Пчелица

Имам слично искуство, па да се не понављам.. Такође сам устала из кревета одмах сутрадан, није ми била несвест и слично, али скапирала сам да сам овако мршава много боље поднела све што прати како сам порођај царским резом - тако и опоравак од истог. Катетер су ми извадили након 2 дана.. пар сати пре него што ће ме пребацити на оделење (иначе трећи дан мог боравка у породилишту). Чула сам да се катетер иначе вади након 24 часа, а не после 100 година како је пракса у бетанији. Можда зато сам имала потешкоћа приликом мокрења и после недељу дана након вађења катетера. Немам иначе искуства са тим, јер ми је ово била и прва операција у животу, односно први пут сам добила тоталну анестезију па нисам баш права особа да тврдим да је то све "нормално". Прихватила сам као да јесте, пошто ми је тако лакше било.
Даље, бебу сам видела после пар сати.. порођена сам ујутру у 8:37ч, па сам их смарала цело пре подне да ми га донесу да га видим. Нараво, само на "мажење" су ми га донели, после тога у 20:30ч. Што се померања тиче, могла сам да мрдам, не превише.. али ипак сам могла (и нужно је што више да се вежба). Потребно је радити "вежбе" окретања на страну, помало. Ја сам иначе све радила, што сам могла убрзано.. јер сам хтела што пре да ме отпусте одатле. Иако искрено и није ми било толико лоше, једноставно сам хтела да одем што пре кући. Пошто је политика у бетанији таква, да једва чекају да те се реше, ја сам имала и ту несрећу да када сам требала да се преселим на оделење - није било места, а после су дезинфиковали собе, па опет нисам могла да одем. Па сам остала у шок соби и дуже од предвиђеног. Што се "вежбања" тиче, потребно је да се што више помераш, наравно да би што пре стала на ноге и да би ти што пре прорадила црева. Моја прва цимерка у шок соби је имала проблем са тим, па су је плашили да ће јој ставити неко гумено црево, а шта би тиме постигли и даље ми није јасно. Она је јадна вежбала, а заиста јој је тешко било..
Мој једини проблем тада је био, наравно сем бола у пределу ране је то што ми је било изразито хладно и што је једини вид спавања био на леђима. Што се крварења тиче, крварила сам скоро 3 недеље, а до скоро ми је било тамно браон, па касније жућкасто на улошку. Све у свему - мени је трајало 6 недеља "чишћење". Наравно и то је све индивидуално.
Још један од разлога зашто сам хтела што пре да одем на оделење је било управо туширање. Хвала Богу па сам имала супер сестрицу у смени, која ме је селила и помогла ми око туширања. Колико сам схватила, није претерано битно и ако поквасиш рану (која тада изгледа ужасно и имала сам утисак да то ништа није добро ушивено ), свакако ти је они после превију и буде ок. Што се тога тиче, заиста немам ни најмању замерку, када год да сам се туширала - било је потребно само једном да их позовем - оне су већ следећег момента биле ту да превију рану. Не сећам се тачно до када је трајала бол саме ране, па и стомака генерално. Свакако имала сам утисак да траје читаву вечност, али реално неке две недеље сам била "онеспособљена" да уживам у тим првим данима доласка на свет омиљеног створења. То је такође било узроковано и тиме што нисам имала помоћ око Душана скоро уопште. Јако ми је тешко било да се подигнем из кревета и генерално било шта што укључује рад стомачних мишића. Имала сам јастуче поред себе увек, за случај да се насмејем мало јаче и наравно док сам кашљала.. то ми је била ноћна мора (срећом, па сам само једном кинула-то нећу никад заборавити!). Ноћу ми нико није помагао, додавао бебу на подој, преповијање, Дућини грчеви (врло рано су почели).. једино преко дана сам имала помоћ око куће од моје мајке и сестре. Мм је радио без промене (што укључује и трећу смену), тако да сам све сама радила око бебе и ето успела сам. Јако мало сам спавала.. скоро нимало, не знам како сам тада функционисала уопште. Било је тешко, али све то прође и све се заборави када стигне тај дивни први осмех..
Ово је моје искуство (у кратким цртама )..

Ja sam imala konstantnu zelju da piskim i imala sam utisak kao da se suzdrzavam... Odvratno, i ja sam jedva docekala samo da ga skinu, a sto se tice setanja, bila sam tamo naj setacica porodjena carskim, jer sam se u bolnici ponasala kao da sam na misiji- osposobi se dok ne stignes kuci :D Zadnjih 2 dana nisam htela ni nista protiv bolova

Drage mame evo da podelim i svoje iskustvo o carskom rezu
Naime, zbog zdrvstvenog problema tj urodjene luksacije kukova od svog rodjenja se znalo ako jednog dana budem majka moracu da radjam carskim rezom...Znaci to znam od kad znam za sebe...bilo mi je tesko jer sam smatrala da je prirodan porodjaj nesto najlepse, ali sad i da mogu verovatno nikad ne bi zelela da se porodim prirodno (zbog iskustva celo mog okruzenja)
Prvi carski mi je zakaz na dan termina jer nisam bila otvorena, nisam imala kontrakcije, niti bilo sta sto bi nagovestilo da beba dolazi. U bolnicu sam legla dan pre carskog kako bi me spremili za operaciju znaci od 12h nema jela sem vode do 22h kad su nam i dali i klizmu...Na programu sam bila druga i taj period iscekivanja da me odvedu u salu je strasan u smislu opteretila sam se da li ce sve biti ok kako cu biti ja, beba...medjutim odes u salu uspavaju te i gotovo za cas u salu sam usla u 11h a u sobi bila vec u 11 i 40, rana kao rana je boluckala sve dok nisam napravila prve korake i posle gotovo kuci dosla kao nova kao da se nisam ni poradjala
Drugi carski mi je zakazan io ranije jer je beba bila karlicno i imala sam lazne kontrakcije (ranije mislim na 39 punih nedelja)on je prosao jos bolje mnogo brzi i bolji oporavak ustala posle par sati rana prestala vec sutradan da boli, ostala sam duze jedan dan u bolnici u odnosu na prvi carski jer u BG tako praktikuju i kuci dosla kao nova. Od tog carskog je juce bilo tacno 6 nedelja na kontrolu sam bila i sve je savrseno
Sad sam ponosna mama decaka od 3 godine i devojcice od 6 nedelja
Ako Bog da za par godina bice i trece
Samo mame smatram da treba ispostovati razliku izmedju carskog koju lekari preporucuje znaci izmedju prvog i drugog dve godine, drugog i treceg 4 godine i nema razloga za brigu

Ja uopste nisam imala neke stravicne bolove, davali su mi diklofen injekcije pa valjda zbog toga,a ustala sam nakon 5h od carskog i to je dosla sestra i pomogla mi da ustanem da se sredim itd.i nije bilo strasno.Drugi dan sam ustala sama,ali je sestra svo vreme bila samnom,da mi ne pozli slucajno,od treceg dana kad je skinut kateter sama sam ustajala,setala,sve beba bila kod mene i ja sam se super osecala,samo mi je bio problem da se nakasljem ili kinem plasila sam se da ne popucaju konci...kod nas inace praktikuju da ustanes istog dana i obavezno da se ukrevetu okreces,na levi i desni bok.

Ja ću samo da kažem da imam dva staforda.