. Ukoliko se desi da beba počne odbijati dojku, bez očiglednog razloga, možda je nešto upamtila od ranije... Ova situacije se u litareturi zove ŠTRAJK DOJENJA. O ovoj temi bih mogla pisati posebno opširnije, i hoću.

Mogla bih dati sledeći savet:
Ako se uznemirimo dok dojimo, ako nas neko iznervira ili nas nešto zaboli, NEMOJMO TO MANIFESTOVATI PRED BEBOM U SVOM PONAŠANJU! Jer beba to onda neće osetiti, i nastaviće spokojno da sisa, a i nama će biti lakše. Naravno, svaki bol trebamo otkloniti, a ne trpeti! Osmehujte se bebama, one imaju potrebu za našim osmehom isto kao i za mlekom!

Iskljucivo dojenje je bukvalno to - iskljucivo jer iskljucuje davanje bebi bilo cega osim humanog mleka. Ako beba sisa, a ne dobija adaptirano mleko, ali joj se ipak daje voda ili caj, TO VISE NIJE ISKLJUCIVO DOJENJE, bez obzira sto se ne daje adaptirano mleko. Dakle, voda uopste nije neophodna ukoliko je beba dojena, a vec sam objasnjavala zasto je voda potrebna bebama na adaptiranom mleku, pa se necu ponavljati.

Sto se tice ad kapi, adaptirano mleko je vec obogaceno vitaminima i mineralima, i potrebu za uzimanjem dodatnih suplemenata odredjuje lekar. Dojene bebe treba da dobijaju ovaj suplement, ali je opste poznato da i kratkotrajno izlaganje suncu obezbedjuje sintezu u organizmu...

Samo cu napomenuti da to sto su adaptirana mleka obogacena kojecim ne znaci automatski da su kvalitetnija od humanog mleka. Cak naprotiv. NI SVI SUPLEMENTI OVOGA SVETA NE MOGU ZAMENITI IMUNOGLOBULINE IZ HUMANOG MLEKA. A TAKODJE APSORPCIJA TIH SUPLEMEATA IZ VESTACKIH FORMULA JE VRLO LOSA, UPRAVO JER SU METABOLICKI PROCESI KOD BEBA KOMPATIBILNI SA SASTOJCIMA IZ HUMANOH MLEKA, A NE SA SMUCKANIM FORMULAMA. Ali ako je losa ne znaci da je nepostojeca. I jos jedan detalj, za sintezu d vitamina dovljno je izloziti lice ili bilo koji deo tela suncu, dnevno oko pola sata npr. Ali nije svaki dan suncano...

Konsultuj se sa lekarom svakako.

Pa, ti ne znaš recept?

Sastojci:
- 100g šećera,
- 2 sike u laktaciji,
- 1 drndavi, dupli autobus br. 83, (dobar je prvi koji naiđe, - svi su bez amortizera).

Priprema:
- Pojesti 100g šećera. Ne obući grudnjak. Zatim, ući u Zemunu na 83ojku i voziti se strpljivo. Sesti po mogućstvu u zadnji deo autobusa, iznad točka. Izdržati tako do TC Ušće. I to je to!

Prijatno!

Ne gubi mleko na kvalitetu. Jedino može biti kontaminirano psihoaktivnim supstancama, ukoliko dojilja puši ili pije alkohol, konzumira narkotike, ili zbog nekog zravstvenog stanja pije lekove koji mogu naškoditi bebi kroz mleko (ali ovo je retkost). Dokaz da mleko ne gubi na kvalitetu ni nakon par godina aktivne laktacije je taj da Banka mleka na Institutu za neonatologiju uzima mleko i majki donora koje imaju već velike sisavce. Naravno nakon 6 meseci starosti (u proseku), beba ima potrebu i za drugim namirnicama. Ali to ne znači da je mleko postalo nekvalitetno ili da nije potrebno i dalje, i to baš majčino, jer je ono neprocenjivo kao imunoaktivna supstanca radi što boljeg formiranja imuniteta kod deteta. Ali na žalost... Majkama se često na početku dojenja novorođenčeta plasira (iz raznoraznih pogrešnih razloga) primedba kako im mleko ''nije kvalitetno''. Ne postoji nekvalitetno majčino mleko, ukoliko je majka zdrava i normalno se hrani, pod čim podrazumevam da si ničim ne truje.

