Zemunci

Ovo šta moj sin radi ovih dana nije ljubomora, ali jeste nekakva kompenzacija... Dobio je od moje mame plišanu igračku pandu, koja je baš i nije mala, i odmah istog dana ju je unapredio u ''svoju bebu''. Dohvatio je neku flašicu što smo dobili kao poklon i uzeo pandu da hrani baš kad i ja dojim, i tako već nekoliko dana. U međuvremenu je panda morala i pelenu da dobije, naravno redovno je i uspavljuje, pa moram da se šunjam i po njegovoj sobi, da ne probudim ''drugu bebu''. Ali ovo još nije vrhunac... Pre neko veče mu uđem u sobu kad sam uspavala ćerkicu da i njega poljubim za laku noć i pitam ga šta radi, kad on kaže: ''Evo objašnjavam kornjači da ne mogu sa njom više često da se igram jer imam malu bebu pandu, pa moram da je hranim često...'', (kornjača je plišana igračka koju ima od ranije).

Eto siroto dete na ovaj način pokušava da se izbori sa čitavom situacijom! Prekjuče me je još pitao kako to da on igračke doživljava kao živa bića, na šta sam mu odgovorila da se sva deca tako igraju i da je to o.k., a on je ipak bio malo nesiguran, pa se pitao naglas da li je već veliki, jer ima 8 godina, pa možda i nije baš o.k.? Svakako sam ga ohrabrila da jeste ipak sve u redu da se tako igra dokle god hoće, bez obzira na godine...

Uh, bre! Dobro je da on to sve ovako jasno i otvoreno radi, a ne da frustracije čuva u sebi ili bude agresivan...

Posle prvog porođaja sam šalom vezivala stomak, i sve se vratilo na svoje mesto tako da su kasnije svi mislili da mi je sin mlađi brat, a ne sin, hahahaha! A sada sam već u porodilištu vezivala ponovo šal, a po izlasku sam kupila chicco steznik za porodilje, onaj kao široki pojas, bez gaćica, i odličan mi je bio. Nisam ga dugo nosila, 15ak dana samo. Meni je lakše kada nešto utegnem posle porođaja dok se materica ne skupi, jer imam neki ružan osećaj otromboljenosti uz senzacije slične onima kada se vozite nekim brzim liftom gore-dole, a to mi je neprijatno.

Mene je uhvatio neki virus pre mesec dana, bolelo me je grlo, slinila sam i kašljala, drugih simptoma nije bilo. Prošlo je nakon nekoliko dana bez bilo kakve terapije. Nisam se plašila za bebu, jer kroz dojenje dobija antitela i sve je bilo o.k, bez ikakvih simptoma kod bebe. E onda sam dobila ogromirajuću temperaturu pre nekih dvadesetak dana, ali sam odmah znala da je mastitis, jer su mi se u desnoj siki pojavili bolni čvorići, pa onda terapija penicilinom... Skidala sam temperaturu tuširanjem, oblozima i paracetamolom. Paracetamol je o.k. za dojilje.

A meni se učinilo preranim što je moja dvomesečna beba izbacila noćni podoj, pa odspava i po 6 ili 7 sati odjednom, ali samo ako se ja uspavam, što se desilo svega par puta... Ono kako je slabije napredovala u prve 4 sedmice, (od tada je do kraja drugog meseca nabacila 1200g!), malo sam paranoična, da bi joj možda škodilo napretku kada ne bi sisala i noću na najviše 3 ili 4 sata razmaka, pa je budim! Ustvari ona se i ne probudi do kraja, nego onako žmurećke prihvati siku, posisa i nastavi da spava, (vratim je u njen krevetić). Zaspi uveče otprilike između 22h i 23h i onda bi da odvali do 5h, ali joj ne dam... Možda preterujem, međutim meni sike budu prepunjene i tvrde posle 4 sata, jer inače preko dana siki jako često još uvek, (na dva sata), pa mi baš i treba da izvuče to mleko, da ne prepuknem! Primetila sam da su joj noćni podoji brzi i efikasni, a dnevne razvuče po sat vremena..., a onaj poslednji uveče pred spavanje i po sat i po do dva tegli uz mestimičnu dremku... Ah, sa sinom je bilo potpuno obrnuta situacija, (noćni podoji po sat i po, a dnevni brzi i efikasni!).
I još mi nešto nije jasno... Uveče mi se čini kao da ništa nije ni posisala (kupamo je oko 20h, pa odmah na siku), jer nekako sike deluju prazno, a ona ne sisa preterano efikasno, - dremka, pa sisa sve po malo, pa sve tako..., čak bude redovno i nervozna, pa se zaplače! Da li od pospanosti ili je gladna, ne znam!? Zato joj ne dam da spava posle toga dugo u komadu.

Ma i meni se čini da je po sredi neka ljubomora ili zavist kod ljudi..., u mom slučaju žena koje su ili dojile kratko, ili nisu uopšte ni rađale, a već su prestarele i žao im zbog toga. Ali to je njihov problem. Mislim, ako je neko baš uporan da mi nameće svaki put kad me vidi istu negativnu priču, onda je ta osoba zaista opterećena i nesrećna pre svega svojom situacijom, a tu je onda i zavist... - Otrov pravi! Treba se sklanjati od takvih, jer pokušati im objasniti nema svrhe, pokušala sam.