Iskljucivo dojenje je bukvalno to - iskljucivo jer iskljucuje davanje bebi bilo cega osim humanog mleka. Ako beba sisa, a ne dobija adaptirano mleko, ali joj se ipak daje voda ili caj, TO VISE NIJE ISKLJUCIVO DOJENJE, bez obzira sto se ne daje adaptirano mleko. Dakle, voda uopste nije neophodna ukoliko je beba dojena, a vec sam objasnjavala zasto je voda potrebna bebama na adaptiranom mleku, pa se necu ponavljati.

Sto se tice ad kapi, adaptirano mleko je vec obogaceno vitaminima i mineralima, i potrebu za uzimanjem dodatnih suplemenata odredjuje lekar. Dojene bebe treba da dobijaju ovaj suplement, ali je opste poznato da i kratkotrajno izlaganje suncu obezbedjuje sintezu u organizmu...

Samo cu napomenuti da to sto su adaptirana mleka obogacena kojecim ne znaci automatski da su kvalitetnija od humanog mleka. Cak naprotiv. NI SVI SUPLEMENTI OVOGA SVETA NE MOGU ZAMENITI IMUNOGLOBULINE IZ HUMANOG MLEKA. A TAKODJE APSORPCIJA TIH SUPLEMEATA IZ VESTACKIH FORMULA JE VRLO LOSA, UPRAVO JER SU METABOLICKI PROCESI KOD BEBA KOMPATIBILNI SA SASTOJCIMA IZ HUMANOH MLEKA, A NE SA SMUCKANIM FORMULAMA. Ali ako je losa ne znaci da je nepostojeca. I jos jedan detalj, za sintezu d vitamina dovljno je izloziti lice ili bilo koji deo tela suncu, dnevno oko pola sata npr. Ali nije svaki dan suncano...

Konsultuj se sa lekarom svakako.

Pa, ti ne znaš recept?

Sastojci:
- 100g šećera,
- 2 sike u laktaciji,
- 1 drndavi, dupli autobus br. 83, (dobar je prvi koji naiđe, - svi su bez amortizera).

Priprema:
- Pojesti 100g šećera. Ne obući grudnjak. Zatim, ući u Zemunu na 83ojku i voziti se strpljivo. Sesti po mogućstvu u zadnji deo autobusa, iznad točka. Izdržati tako do TC Ušće. I to je to!

Prijatno!

Ako si ikako u mogućnosti, lezi sa njim u tvoj krevet, pa tako čitav dan i noć... (Ne bukvalno non-stop, nego maksimalno koliko možeš). Lepo se razgoliti do pola ispod nekog pokrivača i nek mu je sika stalno ''na izvol'te'', ali nikako ga nemoj na silu priljubljivati. Tvoja blizina na takav način će mu i grčeve olakšati, jer je sasvim moguće da je to u pitanju.

Žao mi je što odgovor stiže kasno, ali ako tebi Marina sada ne bude koristio, biće valjan za nekog drugog, nadam se...

Ovde zapravo postoje dva problema.

Prvi se tiče lenjosti bebe koju su prihranjivali u porodilištu i procene da li je dovoljno hrane unosila sisajući po izlasku iz porodilišta.

Drugi problem je tzv. štrajk dojenja, (već sam spominjala ovaj termin, a sada je dobra prilika i da ga opširnije objasnim).

U prvom slučaju konstatacija da nije unosila dovoljno hrane jer se brzo umarala najverovatnije nije ispravna. Tek rođene bebe nemju kondiciju i treba ih pustiti da je steknu, odnosno dojiti ih na svaki njihov zahtev, makar to na samom početku bilo 3 minuta sisanja, pa 15 minuta spavanja, pa opet koji minut sisanja, pa 60 minuta spavanja... (Sve kombinacije ritma sisanja i spavanja su dozvoljene i normalne!) Jedini pokazatelj da beba nije unela dovoljno mleka sisanjem su, na dnevnoj osnovi broj mokrih pelena (optimalno je 5-6), a na sedmičnoj prirast u težini deteta (optimalno je oko 120g-240g). Ako su po ovim parametrima rezultati zadovoljavajući, onda ne treba strahovati. Treba samo biti smiren i dosledan u dojenju.

Drugi problem koji sam izdvojila, najverovatnije je nastao kao posledica prvog. Odnosno, verujem da je majka bila uporna u nastojanjima da doji, ali moguće je da je nehotično dovela svoju bebu u nepovoljnu situaciju pri tome. Ako je bebi na silu pokušavala dati da sisa u položaju koji joj je (bebi) bio neudaban ili ako je bebi majčin stisak rukom bio prejak i neprijatan, očekivana reakcija je da beba počne negodovati u toj situaciji, a da dojku poveže sa svojom fizičkom nelagodom i počne se buniti kad joj se prinese svaki sledeći put. Izaći iz ove situacije je zapravo jednostavno. Potrebno je promeniti okruženje koje je pratilo dojenje do tada, a najvažnije je promeniti položaje dojenja i naravno biti potpuno smiren i staložen.

... Ali štrajk dojenja se može dogoditi i radi niza drugih mogućih uzroka, a ovde sam spram pitanja navela moguć uzrok za konkretnu situaciju. Već sam jednom napisala da se može desiti da je bebi neprijatan naš miris ispod pazuha, bilo da se nismo okupale, bilo da jesmo, ali smo se onda namirisale jakim parfemom ili dezodoransom. Beba tada ne beži od dojke, nego od tog njoj užasavajućeg mirisa! Takođe, kada bebama izbijaju zubići, moguć je da krenu u štrajk, a dešava se i kada im je nosić zapušen... Ono što treba da uradimo, koji god uzrok štrajka bio jeste da otklonimo taj uzrok, a naravno da ga prvo prepoznamo! Najgora stvar je da prestanemo da dojimo. Treba uvek da imamo na umu da smo mi roditelj, da mi donosimo važne odluke, a ne mala beba. Svaka pobuna bebi služi da nam skrene pažnju na nešto. Ona ne zna da govori, pa se služim ostalim sredstvima, a nekad je to odbijanje dojke. Ovo ne znači da ona zaista odbija dojku ili ne želi da sisa, već nam samo pokušava pokazati da je nešto muči, jer ne zna kako bi drugačije. Nagon sisanja kod bebe tiče se njenog preživljavanja i ona ne može tek tako voljno da odluči kako uopšte više ne želi dojku! Na nama je da otkrijemo pravi problem i otklonimo ga.

Iz iskustva kažem da laktacija i vežbanje ne bi trebali uticati jedno na drugo, sve dok vežbaš kad su ti dojke ispražnjene i piješ puno tečnosti da nadomestiš znojenje. Sa novom bebicom još nisam počela da vežbam, ali sa sinom sam vezbala, aerobik u obližnjoj teretani, od njegovog 4og meseca, a dojila sam bez smetnji. Uz dobar brushalter biće ti sasvim udobno.

Uz rizik da se pretvorim sada u otrovnu alapaču, konstatovala bih da svekrva želi da hrani bebu umesto mene..., ali dalje neću prepričavati scene, jer alapača ne bih da budem, a i nisam zato ovde. Uključiću se u topic o dojenju kasnije u toku dana... Sad ću samo konstatovati da ovi svi napori koje ulažemo bebica i ja zajednički, počinju davati rezultate!