Sina sam dojila do 9og meseca. U toku tog poslednjeg meseca postepeno sam mu na nekoliko dana ukidala po jedan podoj, a zamenjivala ga običnim mlekom iz tetrapaka i to na flašicu sa pipkom, a ne cuclom. On se ponašao kao da mu je svejedno, ali meni nije bilo svejedno. Dobro se sećam poslednjeg podoja i tog svog osećaja opraštanja od dojenja... Ako me neko pita zašto sam baš tad prestala, pojma nemam! Mleka je itekako bilo, sve uslove sam imala da dojim nadalje dokle hoću, ali valjda sam bila u zabludi da bebi koja već sve jede dojenje nije više potrebno, a bilo je tu i straha od zubića koji su hteli da niknu... Sada imam ćerkicu od od skoro 2 meseca i kad razmišljam o dužini dojenja, svakako sam odlučna da je dojim do kraja druge godine, jer tako zaista treba, sad znam. Odvikavanja se ne bojim, jer ako je postepeno i uz strpljenje, biće sve o.k. Ono što me sekira jesu komentari okoline kojia mi već, ničim izazvana, priča priče kako posle 6 meseci dojenje više nema smisla. Ah trebaće mi čelični živci! Stvarno mi nije jasno šta je sa ovim svetom, kako su ljudi zaglupili totalno!? Bože daj nam puno mleka, a još više strpljenja!

Svi smo čitali o tome koji hormoni učestvuju i kakvu funkciju imaju u procesu laktacije i dojenja... Sećate se oksitocina? To je onaj zadužen za refleks otpuštanja mleka. Usled stresa i umora, koji direktno utiču na nivo oksitocina, iako mleka ima dovoljno, nema valjanog refleksa otpuštanja i onda ispadne da uskoro ni mleka nema, jer se dojke ne prazne..., i onda naravno beba bude gladna, a mastitis samo čeka da vas strefi! Elem, saznala sam da postoji lekić koji se zove Syntocinon (sintetizovani oksitocin), pakovan u spreju za nos, upravo za ove svrhe, kada je potreban doiljama! Syntocinon inače ima mnogo širu primenu, induktor je pri porođajima... U Bg se mogu kupiti ampule ovoga (45din kom), ali nikako nisam našla dotični sprej za doilje. Međutim, ima ga kupiti u Hrvatskoj i Bosni. Meni stiže preko neke veze iz Sarajeva ovih dana... Eto, valja znati da i to postoji! Prava informacija u pravom trenutku je neprocenjivo vredna.

Ima još jedna zamka koja nas samo čeka da upadnemo u nju, pa da odustanemo od dojenja! Čini mi se da to niko nije spominjao u ovoj temi, a radi se o onim iznenadnim skokovima u napredovanju bebe, kada ona traži odjednom više mleka, pa nam se čini da ga nemamo dovoljno, jer se stalno čini gladna, a najverovatnije je poremetila i uspostavljen ritam spavanja... U tom trenutku mleka možda i nema dovoljno, ali ako nastavimo hrabro, pa makar nam nekoliko narednih dana bebče bilo na sisi non stop kao prilepak, mleka će biti taman, pa i više nego dovoljno vrlo uskoro. U proseku ovo se dešava nakon desetak dana od rođenja, pa ponovo oko šeste sedmice i oko trećeg meseca. Dakle, možemo čitavu stvar predvideti, i ne dati se zbuniti. Meni se sa šestom na sedmu sedmicu od rođenja desio i mastitis (pre desetak dana), pa je bilo čupavo, ali evo sve se nekako smiruje i normalizuje. Idemo dalje...

Jeste!
Ali sam fasovala i ''nagradni'' mastitis i sad sam na inekcijama 5 narednih dana. Ali sad šta je tu je, a dojenje se nastavlja neometano, hvala Bogu.

Sa sinom sam u trudnoći, a i kad se rodio imala mačku. Imala je običaj dok je bio beba da kada on zaspe na kauču, ona legne podno njegovih nogu kao da ga čuva i tako ostane dok se on probudi, ali nikada kasnije, kada je malo porastao nije mu dozvolila da je dodirne, čak ga je ogrebala jednom prilikom kad ju je saterao u ćošak u želji da je pomazi. Ona jednostavno decu nije podnosila da je drapaju, što sam znala još od kad je stigla kod nas kao mala maca..., odbijala je vrlo eksplicitno i komšijsku decu od sebe. Ljubimci imaju svoje karaktere i različito će se svaki pas ili mačka ponašati, a sve je ok dokle god nisu agresivni, a naravno moraju biti zdravi i čisti. Nemam macu odavno, ali sad imam neku drugu vrstu ljubimaca. One ''egzotične''... Tu su kornjače, tarantule i jedna zmija, osim što imam i brdo akvarijumskih ribica. Sve ove životinje su u svojim terarijumima odn. akvarijumu, tako da nema mogućnosti interakcije dece sa njima, osim u kontrolisanim uslovima, (kada ja to dozvolim sinu, jer je on već veliki da npr drži zmijicu ili kornjaču u rukama). Tarantule naravno, iako nisu smrtonosne, ne diramo. Mnogo je predrasuda u vezi ovakvih ljubimaca. Ljudi misle da su opasni, prljavi, ili skupi za održavanje, ali nisu. Osnovna higijna se podrazumeva, a svaki komad prirode u betonu kojim smo opasani je više nego dobrodošao.