Čitam topic-e koje si mi preporučila! Daću mužu da pročita, da vidi da ima mnogo drugačijih priča od onih nekoliko koje mi je on servirao, o tome kako se jednoj koja je sestra neke (to je već priča iz treće ruke!), mleko ukiselilo, pa beba nije htela da sisa, hahahahahaha! A čak mu se desilo da me optuži kako sam lenja da sterilišem flačice i prokuvavam vodu svaki put, pa zato insistiram na dojenju! To je već težak udarac bio... Ali ne odustajem!

Odvikavanje je najčešće postupno, ali pretpostavljam, ako je iz zdravstvenih razloga, da moraš odmah. Dete ti je već veliko, pa bi možda trebala da razgovaraš sa njom, naravno na način da ona razume da je došlo vreme da ne siki više. Zabavi je šarenim slamčicama, kojima bi pila novo mleko ''za velike devojčice'' iz neke šoljice koja joj se dopada. Što se tebe tiče, možeš postupno da smanjiš količinu, ako se izmlazaš, ali sve manje i ređe. Sama vidi koliko je potrebno da izmlazaš dok ne olakšaš malo grudi, tek da ti nisu tvrde i bolne. Pij čaj od žalfije.

Ovde se ne radi samo o jeftinoći, već o zdravlju. U redovnoj proizvodnji plastike koristi se, između ostalog, supstanca Bisphenol A, koja je štetna po zdravlje ukoliko dospe u organizam. Često ćete na plastičnim proizvodima koji dolaze u dodir sa dečijim ustima, bilo da ih deca žvaću (glodalice, cucle...), bilo da služe za odlaganje hrane, naići na oznaku BPA free. To znači da ti proizvodi ne sadrže ovaj štetni element. AVENT-ov komplet za čuvanje mleka i kašica, kao i čitav AVENT-ov asortiman proizvoda je BPA free, što se ne bi moglo garantovati za sterilne flašice za urin. Ako ne želite da kupujete plastičnu ambalažu prilagođenu nameni o kojoj ovde pišemo, bolje je upotrebljavati staklenu ambalažu koju već možda imate u kući, npr. teglice ili flašice. Naravno, predhodno ih sterilišite.

Kupila sam AVENT-ov komplet od 20 čaša + 20 poklopaca + 2 kašičice, za oko 1800 dinara i nisam se pokajala. Koriste mi za čuvanje mleka u zamrzivaču, ali i za svakodnevnu pripremu i čuvanje kašica. Pogodne su za poneti u torbi, ako će dete jesti nešto van kuće. Čak ih i ne koristim sve, nego sam otpakovala samo 10 komada, a preostalih 10 će sačekati neku drugu bebu...

Žao mi je što odgovor stiže kasno, ali ako tebi Marina sada ne bude koristio, biće valjan za nekog drugog, nadam se...

Ovde zapravo postoje dva problema.

Prvi se tiče lenjosti bebe koju su prihranjivali u porodilištu i procene da li je dovoljno hrane unosila sisajući po izlasku iz porodilišta.

Drugi problem je tzv. štrajk dojenja, (već sam spominjala ovaj termin, a sada je dobra prilika i da ga opširnije objasnim).

U prvom slučaju konstatacija da nije unosila dovoljno hrane jer se brzo umarala najverovatnije nije ispravna. Tek rođene bebe nemju kondiciju i treba ih pustiti da je steknu, odnosno dojiti ih na svaki njihov zahtev, makar to na samom početku bilo 3 minuta sisanja, pa 15 minuta spavanja, pa opet koji minut sisanja, pa 60 minuta spavanja... (Sve kombinacije ritma sisanja i spavanja su dozvoljene i normalne!) Jedini pokazatelj da beba nije unela dovoljno mleka sisanjem su, na dnevnoj osnovi broj mokrih pelena (optimalno je 5-6), a na sedmičnoj prirast u težini deteta (optimalno je oko 120g-240g). Ako su po ovim parametrima rezultati zadovoljavajući, onda ne treba strahovati. Treba samo biti smiren i dosledan u dojenju.

Drugi problem koji sam izdvojila, najverovatnije je nastao kao posledica prvog. Odnosno, verujem da je majka bila uporna u nastojanjima da doji, ali moguće je da je nehotično dovela svoju bebu u nepovoljnu situaciju pri tome. Ako je bebi na silu pokušavala dati da sisa u položaju koji joj je (bebi) bio neudaban ili ako je bebi majčin stisak rukom bio prejak i neprijatan, očekivana reakcija je da beba počne negodovati u toj situaciji, a da dojku poveže sa svojom fizičkom nelagodom i počne se buniti kad joj se prinese svaki sledeći put. Izaći iz ove situacije je zapravo jednostavno. Potrebno je promeniti okruženje koje je pratilo dojenje do tada, a najvažnije je promeniti položaje dojenja i naravno biti potpuno smiren i staložen.

... Ali štrajk dojenja se može dogoditi i radi niza drugih mogućih uzroka, a ovde sam spram pitanja navela moguć uzrok za konkretnu situaciju. Već sam jednom napisala da se može desiti da je bebi neprijatan naš miris ispod pazuha, bilo da se nismo okupale, bilo da jesmo, ali smo se onda namirisale jakim parfemom ili dezodoransom. Beba tada ne beži od dojke, nego od tog njoj užasavajućeg mirisa! Takođe, kada bebama izbijaju zubići, moguć je da krenu u štrajk, a dešava se i kada im je nosić zapušen... Ono što treba da uradimo, koji god uzrok štrajka bio jeste da otklonimo taj uzrok, a naravno da ga prvo prepoznamo! Najgora stvar je da prestanemo da dojimo. Treba uvek da imamo na umu da smo mi roditelj, da mi donosimo važne odluke, a ne mala beba. Svaka pobuna bebi služi da nam skrene pažnju na nešto. Ona ne zna da govori, pa se služim ostalim sredstvima, a nekad je to odbijanje dojke. Ovo ne znači da ona zaista odbija dojku ili ne želi da sisa, već nam samo pokušava pokazati da je nešto muči, jer ne zna kako bi drugačije. Nagon sisanja kod bebe tiče se njenog preživljavanja i ona ne može tek tako voljno da odluči kako uopšte više ne želi dojku! Na nama je da otkrijemo pravi problem i otklonimo ga.

Imam i ja dvoje dece, ali između mojih starosna razlika je poprilično velika. Teško je sa jednim biti sam, a kamoli sa dva. Moj sin je dovoljno veliki da mi pomogne u nekim poslovima u kući, npr da izbaci smeće, ode u samoposlugu po hleb, pospremi suđe iz perilice... Ali onda, tu su domaći zadaci oko kojih očekuje pomoć, a ja dojim ćerkicu baš u tom trenutku! (Sreća pa je počeo raspust u pravom momentu, jer već sam bila na izmaku snage i razuma!) Nekad se čini nemogućim sve postići! Imaš li bar neku drugaricu da ti dođe u pomoć nekad? Ili komšinicu? ... Pada mi još jedna stvar na pamet! Kupi onu maramu za nošenje bebe. Tako ćeš moći bebicu da nosiš po stanu, čak i da je dojiš tako u marami, a da ti ruke istovremeno budu slobodne za aktivnosti koje moraš obaviti, npr hranjenje drugog deteta... Novorođenčad imaju silno jaku potrebu da budu u naručju, i to im treba pružiti, ali to će te ometati da se baviš starijim detetom, pa je marama spas! Imam i ja jednu takvu maramu. Moja bebica je mnogo voli, uvek zaspi bezbrižno dok je tako nosim, svejedno - u kući dok nešto radim ili van u šetnjici.