Bebelac sam u potpunosti izbacila pre deset dana. Trenutno je situacija takva da imam više nego dovoljno mleka, a na težini beba je dobila više nego što je bilo očekivano, za proteklu sedmicu 240g, i to samo od mog mleka. Toliko ima neznanja i predrasuda oko dojenja da je to strašno! Ljudi oko vas vam navodno žele sve najbolje, a zbog svog užasnog neznanja ispadne da vam škode... U takvim situacijama kada ste svesni da znate bolje od njih, ne dajte da vas u svojoj ''brižnosti'' ubede u suprotno! I nemojte podleći očaju i umoru, nego kad vam izgleda sve beznadežno i kad ste očajni, onda najviše zapnite i istrajte, a to užasno vreme napora, pre nego dođe vidan napredak i potpuni preokret, je mnogo kraće nego što bi ste uopšte mogli poverovati! ... E sad, smešno je to što ti neki brižni u okolini još uvek izražavaju svoje bojazni o isprvnosti mojih metoda, bez obzira na mogućnost merenja parametara... Ali shodno onoj narodnoj, - ako laže koza, ne laže VAGA! Tako da imam konkretne argumente da im svima začepim usta.

Moj sin je napunio 8 godina u februaru, a devojčicu sam rodila krajem marta. Njemu je smetala čak i moja trudnoća, jer sam bila kilava i spora, mada, još tada me je znao pitati po bezbroj puta koga volim više, a moj odgovor je bio uvek isti: ''Volim vas podjednako, ali tebe volim duže čitavih 8 godina, znaš li ti koliko se tu ljubavi nakupilo bre!?''. Konačno ga je to zadovoljilo posle određenog broja ponavljanja, i više me ne pita, čak ni sada, nakon porođaja. Ali, ponaša se malkice nezrelije nego ranije, u smislu da je imitira npr kako plače, a on to vidi kao nekakvu šalu na njen račun. Ono što radim je da ga često zagrlim i eksplicitnim rečima podsetim da ga volim i da mi mnogo nedostaje ovih dana od kada sam skoncentrisana samo na tek rođenu sestricu... Za sada je sve o.k.

Lepo meni mama sinoć donela onu neku starinsku kuhinjsku vagu, pa sam mirna što se proveravanja tiče. Će se vagamo jednom u sedam dana. Bebelak je već juče bio na nekom minimumu, po 30ak mil ujutru i uveče, nakon podoja. Jutros joj ga nisam ni davala, a evo spava sasvim zadovoljno. Cedim samu sebe k'o luda, a starije dete mi se čudi zašto to radim, kad njemu to uopšte ne deluje toliko interesantno..., uz savet da ću se mnogo bolje zabaviti ako uzmem da crtam ili igram fudbal!

Jutros vaga u savetovalištu kaže da smo +400g u odnosu na kilažu od petka poslepodne. Prihranu Bebelacom sam od prekjuče počela da smanjujem, jer svog mleka imam osetno više u poslednja tri dana. Tako ću postepeno da nastavim narednih desetak dana (ili koliko se pokaže za shodno, ali što kraće to bolje), dok potpuno ne izbacim Bebelac..., jer ipak sam ja previše lenja da bih stalno sterilisala flašice i ostalo po čitav dan i noć!

Zahvaljujem vam se svima na podršci, a to koliko svaka reč ohrabrenja u ovakvim situacijama ima težinu, znaju samo oni koji su bili pod sličnim stresom!

Uz rizik da se pretvorim sada u otrovnu alapaču, konstatovala bih da svekrva želi da hrani bebu umesto mene..., ali dalje neću prepričavati scene, jer alapača ne bih da budem, a i nisam zato ovde. Uključiću se u topic o dojenju kasnije u toku dana... Sad ću samo konstatovati da ovi svi napori koje ulažemo bebica i ja zajednički, počinju davati rezultate!

Čitam topic-e koje si mi preporučila! Daću mužu da pročita, da vidi da ima mnogo drugačijih priča od onih nekoliko koje mi je on servirao, o tome kako se jednoj koja je sestra neke (to je već priča iz treće ruke!), mleko ukiselilo, pa beba nije htela da sisa, hahahahahaha! A čak mu se desilo da me optuži kako sam lenja da sterilišem flačice i prokuvavam vodu svaki put, pa zato insistiram na dojenju! To je već težak udarac bio... Ali ne odustajem!