''Neprijatelj'' porođaju je adrenalin, a ''prijatelj'' oksitocin. Ovi hormoni se prirodno luče u organizmu u određenim situacijama. Da pojednostavim... Gde udari adrenalin, oksitocin se povlači, a kontrakcije se upravo ovim poremete i spontan tok porođaja dovede u pitanje. Dakle, ako je žena u trudovima konstantno zapitkivana (zaskoče nas sa milion pitanja već na prijemu), gladna i žedna (jer nam ne daju ništa u usta da stavimo od prijema do posle porođaja), čuje druge porodilje kako kukaju, oseti svačiju nervozu ..., - adrenalin kreće da se luči, jer se žena oseća nesigurno, uznemireno... Pošto se usled takvog naleta stresa, kao što rekoh, oksitocin inhibira, a kontrakcije poremete, oni vas stave na indukciju, a gle šta je to indukcija - sintetizovani oksitocin! Možete li zamisliti taj šok za organizam kad se adrenalin i oksitocin sudare!? Ne morate zamišljati, - mnoge od vas, uključujući i mene, su ga doživele! Onaj neverovatan užasavajući bol pruzrokovan je upravo ovakvim razvojem događaja! Porođaj uopšte ne mora biti tako strašno bolan, ne mora završavati epiziotomijom ili pucanjem međice! E sad sledi pitanje, - zašto, ako već znaju da je oksitocin upravlitelj prirodnog porođaja, oni stvaraju atmosferu u kom ga naš organizam neće adekvatno lučiti, nego nam ga krkaju intravenozno!? Nemam odgovor na to pitanje.

Ovo je jako važno znati:
1. Količina proizvedenog mleka se ne može iznenada smanjiti!

2. Na količinu mleka NE utiče stres, ali na pražnjenje dojki stres utiče direktno i neposredno!

Ako smo nasekirane ili tužne npr., mleko ''neće hteti napolje'', ali čim se psihički opustimo, opustićemo se i fizički, a mleko će krenuti normalno da ističe, onim tempom kojim beba sisa.

Još jedna napomena:
Bile su do pre neki dan, velike vrućine! I sve isključivo dojene bebe sisale su neupredivo češće i intenzivnije, da bi nadoknadile tečnost izgubljenu znojenjem, u odnosu na ove poslednje dane kada je temperatura malo pala, pa se ne znoje više intenzivno. Dakle, manje se znoje - manje su žedne - sisaju manje - količina proizvedenog mleka se postepeno smanjuje.

I najvažnije:
KOLIKO GOD DA SE KOLIČINA MLEKA U DOJKAMA SMANJI, PA ČAK I AKO NAIZGLED PRESAHNU, - MOŽE SE POVRATITI PRVOBITNA KOLIČINA U PROCESU KOJI SE ZOVE RELAKTACIJA! (Pisaću o tome detaljnije!)

Žao mi je što odgovor stiže kasno, ali ako tebi Marina sada ne bude koristio, biće valjan za nekog drugog, nadam se...

Ovde zapravo postoje dva problema.

Prvi se tiče lenjosti bebe koju su prihranjivali u porodilištu i procene da li je dovoljno hrane unosila sisajući po izlasku iz porodilišta.

Drugi problem je tzv. štrajk dojenja, (već sam spominjala ovaj termin, a sada je dobra prilika i da ga opširnije objasnim).

U prvom slučaju konstatacija da nije unosila dovoljno hrane jer se brzo umarala najverovatnije nije ispravna. Tek rođene bebe nemju kondiciju i treba ih pustiti da je steknu, odnosno dojiti ih na svaki njihov zahtev, makar to na samom početku bilo 3 minuta sisanja, pa 15 minuta spavanja, pa opet koji minut sisanja, pa 60 minuta spavanja... (Sve kombinacije ritma sisanja i spavanja su dozvoljene i normalne!) Jedini pokazatelj da beba nije unela dovoljno mleka sisanjem su, na dnevnoj osnovi broj mokrih pelena (optimalno je 5-6), a na sedmičnoj prirast u težini deteta (optimalno je oko 120g-240g). Ako su po ovim parametrima rezultati zadovoljavajući, onda ne treba strahovati. Treba samo biti smiren i dosledan u dojenju.

Drugi problem koji sam izdvojila, najverovatnije je nastao kao posledica prvog. Odnosno, verujem da je majka bila uporna u nastojanjima da doji, ali moguće je da je nehotično dovela svoju bebu u nepovoljnu situaciju pri tome. Ako je bebi na silu pokušavala dati da sisa u položaju koji joj je (bebi) bio neudaban ili ako je bebi majčin stisak rukom bio prejak i neprijatan, očekivana reakcija je da beba počne negodovati u toj situaciji, a da dojku poveže sa svojom fizičkom nelagodom i počne se buniti kad joj se prinese svaki sledeći put. Izaći iz ove situacije je zapravo jednostavno. Potrebno je promeniti okruženje koje je pratilo dojenje do tada, a najvažnije je promeniti položaje dojenja i naravno biti potpuno smiren i staložen.

... Ali štrajk dojenja se može dogoditi i radi niza drugih mogućih uzroka, a ovde sam spram pitanja navela moguć uzrok za konkretnu situaciju. Već sam jednom napisala da se može desiti da je bebi neprijatan naš miris ispod pazuha, bilo da se nismo okupale, bilo da jesmo, ali smo se onda namirisale jakim parfemom ili dezodoransom. Beba tada ne beži od dojke, nego od tog njoj užasavajućeg mirisa! Takođe, kada bebama izbijaju zubići, moguć je da krenu u štrajk, a dešava se i kada im je nosić zapušen... Ono što treba da uradimo, koji god uzrok štrajka bio jeste da otklonimo taj uzrok, a naravno da ga prvo prepoznamo! Najgora stvar je da prestanemo da dojimo. Treba uvek da imamo na umu da smo mi roditelj, da mi donosimo važne odluke, a ne mala beba. Svaka pobuna bebi služi da nam skrene pažnju na nešto. Ona ne zna da govori, pa se služim ostalim sredstvima, a nekad je to odbijanje dojke. Ovo ne znači da ona zaista odbija dojku ili ne želi da sisa, već nam samo pokušava pokazati da je nešto muči, jer ne zna kako bi drugačije. Nagon sisanja kod bebe tiče se njenog preživljavanja i ona ne može tek tako voljno da odluči kako uopšte više ne želi dojku! Na nama je da otkrijemo pravi problem i otklonimo ga.

Iskljucivo dojenje je bukvalno to - iskljucivo jer iskljucuje davanje bebi bilo cega osim humanog mleka. Ako beba sisa, a ne dobija adaptirano mleko, ali joj se ipak daje voda ili caj, TO VISE NIJE ISKLJUCIVO DOJENJE, bez obzira sto se ne daje adaptirano mleko. Dakle, voda uopste nije neophodna ukoliko je beba dojena, a vec sam objasnjavala zasto je voda potrebna bebama na adaptiranom mleku, pa se necu ponavljati.

Sto se tice ad kapi, adaptirano mleko je vec obogaceno vitaminima i mineralima, i potrebu za uzimanjem dodatnih suplemenata odredjuje lekar. Dojene bebe treba da dobijaju ovaj suplement, ali je opste poznato da i kratkotrajno izlaganje suncu obezbedjuje sintezu u organizmu...

Samo cu napomenuti da to sto su adaptirana mleka obogacena kojecim ne znaci automatski da su kvalitetnija od humanog mleka. Cak naprotiv. NI SVI SUPLEMENTI OVOGA SVETA NE MOGU ZAMENITI IMUNOGLOBULINE IZ HUMANOG MLEKA. A TAKODJE APSORPCIJA TIH SUPLEMEATA IZ VESTACKIH FORMULA JE VRLO LOSA, UPRAVO JER SU METABOLICKI PROCESI KOD BEBA KOMPATIBILNI SA SASTOJCIMA IZ HUMANOH MLEKA, A NE SA SMUCKANIM FORMULAMA. Ali ako je losa ne znaci da je nepostojeca. I jos jedan detalj, za sintezu d vitamina dovljno je izloziti lice ili bilo koji deo tela suncu, dnevno oko pola sata npr. Ali nije svaki dan suncano...

Konsultuj se sa lekarom svakako.